Reč ima gospodin Ivković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, ne sumnjam da inspekcija u DOS-ovom režimu radi izvanredno. Toliko dobro rade da nam se inspektori non-stop žale kako moraju nešto da nađu, jer imaju direktivu da nešto pronađu. Ne brinite se, nećemo mi takvi biti kad se vratimo na vlast. Mi smo ipak jedna šmekerska ekipa koja to drugačije čini. (Glas iz sale: Vi ste ubijali šmekerski.)
(Predsednik: Gospodine Ivkoviću, molim vas da se držite dnevnog reda, da ne pričamo o naučnoj fantastici danas.)
Ako mislite, draga gospodo, da je to naučna fantastika, zašto se onda ljutite ako vam neko kaže da raspišete izbore ako ste uvereni da vas narod podržava? Međutim, čim Bane Ivković progovori u subotu na mitingu u Novom Sadu - tražimo izbore, vi se odmah svi naljutite na Baneta Ivkovića. Hajde, dokažite, pa raspišite, pa da vidimo gde smo.
(Predsednik: Molim vas da pređemo na dnevni red).
Ja to zbog vaše naučne fantastike, gospodine Maršićanin. Prema tome, pozivam vašeg predsednika, koji je izneo izbore na svom obrazu i na svojoj čestitosti, da upravo proveri poverenje naroda. (Predsednik: Biće.)
Mislio sam da smo juče apsolvirali priču o privatizaciji. Ali, očigledno nismo. Imam obavezu, pošto je prethodni govornik o tome govorio, da i ja progovorim koju reč. Inače, na dnevnom redu je amandman poslanika Hranislava Perića. Amandman poslanika Hranislava Perića ispravlja onu nepravdu o kojoj sam ja ovde govorio.
Ministar za rad i zapošljavanje, izvinjavam se što sam ga zvao ministar za rad i socijalna pitanja, to sam upozoren u međuvremenu, inače predsednik Unije slobodnih i nezavisnih sindikata, iskoristio je uvođenje toplog obroka, markice, terenskog dodatka i regresa u sistem oporezivanja da umanji iznos sredstava koji je dužan poslodavac da isplati kao otpremninu nakon 10 do 30 godina radnog staža.
Mi smo juče za ovom govornicom računicom pokazali da se isplaćuje, sa novim predlozima, umesto šestomesečne neto zarade, dvomesečna bruto zarada, manjak čak više nego što sam ja govorio, negde oko 12-13 hiljada dinara, i tako dalje. Manjak je sve veći, što je više godina radnog staža po zaposlenom.
Znači, Hranislav Perić, svojim amandmanom, u suštini, omogućava vama da sprečite ono što je ministar u svom predlogu uradio i da omogućite, prihvatajući taj topli obrok i sve ostalo u sistem bruto zarade, da omogućite da otpremnina koju poslodavac mora da isplati zaposlenom, bude jednaka u finansijskom iznosu, čak malo veća nego što je bila po starom rešenju. Znači, staro rešenje je bilo na primer 6 neto zarada, novo rešenje je dve bruto zarade. Hranislav Perić je predložio više da bi iznos para u otpremnini bio jednak ili veći nego što je do sada bio. To je tehnologija i da razumete o čemu se radi.
Ako govorimo o privatizaciji, prvo, voleo bih da mi kažete ime i prezime direktora koji je postao vlasnik fabrike, po autonomnoj, kako je vi zovete, transformaciji, a mi kažemo radničkoj transformaciji. Znači, po onoj transformaciji koju ste vi ukinuli. Nećete moći da kažete ime i prezime takvog direktora, jer takvog direktora nema.
Tačno je to da je prof. dr Oskar Kovač, zahvaljujući činjenici da je novo rukovodstvo Narodne banke Jugoslavije kurs marke i dinara dovelo u realan odnos od 30 dinara za marku, faktički pospešio privatizaciju koja je tada postala ispravna. Jer, privatizacija u vreme vrednosti marke 6 dinara, je bila pljačka. (Predsednik: Imaćemo zakon o privatizaciji na dnevnom redu. Molim vas da se držite teme). Gospodine predsedavajući, ima veze, gospodin Jovanović je o tome govorio i vi ga niste prekidali. (Predsednik: Ali, kraće.) Ja sam profesor, a profesori uvek malo duže govore.
Prema tome, privatizacija je pospešena zahvaljujući činjenici realnog vrednovanja društvene imovine. Nije bila ranije moguća zato što nije bilo realnog vrednovanja društvene imovine. Ta privatizacija je poštena privatizacija. Ta privatizacija, da je ostala, omogućila bi danas veliki zamah privatizacije koju ste vi ukinuli i pripremili zakon da odjedanput ponudite 5.000 tona čokolade onome kome treba dve čokolade.

Po Poslovniku, izvolite.

