Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega Rade Bajić.

Poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, ukidate odredbu po kome nezaposlenom licu koje je bilo osigurano na 30 i više godina, novčana naknada se isplaćivala do dana zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za penziju, za odlazak u starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izmenom postojećeg zakona, predlažete da pravo na novčanu naknadu može da se ostvari najviše 24 meseca, a to obrazlažete time da radnik nije bio stimulisan da traži zaposlenje, a najčešće se radi na crno, uz istovremeno ostvarivanje prava na novčanu naknadu i uplatu poreza i doprinosa i penzijskom i invalidskom osiguranju. Mislim da takva konstatacija ne stoji, jer ne znam koji je taj poslodavac koji ima želju i potrebu da zaposli radnika od 50 i 60 godina, u uslovima privređivanja kada svuda postoji višak radne snage. U današnjim uslovima, ne može da se zaposli mladi radnik, a ne čovek sa 50 i 60 godina. Zbog toga predlažem Vladi da iznađe način, da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano na 25 i više godina, omogući pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno u ostvarivanju prava na penziju. Ako se usvoji predloženo rešenje od 24 meseci, osigurano lice koje ima 30 godina radnog staža, i ako prima novčanu naknadu za 24 meseci, to su 32 godine radnog staža, a posle toga postaje socijalni slučaj. Ne bih želeo da Srbija postane zemlja socijalnih slučajeva i da ne daj Bože, dobije naziv - stradija.
Visina novčane naknade određuje se u iznou od 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, u poslednja tri meseca kada radnik ostane bez posla, plus 2% za svaku godinu staža osiguranja. Ta novčana naknada ne može da bude niža od 40%, niti viša od 60%. Dosadašnje rešenje je bilo od 70% neto zrade, i vi smatrate da u nominalnom iznosu taj iznos neće biti ni veći ni manji, samo što se procenti menjaju. Nisam siguran da je to tako, jer ako Vlada smatra da će bruto zaradu činiti topli obrok, terenski dodatak, regres za godišnji odmor, da će to sve činiti lično primanje, mislim da to neće biti tako, jer u ovakvim uslovima poslodavac neće imati interesa, a ni uslova za isplaćivanje dosadašnjih naknada. Na ovoj skupštini mnogo je bilo tabelarnih pregleda, pa bih molio da se i ovde prikaže jedan tabelarni pregled, da vidimo tačno stanje, da li je taj nominalni iznos stvaran, da li je veći ili manji ili ostaje isti. Možda je on ostao isti, ali budite sigurni da vremenski nije isto, nije isto primiti novčanu naknadu do zaposlenja, i za odlazak u penziju, u visini za samo 24 meseca, a posle toga ne znam šta će biti sa tim radnikom. Što kaže ministar Đelić, možda je i to dobro.
Pooštrava se kontrola uplate poreza i doprinosa, i mislim da svako ko je za pravnu državu, da to pozdravlja. Međutim, obavezujete poslodavca da u roku od tri dana, od dana uplate poreza i doprinosa, dostavlja Zavodu tačan obračun i uplatu poreza i doprinosa. Mislim da je to jedna čista statistika, a po članu 27j. zakona, obavezujete nadležnu organizaciju i jedinicu platnog prometa da na svom prostoru, poslodavac koji ne isplati zaradu ili nije platio poreze i doprinose, da se obavesti nadležni poreski organ da izvrši obračun i uplatu doprinosa, a nadležni poreski organ, u roku od 8 dana je dužan da to učini. Poreski organ će doneti rešenje, posle isteka roka, a žalba ne zadržava izvršenj -, doći će do blokade žiro računa, do prinudne naplate i šta dobijamo? Dobijamo da radnici ostaju bez posla. Koji inspektor može da zabrani rad od 30 do 90 dana, pitam se kako da plati te obaveze koje po jednom mesecu nisu isplaćene, a kako će da stvori za te mesece, za koje neće da radi. Uvođenjem bruto sistema, uspostavljena je jedinstvena osnovica za plaćanje poreza i doprinosa, za obavezno socijalno osiguranje, vi menjate osnovicu to jest bruto osnovicu, i više ne govorite o stopama. Stope doprinosa za sada ostaju iste. Ne znam kakvo je to poresko rasterećenje. Uvodite bruto zaradu, smatrate da u bruto zaradu treba da uđe terenski dodatak, regres za godišnji odmor iz razloga što je to činilo sivu ekonomiju.
