Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je restriktivan i u delu koji se odnosi na prava radnika koji su ostali bez zaposlenja, kao i što je restriktivan prema poslodavcima za koje se uvode nove osnovice koje su najmanje tri i po puta veće od do sada važećih, do skoro pet puta. Prema tome, restriktivan je i u pravima ljudi koji su izgubili poslove, pre svega u članu 1., odnosno, brisanjem člana 14. stava 2. gde je dosadašnjim važećim zakonom predviđeno pravo, kako je ovde već više puta rečeno, na naknadu licima koja imaju preko 30 godina staža, do zaposlenja novog ili do odlaska u penziju. Ovim zakonskim izmenama to pravo se svodi samo na 24 naknade, bez obzira na godine starosti. To i ne bi bilo problem da se odnosi na ljude do 30, eventualno do 35 godina. Ali, zamislite radnika koji je navršio 35 godina radnog staža i koji ima 55 godina starosti, ne može da ispuni pravo na penziju ni po jednom ni po drugom osnovu, a ima pravo samo na nadoknadu u 24 mesečne naknade, a posle toga je bez posla u 57-oj godini života i 37 godina radnog staža. Mislim da je to vrlo loše rešenje i da bi dobro rešenje bilo, kako je to ovde jedan od poslanika DOS-a, mislim da je to Predrag Mijailović - Lune predvideo, odnosno, dao amandman na ovaj član, da se taj amandman usvoji i ova nepravda, bar kad se tiče radnika od 35 godina staža, ispravi tako da imaju prava na primanje nadoknade do odlaska u penziju, odnosno, do novog zaposlenja do koga je, ovde je već više puta elaborirano, vrlo teško doći ako se uzmu u obzir godina starosti tog radnika, verovatno i drugi uslovi, bolest, a čuli smo ovde kako je teško danas i lečiti se i kako je teško obezbediti osnovnu egzistenciju.
Drugi član je restriktivan, to je izmena člana 20. postojećeg zakona, gde se predviđaju najniže osnovice od 40%, a najviše 80% od prosečnog ličnog primanja. Ja neću da ulazim u ovo rešenje, gde se sa 60% obezbeđuje u prethodna tri meseca, pa 2% na svaku godinu radnog staža, ali ovo limitira sve to. Ako uzmete da je najniža 40% od 4.200 sadašnjeg, to je 1.680 dinara je najniža osnovica, a najviša je 80% od toga, a to je 3.360 dinara, bez obzira na lični dohodak koji je ostvario u prethodna tri meseca, odnosno koji je ostvarilo zaposleno lice. Prema tome, svuda se kod socijalnih zakona i socijalnih davanja uzima ono što je radnik uneo prema stopama koje su razrezane i prema prihodima koje je ostvarivao. To je i kod penzijskog, to je i kod zdravstvenog, jer su i ta davanja limitirana, ali ne ovako drastično kako su limitirana izmenama i dopunama ovog zakona.
Treća stvar, gde se restriktivno odnosi prema poslodavcu. Nije tačna tvrdnja da se ovde govori da je čas restriktivno prema poslodavcu, čas je restriktivno prema korisnicima, odnosno nezaposlenim licima. Restriktivno je i prema poslodavcima, jer se ovde značajno uvećavaju osnovice na koje se primenjuju stope koje nisu izmenjene. Nisam čuo da će stope biti izmenjene ili da je neko rekao da će ih izmeniti, odnosno, smanjiti kod ovako velikih ulaganja. Ovo govorim iz razloga zato što dolazim iz sredine gde je razvijena tekstilna industrija, ne tako kao što je to na jugu, ali ima značajnih konfekcionarskih firmi kojima su bile omogućene određene povlastice u ranijem zakonodavstvu, da mogu da koriste određene beneficije kod uplaćivanja doprinosa, jer su stvarno u izuzetno teškoj situaciji poslovale. To su firme kao što je "Ukras" iz Smedereva, kao što je "Konfekcija" u Smederevskoj Palanci, ili "Perkon" u Velikoj Plani, izvozno orijentisane zbog blokade koju smo imali. One nisu mogle da obavljaju veliki deo poslova kad se tiče izvoza. Orijentisane su samo na domaće tržište. Iz tih teškoća koje su imale, nisu mogle da posluju na najbolji mogući način. Sada se to tržište otvara.
