Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, posle njega narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Dame i gospodo narodni poslanici, u duhu parlamentarnog demokratskog ukusa, stila i ponašanja, čovek mora da ima sluha za drugačiji glas, pa nećemo se valja ubijati što neko drugačije misli. To je još jedan od aksioma demokratije, koji svako od vas treba svakog momenta da ima u vidu.
Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima. Još jedan parcijalno, na brzinu i ishitreno doneti određeni predlozi izmena i dopuna, koji, suštinski, samo ocrtavaju strategiju ove vlade. Sve se pokušava objasniti nekom brigom za, ovog puta radnika. Međutim, u njemu i ne vidimo tu pravu i iskrenu brigu. Vidimo samo jednu otuđenost od ljudi i od života, s obzirom da nije u skladu sa ovim mutnim vremenima u kojim živimo, nije u skladu sa stvarnim stanjem koje postoji u našoj zemlji. Šta traže radnici? Uvek se ovde diskutuje o tome i mnogo se priča. Radnici, ovog momenta i uvek, jedino su tražili osnovno pravo, a to je pravo da im se obezbedi rad. Ovde se sve u njihovo ime radi, samo im se ne obezbeđuje pravo na rad. Zašto niko ne odgovori zbog čega je drastično pala proizvodnja od septembra-oktobra meseca do danas, pala proizvodnja za 50%. Ima li tu objašnjenja i da li su tu koreni i dubina krize u kojoj se danas nalazimo? Da li se pokušava stalnom pretnjom da ima viška radnika u nekim firmama, u stvari, da se napravi jedna depresija i socijalni bunt? Da li se stvara strah od davanja knjižica da bi se pravila ta depresija?
Ovo objašnjenje, koje smo juče čuli od ministra Milovanovića, uklapa se u ono što je rečeno da je to katastrofalna priča ili katastrofalna odbrana ponuđenog zakona, kao što su i ostale odbrane bile katastrofalne, jer se sve svodi na to da se govori o 1993, o 1926. o 1945. godini. Sve se povlači u neku istoriju i pravda se ovo loše, nečim što je ranije bilo loše. To su vokabulari priče iz predizbornih kampanja, naučene rečenice koje se ovde neprekidno ponavljaju. Gospodo, na dnevnom redu je vaše i vi treba da shvatite da ste sad vlast, da više niste opozicija, a ponašate se kao opozicija. Očigledno vam je taj prelaz vrlo težak u nekom psihološkom smislu, da to slomijete u vama, jer ste godinama naučili da se ponašate agresivno destruktivno, i sada tu agresiju i destruktivnost prenosite sa pozicije vlasti. Ni u kom slučaju to nije dobro, jer takav način razmišljanja i takav način ponašanja se uklapa, u stvari, u predloge zakona koje vi danas donosite.
Priča se ovde da se usaglašava naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije. To je već urađeno. Hrvatski sabor je prošle godine donosio sličan paket poreskih zakona, praktično prepisan, pa danas imaju jedan kolaps, danas imaju ogroman broj otpuštenih radnika, imaju jednu izuzetno tešku situaciju. Znači, da se sada to primenjuje redom, po nalogu, verovatno svi znaju čijem, taj eksperiment se primenjuje i u ostalim zemljama, a sada smo i mi došli na red. Ono što je ovde apsurdno i što je ponekad stvarno iznenađujuće, to su načini i kaznene odredbe koje vi predviđate ako dođe do kršenja odredbi ovih vaših dopuna zakona. Kaznena odredba koja predviđa zatvaranje preduzeća od 30 do 90 dana je sama po sebi jedan potpuni apsurd. Zatvoriti jednu firmu 90 dana, u kaznenoj meri, nema nikakav efekat. Ko dobija na toj kaznenoj meri? Niti dobija država, niti dobija radnik koji u toj firmi radi, niti dobija poslodavac. Da li je vama cilj da vi zatvarate po Srbiji firme ili da ih na neki način, pa i kaznenom politikom stimulišete da bolje i kvalitetnije radite?
