Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, javljam se na repliku narodnog poslanika iz DOS-a, jer pita gde su poslanici sa Kosova i Metohije. (Predsednik: Nije se javio za repliku, nego po Poslovniku.)
Dobro, po Poslovniku. (Predsednik: I vi po Poslovniku?) Da. Poslanici iz opozicije su prekršili Poslovnik. (Glasovi iz sale: Koji član?) Nađite član, ne znam koji je. Ja sam jedini poslanik iz opozicije sa Kosova i Metohije. Iskreno da vam kažem, vaši poslanici iz centralnog dela ... Mi smo juče raspravljali o obrazovanju, o onome što ste vi hteli da ukinete na Kosovu, gospodo, i sve što hoćete da ukinete na Kosovu i Metohiji. Juče su bili dekani i rektori Univerziteta u Prištini. (Predsednik: Dajte da ne otvaramo tu temu.) Javiću se kasnije za temu.
O tome ko je i kako radio i šta radio za narod na Kosovu, pokazali su izbori. Narod na Kosovu najbolje zna ko se i koliko zalagao za njihov interes. Izbori su pokazali, a ja ovde pitam gospodina Batića, s obzirom da je rekao da ide u Gračanicu, kada je gospodin Batić bio u Gračanici, od kako je postao ministar? Gospodine Batiću, da li ste bili u Gračanici od kako ste ministar? Niste. Tamo gospodin Batić ima svog predstavnika koji je u Vladi Hašima Tačija, koga gospodin Batić hoće da šalje na Haški tribunal, a gospođa Rada Trajković sedi pored njega u Vladi. Sada, da li treba i gospođa Rada Trajković da ide u Haški tribunal?

I to je bilo po Poslovniku? Više ne znam šta su replike, šta su poslovnici.
Reč ima Tomislav Nikolić, replika.

To što je vama muka, gospodine predsedniče, to je vaš lični problem. (Predsednik: To je veći problem.) Nije, to je samo vaš privatni problem. (Predsednik: Ne, to je problem ovog Parlamenta i ove države.) Pa, da promenimo predsednika kome neće biti muka, pa da bolje vodi ovu sednicu. Ovaj gospodin koji se predstavio da je iz DSS-a, ne znam kako se zove, nemate ni vi pravo, vi ste u DOS-u gospodine Popoviću i vi ste stvorili DOS. Koštunica je na vrhu te piramide. Neizvlačite se iz svega ovoga. Ne možete više da glumite pred narodom da ste vi dobri, samo ste u lošem društvu. Kad sam bio mali, roditelji su mi rekli - beži sine iz lošeg društva, postaćeš loš. Zato sam ja srpski radikal. Nikada ne pitajte narodne poslanike šta traže na sednici Narodne skupštine. Tu im je mesto. Pitanje je šta vaši rade kad nisu na sednici Narodne skupštine, da li seku šumu da prodaju i da se izdržavaju?
Gospodine Batiću, moram da Vam se obratim, mada mi je to jako teško. Kao vernik Srpske pravoslavne crkve, koji mnogo tuguje zbog ovoga što se dešava sa crkvom, moram da vas pitam - kako to da vi tako verujući čovek, i ta vaša stranka ima počasnog predsednika koji pripada satanističkoj munovoj sekti sajentologa? Kakvo je to društvo, gospodine Batiću? Ali, gledajući vas i vaše fotografije po Beogradu, ja vidim da je Panić našao dobro društvo.

Dajem pauzu od 10 minuta.
(Posle pauze)