Mislim da je u ovoj sali svima jasno šta čini sivu ekonomiju, a posao je vama ministre, koji ste do juče bili predsednik Sindikata, to što tvrdite da jedan broj poslodavca izbegava plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, isplaćuju zarade na ruke, u robi i u bonovima, čime zaposlenog dovodi u izuzetno težak položaj, pa nisu mogli da ostvare prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Moram da vas potsetim, a vi to treba da znate, da je Zakonom od 1996. godine i na ove isplate, bila obaveza uplate poreza i doprinosa. Mogu da vam dokumentujem rešenja nadležnog poreskog organa, finansijske policije, koja je bila u radnoj organizaciji gde su iznađene takve isplate, i tu su bili obračunati i porezi i doprinosi. Znači, takvo rešenje postoji, još u postojećem Zakonu iz 1996. godine.
Mislim da je nešto što je dobro za radnika, to je da onaj ko se zapošljava u smislu člana 40a. ovog zakona, ima pravo na zaradu koja ne može biti manja od minimalne zarade, a to je ispravno rešenje kada se uzme u obzir da je do sada važila garantovana zarada od 280 dinara, koja zaista nije mogla da obezbedi status radnika. U zakonu se kaže da ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije, ministar za rad, ministar za zdravstvo, ministar za socijalna pitanja, sporazumno propisuju način obračuna uplate poreza i doprinosa, kao i sadržinu obrasca iz stava 3. ovog člana i molim vas, gospodine ministre ako još sarađujete i ako ste jedinstveni, da pošto zakon stupa na snagu 1. juna propišete način obračuna i obrazac na kome će se to vršiti, ali ja vam predlažem, da ovaj zakon, ako ne možete, da ne stupi na snagu, ako ne, da stupi na snagu 1. septembra 2001. godine. Zbog čega? U članu 17. kažete da odredbe člana 20. stav 2. ovog zakona, primenjuje se za obračun i isplate novčane naknade, počev od 1. septembra 2001. godine. Taj član 20. stav 2. glasi - novčana naknada utvrđuje se u smislu stava 1. ovog člana i ne može da bude niža od 40%, niti viša od 80% prosečne mesečne zarade, po zaposlenom, ostvarenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku repbuličkog organa nadležnog za poslove statistike.
Molim vas ministre, da, ljudski je grešiti i ljudski je primati grešku, da član 20. stav 1. ne može da stupi na snagu 1. juna 2001. godine. Zašto ne može? On kaže "visina novčane naknade utvrđuje se u iznosu od 60% prosečne zarade nezaposlenog lica, ostvaene se u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome mu prestaje radni odnos, uvećane za 2% za svaku godinu staža osiguranja". Pitam vas, ako radnik ostane bez posla 2. juna kako će da mu se obračuna novčana naknada, u smislu bruto zarada. Vi za tri meseca možete da imate bruto zaradu samo 1. septembra, odnosno za jun, juli i avgust mesec. Znači, i ovaj stav 1. člana 20. mora da stupi na snagu 1. septembra 2001. godine i iz tog razloga vam predlažem da ovaj zakon stupi u celini 1. septembra 2001. godine, a ne kako predlažete 1. juna 2001. godine. Pogledajte ministre, shvatićete da ste pogrešili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a neka se pripremi za diskusiju narodni poslanik gospodin Toma Bušetić.

