Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, prvo, u vezi mog amandmana želim da skrenem pažnju da je dosadašnjim članom 34. Zakona o radnim odnosima bilo predviđeno da je zaposlenom, za čijim je radom prestala potreba, u krajnjem mogao prestati radni odnos i to se odnosilo na sledeće slučajeve, na one radnike gde im se od strane poslodavca nije mogao ponuditi raspored na drugo radno mesto; nije moglo da se obezbedi zasnivanje radnog odnosa kod drugog poslodavca, stručno osposobljavanje, prekvalifikacija i dokvalifikacija. Samo u takvim slučajevima, ako su sve prednje pretpostavke iscrpene i ako je radniku morao da prestane radni odnos, onda je u tim slučajevima poslodavac bio obavezan da radniku koji ostaje bez posla isplati otpremninu.
Ovom otpremninom u jednom kraćem periodu obezbeđivala bi se neka materijalana sigurnost. Sada Vlada predlaže značajno smanjenje te otpremnine i te naknade koja mu je obezbeđivala za neki period tu materijalnu egzistenciju. Vlada objašnjava da se na ovo opredelila zbog prelaska na bruto plate, pa i kada se uvaži podatak da je sada veća bruto zarada nego što je bila ranije, vidi se da ovo nije ni blizu ranijih iznosa otpremnina.
Uzmimo jednu pretpostavku, jedan hipotetični primer koji se zasniva na bazi proseka isplaćenih ličnih dohodaka, zarada u prošlom mesecu. To je, objavljen je podatak 4.200. Vrlo je lako izračunati, uzmimo za ovu kategoriju radnika do 10 godina. Šest zarada po 4.200, je 25.200. Sada se predlažu dve plate i ako uzmemo da je to 4.200 znači da dobijamo 8.400, za dva meseca uzmemo topli obrok i to je 25% od ove četvrtine, odnosno četvrtina od ličnog dohotka i po 1.050 dinara to je 2.100 i 2/12 od regresa za godišnji odmor od 4.200, a to je mesečno 350 dinara i dobijamo 700 dinara. To je 11.200 umesto 25.200.
Kaže se - i porezi i doprinosi. U zakonu ne stoji, najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade. Bar stoji bruto zarada, pa se ne desi posle tumačenje ministarstva - gospodo, radnik nije primao poreze i doprinose nego je samo primao taj iznos i uvećan je sada za poreze i doprinose. Mislim da ovo nije u redu, jer može da se desi da primi duplo manje nego do sada što je primao.
Dalje, Vlada navodi da su u teškoj ekonomskoj situaciji baš oni poslodavci koji imaju radnike za čijim je radom prestala potreba, što je uglavnom tačno, kao i to da nemaju finansijska sredstva za isplatu otpremnina. Takođe se kaže da poslodavci treba da posluju po tržišnim principima i da zadržavaju broj radnika koji im je stvarno potreban. Poslodavci, istina, treba da posvete više vremena poslovnoj politici i ovo su pravilni tržišni principi za poslodavce. Sada ostaje pitanje šta sa radnicima koji ostaju bez posla i takoreći na ulici. Vlada je rekla da se opredelila za pomoć socijalno ugroženim, da teret socijale isključi iz preduzeća i da obezbedi sredstva za socijalnu sigurnost i zbrinjavanje nezaposlenih i onih koji ostaju bez posla. Da li se Vlada drži datog obećanja?
Na osnovu ovog predloga zkona vidi se da se ona toga ne drži. Ona je znatno svojim predlogom smanjila iznos naknade radnicima koji ostaju bez posla. Ne obezbeđuje nikakav iznos sredstava poslodavcima koji otpuštaju radnike, bez mogućnosti isplate da im se naknada obezbedi na neki drugi način. Poslanik Jovanović je ovde govorio kako se sada daje neka garancija. Ne vidim da se ta garancija daje i sada. Znači, ako preduzeće bude moglo isplatiće, a ako ne bude, nikome neće biti garantovana ta isplata naknade.
Ne vrši se kompenzacija ni preko tržišta rada, a videćemo kako se i tamo iznos smanjuje kada budemo danas govorili o Zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, jer se i tamo sužavaju prava na novčanu naknadu, parava na invalidsko-penzijsko i zdravstveno osiguranje isto radnika koji ostaju bez posla.
Zbog ovog rečenog, mislim da amandman koji sam podneo treba prihvatiti, zadržati da se radnicima koji ostaju bez posla isplaćuje naknada, kao što je bilo i ranije regulisano dok je SPS bio na vlasti ili nešto više, a to bi bilo kada bi ovi iznosi bili zadržani bez poreza i doprinosa, znači, najmanje u visini ovih iznosa zarada kako je u predlogu bilo dato.
Možda treba još definisati kriterijume, da kada poslodavac nema sredstava za isplatu ove naknade, da se to obezbedi preko tržišta rada. Ako to ugradimo kao zakonsku odredbu, onda ćemo biti sigurni u ono što je poslanik Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a govorio, da će se radnicima garantovati. Ako se to ne unese u zakon, te garancije nema.
Na kraju, poštovani poslanici, kada za ovo donosimo odluku, imajmo u vidu u kakvom se ekonomskom i socijalnom položaju nalaze radnici koji ostaju bez posla. Glasajmo za jednu humanu odluku.
