Hvala.
Deme i gospodo, narodni poslanici, među nama mogu da postoje granice, one političke i programske. Mislim da ne bi trebalo da postoje među nama nikada one granice koje su dovele do, tako grube podele u našem društvu. Podele, koje su konačno po mom mišljenju, i suština tragedije kroz koju smo prošli, kroz koju i danas prolazimo. Često se DOS kritikuje zbog, po meni neosnovanog stava, da smo uzeli pravdu u svoje ruke. Tako nešto nije tačno. Nastupom mog kolege poslanika, mog prethodnika, iskazana je želja da se u pojedinim slučajevima, ipak to pravo, definisanje pravde, zadrži u rukama političara, što sasvim sigurno ne bi smelo biti pravilo i ne bi smelo ostati bez komentara u Skupštini Republike Srbije.
Pravda ne priznaje nacionalni princip. Ako je neko mislio da će vremenom takvo stanovište zaživeti u našem društvu, pogrešio je i prevario se. Čak su i oni, koji su povremeno nastupali sa takvim stanovištem, vremenom su odustali od te retorike. Nije juče Vrhovni sud poništio presudu takozvanoj đakovičkoj grupi zbog toga što DOS oseća neku vrstu političke obaveze prema onima koji su sve vreme smatrali da je oko 150 građana Srbije, albanske nacionalnosti, nepravedno osuđeni.
Juče je Vrhovni sud, postupajući u skladu sa zakonom, doneo određene odluke koje su duboko kompromitovale, ne nas kao vlast, već naše prethodnike koji su na jedan čuveni način, prečicom pokušali da nadomeste ono što je sasvim sigurno bila loša posledica, između ostalog, i njihove vlasti, ali i odnosa dela albanskog nacionalnog bića prema sopstvenoj državi. Ljudi koji su juče pušteni, su ljudi koji su suprotno zakonu bili osuđeni i koji su provodili dane u zatvorima Srbije, suprotno zakonima. Ako se neko ogrešio o zakon, onda se sankcije moraju ispostaviti njemu, a ne nekom drugom u njegovo ime. Mi ne bi imali moralno pravo da tražimo oslobađanje otetih Srba, niti da tragamo za sudbinom 1.300 nestalih Srba, a da nismo uradili ono što smo uradili juče.
Juče je Srbija potvrdila da je civilizovana i pristojna, pa stoga Parlament nije mesto na kome se sme suditi onima, u čije je ime Vrhovni sud je doneo jednu presudu. Kada je sud procenio da je gospodin Vojislav Šešelj razrešen profesorske dužnosti na Pravnom fakulatetu, suprotno zakonu, mi smo bili dužni da primimo tu informaciju i da je kao političari ne komentarišemo.
Kada je Dragoljub Milanović pušten voljom Okružnog suda, baš na dan dvogodišnjice bombardovanja RTS-a, mi smo kao političari bili dužni da primimo tu informaciju i da je ne komentarišemo. U Srbiji je danas sudska vlast...
(Predsednik: Vreme.)
... razdvojena od zakonodavne, izvršne vlasti, i po pitanju đakovičke grupe, molim vas da se ponašamo kao odgovorni ljudi, kao političari, da takvu vrstu posla prepustimo Vrhovnom sudu i da se sa tim složimo, a da kao građani možemo imati stav prema tome, koji sasvim sigurno treba da ide u prilog onome što sam rekao, jer pravda ne priznaje nacionalne granice, niti bi mi imali moralno pravo da tražimo pravdu za svoje sunarodnika, ako nismo spremni da je pružimo drugima oko nas. (Aplauz u sali.)