Molim narodne poslanike da ubace kartice da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.
Reč ima gospodin Maravić, a zatim narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Poštovani predsedniče,  poštovane kolege narodni poslanici, ja bih zamolio sve prisutne da ubuduće kada se govori o Kosovu i Metohiji govori se sa jednim posebnim uvažavanjem, ako ništa drugo ono zbog 120 hiljada preostalih Srba koji su ostali da žive na teritorij Kosova i Metohije, jer u ovim teškim i sudbonosnim danima vezanim za opstanak naše države sve oči Srba sa Kosova i Metohije i ne samo Srba, nego i Crnogoraca i drugog nealbanskog življa, sve oči porodica kidnapovanih lica, a kojih ima oko 1.300 i sve oči prognanih sa Kosova i Metohije, kojih ima skoro oko 300 hiljada, uprte su u rad ovog Parlamenta i budite sigurni da se rad ovog Parlamenta sa izuzetnom pažnjom prati.
Situacija na Kosovu i Metohiji je izuzetno alarmantna i veoma teška. Pritisci na nas koji smo ostali da živimo na Kosovu i Metohiji su svakodnevni i sve žešći. Uostalom, u prilog tome govori i najnoviji zločin koji se desio u Prištini kada nije poginuo samo Srbin, već Srbin i najveći državni činovnik na teritoriji Kosova i Metohije koji je radio, pukovnik policije Aleksandar Petrović.
Posebno je alarmantno stanje na severnom delu Kosova i Metohije, jer UNMIK donosi nerazumnu odluku, odluku koja nije u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 o uvođenju carina na teritoriji administrativne granice Kosova i Metohije sa centralnom Srbijom. Još uvek u svežem sećanju nam je uvođenje carina u Sloveniji, koje je prethodilo preuzimanju graničnih punktova i carina od strane slovenačkih separatista.
Narod na Kosovu i Metohiji zbog toga gleda u državu Srbiju, koja treba zajedno u razgovorima sa UNMIK-om i KFOROM dosledno da sprovodi poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. U javnosti je takođe prisutna teza o smirivanju situacije na jugu Srbije. Međutim, svakodnevno smo svedoci svega onoga što se zbiva na jugu Srbije gde albanski ekstremisti, kako se sada popularno nazivaju, svakodnevno snajperskom vatrom i minobacačkom vatrom gađaju pripadnike policiije i pripadnike Vojske Jugoslavije.
Meni zaista nije jasno zašto je prisutan izraz ekstremisti, a ne izraz teroristi. Zar je moguće da oni koji su klali i ubijali našu nejač, spaljivali u Klečki naše ljude, mogu da budu ekstremisti. Jednostavno radi se o najcrnjoj kategoriji ljudi, radi se o zlikovcima za koje i reći terorista zvuči izuzetno blago.
Mi smo juče imali sednicu Odbora za prosvetu a jedna tačka dnevnog reda je bila razmatranje položaja i šta dalje sa Univerzitetom u Prištini. Meni je zaista dužnost da vas upoznam da u dokumentu koji smo dobili od strane Ministarstva prosvete stoji da se nastava ni na jednom od fakulteta prištinskog Univerziteta ne odvija regularno, što apsolutno nije tačno, a o tome govore i studenti koji redovno idu na vežbe u Kruševc, Kosovskoj Mitrovici i drugim gradovima širom Srbije.
Takođe, u dokumentu koji smo dobili stoji, citiram "u skladu sa opredeljenjem Vlade Republike Srbije potrebno je ostvariti saradnju sa UNMIK-om i njima prepustiti finansiranje svih visokoškolskih institucija". Pitam se da li je moguće da je Vlada Republike Srbije razmatrala i dala ovakav jedan predlog, jer moramo znati da su i prosveta i zdravstvo bili i ostali faktor ostanka i opstanka srpskog naroda na parostoru Kosova i Metohije.
Međutim, zahvaljujući jedinstvu koje je postignuto juče na Odboru za prosvetu, jedinstvo predstavnika svih političkih partija, doneta je odluka o tome da Univerzitet u Prištini ostane.
Takođe smo danas ovde, sa govornice čuli, postavilo se pitanje gde su drugi poslanici sa Kosova i Metohiije. Ja sam jedan od poslanika sa Kosova i Metohije, ovde sam za ovom govornicom, zajedno sa vama. Predstavnici drugih političkih partija, tačno, njih troje, danas se nalaze u Kosovskoj Mitrovici, gde će posle podne da vode razgovore sa predstavnicima UNMIK-a oko postavljanja carina. Molim vas da ubuduće kada su u pitanju poslanici sa Kosova i Metohije, molio bih sve bez obzira iz koje su političke partije, ne postavljaju pitanje gde smo mi poslanici sa Kosova i Metohije, jer čini mi se da bi se na taj način doprinelo nejedinstvu srpskog naroda dole, koje nam nije potrebno.
Mi poslanici sa Kosova i Metohije, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo, nalazimo se tamo gde smo i potrebni. Mi smo, bez obzira u kojoj političkoj partiji, po drugi put ponavljam, bili u proteklom periodu, u protekle dve godine, sa svojim narodom i zahvaljujući i nama i drugima ostalo je i opstalo 120 hiljada Srba i Crnogoraca na prostoru Kosova i Metohije.
Na kraju, samo da kažem da i ova današnja rasprava i pokretanje svih ovih pitanja o Kosovu i Metohiji pokazuju da je tema o stanju na Kosovu i Metohiji trebalo da se nađe na dnevnom redu još ranije. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u republičkom Parlamentu je podnela zahtev još 12. 2. 2001. godine, inicijativu da se za ovom skupštinskom govornicom i u ovoj Skupštini raspravlja o Kosovu i Metohiji i o jugu Srbije. Prema tome, smatram da ovaj predlog što pre treba uvrstiti u dnevni red kao jedna od gorućih tema, tema koja je nacionalni interes svih nas.
Mi drugi viši nacionalni interes nemamo i zbog toga, apelujem da se pitanje Kosova i Metohije, što pre nađe na dnevnom redu i da se strogo poštuje Rezolucija Saveta bezbednosti, 1244.