Kad su u pitanju novčane kazne, koje su kod vas u rasponu od 1:100, ja ne znam da li još uvek negde postoji takav raspon novčanih kazni za isto i učinjeni prekršaj, pa je kazna od 2.000 do 200.000 dinara, 1:100. Gospodo, za isti prekršaj će neko da plati 2.000, neko će da plati 200.000 dinara. Da li je to normalno i ko će to da plati 2.000? Sa pravom onda treba neko da pita, ako plati 200.000, da li je on iz neke druge političke partije ili se prepušta da se kroz manipulaciju onih koji određuju kaznu već to radi? Znači, ima ovde dosta stvari koje su potpuno... da ne pričam o tome. Uvođenje oporezivanja na burto dohodak je sigurno varijanta koja će jednog dana i doći, i to je neminovno. Ali, da li to ovog momenta i u ovim uslovima može da se izvede? Koliko će to, u stvari, ukinuti pravo na život određenom broju radnika koji u takvim firmama rade, koji drugačije ne mogu da isplate ništa tim ljudima, nego je to onaj način i onaj socijalni ventil koji njima treba da pruži osnovno pravo da prežive u ovim teškim uslovima.
Prema tome, to su sve pitanja na koja se, pre nego što se ovde izašlo sa ovim predlogom za izmene i dopune ovog zakona, moralo odgovoriti. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, možda nemam puno radnog staža, sigurno nisam ničiji omiljeni disident ili najdraži opozicionar, ali smatram da mogu da govorim o Zakonu o radnim odnosima. Mogu da govorim zato što znam šta hoću. Znam šta hoću, a to je zato što sam tek sad počeo da zarađujem za svoju penziju i znam šta mi je dobro. Neću, kao gomila naših sugrađana koji su godinama radili i dobiće penziju onakvu kakvu ne zaslužuju, zato što ih je ova država osiromašila i zato što jedna nakaradna vlast, koja je prethodnih godina vladala, to učinila.
Kako su oni to činili? Činili su tako što su isplaćivali garantovanu zaradu. Ostatak zarade su isplaćivali kroz razne bonove, tople obroke, potvrde za nabavku namirnica i garderobe. Kada je naš građanin završio svoj radni vek i došao da mu se obračuna penzija, on je bio jako iznenađen. Penzija mu je bila jako mala. Pitao se on - zašto? Zato što mu je poreska osnovica za obračun penzije bila mala i zato što je on godinama dovođen u zabludu da dobija nešto više, a dobijao je manje, jer je dobijao potvrde po kojima se snabdevao koje nisu ulazile u obračun za penzijski osnov. Da li je to ono što naši građani žele, i da li je to ono što smo im mi obećavali? Naravno, nije, gospodo.
Ono što je dobro za građane i što je dobro za sve zaposlene u Srbiji, to je obračun bruto zarade. Zašto je to dobro? Zato što se svi doprinosi obračunavaju u zaradu, zato što je ta i takva zarada, koja će biti daleko veća od ove, penzioni osnov. Penzije će samim tim biti veće i naši građani će bolje živeti u svojoj starosti, tako da se više neće govoriti - ko još može da živi od penzije, nego će građani želeti da odu u penziju da bi mogli posle svog radnog veka da se odmore, da posećuju banje, da idu na izletišta i da priušte niz zadovoljstava svojim unucima, što sada nisu sposobni, zato što ih je ova vlast osiromašila.
(Glas iz sale: Ova sadašnja vlast?)
Naravno, razumemo se da je to prethodna vlast, gospodine. Meni je jako žao što ova govornica tokom ovih dana i tokom ovih sednica i zasedanja više služi za iznošenje neistina, zlonamernih insinuacija, mogu da kažem i uvreda. Rečeno je svašta i uglavnom ono što se ne odnosi na temu o kojoj govorimo.
To mogu da razumem i razumem, pošto to govore ljudi koji su ovu državu doveli ovde gde je, što su ove građane i radničku klasu, iako su se predstavljali, da su oni avangarda radničke klase i njen deo, doveli tu gde jesu. Mi imamo prazne radničke hale i imamo građane koji dobijaju garantovane zarade, imamo stanje da umesto kako je ranije bilo da četiri zaposlena izdržavaju jednog penzionera, imamo sada odnos dva penzionera na jednog zaposlenog. Doveli ste građane Srbije na prosjački štap i samo im još to trebate da pričate i tvrdite sve ove dane i tako opstruišete rad ovog Parlamenta, da su za sve to neki drugi krivi.
