Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na visinu otpremnine, a u predlogu smo opet dobili izmene i dopune Zakona o radnim odnosima, a očekivali smo da ćete nam ponuditi opet novi zakon. Jer, ako kritikujete naše zakone i ako stalno za ovom govornicom govorite da sve što je urađeno u prethodnom periodu nije bilo dobro, zašto u 80% slučajeva koristite naše stare zakone i sa dodatkom nekoliko rečenica napravite novi zakon i ponudite ga nama.
Obično se promene stope i kaznene mere, i to kad su u pitanju doprinosi prema budžetu, to se povećava, a kad su u pitanju davanja oprema građanima, to se uvek u praksi smanjuje. To se odnosi na amandman koji se odnosi na isplatu otpremnine zaposlenima, za čijim je radom prestala potreba. U članu ovog zakona, u ovakvim slučajevima, po starom zakonu bilo je od 6 do 12 plata, a predložili ste, po vašem novom zakonu, od dve do pet plata.
Socijalisti predlažu da to bude više nego što ste predložili, jer smatramo da je to ispravnije i ne treba zbog toga da negodujete. Da li ste vi u pravu ili mi, reći će radnici u preduzećima kada po ovom osnovu budu izgubili posao, a to će se desiti vrlo brzo, kada budete predložili zakon o privatizaciji.
Pitam vas - da li bi neko od vas pristao, da radi 25 i više godina u preduzeću, da izgubi posao i da dobije pet ličnih dohodaka? Pet ličnih dohodaka, bilo kako da ih vi računate, bruto ili neto, ili da date neki novi zakon, neko novo ime, to je ipak malo. Za 25 i više godina, radnik je valjda zaradio, ulažući u to preduzeće da, ako ostane bez posla, primi tih pet plata, pa makar bilo i bruto, kako ih vi zovete, nikada nije mnogo.
Paket poreskih zakona će uticati bitno na Predlog ovog zakona o radnim odnosima. Šta da rade radnici sa 30 godina staža? Ko će njih ponovo primiti u radni odnos? Ko je to ko ne želi da se zaposli? To su tri pitanja koja preovladavaju, jer sa 30 godina radnog staža radnik gubi sposobnost, ne može u toj meri više da doprinosi ni za jedno preduzeće i teško će se ko odlučiti da ga primi opet u radni odnos.
Sledeće, kaže se tamo da nisu zainteresovani radnici, posle ovoga, za posao. Ne vidim i ne znam da li neko ne želi da radi ako ima 25 i više godina staža i ne želi da do penzije opet ima radni odnos. Upravo smatram, kako radi privreda i kakvi su poreski zakoni, da će mnogo radnika ostati i bez ovako male nadoknade. Nisu sva preduzeća u istom položaju, ima preduzeća koja će ostaviti radnike i bez ove nadoknade.
I na kraju, mislim da zakon o radnim odnosima ima za cilj da se u privatizaciji preduzeća oslobode viška radnika za male pare, jer gazde iz inostranstva ne žele kupovinu preduzeća sa ovakvim brojem radnika, jer to javno govore kada obilaze preduzeća koja su naumili da kupe.
Zbog toga sam mojim amandmanom predložio veći broj plata, ako dođe do toga da neko izgubi posao, i to ne maksimalno koliko je bilo u starom zakonu, niti minimalno, koliko vi predlažete. Predloženo zakonsko rešenje u suštini znači - plati obavezno državi, a zaposlenom i radniku, ako možeš. Predlažem da u situaciji kada nema sredstava za zaradu i za doprinose, treba naći razumno rešenje, da se odredi procenat od zarade preduzeća i izdvoji ukupno koliko preduzeće može da da za plate i otpremnine.
Ta sredstva zakonski predviđena za plate podeliti i za zaradu radnika i za doprinose za državu. Zarađeno podeliti da bude zadovoljan i radnik i država. Pošto imate većinu u parlamentu, na vama je odgovornost, ako se u praksi pokaže da zakon nije dobar, sigurno ćete i snositi odgovornost. Hvala.