Već je notorno pozivati se na to da je poslanik koji uzme reč da govori, dužan da govori o temi koja je na dnevnom redu. Gospdon Ivković je sada naravno zloupotrebio to pravo, govorio nam je šta će oni da rade kada jednom dođu na vlast. Naravno, to je na način koji je po meni prokomentarisao predsednik Skupštine, ali gospodin Ivković je to stavio u kontekst nekakvog mitinga u Novom Sadu iz koga su nam poslate jasne poruke. Ja sam juče pitao za to, pa ako gospodin Ivković ponavlja poruku koji nam je uputila gospođa Arežina, onda ga ja upzoravam da to nije ni pametno ni odgovorno. Drugo, gospodin Ivković je ovde zatražio da kažemo neko ime nekakvog direktora, Bože moj, ...

Gospodine Šabiću, vi izmičete temi dnevnog reda. Molim vas da govorite o Poslovniku.

Normalno da aplaudirate gospodine Ivkoviću, sprečava me predsednik da kažem ime, pa neću, ja ću poštovati Poslovnik, ali mogu reći u nekoj drugoj prilici.

Replika.

Dame i gospodo, nisam uopšte spomenuo ime nijednog poslanika, osim gospodina Čede Jovanovića u kontekstu privatizacije. Vi ste to mogli dobro da čujete. Drugo, svako za ono što izgovori sam odgovara. Nikako nije dobro lepiti reči koje je neko drugi izgovorio za nekoga drugoga, a pogotovo ako postoji neka međusobna, porodična predistorija koja izaziva poštovanje. Hvala lepo.

Ako se više niko ne javlja za reč stavljam amandman na glasanje.
Za 41, protiv 93, uzdržan jedan, nije glasalo 38, ukupno su prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović zajedno su podneli amandman na član 3. koji se po suštini odnosi na član 1. Predloga zakona.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu. (Ne prihvata se.)
Da li se podnosioci amandmana javljaju za reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih ministra za rad i zapošljavanje da je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima. Niste bili u toku, razgovarali ste, pa da znate da je taj zakon u pitanju. (Dragan Milovanović, sa mesta: Zahvaljujem.) Maločas smo čuli kako predstavnik vlasti kaže da će naknade koje se isplaćuju radnicima koji ostanu bez posla biti nešto manje nego što su bile u prethodnom periodu, ali da će sigurno biti isplaćivane. Kaže, ne možemo isplatiti 6 bruto zarada, u stvari najviše 5 bruto zarada. Zaista ne shvatam da on izražava sumnju u to da će privreda pod vlašću DOS-a procvetati i da će to moći da isplati.
Ako je to toliko veliki teret, koliko će to onda radnika biti otupšteno, koliko će ljudi ostati bez posla. Predlagač zakona u članu 1. Predloga zakona kaže da zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, kome nije moglo da se obezbedi ni jedno pravo iz člana 26. ovog zakona, može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina utvrđena kolektivnim ugovorom i to zaposlenom do 10 godina staža, a najmanje u visini dvostrukog iznosa zarade, od 10 do 20 godina trostrukog, od 20 do 30 godina četvorostrukog i preko 30 godina staža osiguranja najmanje u visini petostrukog iznosa zarade.
Našim amandmanom mi smo predložili sledeće izmene: do 10 godina staža osigranja najmanje u visini trostrukog iznosa zarade, umesto dvostrukog koga predlaže Vlada; od 10 do 20 godina četvorostrukog iznosa zarade, umesto trostrukog koga predlaže Vlada; od 20 do 30 godina staža osiguranja najmanje u visini petostrukog iznosa zarade, umesto četvorostrukog koga predlaže Vlada; preko 30 godina staža osiguranja najmanje u visini osmostrukog iznosa zarade, umesto petostrukog koga predlaže Vlada. Do visine od 30 godina staža osiguranja, samo smo pratili da to bude onaj iznos koji je bio i u prethodnom Zakonu. Međutim, kod radnika koji ostaju bez posla, a imaju preko 30 godina radnog staža, tražili smo da to bude osmostruki iznos.
Radi se o ljudima koji su stariji, između 52 i 58 godina i njima će biti najteže. Oni novog posla naći neće. Posle 24 meseca onaj iznos koji primaju na tržištu rada, koji je minimalan, oni ostaju u jednom vakumu do ostvarenja prava po osnovu PIO, znači dok ne napune 65 godina života. Ovaj novac, ma koliko mali bio, omogućiće im da stvore neku uštedu, da bar još godinu dana, godinu i po dana posle isteka onog perioda, kada primaju preko tržišta rada zaradu, ostvare pravo da mogu da kupe najnužnije i najminimalnije potrebe za svoj život.
Radi se o malim iznosima, relativno malim iznosima, jer jedna skormna potrošačka korpa danas košta preko 12 hiljada dinara, tako da ovo neće biti ni za njih veliki novac. Ono što moram da kažem, da se srpski radikali ne slažu sa Predlogom zakona, sa izmenama zakona, a to ćemo videti u sledećem zakonu o pravima nezaposlenh lica, da radnici sa preko 30 godina staža mogu ostati bez posla, a da ne primaju naknadu do ostvarenja prava na penziju ili na novo zaposlenje. No, ako do toga dođe, a siguran sam da ćete to usvojiti, na ovaj način možemo bar omogućiti tim najugroženijima ljudima iz kategorije sa preko 30 godina staža ili preko 50 godina života, da bar imaju malo veću naknadu i da imaju bar kakvu takvu malo veću sigurnost.