DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.04.2001.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

26.04.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:50

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Toliko odobravam svima.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Prvo, hitan izlazak predstavnika iz Ministarstva poljoprivrede na poplavljena područja  a rezultati sa terena, da se dostave Skupštini.

Drugo, dame i gospodo, u sredini u kojoj živim, svi smo skoro iste nacionalnosti gde se ljudi dele na dobre i loše. Proveo sam nekoliko godina na Kosovu, gde se nacionalnost isticala sa rečima - lako je biti Srbin u Srbiji, ali teško je biti Srbin na Kosovu. To sam video i preživeo. Mi, srpski radikali, zalažemo se za ravnopravnost svih građana, ali ne na svoju štetu, da u svojoj zemlji ne smem da kažem ko sam i koje sam nacionalnosti. Moje ime i prezime govori ko sam i šta sam, a verovatno i ova gospođica što je ovde, gospođica Jelica njeno ime verovatno govori ko je i šta je. Juče je, draga gospodo puštena grupa šiptarskih terorista.

(Predsednik: Vreme.)

Osetio sam se kao čovek drugog reda  u svojoj zemlji. Samo još jedna rečenica, sa ovim postupkom, vi ste priznali republiku Kosovo, dali ste im u ruke najveće zločince jer se vraćaju na mesto zločina, dizanjem ruke, pokazali su u autobusu da će nastaviti svoju borbu. Zaboravili ste na zločine koje su uradili. Silovali su naše majke i sestre, ubijali našu decu, a vi ste pogazili vašu demokratiju.

Mi, srpski radikali, poniženi smo kao građani ove zemlje vašom demokratijom. Izjavom gospodina Batića, ministra pravde...

(Predsednik: Ovo  je tri minuta van teme.)

