Gospodine ministre, svi naši građani, svi stanovnici ove naše države Srbije su normalni. Nije ovo Pariz, gospodine ministre.
Amandman koji sam podneo na Predlog zakona o porezu na fond zarada, amandman na član 1, tražim da se on ukine. Amandmanom 2 tražim da se ceo zakon ukine. Ono što nisam uspeo da iskažem za ovom govornicom od prve vanredne sednice do danas, evo u prilici ću biti sada. Odajem dužno priznanje ovoj vladi na donošenju ovakvog predloga. Pozivam sve građane u Srbiji da ovom zakonu pridaju toliku pažnju da shvate koliko je ova vlada ekspertska, koliko je stručna, koliko je sposobna, a koliko je neekspekrtska i nestručna. Predložio bih da u narodu ovaj zakon umesto zakon o porezu na fond zarada nazovemo zakon o skupljanju kajmaka iz praznog lonca.
Ono što je obrazloženo u ovom zakonu, a što će neke dovesti do poštovanja i divljenja do imbecilnosti leži u razlozima za donošenje zakona. Kaže - jedan od ciljeva sprovođenja reformi javnih finansija Republike Srbije je ukidanje mnoštva namenskih poreza i taksi. Ovaj zakon je novi zakon. Ukidanjem mnoštva zakona i donošenjem novih zakona. Toliko kontradiktornosti od ovih eksperata da je prosto za čuđenje. Ovo što je ministar predložio i što mi danas raspravljamo jeste u svakom slučaju, ako ne za osudu, onda za duboke analize i za krupna razmatranja.
Mislio sam i bio sam ubeđen da u Parizu ima dobrih škola, da ima visokovrednih i da se u Parizu da nešto naučiti. I danas to verujem, hoću da verujem da je i ministar Đelić takve škole završio i prosto me čudi da me ministar Đelić tera da u to ne verujem, kao da je išao na kurseve u istambulskim amamima u Parizu, zbog stalnih haračenja.
Zašto jedan ovakav zakon?
Ukinuti su - naknada koju je opština koristila za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa i doprinos za solidarnu stambenu izgradnju. Te dve naknade i doprinos ukidaju se i sada se donosi ovaj jedinstven zakon. Ostaju druge komunalne naknade koje opština ubira, prihoduje i koje će koristiti. Postoje strogo određene i definisane namene tih komunalnih doprinosa, prireza i taksi.
Ono što je sada ovim zakonom predviđeno, više niko ne zna koja mu je namena. Postoji očekivanje da će, ono što se prikupljalo doprinosima za solidarnu stambenu izgradnju, dobrovoljno, to je preporuka, opštine i dalje, kao određeni deo sredstava, i sada iz ovih novih poreza izdvajati.
Jednu lepu, doduše upakovanu, demagošku, praznu priču, koju reče Čeda Jovanović i da nam je reper Arilje, a ako je reper Arilje, mi imamo 190 opština. Ono što se uskoro očekuje, da one opštine koje se graniče sa Ariljem svoje beskućnike usmere ka Ari lju i da oni nagrnu u to Arilje i, hvala Bogu, reše svoj stambeni problem. Ali, gde ste vi ugradili u ovaj zakon obavezu, a ne preporuku, u čega će se iskoristiti ovako prikupljena sredstva.
Gde postoji obaveza solidarne stambene izgradnje? Kada smo govorili o Zakonu o stanovanju, to su poslanici SRS vama i govorili, čak i deo koji se odvaja za porodice poginulih, koji su učestvovali u ratnim sukobima od 1991. do danas, svega toga u opštinama neće biti. Ono što će biti jeste nepoznato građanima, plaćaće se porez od 3,5%. Gde idu sredstva, niko ne zna. Znaju samo oni koji će to koristiti. Lokalni opštinski čelnici i moćnici.
Do sada toga nije bilo. Sada je ova DOS-ova vlast dala mogućnost dodatnog manipulisanja i malverzacija.
Ono što amandman predlaže je ukidanje ovog člana, brisanje kompletnog zakona i povlačenje iz procedure, jeste jedno analitičko promišljanje, što vi niste radili, i ponovo uvođenje onoga što ima stroge namene. Ovde toga nema, i zato stvarno jeste sakupljanje kajmaka iz praznog lonca. Zato ovo stvarno jeste haračenje, haračenje, haračenje.