Poštovane kolege narodni poslanici, čitajući i analizirajući zakon, odnosno Predlog  zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, uočio sam tri odrednice koje daju pečat ovom zakonu koji je pred nama, a koji u značajnoj meri ili bolje reći drastično pogoršavaju stanje i radnika i poslodavaca. O čemu se radi?
Prva odrednica kaže - tačka 6. menja se i glasi 24 meseca ako je bilo osigurano lice 25 i više godina. Do sada je bilo 24 meseca od 25 do 30 godina, a od 30 godina bilo je bez prekida dok ne nađe posao preko tržišta za rad ili dok ne reguliše pravo na penziju. Kao što su moje kolege ovde već rekle i citirale, zaista stoji jedno cinično obrazloženje da lica preko 30 godina staža nisu uopšte stimulisana da traže posao. Ja ću vam reći, pošto se zaista krećem i imam dosta poznanika koji su na taj način ostali bez posla, šta oni rade. Oni jeste da rade na crno, ali samo da bi malo popravili svoju tešku materijalnu situaciju i uglavnom rade fizičke poslove u građevinarstvu. Mešaju malter, nose ciglu, i to je za desetak maraka, pa ako i to predstavlja sivu ekonomiju i ako on neće da se zaposli, onda zaista ne znam ko želi da se zaposli. Na kraju, ko će primiti radnika sa 60 godina kada ima toliko nezaposlenih i stručnjaka i radnika u punoj radnoj snazi. Praktično mi ćemo sa ovim načinom, jer mu tržište rada sigurno neće ponuditi posao, jer na posao čeka mnogo mlađih, dovesti ljude u starim i poznim godinama, u situaciju da budu socijalni slučajevi.
Druga odrednica kaže - ako poslodavac ne isplati zaradu do 30. u mesecu za prethodni mesec dužan je da plati doprinose po osnovici za I stepen 3.033 dinara, do VIII stepena koji iznosi 12.724 dinara. Kakav paradoks. Ako poslodavac nije mogao da isplati platu, znači da nije imao sredstava. Uzmite samo koliko je preduzeća iz kompleksa industrije, metalskog kompleksa, kože, obuće, tekstilne industrije i jednostavno ne može da skupi taj novac, nije mogao po onoj manjoj osnovici, a ne sada i ako prikupi nekih sredstava on mora platiti doprinose države, a radnik ostaje praktično bez sredstava.
Treća odrednica, a koju opet inicira Služba platnog prometa koja je u određenom roku dužna da obavesti poreski organ da poslodavac nije izvršio svoju obavezu, je kaznena odredba, pa kaže - u iznosu od 10.000 do 200.000 kazniće se poslodavac pravno lice, odnosno od 5.000 do 100.000 ko nije pravno lice. Ako se prethodnog zakona podsetimo, koji je rekao - ako ne isplati zaradu jednaput mesečno, najmanje će za prekršaj platiti od 2.000 do 200.000, a sada kaže ako nije platio doprinose od 10.000 do 200.000 i gde ga dovodimo. Dovodimo njega i sve radnike praktično do socijalnog slučaja da ne primi nijedan dinar.
Da bude još gore, još gora i strašnija odrednica koja dovodi poslodavce u totalno neravnopravan i bezizlazan slučaj i položaj je da mu može nadležni organ zabraniti rad, odnosno delatnost u trajanju od 30 do 90 dana. Svi ovde smo ili radnici ili smo barem u dodiru sa radnicima i poslodavcima. Uzmimo jedno privatno lice i zabrani mu se rad od 30 do 90 dana. Baš ga briga za zaposlene. On će prekinuti svoju delatnost, a njih će poslati na ulicu. Ne samo da neće plaćati ni doprinose, neće radnicima platiti nijedna dinar, jer nema odakle. On ne radi, i šta smo uradili, praktično smo doveli u mnogo goru situaciju ljude i mnogo drastičniju nego što je bila, a kome to treba.
Gospodine ministre, vi ste vodili sindikat, borili ste se za radnička prava, a ovo vas sve čeka i ovo vam je živa istina. Ko će tim radnicima pomoći? Uzmite samo da ima jedan metalski kompleks, jedno preduzeće 500 radnika, a ima. Svako ozbiljnije preduzeće ima 500 radnika, ne radi, kapaciteti 20%, radnici tu i uzmimo da je prosek KV radnik. To je 5.200 dinara mesečni prosek pa puta 500 radnika, to je 2,5 miliona, a uzmimo da je smanjena stopa sa 105% na 80% i to je 2,100.000. On mora u startu platiti 2,100.000 za doprinose i poreze, ako nakupi i radnicima neće ništa. On je jedva skupljao, a i to su zabranili preko neke kompenzacije da dobije, pa da topli obrok dobije, a šta sada može, ne može ništa da isplati.
Iz ovih razloga, znači iz ova tri osnovna razloga, ove tri nove odrednice koje daju pečat ovom zakonu, jednostavno čitajući ga i kao poslanik Socijalističke partije, a isto i moji drugari koji će sigurno reći još neku novu odrednicu, ne možemo ni da se složimo, ni da prihvatimo ovaj zakon i glasaćemo protiv.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a neka se pripremi za diskuksiju narodni poslanik Branko Ružić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica je restriktivan zakon i zakon koji drastično smanjuje prava svih zaposlenih lica. To je tako već u prvom članu koji kaže u odnosu na član 14. gde se briše zadnji stav koji govori o tome da nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godina novčana naknada ne isplaćuje se do njegovog zaposlenja, taj se stav briše, taj stav je bio dobar i u svakom slučaju smatramo i kasnije smo dali amandmane da ovaj stav treba zadržati.