... da treba da pređemo kroz moralnu katarzu. Što je mnogo, mnogo je.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Jovanović, izvolite.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 96. stav 2. molio bih da mi dopustite da iskoristim pravo na repliku, kao predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe DOS-a, s obzirom da je, po mom mišljenju, naša poslanička grupa uvređena nastupom prethodnika.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite, izvolite.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Hvala.
Deme i gospodo, narodni poslanici, među nama mogu da postoje granice, one političke i programske. Mislim da ne bi trebalo da postoje među nama nikada one granice koje su dovele do, tako grube podele u našem društvu. Podele, koje su konačno po mom mišljenju, i suština tragedije kroz koju smo prošli, kroz koju i danas prolazimo. Često se DOS kritikuje zbog, po meni neosnovanog stava, da smo uzeli pravdu u svoje ruke. Tako nešto nije tačno. Nastupom mog kolege poslanika, mog prethodnika, iskazana je želja da se u pojedinim slučajevima, ipak to pravo, definisanje pravde, zadrži u rukama političara, što sasvim sigurno ne bi smelo biti pravilo i ne bi smelo ostati bez komentara u Skupštini Republike Srbije.
Pravda ne priznaje nacionalni princip. Ako je neko mislio da će vremenom takvo stanovište zaživeti u našem društvu, pogrešio je i prevario se. Čak su i oni, koji su povremeno nastupali sa takvim stanovištem, vremenom su odustali od te retorike. Nije juče Vrhovni sud poništio presudu takozvanoj đakovičkoj grupi zbog toga što DOS oseća neku vrstu političke obaveze prema onima koji su sve vreme smatrali da je oko 150 građana Srbije, albanske nacionalnosti, nepravedno osuđeni.
Juče je Vrhovni sud, postupajući u skladu sa zakonom, doneo određene odluke koje su duboko kompromitovale, ne nas kao vlast, već naše prethodnike koji su na jedan čuveni način, prečicom pokušali da nadomeste ono što je sasvim sigurno bila loša posledica, između ostalog, i njihove vlasti, ali i odnosa dela albanskog nacionalnog bića prema sopstvenoj državi. Ljudi koji su juče pušteni, su ljudi koji su suprotno zakonu bili osuđeni i koji su provodili dane u zatvorima Srbije, suprotno zakonima. Ako se neko ogrešio o zakon, onda se sankcije moraju ispostaviti njemu, a ne nekom drugom u njegovo ime. Mi ne bi imali moralno pravo da tražimo oslobađanje otetih Srba, niti da tragamo za sudbinom 1.300 nestalih Srba, a da nismo uradili ono što smo uradili juče.
Juče je Srbija potvrdila da je civilizovana i pristojna, pa stoga Parlament nije mesto na kome se sme suditi onima, u čije je ime Vrhovni sud je doneo jednu presudu. Kada je sud procenio da je gospodin Vojislav Šešelj razrešen profesorske dužnosti na Pravnom fakulatetu, suprotno zakonu, mi smo bili dužni da primimo tu informaciju i da je kao političari ne komentarišemo.
Kada je Dragoljub Milanović pušten voljom Okružnog suda, baš na dan dvogodišnjice bombardovanja RTS-a, mi smo kao političari bili dužni da primimo tu informaciju i da je ne komentarišemo. U Srbiji je danas sudska vlast...
(Predsednik: Vreme.)
... razdvojena od zakonodavne, izvršne vlasti, i po pitanju đakovičke grupe, molim vas da se ponašamo kao odgovorni ljudi, kao političari, da takvu vrstu posla prepustimo Vrhovnom sudu i da se sa tim složimo, a da kao građani možemo imati stav prema tome, koji sasvim sigurno treba da ide u prilog onome što sam rekao, jer pravda ne priznaje nacionalne granice, niti bi mi imali moralno pravo da tražimo pravdu za svoje sunarodnika, ako nismo spremni da je pružimo drugima oko nas. (Aplauz u sali.)
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Voleli biste vi da ja nikada nemam pravo na repliku, to bi vam možda najviše odgovaralo. Ovde mora da se čuje i druga strana. Zna se ko procenjuje da li je u pravu jedna ili druga strana. Verovao bih vama, gospodine Jovanoviću, ukoliko se njih 146 ili koliko  ih ima, zaista odazovu na ponovljeno suđenje, za koje se računa da će biti pred Opštinskim sudom u Đakovici, koji zaseda sada negde na teritoriji izvan Kosova i Metohije.
Ja bih vam verovao, ukoliko se svi oni teroristi prijave na dan kada bude održavano novo suđenje i izaći ću za ovu govornicu i reći ću - izvinite, gospodine Jovanoviću. Ali, pošto sam ja protiv njih ratovao, pošto ih poznajem skoro tako dobro kao i vas, garantujem vam, niti će da se pojave, niti ste vi očekivali da će da se pojave. Vi ste njih pustili, vi imate dogovore. Ovo je jedna kompozicija, ovo je jedan voz i u njemu su svi, i takozvana međunarodna zajednica, i teroristi i nova DOS-ovska vlast.
Ovo je sve sinhronizovano. Ovo su akcije koje se vrše da bi se razbila naša zemlja. Vreme će pokazati jeste li ih pustili samo zato što je to bio uslov da puste naša dva vojnika i nekoliko civila. Vreme će pokazati i istraga da li je tačno da ste pre toga pet terorista pustili, po spisku, koje su tržili teroristi.
Vreme će pokazati da li će da odgovara potpredsednik Vlade koji sve teroriste ja jugu Srbije naziva nestašnim građanima Srbije. Voleo bih da prestane teror, da prestane taj vaš, kako vi zovete, ekstremizam. Voleo bih da pravna država preuzme vođenje Srbije, ali u to ne verujem.
Vi hapsite ljude po ulicama, koji lepe nalepnice, Vi hapsite ljude ljude koji imaju dozvole za nošenje oružja samo da biste im oduzeli to oružje i te dozvole. I, to nisu - redom građani Srbije, nego - selektivno, isključivo obezbeđenje Srpske radikalne stranke, isključivo članovi Srpske radikalne stranke. Meni to dođe u glavu kao nešto što me tera da sumnjam.
Vi, gospodine Jovanoviću, trebalo je da saslušate primedbu o povredi Poslovnika koju je izrekao gospodin Živanović. Vas ovde u Skupštini prati obezbeđenje, koje sa vama ulazi u zgradu i dolazi do ulaza u ovu salu. Pa nije moguće da očekujete da će vas neko i u samoj zgradi Narodne skupštine napasti. (Predsednik - vreme). Ne znam da li je to neko iz DOS-a. Garantujem vam nikada vas niko iz Srpske radikalne stranke neće napasti.
Ali, vi uvodite jedan manir koji do sada nije postojao u ovoj Narodnoj skupštini. Da pojedinci ulaze sa obezbeđenjem do same sale u kojoj se održavaju sednice. To onda govori mnogo više o novoj vlasti. To onda govori da tu nema demokratije. I, evo, završavam, gospodine Jovanoviću, pre... 20. februara ste napravili udes, vi i vaše obezbeđenje, u kome je stradalo pet automobila, na naplatnoj rampi u Šidu.
Šteta je 70.000 maraka gospodine Jovanoviću. Vi ste izazvali incident. Uleteli ste u kolonu pred rampom. (Predsednik - molim vas da završite, četvrti minut je za repliku.) Evo, završavam. Nemojte molim vas gospodine Jovanoviću da govorite više ni o čemu, a posebno vi gospodine predsedniče. Što se tiče prethodne vlasti, za šta nema dokaza, najlakše je reći - uništili ste državu. A, ja vam dokazujem da evo vi uništavate državu iz dana u dan.
A, šta vi to uništavate ako smo mi prethodno već sve bili uništili. Okrenite se malo onome što je na dnevnom redu. Izazivate replike, da biste ubeđivali građani Srbije kako nama nije stalo do dnevnog reda. Nama je do dnevnog reda i te kako stalo, ali nam je stalo da ovaj zakon što kasnije bude usvojen, da bi što kasnije građanima Srbije bilo loše.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 49, protiv 134, uzdržan jedan, nisu glasala četiri, ukupno je prisutno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Božidar Vujić