Neko je u Bugarskoj oterao ministra, a on je sam rekao - socijalisti. Neko je u Rusiji oterao ministra, a on je sam rekao - mafija. Ovde mu vi dajete da svi građani Srbije budu kunići u njegovim stalnim ispitivanjima i u nekoj stalnoj želji za haračenjem.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se kroz ovaj predlog zakona o našem nastojanju za uspostavljanje samoupravljanja u društvu. Baš naprotiv. Ovo je ozbiljan iskorak u odnosu na sve ono što su bila nasleđa vremena sa kojim smo se mi rastali.
Prosto, radi se o poverenju u građane i u njihove izabrane predstavnike. Zašto oduzimati predstavnicima građana u opštinama, pa i mesnoj zajednici, odgovoran nastup prema svemu, pa i između ostalog prema sredstvima sa kojima se raspolaže na osnovu samodoprinosa raspisanog na nivou mesne zajednice i u skladu sa potrebama te mesne zajednice.
Što se tiče problema sa Fondom solidarne stambene izgradnje, prosto ne mogu da razumem ljude koji odbijaju da nas čuju. Toliko puta smo do sada rekli da će opštine biti dužne da iz Fonda izdvoje 0,3 do 1% sredstava i da su ta sredstva bitno veća od onih sredstava sa kojima se raspolagalo do sada, da je prosto neverovatno nerazumevanje takvih argumenata i činjenica.
Primer Arilja je upravo jedan konkretan dokaz o ozbiljnosti onoga što smo mi uradili. Da li je potrebno da u svakoj od 190 opština u Srbiji iznosimo primere, analize, primenjujemo ovakvu procentualnu matematiku, da bi dokazali da će lokalna samouprava raspolagati sa više sredstava nego što je to bio slučaj do sada.
Mi vas ne optužujemo za stanje u lokalnoj samoupravi po tom pitanju u ovom trenutku. Možemo da razgovaramo o pojedinačnoj odgovornosti za eventualne zloupotrebe i odgovornosti koja proističe iz kreiranja određenog ambijenta u društvu. Ali, zašto odbijate da prihvatite konkretne činjenice, koje upravo govore o nama kao o vlasti koja pokušava da uveća sredstva lokalne samouprave za fondove solidarne stambene izgradnje, jer mi kroz to upravo nameravamo da razvijamo našu građevinsku industriju i da istovremeno izađemo u susret potrebama našeg društva, bilo da je reč o invalidima rata ili o onim građanima koji se nalaze na već postojećim listama kao prioriteti u rešavanju stambenih problema.
Dakle, pokušajmo parlament da vratimo stvarnosti, da uvažimo činjenice sa kojima možemo da razgovaramo i da onda razmenimo i argumente. Svejedno je šta ste vi do sada izrekli u primedbama, jer nema argumenata za nešto tako. Možemo uzeti bilo koju opštinu u Srbiji, primeniti ovakav metod i videćete da će opština raspolagati sa većim sredstvima. Vi sumnjate u to i da će ta sredstva biti namenski potrošena. Mi vas unapred upozoravamo da sve činjenice kojima sada raspolažemo idu u prilog nenamenskog trošenja namenski obezbeđenih sredstava.
Gospodin Đelić je naveo primer takse na železnicu, svi su svedoci toga da ta taksa nije trošena na izgradnju infrastrukture u domenu železnice. Naprotiv, išla je na trošenje i pokrivanje drugih određenih potreba u društvu.
Vlada i Ministarstvo finansija, odnosno lokalna samouprava će znati sa kojim sredstvima raspolaže i u skladu sa prioritetima u datom trenutku će trošiti ta sredstva. Na kraju svake godine građani će imati pravo da vide kako su ta sredstva potrošena.
Mi ne želimo da vežemo sredstva namenski i da onda kršimo zakone nenamenski trošeći ta sredstva u određenim situacijama. Dakle, ovo nije ništa drugo do konkretizacija određenih fiskalnih reformi koje mi sprovodimo i konkretizacija koja sasvim sigurno već sada u analizi daje bolje rezultate od onih koje su trenutno na sceni.

Reč ima gospodin Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.

Javio sam se da bi iskoristio ovo kršenje Poslovnika, pa da se i ja ovajdim od tog kršenja. Ako može Čedomir Jovanović dva puta da govori kao šef poslaničke grupe, računam da mogu i ja. (Čedomir Jovanović, sa mesta - po drugom amandmanu.)