U članu 3. koji govori o osnovicama, o najnižim osnovicama, smatram da su najniže osnovice dosta visoke. Naročito su visoke kada govorimo o višoj spremi, visokoj, pa i o srednjoj spremi. Ako pravimo neku paralelu, primera radi u "Fabrici kablova" u Svetozarevu (Jagodina) sa VI stepenom 7.000 i plus 7.000 biće 14.000 i to je veliki namet, čak i ako dođe do određenog rasterećenja privrede, o čemu je bilo reči i o čemu je govorio ministar Đelić, to bi opet značilo nekih 12.000, što je značajno više nego što je sada.

Sledeći stav koji govori o tome da osnovica iz stava 1. ovog člana ne može biti više od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici i prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, mislim da ga treba menjati i da ne treba praviti nikakve limite. Jednsotavno, ako neko ima 20.000 platu on će plaćati isto kao i onaj koji ima 30.000, a ovde smo se svi zalagali za to ko ima najviše tu i treba najviše da se zahvata i najviše da daju. Mislim da je ovaj limit apsolutno nepotreban.

U smislu stava 2. ovog člana - usklađuje se tromesečno sa kretanjem zarada zaposlenih u Republici na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, mislim da treba promeniti i staviti - da se usklađuje tromesečno sa kretanjem zarada po zaposlenom u opštini.

Zašto? Mi u Srbiji imamo sigurno 2/3 a možda i čak 3/4 opština koje su ispod republičkog proseka i nekorektno je tamo gde država treba da daje da ona uzima jednako i od siromašnih i od bogatih a tamo gde treba da daje, kada je reč o dečjim dodacima, onda se pravi razlika između opština.

O tome ćemo govoriti kasnije u novim zakonima. Vrlo je važno pitanje člana 27. koji govori o tome, da su organizacije za poslove platnog prometa dužne da najkasnije do kraja tekućeg meseca obaveste nadležni poreski organ, o poslodavcima koji nisu izvršili svoje obaveze.

A, ovaj poreski organ dužan je da prosledi obaveštenje poslodavcima o neizmirenim obavezama. Ne znam kako će ova nova vlast izvršiti finansijsku disciplinu, imajući u vidu da je godinama pozivala građane, poslodavce, na građansku neposlušnost, da ne treba da plaćaju ni doprinose ni poreze, ni mnoge druge dažbine, tako da će sada sve ovo na neki način biti veoma teško ostvarivo.

Možda na prvi pogled nije toliko bitno pitanje izbora članova upravnog odbora. Po novom rešenju članove upravnog odbora treba da bira udruženje poslodavaca, organizovanih na nivou Republike iz reda poslodavaca, i na predlog sindikalnih organizacija, organizovanih na nivou Republike, koje imaju više od 10.000 članova.

Mislim da i ova rešenja nisu korektna i nemaju pravo uporište. Smatram da su ranija rešenja vezana za izbor članova upravnog odbora bila solidnija, gde je rečeno da se članovi upravnog odbora imenuju iz reda poslodavaca ispred Privredne komore i iz reda Saveza sindikata. Zašto su ova rešenja bolja?

Šta znači u novim uslovima - iz reda udruženja poslodavaca? Ko će određivati koja su to udruženja i kako ćemo doći do tih imena? Radi se samo o dva člana upravnog odbora. Kada je reč o sindikatima logično bi bilo da članove upravnog odbora da većinski sindikat. Koliko znam taj većinski sindikat je Savez sindikata Srbije, koji ima možda od 700.000 do 800.000 radnika - članova i imamo ovaj Nezavisni sindikat, koji priča, i kaže da ima od 300.000 do 400.000 članova.

Logično, između ta dva sindikata, je da se biraju članovi upravnog odbora. Na kraju, ovaj zakon je u značajnoj meri smanjio prava radnika i predstavnici odnosno poslanici Socijalističke prtije Srbije ga neće prihvatiti, jer ima dosta nedostataka i manjkavosti.

