Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici - dobar dan. Nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Obavaštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuju 122 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Molim službu da prebroji koliko je prisutno narodnih poslanika.

Pošto je prebrojavanjem utvrđeno da nemamo kvorum, određujem pauzu od 15 minuta.

(Posle pauze.)

Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam javnost da je do zakašnjenja većeg broja narodnih poslanika došlo usled zakrčenja u saobraćaju zbog dolaska švajcarskog predsednika, pa su putevi blokirani.

Nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.

Obaveštavam vas da su prijavili odsustvo sledeći narodni poslanici: Siniša Mitroviću, Dušan Golubović, Gordana Čomić, Miloš Lučić, Velimir Živojinović, Aleksandar Stefanović, Karolj Kermeci, Vuk Antonijević, Marko Jakšić, Borivoje Mijatović, Ljubiša Đoković, Laslo Torde, Atila Juhas, Branko Bešević, Zoran Bošković, Boško Ničić, Neda Arnerić i Zoran Milovanović. Pre podne odsutni Zoran Novaković, Nenad Bogdanović, Nada Kolundžija i Stanko Kovačević. Zakašnjenje su prijavili Dušan Proroković, Aleksandar Popović, Filip Golubović i Goran Ćirić.

Obavaštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA (pojedinosti)

Podsećam vas da smo na jučerašnjoj sednici prekinuli rad po ovoj tački dnevnog reda u trenutku kada je trebalo da glasamo o amandmanu narodnog poslanika Tomislava Nikolića, na član 1.

Stavljam na glasanje amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića.

Za 49, protiv 120, uzdržanih nema, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 175 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Toma Bušetić.

Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Ima reč narodni poslanik Toma Bušetić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani poslanici, moj amandman se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, i to u članu 1, a vezano za član 34. prethodnog ili osnovnog zakona, koji govori da svi zaposleni koji ostaju bez posla treba da imaju određenu nadoknadu. Smatram da su prethodna rešenja, rešenja u dosadašnjem zakonu, povoljnija za radnike i sve zaposlene i da ih treba ostaviti. Mi smo ovih dana vodili jednu raspravu oko toga šta je povoljnije, da li su povoljnija rešenja data u neto iznosima ili su povoljnija rešenja u bruto iznosima? Mislim da je 6 neto iznosa više i povoljnije  za radnike nego dva bruto iznosa i da je 12 neto iznosa ili 12 neto plata  povoljnije od 5 bruto plata.
Predlažem da se ovi neto iznosi pretvore u bruto, pošto smo bruto princip već usvojili, i na taj način došli bismo do onog pravog rešenja. U svakom slučaju, mislim da su prethodna rešenja bolja makar za 50% u odnosu na predložena rešenja. Smatram da je amandman dobar i da je povoljan za radnike, za sve zaposlene i da ga treba prihvatiti. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da treba da prihvatite amandman narodnog poslanika Tome  Bušetića, ako ni zbog čega drugog, onda iz jednog sebičnog razloga, zato što će za mnoge od vas nastupiti uslovi iz člana 1. Predloga o izmenama i dopunama zakona. Prestaće potreba za mnogima od vas u ovoj Narodnoj skupštini. Evo, danima, od kako je novi saziv Skupštine, svakog dana bar po jednom predsednik Švajcarske je dolazio u posetu Srbiji i svakog dana bar po jednom nemamo kvorum i pravimo pauze sat do sat i po da bi se sakupio kvorum, da se raskrče putevi, pošto je predsednik Švajcarske došao da obiđe našu lepu i milu zemlju.
Juče, gospodine predsedniče, nismo radili po podne, a Srbija o tome ne zna ništa. Ljudi zovu i pitaju da li je došlo do nekog incidenta, da li je bilo tuče u Skupštini, zašto Skupština nije radila, zašto nije bilo prenosa na trećem kanalu, kako ste vi to obećali poslanicima Narodne skupštine? Mi dugujemo da kažemo da juče po podne nismo radili zato što nije bilo većine u ovoj Narodnoj skupštini, zato što su poslanici otišli da gledaju fudbalsku utakmicu. Zaboravili su na svoje osnovne obaveze i otišli na utakmicu.
Zto smo izgubili, svi baksuzi su bili tamo. Od vremena Tita i Miloševića, nikada nije državno rukovodstvo išlo na utakmice. Juče ste otišli da nam napravite maler, da izmalerište i da izgubimo tako važnu utakmicu. Možda je išao Vojislav Koštunica da vidi gde će štafeta da mu se predaje na stadionu. (Žagor u sali.) Samo vi pričajte, danas Skupština ne može da počne da radi. Pa kada nemamo kvorum danas u 10, kako će biti u 14,00 kada krenete kući...