Ne, ne, isti je amandman. Ista rasprava, nije bilo nikakvog glasanja u međuvremenu.
Nikakve obaveze nema bilo koja opština u Srbiji da izdvaja bilo koji iznos novca za solidarnu stambenu izgradnju. Ako ta obaveza postoji ona mora da piše u zakonu, a ne u vašim praznim verbalnim obećanjima. Vi možete za ovom govornicom da kažete sve što vam padne na pamet, ali to ne obavezuje ni jednu opštinu u Srbiji.
Ako treba svaka opština 10% svog budžeta da izdvaja za solidarnu stambenu izgradnju, onda da se to propiše. Ali, uopšte joj nije propisano da i jedan dinar mora da izdvaja. Znači, ostavlja joj se potupno na volju. Lako je Arilju da izdvaja 10%. Arilje je jedna provincijska opština, gde ljudi uglavnom žive u svojim privatnim kućama. Vrlo se malo stanova gradi.
Ne može Arilje da bude pelcer za celu Srbiju ili bilo koji veliki grad. Nemojte da se pozivate na Arilje. Šta vi radite ovom poreskom reformom? Vi suviše osamostaljujete lokalne samouprave po pitanju sticanja novca, umesto da ih osamostalite u trošenju novca i raspodeli tog novca tako što ćete im povećati nadležnosti u zdravstvu, školstvu, kulturi itd.
Vi ćete sada bitino povećati materijalne razlike među opštinama. Sada će bogate opštine, na osnovu vaših promenjenih zakona biti još mnogo bogatije, a opštine koje su siromašne tonuće dalje u siromaštvo. Vi ostavljate slobodu naplate izvesnih stavki koje su ranije bile pod kontrolom Vlade upravo zato da bi na jedan, što vi kažete, transaparentan način bile raspodeljivane.
Pa su jake opštine dobijale manji procenat, a slabe veći procenat, kako bi se nekako nivelisale do izvesne mere u svojoj finansijskoj snazi.
Ovakvim reformama vi ćete potpuno uništiti finansijski male i slabe opštine. O Crnoj Travi da ne govorim. Crna Trava neće imati ništa. Ili, opštine koje nemaju razvijen turizam, opštine koje nemaju veliku industriju, opštine koje nemaju razvijen privatni sektor, one neće moći ništa da finansiraju. Umesto da se i tu jedan princip solidarnosti sprovede kroz ove zakone ili onda ukinite te opštine. Ne možete vi ostaviti opštinu bez ikakvih prihoda na ovaj način, i ona posle da egzistira od vazduha ili od vode. Vi tu ništa niste preduzeli.
A ovamo, drugim opštinama omogućujete da ubiru nove prihode. Evo sada, da i opština ima porez na autorska prava. Uvodite i opštinski porez na katastarski prihod. I sada, porez na katastarski prihod, koji je bio 20%, koliko je bio, sada još povećavate za 3,5%. Onaj porez na autorske honorare, koji je bio 20%, sada povećavate na 23,5%. Ima li tome kraja?

Dajem reč narodnom poslaniku, gospodinu Nenadu Bogdanoviću, kao izvestiocu Odbora.

Nažalost, vrlo je teško više polemisati sa neistinama, jer koliko god da koristite argumente, oni očigledno ne važe. A kad je u pitanju lokalna samouprava, potpuno je obrnuto od onoga što smo u prethodnom izlaganju slušali.
Naime, vašim kombinacijama oko raznih vrsta prihoda opštinskim samoupravama, obezbeđeno je da i one samouprave, koje praktično nijedan ljudski prihod ne mogu da ostvare na svojoj teritoriji, dobiju ogromne prihode iz poreza na promet i nekih drugih osnova, da bi mogle da funkcionišu.
U tome i jeste suština ovog sistema. Razgovarao sam sa nekim novinarima i oni pitaju oko lokalne samouprave, o čemu se radi. Strašno je da niste čuli do sada nijednog predstavnika lokalne samouprave, bilo čiji da je, da se bunio protiv novog načina prihoda lokalne samouprave. A znate zašto se nije bunio - zato što svi znaju da će imati više para nego što su imali. I, ko to hoće, neka izračuna. Ko to hoće, neka vidi kako je. A kako će dobiti pare - zato što se Republika odrekla nekih prihoda. I to je objašnjeno. Negde je bilo 25% lokalnoj samoupravi, 75% Republici. Sada je 100% lokalnoj samoupravi. I onim najsiromašnijima, ko njih finansira - njih finansiraju oni koji imaju najveći porez na promet, a koji po osnovu poreza na promet procentualno najmanje uzimaju, da bi mogle najsiromašnije opštine da imaju sredstava.