Lično izražavam veliko zadovoljstvo što ćemo sutra na Skupštini govoriti o problemu Kosova i Metohije i to je na neki način prvi pokušaj nove vlasti, pokušaj otpora prema NATO agresiji, o čemu smo mi pričali godinama, znači od uvođenja sankcija pa do bombardovanja 1999. godine i kasnije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica predstavlja jedan u nizu restriktivnih i rigidnih zakonskih predloga koji direktno utiču na pogoršanje položaja građana Republike Srbije.
Naime, imamo slučaj da je prema dosadašnjim zakonskim odredbama nezaposleno lice koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina ostvarivalo pravo na novčanu naknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Vladinim predlogom zakona to pravo na novčanu naknadu se praktično oročava na 24 meseca uz obrazloženje predlagača da nezaposlena lica shodno odredbama prošlog zakonskog predloga, odnosno rešenja, nisu bila navodno stimulisana da traže zaposlenje i da su isto tako navodno najčešće radila na crno a sve zbog, kako predlagač kaže, istovremenog ostvarivanja prava na novčanu naknadu i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovakva argumentacija sadržaja u obrazloženju samo odslikava rigidnost i nebrigu Vlade za običnog čoveka i građanina Republike Srbije. Ukoliko ovakav predlog zakona prođe postavlja se opravdano pitanje - šta će raditi lica sa preko 30 godina radnog staža i bez zaposlenja, čiji će takav status, između ostalog, biti uzrokovan i primenom zakona o radnim odnosima koji ste ovde izglasali danas.
Ko će te iste ljude ponovo primiti na posao i u kakvim će preduzećima ti ljudi raditi? Šta će se desiti sa tim ljudima ukoliko u roku od 24 meseca ne nađu zaposlenje. Ko će o njima voditi računa, jer se po ovom obrazloženju Vlade vidi da država izgleda neće voditi računa o njima.
Šta znači konstatacija da nezaposlena lica nisu stimulisana da nađu zaposlenje. Pa, valjda su upravo ta nezaposlena lica životno zainteresovana da nađu zaposlenje. Naročito ako se ima u vidu novčana naknada za nezaposlena lica koja ne može da pokrije ni osnovne troškove života.
Vlada čak smatra da nije celishodno ni da se isplatom novčane naknade navodno obezbeđuje materijalna sigurnost nezaposlenih lica do ostvarivanja prava na penziju. Ta briga Vlade za celishodnost zvuči vrlo čudno s ozbirom da o materijalnoj sigurnosti nema ni govora ni u slučaju zaposlenih lica koja ostvaruju pravo na redovan lični dohodak a kamoli u slučaju nezaposlenih lica, koja od te novčane naknade ne mogu da podmire ni elementarne troškove života. Imajući opet u vidu sve poreze i namete koje je Vlada propisala.
Takođe, u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, vezano za članove 4. i 5. utvrđuje se obaveze poslodavca da za zaposlenog uplati doprinose na najnižnoj osnovici i kada nije isplatio zaradu i ova obaveza uplate doprinosa uopšte nije sporna, međutim, postavlja se ligčno pitanje - da li će poslodavac u toj situaciji, ukoliko nema sredstava, da isplati zaradu zaposlenom moći da uplati te doprinose.
Iz ovog primera proizilazi zaključak da ovaj predlog zakona u suštini znači imperativno servisiranje obaveza državi a radnicima će isplata uslediti ali samo shodno mogućnostima.
Na kraju, kao poslanik Socijalističke partije Srbije, partije koja se zalaže za razvijanje države socijalne pravde, partije koja insistira da ugrožene kategorije stanovništva budu zaštićene, ne mogu podržati ovakav predlog zakona, čija će primena u krajnjoj instanci imati jedan nehuman odnos kako prema zaposlenika, tako i prema nezaposlenim licima. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić.

Kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, cenjeni novinari, argumentacija koju su ponudile kolege iz Socijalističke partije Srbije, danas jasno govori zbog čega zakon ne treba prihvatiti.
Ovde je potpuno jasno da se ovim zakonskim rešenjem i onim zakonima koje smo već usvojili, kao i onim što se nudi u predlozima zakona koji su pred nama, demontira jedan sistem koji mi zovemo socijalizmom i za političare on je interesantan sa ideološkog stanovišta, ali za one ljude prema kojima ovaj zakon ide kao posledica, to je pre svega socijalno i egzistencijalno pitanje. Zato mislim da će jedan broj ljudi, koji se suočava sa posledicama novousvojenih zakona, imati vremena da dobro analizira sve ovo što je ovde ponuđeno i sve ono što se nudi čitavim paketom zakona.
Ovde ima nekoliko stvari (kolege su već govorile, ja ću takođe da apostrofiram samo neke), nije mnogo bitno vezano za zakon, ali u članu 27. na strani 46. se kaže: "Organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je ...", itd. Dok ste bili opozicija, vi ste se zalagali da se poslovima platnog prometa ne bavi nikakva specijalizovana organizacija za platni promet, već poslovne banke. Ja sam se za to zalagao i onda, i sada.
Mislim da bi bilo krajnje vreme da se dogovorimo ko se u ovoj zemlji bavi platnim prometom. Ako je to i dalje ZOP, onda treba da se izvinite onima kojima ste u izbornoj kampanji govorili da će biti drugačije, a ako to jesu poslovne banke, onda to treba da budu poslovne banke i poštanska štedionica, koja ima infrastrukturu, kadrove i znanje, da se ovim poslom bavi.
No, ukoliko ostane kao što se ovde predviđa, poslovne banke se diskvalifikuju da se ovim poslom bave u narednom vremenu. Ja se zalažem da se poslovne banke bave platnim prometom, zato što mislim da to jeste potrebno i normalno. Ovaj zakon ima 20 članova. Ponovo, kao i prošli put, mislim da je jedan narodni poslanik ranije imao takvu intervenciju, kaže ovako - član 17: "Odredba člana 20. stav 2. ovog zakona primenjuje se za obračun i isplatu novčane naknade počev od 1. septembra 2001. godine". Ako je "ovog zakona", onda ne može biti, jer ovaj zakon ima 18 članova. Dakle, radi se o nečemu što se mora na određen način korigovati, kao što je ovde navedeno, to ne može da ostane.
U članu 18. kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu od 1. juna 2001. godine, osim odredaba članova 7, 8, 9, 10. i 15. ovog zakona, koji stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja ...", i tako dalje. I za ovaj zakon, kao i za neke druge, neophodan je vodič, da bi zakon mogao da se prati i da se primenjuje, i da se privredni subjekti s tim u vezi ponašaju. Zato što donosimo zakon danas, a onda se u prethodnom zakonu kaže da se odredba člana 20. stav 2. primenjuje od 1. septembra, a sve ovo drugo, tačke 7, 8, 9, 10. i 15. od nekog drugog datuma.
Razumem razloge koji su naveli predlagača zakona da ovo učini, ali ovo bitno komplikuje sprovođenje zakona, dakle, njegovo dosledno sprovođenje u život.
Što se tiče upravnog odbora, imam takođe primedbu, kao što je izneo kolega Toma Bušetić - nije dovoljno jasno šta znači to da organizacije koje imaju 10.000 članova, ili više, imaju pravo da budu zastupljene u upravnom odboru, ako je ukupan broj članova svih organizacija dva? Šta ćemo ako ima 50 organizacija, koje imaju 10.000 članova, ko donosi odluku? Da li je to diskreciono pravo Vlade, ili samog ministra, i šta s tim u vezi zaista znači snaga koju danas čini najveći sindikat u zemlji, bez obzira što ste ga vi nekada zvali režimski? Kako god da ga zovete, u toj organizaciji danas ima više od polovine ukupno angažovanih radnika u Srbiji.
Takođe mislim da u kontekstu svega ovoga, u nekim drugim zakonima, u kojima je praktično došlo do suspendovanja kolektivnog ugovora, uvođenjem platnih razreda i tako dalje, treba dobro da se zamisle oni ljudi, koji su se sindikalnom borbom izborili za kolektivni ugovor, kao najznačajniju tekovinu koju je jedan sindikat mogao da ostvari u prošlom vremenu.
Danas imamo situaciju da jedan čovek, za koga ja ne mislim, kao što je rekao gospodin, ili moj drug, Slobodan Tomović, da je nekompetentan, ja upravo mislim da je gospodin Milovanović najkompetentniji mogući ministar za ovu oblast i mislim da svaki premijer portfelj nudi onome kome najviše veruje i pretpostavljam da je to bio kriterijum. Istina, imam neke druge primedbe, prošli put smo to govorili. Znam da je zaista gospodin Milovanović u prošlom vremenu drugačije govorio o svim ovim stvarima, ali to je politika, to je život. Ne bi bilo dobro da to danas citiramo.
Takođe, ovde je bilo reči najviše o tome da se redukuju prava onim licima koja ostanu bez posla, posle 20, 25, 30 godina, i tako dalje. Vratiću se na prvu rečenicu koju sam ovde izrekao - to upravo jeste demontiranje socijalizma. Da li je to dobro, ili rđavo, ceniće oni koji se sa ovom posledicom budu suočavali. Zakon koji ćete danas usvojiti je zakon za poslodavce. Ovaj zakon je u direktnoj suprotnosti sa interesima zaposlenih.
Kao poslanik Socijalističke partije Srbije, zalagaću se za one zakone, koji zaposlenima daju ona prava koja njihov život treba da čine dostojanstvenim. Zahvaljujem se.