Gospodine Nikoliću, molim vas da se držite teme i da govorite o amandmanu po kome ste se javili. Izričem vam opomenu.

Govorim o amandmanu gospodine predsedniče, samo vi to treba malo i da razumete. Upozoravam vas, kao što će mnoge fabrike ostati bez posla, kao što će mnogi radnici u fabrikama biti višak, tako će i mnogi od vas posle izbora za koje se nadam da će biti jako brzo, biti višak. Razmišljajte malo o ovim otpremninama. Bilo bi dobro da, ako ne mislite na radnike širom Srbije koji sa strepnjom očekuju donošenje ovog zakona, mislite malo na sebe. Već sada vidim u sali mnogo ljudi koji više nikada neće biti poslanici, iako budu postojale te političke stranke, takve ljude u Skupštinu neće slati.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na naslov svog prethodnika konstatacijom, da smo mi od konstituisanja ovog parlamenta održali više sednica i da imamo više radnih dana, nego što je to bio slučaj sa parlamentom, u kojem je većina obezbeđivala stranka, koju on predstavlja tokom poslednje tri godine. Mislim da je to dovoljan argument za sve ono što je on izrekao i upozoravam ga da ću, ukoliko sledeći put prekrši Poslovnik, tražiti da se u Skupštini Poslovnik poštuje. Ako se ne poštuje Poslovnik Skupštine, ne vidim zašto bi se poštovale odluke koje Skupština donosi. Dakle, mi smo dužni da se odgovorno ponašamo jedni prema drugima i da govorimo o onome što je tema dnevnog reda.
Amandman gospodina Bušetića je sam po sebi logičan, ukoliko se izuzme ambijent u kojem bi taj amandman morao da se primenjuje. U interesu svake vlade, pa i Vlade koju je izbarala većina DOS-a u Skupštini, jeste poboljšanje standarda, mislim da ćemo se oko toga složiti, istovremeno, zaštita svih onih čija su prava ugrožena, pa eventualno i prava onih radnika koji ostaju bez posla. Međutim, mi živimo u vremenu u kome je veliki radkorak između prava i situacija u kojima se to pravo delimično primenjuje ili se primenjuje u potpunosti. Zakon koji je uređivao oblast radnih odnosa, usvojen je 1996. godine i on je, kada bismo ga pročitali sasvim prihvatljiv, za vreme u kojem je donet, neto, bruto plata, a to su okolnosti o kojima možemo mi danas da razgovaramo. U onom socijalnom aspektu on je prihvatljiv.
Radnik koji ostane bez posla, definišu se okolnosti pod kojima radnik ostaje bez posla i biće na takav i takav način zaštićen, a između ostalog i otpremninom, koja će u slučaju da ima 10 godina radnog staža biti 6 neto zarada, ukoliko ima od 10 do 20 taj odnos se menja, a ukoliko je radnik radio 30 godina, onda će naravno, biti zaštićen bitno više nego oni koji su tek zasnovali svoj radni odnos.
Međutim, problem je u tome što se ta prava ne poštuju i što se ona retko i u potpunosti primenjuju. Dakle, mi smo kao Skupština odgovorni za izglasavanje zakona, za koji unapred možemo osnovano sumnjati da on neće biti ispoštovan u meri u kojoj mora biti, a mora biti apsolutno, jer u suprotnom zakoni su besmisleni. Mi smo pravili analize koje jasno govore o brojnim situacijama u kojima poslodavac ne zato što nije želeo, već zaista nije mogao da isplati radnicima tu otpremninu ili je mogao delimično. Mi ne možemo kao poslanička većina u ovom parlamentu predložiti zakon za koji ćemo unapred znati da će biti poštovan, delimično i samo u pojedinačnim slučajevima će moći da se ispoštuje apsolutno, a s obzirom da su okolnosti pod kojima radnik ostaje bez posla veoma precizno definisane.