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o izmemanama i dopunama Zakona o radnim odnosima, u kome u stavu 2. predlažem povećanje iznosa minimalne zarade od 35% na 50%.
Prvi razlog leži u samom stavu 3. ovog člana Zakona koji vi predlažete i kažete - minimalnu zaradu isplaćuje poslodavac radi obezbeđenja materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenih. Mislim da je to najkraće i najefektnije obrazloženje, da minimalna zarada treba da služi zaposlenom za zadovoljenje njegovih osnovnih životnih potreba i njegove porodice.
Vi ste to stavili, ali da li ste to stavili samo radi reda ili stvarno želje da socijalna pravda i u ovom slučaju bude zadovoljena. Zašto povećanje od 35% na 50%? Pre svega izvesnu nedoumicu može da stvara i vaše obrazloženje u kome kažete da je prosek 40% od proseka u Srbiji, a ovde predlažete da bude 35% od prosečne zarade u privredi Republike.
Ono zbog čega sam motivisan da predložim povećanje od 15% leži u sledećem - činjenica je da se sa neto prelazi na bruto, činjenica je da u bruto zaradu ulaze i svi ostali dodaci koji nisu do sada tretirani kao neto zarada, tu se misli na regres, tople obroke, putne troškove i sve ostale druge naknade koje su zaposleni primali.
Kako vi pričate da će ukupna poreska politika koju sada sprovodite u Srbiji, pretrpeti nove i nove, korenite promene, osim onih koje jesu, rekli ste da će fiskalna opeterećenja i na zarade ubuduće biti manja od onih koja jesu. Ako sledstveno tome ovo prenesemo na ono što će biti, onda će bruto zarada biti samim tim sve manja zbog svega toga što jeste.
I do čega ćemo doći? Doći ćemo do toga da mnogi poslodavci, mnogi privredni subjekti, a znamo kakva je situacija u privredi, po odbitku svega onoga što porez tera nju da uradi, po odbitku svega onoga što su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, sve ostalo može da se tretira kao zarada, da neće moći da isplati zarade.
Nije to više neto zarada. To je sada bruto zarada. Pitanje je u kojim uslovima i kom ambijentu, koji vi stalno pominjete, ako ga niste stvorili, privreda radi i postoji. U tim uslovima, činjenica je, da će ostatak dohotka u toj radnoj organizaciji biti takav da novostvorena bruto zarada, jer vi ne tretirate više neto zaradu, biti izuzetno mala.
Kod mnogih privrednih subjekata ta će zarada možda biti tolika da će preduzeća biti prinuđena da isplaćuju minimalnu zaradu. Ako znamo da je takva situacija, ako znamo da niste stvorili ni ambijent za socijalnu pravdu, ako sve to znamo, onda taj iznos od 35% sa budućom bruto zaradom koja će se polako približavati staroj neto zaradi, će biti bedan i mizeran iznos koji zaposleni dobija.
U tako bednom i mizernom iznosu zaposleni u svakom slučaju neće biti u prilici da svojoj porodici donese tolike prinadležnosti da ta porodica i biološki opstane i da zadovolji sve elementarne potrebe dostojne života jednog građanina naše države.
To me je motivisalo da predložim ovih 50%. Ono što se događa, a što vi polako nećete da priznate, rast cena, rast troškova života, inflaciju koju polako ugrađujete kroz raznorazne prireze, poreze, kroz dažbine i harače, dovešće do toga da možda ni ovaj predlog od 50% neće biti dovoljan.
Ono što je činjenica jeste da će preduzeća, zbog svoje insolventnosti, pri ovakvom padu proizvodnje češće nego do sada biti primoravana da isplaćuju minimalne zarade, što opet tera radnike da putem sive ekonomije, protiv koje se vi navodno borite, zadovoljavaju svoje potrebe, ili da se pretvaraju u golu sirotinju, a pošto ste izgleda vi oni komunisti iz.... Osme sednice u nove..... proletere, čime ti isti zaposleni neće moći da obezbede prostu reprodukciju i osnovne elementarne uslove života.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li još neko želi reč? Nemate pravo po amandmanu (obraća se poslaniku Vučiću koji traži reč). Ne može da se prenosi ovlašćenje u toku tačke dnevnog reda.

