DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.04.2001.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

26.04.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:50

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Molim vas da ne dobacujete, ukoliko je to u skladu sa onim zbog čega ste se javili za reč, dozvoliću naravno.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Javio sam se da kažem da je povredio Poslovnik obmanjujući Narodnu skupštinu, i da kažem kako je obmanuo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
U kom članu, pa ćemo to razjasniti.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Član 143. stav 1. alineja 3. Izaći ću ponovo predsedniče, nemojte...., ali niste mi odgovorili na pitanje zašto niste glasali za isključenje Vojislava Šešelja, a dozvolili ste da se glasa po povredi Poslovnika.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Na pitanje ću vam odgovoriti ako hoćete uz kaficu, ali to nije predmet rasprave na sednici Skupštine. Razlozi su dovoljno jasni. Svako ko je demokrata zna  kako se izjašnjava kada se odnosi na njega izjašnjavanje. Ne znam kako vi to u vašoj stranci radite, ali kada sam ja u pitanju sigurno je da neću glasati ni "za" ni "protiv".
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 51, protiv 114, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 16, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor, nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Hranislav Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na visinu otpremnine, a u predlogu smo opet dobili izmene i dopune Zakona o radnim odnosima, a očekivali smo da ćete nam ponuditi opet novi zakon. Jer, ako kritikujete naše zakone i ako stalno za ovom govornicom govorite da sve što je urađeno u prethodnom periodu nije bilo dobro, zašto u 80% slučajeva koristite naše stare zakone i sa dodatkom nekoliko rečenica napravite novi zakon i ponudite ga nama.
Obično se promene stope i kaznene mere, i to kad su u pitanju doprinosi prema budžetu, to se povećava, a kad su u pitanju davanja oprema građanima, to se uvek u praksi smanjuje. To se odnosi na amandman koji se odnosi na isplatu otpremnine zaposlenima, za čijim je radom prestala potreba. U članu ovog zakona, u ovakvim slučajevima, po starom zakonu bilo je od 6 do 12 plata, a predložili ste, po vašem novom zakonu, od dve do pet plata.
Socijalisti predlažu da to bude više nego što ste predložili, jer smatramo da je to ispravnije i ne treba zbog toga da negodujete. Da li ste vi u pravu ili mi, reći će radnici u preduzećima kada po ovom osnovu budu izgubili posao, a to će se desiti vrlo brzo, kada budete predložili zakon o privatizaciji.
Pitam vas - da li bi neko od vas pristao, da radi 25 i više godina u preduzeću, da izgubi posao i da dobije pet ličnih dohodaka? Pet ličnih dohodaka, bilo kako da ih vi računate, bruto ili neto, ili da date neki novi zakon, neko novo ime, to je ipak malo. Za 25 i više godina, radnik je valjda zaradio, ulažući u to preduzeće da, ako ostane bez posla, primi tih pet plata, pa makar bilo i bruto, kako ih vi zovete, nikada nije mnogo.
Paket poreskih zakona će uticati bitno na Predlog ovog zakona o radnim odnosima. Šta da rade radnici sa 30 godina staža? Ko će njih ponovo primiti u radni odnos? Ko je to ko ne želi da se zaposli? To su tri pitanja koja preovladavaju, jer sa 30 godina radnog staža radnik gubi sposobnost, ne može u toj meri više da doprinosi ni za jedno preduzeće i teško će se ko odlučiti da ga primi opet u radni odnos.
Sledeće, kaže se tamo da nisu zainteresovani radnici, posle ovoga, za posao. Ne vidim i ne znam da li neko ne želi da radi ako ima 25 i više godina staža i ne želi da do penzije opet ima radni odnos. Upravo smatram, kako radi privreda i kakvi su poreski zakoni, da će mnogo radnika ostati i bez ovako male nadoknade. Nisu sva preduzeća u istom položaju, ima preduzeća koja će ostaviti radnike i bez ove nadoknade.
I na kraju, mislim da zakon o radnim odnosima ima za cilj da se u privatizaciji preduzeća oslobode viška radnika za male pare, jer gazde iz inostranstva ne žele kupovinu preduzeća sa ovakvim brojem radnika, jer to javno govore kada obilaze preduzeća koja su naumili da kupe.
Zbog toga sam mojim amandmanom predložio veći broj plata, ako dođe do toga da neko izgubi posao, i to ne maksimalno koliko je bilo u starom zakonu, niti minimalno, koliko vi predlažete. Predloženo zakonsko rešenje u suštini znači - plati obavezno državi, a zaposlenom i radniku, ako možeš. Predlažem da u situaciji kada nema sredstava za zaradu i za doprinose, treba naći razumno rešenje, da se odredi procenat od zarade preduzeća i izdvoji ukupno koliko preduzeće može da da za plate i otpremnine.
Ta sredstva zakonski predviđena za plate podeliti i za zaradu radnika i za doprinose za državu. Zarađeno podeliti da bude zadovoljan i radnik i država. Pošto imate većinu u parlamentu, na vama je odgovornost, ako se u praksi pokaže da zakon nije dobar, sigurno ćete i snositi odgovornost. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba da prihvatite ovaj amandman, a dužan sam da iznesem svoj stav i da na izvestan način upozorim građane - zašto se menja član 1. tako da bude nepovoljniji po radnika, nego što je bio do sada. To je isključivo zbog najavljene privatizacije.