Dakle, reč je o radniku koji ne može da ostvari mogućnost prekvalifikacije, ne može da se premesti na neko drugo radno mesto, o radniku koji ne može da promeni firmu posle preuzimanjem između dva preduzeća. Radi se o radniku koji se nalazi u jako teškoj situaciji, zbog toga što je preduzeće u kome radi propalo. Kolektivni ugovori kojima su definisane obaveze poslodavca, u tom trenutku su obesmislene jer jedna strana, potpisnik tog kolektivnog ugovora, više ne postoji. To je naša realnost. Imali ste primer "Kablara", ne zlonameran primer, ali primer "Kablara" u kome su radnici morali da se dobrovoljno odreknu tog formalnog, zakonskog prava, da bi mogli da ostvare neka druga prava koja mogu da iskoriste, tek pošto se ustanovi promena njihovog statusa.
Dakle, ovaj zakon koji smo mi predložili, to je zakon koji će se primenjivati u potpunosti. Biće isplaćeno 6 bruto plata za radnike koji su 30 godina radili ili za radnike koji su radili do 10 godina dve bruto plate. (Aleksandar Vučić, sa mesta: Pet plata.) Da, 5 plata, izvinjavam se. Ovo je bio amandman čini mi se koji se odnosio na tačku 1. do tačke 4. Za onoga ko ostane bez posla a ima do 10 godina radnog staža, biće isplaćene dve bruto plate. Mi ne možemo da isplatimo 6 neto plata, jer nije realno da poslodavac i u ovakvim okolnostima može raspolagati takvim sredstvima i zašto onda dovoditi nekoga u poziciju da unapred krši zakon.
Ovo su analize za koje pokušavam da vas ubedim da ne osporavam vašu dobru želju, ali nije realno u ovom trenutku raditi za one koji su potpuno na kolenima, da poštuju čak i ovakav zakon, jer je tako nešto nemoguće, s obzirom da su oni kao druga strana, koja je dužna kod radnika da ga poštuje, već propali. Dve bruto plate će biti isplaćene svakom radniku, koji ima do 10 godina radnog staža u firmama u kojima oni ostanu bez posla. Biće omogućena sredstva za prekvalifikaciju radne snage, biće omogućena radna mesta na kojima će ljudi moći da ostvare svoje pravo na rad, na ostvarivanje radnog staža i mi ćemo sanirati posledice 10 godina, jednog jako teškog doba u kome privreda nije imala šanse da uspe.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, izašao sam samo nešto da kažem, da kažem tri reči. Mislim da amandman našeg poslanika kolege Bušetića ima svoju opravdanost. Mislim da Skupština treba da ga usvoji na određen način i prethodni govornik je potvrdio opravdanost tog amandmana, objašnjenjem da u postojećim uslovima on nije primenljiv. Pitanje je u kojoj se meri može prihvatiti to objašnjenje, iz razloga što smo i mi kao poslanička grupa SPS-a, a i drugi poslanici, kada smo raspravljali o nekim drugim zakonima, a pre svega o setu poreskih zakona, govorili da ta rešenja nisu u ovom trenutku prihvatljiva, zbog ekonomske situacije u kojoj se nalazimo i zbog ekonomske moći poreskih obveznika. Hvala.