Gospodo, građani Srbije vrlo dobro znaju i vrlo su dobro znali petog oktobra i 23. decembra kako će biti i ubuduće. Mi iz Demokratske stranke Srbije nikada nismo govorili da će promene biti brze i lake. Nakon 50 godina, a naročito poslednjih 10 godina sunovrata jedne države mi ne možemo da kažemo kako za dva ili tri meseca sve može da se popravi. Pošto su ovih dana u Narodnoj skupštini veoma popularne narodne poslovice ja ću reći - što lud pokvari sto pametnih ne može da popravi. Možda naši prethodnici i nisu bili ludi, ali su se tako ponašali. Ponašali su se ludo i mahnito i ono što su radili vidimo kako su uradili i vidimo dokle su nas doveli. Doveli su i osiromašili građane i doveli ih u jednu veliku socijalnu neizvesnost, kako bi njima lakše mogli da manipulišu, da ih izvode na razna otvaranja mostova i na razne skupove i na taj način da prave sebi političku promociju.
Dame i gospodo, sa tim trendovima se davno prestalo, a konačno se sa tim prestalo 23. decembra. Ova vlast to nikada neće raditi. Nas su građani birali jer smo rekli da ćemo menjati. Dame i gospodo, mi menjamo na bolje, naravno. Mi ne tražimo 50 godina, ne tražimo ni 10 godina, tražimo malo dobre volje i strpljenja da bi nam sutra i prekosutra bilo bolje.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na Predlog zakona o radnim odnosima želim da istaknem sledeće:  Predlog zakona o radnim odnosima koji se predlaže je u suprotnosti sa saveznim Zakonom o  osnovnim pravima iz radnog odnosa. Pored ovog Predloga zakona on je u suprotnosti sa saveznim Ustavom i drugim saveznim zakonima. Republika Srbija nije usaglasila ni Ustav Republike Srbije, a ni brojne druge zakone, što je trebalo učiniti, pre nego što bi se ovaj zakon izglasao. Stoga vam moram reći da se ovim grubo krši savezni Ustav i drugi savezni zakoni iz ove oblasti.
Umesto da se poboljšaju i pojednostave uslovi za zasnivanje radnog odnosa, Vlada Republike Srbije ovim Predlogom zakona o radnim odnosima umnogome pogoršava položaj radnika za kojima je prestala potreba, odnosno za njihovim radom. U članu 1. dame i gospodo narodni poslanici, Predloga ovog zakona i to u stavu 1. alineje od 1. do 4. drastično se smanjuju procenti otpremnine utvrđene kolektivnim ugovorom. Naime, od šestostrukog do desetostrukog i do deset godina staža i 30 godina staža po predlogu Vlade ovi procenti se smanjuju na dvostruki iznos do deset godina staža i na petostruki iznos preko 30 godina staža osiguranja.
Predlagač ovog zakona nijednom rečju se ne osvrće na poboljšanje uslova radnika, na radno vreme, odmore i odsustva, na zaštitu prava zaposlenih, zaštitu žena, omladine, a posebno invalida rada svih kategorija invalidnosti. Predlagač ovim Predlogom zakona menja samo odredbe koje se odnose na zarade, naknade i druga primanja, a sve na štetu radnika i poslodavaca. Očigledno je da predlagača ne interesuju materijalni položaj zaposlenih i poslodavaca, već mu je jedini cilj da što većim zahvatanjem iz privrede napuni budžet.