E sada, postoji mogućnost da društveno preduzeće otpusti radnika, da izjavi da više nema potrebe za njim, ili da to uradi onaj ko fabriku preuzme i kupi. Ja sam ubeđen da ćete vi u svim preduzećima na koja su oko bacili vaši strateški partneri, još za vreme društvenog vlasništva izvršiti smanjivanje broja radnika, zato što vam strateški partner ne želi opterećenje velikim brojem radnika. Istina je da u našim fabrikama radi makar duplo više radnika, nego što je broj kojim bi se postizala ista proizvodnja.
Sada, otkako ste vi došli na vlast, možda i deset puta ima više radnika od proizvodnje koja se ostvaruje pod vašom vlašću. Ali, šta sa tim radnicima? Otpremnina - pošto ih ima mnogo, da smanjimo otpremninu, da smanjimo tako da ne opterećujemo tog novog poslodavca čak ni otpremninom. Pa, i ako on mora da otpušta, nema za njega nikakvih kazni i nije tačno, i obmanjuje nas šef poslaničke grupe vladajuće većine u ovoj skupštini, da postoji bilo kakva sankcija, osim novčane kazne za poslodavca koji ne isplati optremninu (član 14. to ne pominje, član 16. je jasan, menja samo iznose u članu 142.), a član 142. stav 1. tačka 11. kaže: "Novčanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu". I još direktor 10.000 dinara, i to je sve, to su sve kazne, sve sankcije kojima će poslodavac biti opterećen, ukoliko ne isplati otpremninu. Znači, da mu ostane mali broj radnika, spreman je da finansira njihove plate i spreman je i da prihvati da mu zatvorite na tri meseca preduzeće, isplaćivaće takve plate i u tu situaciju neće doći.
Ali, da su otpremnine po starom, znači veće nego ove današnje, i da mora da ih isplati, ili da ne proizvodi tri meseca, takav uslov nije hteo da vam prihvati, zato što dolaze ljudi koje socijalna problematika našeg društva uopšte ne interesuje. Višak zaposlenih, nezaposlenih, ma njih to uopšte ne interesuje. Interesuju ih fabrike u kojima može da se ostvari profit i interesuju ih fabrike koje mogu da kupe i da zatvore, da bi prodavali svoju robu na našem tržištu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč gospodin Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo po svemu postaje jedna politička rasprava o zakonu koji će tek biti pred Parlamentom. Svakako da je ovo, po mom mišljenju, jedan nekorektan stav opozicije koji, bez predloga zakona, računajući na strahove koji postoje u društvu i kojeg smo mi svesni, računajući na tešku situaciju u društvu, dodatno otežava okolnosti, kritikujući nas kao navodnu vlast koja će učiniti sve da ionako tešku situaciju radnika dodatno oteža, umanjujući njihova prava. Koje je rešenje za posustalo društveno preduzeće koje ili ne proizvodi ili proizvodi proizvode koje ni sami radnici nisu spremni da troše? Koje je rešenje za društvenu svojinu? Da li postoji, osim Severne Koreje, Kube ili još nekog tako zanimljivog dela zamaljske kugle, ozbiljna privreda u kojoj egzistira društvena svojina?
Vi ste sami pokretali procese privatizacije, poslednji put 1997. godine. U periodu prelazne vlade, upravo je ministar Kovač ubrzavao proces privatizacije u skladu sa Zakonom, s obzirom da je u međuvremenu došlo do izmena u monetarnoj politici tako da se više nije kreirao zvanični, a ne realan državni kurs naše nacionalne monete, već smo ga mi izjednačili sa onim stvarnim. To je bio startni znak za brzu privatizaciju u koju su preduzeća, vredna više miliona maraka, kupovana za nekoliko stotina hiljada maraka. To su, po pravilu, činila rukovodstva koja su opet, po pravilu, poticala iz stranaka na vlasti ili su bila bliska strankama na vlasti.
Dakle, ovo je zakon o radnim odnosima. Ako kritikujete zakon o radnim odnosima u onom njegovom članu u kojem se kaže da se zaposlenom koji je upućen na biro, odnosno kojem se isplaćuje otpremnina, ne garantuje da će poslodavac snositi sankcije ukoliko mu tu otpremninu ne isplati, to nije tačno. Poslodavac će, odlukom inspekcijskog organa, ostati bez posla, zatvoriće mu se firma ukoliko ne postoji ugovor o radu. To je član 15. kojim se unose izmene u članu 140. Zakona iz 1996. godine. Inspektor rada zabraniće obavljanje delatnosti poslodavcu ako sa zaposlenim nije zaključio ugovor o radu, odnosno drugi ugovor. Ugovorom o radu je sve to precizirano. Ugovorom o radu su precizirane situacije u kojima se isplaćuju otpremnine i iznosi tih otpremnina. Iznosi nisu bili realni, oni se nisu isplaćivali.
Tačno je da ste vi rekli radnicima - uzmi otpremninu, ali se onda odričeš nekih prava. Kojih prava se radnik odriče kada podigne otpremninu? Zašto je uopšte u poziciji da pravi takav izbor? Zašto, po ovom zakonu, samo ne uzme otpremninu i ne uživa prava kao i svi drugi radnici? (Glas iz sale: Koliko dugo?) Dve godine. To je taj problem, veoma ozbiljan problem. Radnici će biti isplaćeni, privreda to može da izdrži i mi ćemo je kao vlast na tako nešto prisiliti primenom ovog zakona. Sve one nekorektne poslodavce ćemo prisiliti da poštuju ovaj zakon i da imaju korektan odnos prema zaposlenima za kojima prestaje potreba radnog odnosa, pri čemu neće samo oni to konstatovati, već će to inspekcijski organi takođe morati da potvrde.