Čak postoji i zaštitni mehanizam dalje - ako te lokalne samouprave iz svega toga ne mogu da funkcionišu, a verovatno postoji desetak-petnaest onih najsiromašnijih, da im ostavite 100% njihov lokalni prihod, da im ostavite i 100% i njihov porez na promet, one nemaju dovoljno novca, čak ni za elementarno finansiranje. To su 10-15 najsiromašnijih. Ako pogledate strukturu svake te opštine, kako dobija sredstva, postoje sredstva koja su tačno predviđena, da bi one mogle da funkcionišu. Prema tome, to je tako.
Naravno, oko fonda solidarnosti, pa zna se da se do sada, sa svim onim što je bilo predviđeno, skoro polovina opština u Srbiji nije mogla da isfinansira stanove solidarnosti, zato što je taj prihod bio mali. Oko toga treba razmisliti. Prvo treba napraviti analizu jedno 70-tak opština. Treba napraviti analizu - da li je u njihovim sredinama takva vrsta stanova neophodna, iako treba da udružuju sredstva, što je potpuno prirodno.
Što se tiče Beograda, navešću samo jedan podatak - Beograd je sa taksom 3% imao prošle godine oko 220 miliona maraka budžeta grada. Naravno, za dva miliona stanovnika, to je katastrofa. Kada vi saopštite stranim delegacijama da je to budžet grada Beograda, oni pitaju - da li je to mesečni, jer je nemoguće da je to tako. Naravno, moramo da pričamo o tome, jer imamo neke druge zahteve, koje smo ostavljali.
Od tih 220 miliona, skoro 60 miliona je otela Republika. Ni do današnjeg dana ne možemo da utvrdimo gde su potrošena sredstva. Nadam se da će nam Ministarstvo finansija najzad pokazati šta je sa 10 miliona maraka koje je prošle godine Republika utrošila iz gradskog budžeta Beograda? Ove godine, bez takse od 3%, je preko 300 miliona maraka. Mi smo potpuno zadovoljni. Zašt? Naravno, nismo zadovoljni zato što za Beograd treba mnogo više para, ali s obzirom da Beograđani ne plaćaju više ekstra taksu, a imaju veći budžet, mi moramo biti zadovoljni.
Prema tome, to je iz onoga što je nekada odlazilo, a verovatno ćemo utvrditi gde je odlazilo, to su oni tzv. fondovi, takse, specijalni računi itd. Pošto je to sve danas u budžetu, ljudi mogu da vide, Beograđani će tačno uvek da vide, i Beograd će odvojiti za stanove solidarnosti sigurno bar na nivou koliko je odvojio prethodne godine, ako ne i više.

Da li se još neko prijavljuje za diskusiju na član 1, u kome su amandmane u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici: Božidar Vučurović, Miroljub Veljković, Božidar Vujić i Slobodan Janjić?
Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodin Šešelj je povredio član 96. Poslovnika o radu Skupštine, i to u onom njegovom delu u kome se govori o pogrešnom tumačenju izlaganja poslanika.
Ne tražim od Skupštine da glasa o tome, ali želim da podsetim one koji nas kritikuju da prouče amandmane koje je Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije usvojio na sednici održanoj 12. aprila, a koji idu u prilog našem uveravanju da će sredstva iz poreza na fond zarada upravo biti trošena za solidarnu stambenu izgradnju. Radi se o amandmanu na član 4. stav 2.
Što se tiče primera Arilja, mi možemo ići i dalje u obrazlaganju tih navoda. Čuli ste primer Beograda. Ja sam za one koji nas kritikuju pripremio primer Kragujevca. Slažem se da je to grad koji se nalazi u veoma teškom socijalnom stanju i na osnovu ovih poreskih reformi iz budžeta grada biće izdvojeno 43 miliona dinara za stambenu solidarnu izgradnju, ili 7% budžeta. Taj iznos je za 53% veći od onoga što se do sada izdvajalo. To je jedan od konkretnih efekata ovakvog poreza i ovakvog predloga, sa kojim smo mi izašli pred vas.

Ima reč gospodin Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.