Ovim smo praktično zatvorili onaj krug, započet pre davanja pauze u kome smo razgovarali o onome što danas zaista nije na dnevnom redu i molim vas da sada pažnju usmerimo na Zakon o radnim odnosima, o čemu raspravljamo.
Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodni poslanik Bora Stanimirović.

Poštovani  narodni poslanici, rešenja koja se predlažu u Predlogu zakona o izmenama Zakona o radnim odnosima, uglavnom su uslovljena izmenama o paketu poreskih zakona. Kakav je taj paket poreskih zakona, uglavnom smo videli po  tome što je Vlada sama stavila više desetina amandmana na svoje predloge. Rečeno je da su loše predstavljeni, a kako će to zaživeti u javnosti, imaćemo prilike da u nekom budućem periodu i vidimo. Takođe, ova rešenja koja se predlažu u radnom i socijalnom zakonodavstvu, je sužavanje već stečenih prava koja su radnici imali i očigledno će dovesti radnike, zaposlene, u nepovoljniji položaj, nego što su bili ranije, pogotovu kada je reč o Zakonu o privatizaciji.
Ovaj zakon, iako je dosta kratak, i nestručno napisan, možemo da posmatramo u četiri segmenta. To je zarada zaposlenog, minimalna zarada, otpremnina i nadzor. Što se tiče zarada zaposlenih i prelazak na bruto platu, mislim da je to dobro i mi smo do sada imali princip, bruto plate, s tim što se ona delila na neto i na bruto zaradu, koju je plaćao poslodavac i zaposleni. Mislimo da je to povoljnije za obračun, a i za samu kontrolu. Međutim, mi već tri nedelje raspravljamo o bruto plati, a da nam još niko nije rekao koliko će to stvarno opterećenje biti, šta se smanjuje, da li će to biti za 65%, da li će biti za 70%, da li će biti više, da li će porez od 3,5% iz fonda o zaradama biti u toj bruto plati ili neće, jer ovaj zakon treba da stupi na snagu 1. juna, a poslodavci još uvek nemaju tačne računice kako da preračunaju, koliko će to biti novo opterećenje.
Takođe, ovde u ovoj raspravi nije uključena sindikalna organizacija, privredna komora poslodavca, pa ni stručna javnost. Mislim da kasnimo i tu, ne samo da bi dali svoje sugestije, već da bi prešli na sistem isplate kroz bruto plate - i tu se moraju usvojiti izmene u kolektivnim ugovorima, tako da ako se od 1. juna prelazi na sistem bruto plata, nama ostaje samo mesec dana da se dogovorimo, poslodavci i sindikati, o svim tim izmenama, a o tome do sada nije ni bilo reči. Bilo bi dobro da ministar predloži na koji će način da se vodi ta procedura koja je regulisana kolektivnim ugovorima. Takođe, mislim da je Vlada mogla da predloži, da regres za ovu godinu, ali samo za ovu godinu, ne uđe u bruto platu, jer po Vladi se očekuje neki prosperitet privrede od jeseni, a uglavnom se regresi isplaćuju u letnjim mesecima. Bilo bi dobro da smo isplatili taj regres za godišnji odmor radnicima, pa posle kako bude.
Takođe, oko minimalne zarade, ona je povećana i poslodavci smatraju da je dobro što se uvodi ta minimalna zarada, što je povećana, međutim, nije dobro što se stavlja u drugi plan. Poslodavac, ako dođe u neke poremećene odnose poslovanja, mora prvo da isplati doprinose za socijalno i penziono osiguranje i to po jednoj veoma visokoj skali. Ja ću vam navesti primer. Za KV radnika mora da plati 5.262 dinara osnovicu za doprinose, a radniku možemo da isplatimo samo 1.800 dinara.
Mislim da je Vlada u ovim teškim uslovima trebalo ipak da prioritet da zagarantovanoj isplati, ili po najnovijem, minimalnoj zaradi. Takođe, smatram da je Vlada trebalo da ostavi mogućnost poslodavcu da na minimalnu zaradu plaća doprinose za socijalno i penziono osiguranje, jer ako je došlo do poremećaja u poslovanju, moramo prvo zaštititi zaposlenog na kome počiva ta proizvodnja, pa tek onda da država naplati svoje, možda ne istog, već nekog budućeg meseca.