(Poslanik Vučić insistira.)

U toku tačke dnevnog reda, ne može da se prenosi ovlašćenje. Dok je tačka dnevnog reda, ne može da se prenosi ovlašćenje na bilo koga. Nemojte da me gledate i da kažete da sam nepravedan prema bilo kome, pogledajte u Poslovniku šta piše, molim vas. (Poslanik Vučić sa mesta: To ste dopustili i drugim poslaničkim grupama, na primer SPS-u.) Kada? (Poslanik Vučić sa mesta: Branislavu Ivkoviću.)

Ne u toku tačke dnevnog reda, gospodine Vučiću.

(Tomislav Nikolić traži reč.)

Zaista moram ovde da odgovorim, iako sami čitate to, što ću vam sada pročitati, ali zbog toga što je prigovor takav da mene lično veoma pogađa. Vi zapravo hoćete sve vreme da utvrdite da se ja ne ponašam u skladu sa osnovnim demokratskim načelima. E, to mi, vala, nećete dokazati. Deset godina pokušavam da se za to izborim. Vi ste jedan od onih, koji su u tome ometali i mene i sve ostale koji su se za to zalagali i samo ću vam pročitati ono što vrlo dobro znate - član 38. stav 3. "u toku sednice Narodne skupštine, poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe pismeno obaveštava predsednika Narodne skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda".

Šta ovde nije jasno, gospodine Nikoliću, i koje ja pravo vama, kao poslaniku, oduzimam? Sram vas bilo. Da li vi tražite možda repliku? (Tomislav Nikolić, sa mesta: Da.) Tražite repliku na tumačenje Poslovnika? (Tomislav Nikolić, sa mesta: Zašto me pominjete kada tumačite Poslovnik?) Pa koga ću da pomenem, ako ne vas, koji ste to istakli. Nisam vam dao reč, gospodine Nikoliću. Nisam vam dao reč, jer nemate pravo, po Poslovniku, na reč. Vi ste se meni obratili i obrazložio sam vam zašto niste u pravu, u skladu sa mojim obavezama po Poslovniku, da vam dam to objašnjenje. Molim vas da siđete sa govornice, nisam vam dao reč.

Kršim Poslovnik, ne dajem uopšte reč, po Poslovniku, izvinite molim vas, a vi prigovarajte kome hoćete. Hoćete li da primenim Poslovnik? Jeste li govorili ovde tri minuta, nisam vam uopšte dao reč, da li hoćete da pročitate šta sleduje kao sankcija za takvo ponašanje narodnog poslanika? O kom kršenju Poslovnika vi pričate, gospodine Nikoliću? Pa neću vam priuštiti to zadovoljstvo, morate vi malo više da me iznervirate, a onda hoću, ali kad ja hoću, ne kada vi hoćete. Pa dajte malo, pustite ih da se izduvaju.

(Aleksandar Vučić traži reč.)

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić. (Po Poslovniku.)