Da predlagača ne interesuje zaštita prava zaposlenih najmanje se to vidi iz člana 6. Predloga ovog zakona. Ovaj član ću vam dame i gospodo narodni poslanici citirati: "Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu u skladu sa ovim zakonom." Šta to znači? Minimalna zarada iz stava 1. ovog člana iznosi 35% od prosečne zarade u privredi Republike. Prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i ovde se postavlja ozbiljno pitanje šta kada su radnici u pitanju ili minimalna zarada, jer je nemoguće da se sa 35% od prosečne zarade u privredi Srbije može obezbediti materijalna i socijalna sigurnost radnika. Kao novinu predlagač, odnosno Vlada Srbije uvodi nove namete na rad duži od punog radnog vremena, na rad na dan državnih i verskih praznika, na noćni rad, na vreme provedeno u radnom odnosu to jest na minuli rad, na rad u smenama, na ishranu u toku rada, na regres za korišćenje godišnjeg odmora, na korišćenje rada i boravka radnika na terenu. Što je mnogo mnogo je.
Zar je bilo opravdanje da se oporezuju topli obrok, rad u smenama, rad na dane državnih i verskih praznika, pa i regres za korišćenje godišnjih odmora, noćni rad i drugo. Mišljenja sam da je Vlada odlučila na taj način da obezbedi sredstva za budžet, što smatram da je pogrešan put. Vlada je po mom mišljenju trebalo u prvom planu da podstakne proces proizvodnje, pa da iz procesa proizvodnje proistekne proizvod, proda ga na tržištu i iz te prodaje naplati porez a taj porez proporcionalno i po određenim stopama da ide u budžet.
S obzirom da se radi o sistemskom zakonu predlagač je na sebe preuzeo sva prava od izrade predloga, a u izradi predloga ovog zakona nisu učestvovali nadležni relevantni subjekti u društvu, a pre svega nisu učestvovali sindikati, niti su učestvovali poslodavci, a istovremeno nije konsultovn, niti ima mišljenja Ustavnog suda naše zemlje.
Dame i gospodo narodni poslanici, uz vaše dopuštenje, ako dozvolite, samo bih rekao na kraju nekoliko reči vezano za jug Srbije. Stanje na jugu Srbije je veoma dramatično, suverenitet i teritorijalna celina Republike Srbije su veoma ugroženi. Žao mi je što u večernjim časovima na televiziji vidimo izveštaje, a u tim izveštajima i na onim slikama u prvom planu vidimo džamije, ali ne vidimo Pećku patrijaršiju, ne vidimo Dečane, ne vidimo Gračanicu.
Dame i gospodo narodni poslanici ja ću vam se izviniti, ali bih se vratio ako mi dopustite, zamolio bih gospodina predsednika, kada je u pitanju tumačenje Poslovnika Skupštine, o članu 208. Nisam se javio prethodno, ali dopustite mi samo dve tri rečenice. U članu 208. "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama po pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika."
U članu 207, samo još jedna rečenica - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Dozvolite gospodo narodni poslanici, da ste vi pre svega predstavnici naroda ovde, svi izabrani na jedan sasvim, da kažem demokratski način i u svakom slučaju, narodni poslanik ima pravo da traži od Vlade i drugih organa potrebna obaveštenja i informacije da bi mogao da zastupa građane i da građanima daje obaveštenja kada se nađe na terenu, da bi mogao da na isti način, narodu i biračima odgovori. Dame i gospodo narodni poslanici, nešto što primećujem, a što mi baš, verujte, nije shvatljivo, pitaju me neki novinari jutros - šta će ovoliko radnika obezbeđenja u Skupštini Republike Srbije? Stvara se jedan utisak bespotreban ...

Hoćete li se vratiti na temu, išli ste i na Kosovo, i na Poslovnik, i sada idete na obezbeđenje, mislim ne razumem ...

Samo još jednu rečenicu, jer se tiče Parlamenta ...

Htela sam da vam odgovorim.

... Gde sede narodni predstavnici? Ja bih samo zamolio - da to stvara jedan bespotreban utisak. Ovde sede, dame i gospodo, narodni poslanici, kao predstavnici naroda, ovde nisu teroristi i ovde nam ne treba toliko silno obezbeđenje da stvara neku sliku kao da će se ovde nešto desiti. Nema nikakve potrebe za tim i tolikim obezbeđenjem. Mislim da treba utvrditi koliki broj radnika obezbeđenja treba da sedi u zgradi Skupštine Republike Srbije, da se ne stvara jedan bespotreban utisak, da je ovde neka nepodnošljiva atmosfera. Mislim da je ovo...