Što se tiče otpremnine, takođe se radnik dovodi u nepovoljniji položaj jer se smanjuje broj mesečnih otpremnina na koje ima pravo da primi. Ne možemo to da pravdamo time da se to odnosi na bruto platu, a već je ovde bilo par računica i ja ću samo još jednom podsetiti. Recimo, sada radnik koji je imao do 10 godina radnog staža, umesto 6 neto plata, prima samo dve bruto plate. Ako je sada prosečna neto plata u Srbiji 4.000 dinara, to je bilo 6 puta 4.000, to je 24.000 dinara radniku, a sada ako pređemo na sistem bruto plata, 4.000 plus 1.000 dinara toplog obroka, to je 5.000 dinara i puta 80%, to je negde oko 9.000 dinara. Dva puta 9.000 dinara, 18.000 dinara. Znači, radnik je u startu oštećen za neke dve prosečne plate. Tačna je ova računica na minimalnu zaradu, ali računica na prosečnu zaradu nije dobra.
Što se tiče nadzora, nije dobro da se ponovo vraćaju neke ingerencije službi za obračun i plaćanje ili tzv. SDK, da vrši toliku kontrolu. Mislim da nije u skladu sa evropskim zakonodavstvom, jer oni takav sistem platnog prometa i ne poznaju. Kod nas se vodi rasprava da li platni promet treba da ide preko poslovnih banaka ili preko službe platnog prometa. To je diskutabilno pitanje, očigledno je da nam je potrebna još služba za obračun i plaćanje, ali ne treba da primenjujemo neke, da tako kažem, policajske metode da prati privredu, pogotovu ako hoćemo da idemo u privatizaciju, ako hoćemo da dovedemo strane strateške partnere. Takođe, nije dobar ni predlog da poslodavac koji zbog poremećaja poslovanja, nije u situaciji da isplati za taj mesec lični dohodak ili bruto platu, da se predviđa mogućnost da čak do 90 dana ne obavlja tu svoju osnovnu delatnost, jer očigledno da može doći do određene zloupotrebe. To je tačno da, ako je imao sredstva, međutim ima u članu dole, i ako nije prema važećim propisima to uradio, može da mu se zabrani rad do 90 dana. Mislim da u ovom prelaznom vremenu, a mi smo ipak u vremenu tranzicije i preko početka privatizacije, morali smo da stvorimo uslove da privreda koja ima šansu da preživi, da joj se pomogne na neki način. Zameram Vladi što do sada nije uradila nešto na rasterećenju privrede sa unutrašnjim dugovanjem.
Mi znamo koliki su spoljni dugovi, ali unutrašnji dugovi koji su uglavnom nastali kod velikih sistema, sa velikim brojem zaposlenih radnika, i to za vreme sankcija i NATO bombardovanja - kada smo mi po zakonu bili obavezni da isplaćujemo lične dohotke, da ne otpuštamo radnike, suprugama od ljudi koji su bili angažovani u Vojsci Jugoslavije, da moramo isplatiti 100% zarade, pa su veliki sistemi došli u situaciju da duguju mnogo državi i sa onih famoznih 0,2% dnevno poreza na socijalno, odnosno na doprinose za penziono, kamate su po četiri i pet puta bile veće nego osnovni dugovi na osnovu poreza i doprinosa za socijalno i penziono osiguranje. Očigledno da država to dobro zna i zna o čemu se radi, međutim nema dobre namere prema privredi, jer želi da bude to njen udeo u privatizaciji preduzeća i da kasnije to, pošto - poto, prodaje strateškim partnerima kao jedan svoj deo i time da dovede velika preduzeća, koja imaju svoj dobar program, koja imaju tržište, u jedan nepovoljan položaj.
Zbog toga smatram da ovaj zakon ne treba usvojiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao šef poslaničke grupe.

Samo kratka replika u vezi sa, meni se čini, izvesnim nesporazumom koji je potekao verovatno zbog činjenice da imamo puno predloga zakona pred... (poslanik Šešelj s mesta pita kako je poslanik Jovanović dobio reč).