Međutim, poslodavac napolju, kod koga važi tržište rada i kod koga se zna cena rada i koji zna da je najniža cena rada u konfekciji, i oni se porede sa cenama rada u Rumuniji, sa cenama rada na drugim tržištima u istočnoj Evropi, oni neće platiti ovu cenu rada koja je predviđena ovim stopama novih osnovica za doprinose. Oni će platiti ono što može da se ostvari na rumunskom tržištu, na bugarskom tržištu, u istočnoj Evropi. To je limit koji će oni priznati kao cenu tada, daće materijal, a kupiće taj rad. Da li će preduzeće koje mora da sklapa i takve ugovore da bi izvozilo, moći da ispuni ove obaveze koje su, kao što sam rekao, najmanje od tri i po do pet puta veće. Siguran sam da neće. Stoga bih predložio, da se ovde prihvate amandmani koji su dati na ove članove, pre svega na član 1. i na član 3., gde bi se ove stope korigovale i svele na razumnu meru, a ova prava bar da se dozvole radnicima koji rade preko 35 godina, da mogu mirno da dočekaju kraj svog radnog veka i ostvare jedno od prava, da li pravo na invalidsku penziju, da li pravo na starosnu penziju, ili prava eventualnog, ali vrlo teškog ponovnog zapošljavanja. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, moram da istaknem da Srbi sa Kosova i Metohije, isto kao i Srbi prognani sa Kosova i Metohije, sa pažnjom i strepnjom prate donošenje svih zakonskih rešenja u srpskom parlamentu, a posebno rekao bih, da je njihovo interesovanje vezano za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica jer se ovim zakonskim projektom smanjuju sada njihova prava u ovoj oblasti. U protekle dve godine, zbog nesposobnosti svetskih vidovnjaka, nepoštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i delovanja albanskih terorista, uništeni su brojni kapaciteti na Kosovu i Metohiji, privredni giganti, a bez posla, ne svojom voljom ostalo je skoro 100.000 radnika.
Pred naletom albanskih terorističkih bandi, uništene su mnoge fabrike, zapaljena je "Metalurgija cinka" u Kosovskom Mitrovici, zapaljen je deo "Fabrike akumulatora" u Kosovskoj Mitrovici, potpljeni su brojni rudinici na Kosovu i Metohiji, a deo fabrika prenet i odent u Albaniju. Materijalna šteta je ogromna i meri se stotinama miliona dolara. Na severu Kosova i Metohije, trenutno radi jedan mali broj privrednih kapaciteta koji će, čini mi se sada, zbog ovih predloženih zakonskih odredaba, doći u tešku situaciju i to, 1) zbog isplate, prvo doprinosa, nije sporno da treba isplatiti doprinose i zaradu. Međutim, ukoliko poslodavac nema sredstava za isplatu zarada zaposlenima, neće imati ni sredstava za uplatu doprinosa, te je predloženo zakonsko rešenje i ono znači - plati obavezno državi, a zaposlenom - ako možeš. Šta to znači za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji, o tome da ne govorim, i zato je trebalo predložiti da u toj situaciji kada nema sredstava i za zaradu i za doprinos, treba naći neko kompromisno i razumno rešenje, a to je da deo sredstava koji preostaje, bude podeljen i za zaradu i za doprinos; 2) prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, nezaposleno lice koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu, preko tržišta rada za zaposlene, odnosno do sticanja prava na penziju. Sada je to pravo na novčanu naknadu, ostvaruje se najduže do 24 meseca. Šta da rade Srbi prognani sa Kosova i Metohije, posle 24 meseca? Ostali su bez kućnog praga, ostali bez svoje zemlje, a sada i bez nadoknade. Šta da rade lica sa preko 30 godina staža, ko će njih ponovo da primi u ovako teškoj ekonomskoj situaciji? Svi su oni stimulisani da rade i nisu krivi što su ostali bez posla. Ko je to od njih, ko ne želi da radi? Da li je humano te ljude ostaviti bez nadoknade, ukoliko im Zavod za tržište rada ne ponudi posao. Sa Kosova i Metohije je otišao veliki broj mladih i obrazovanih kadrova, a na Kosovu i Metohiji je ostao jedan broj, takođe veliki, obrazovanih kadrova. I njih bi trebalo uklopiti u predviđena zakonska rešenja. Mislim da bi to bilo humano, ekonomski i socijalno opravdano, i prema Srbima na Kosovu i Metohiji, i prema onima koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta. Budite sigurni da ovakva zakonska rešenja neće naići na podršku i razumevanje kod Srba na Kosovu i Metohiji, kako su data.
Jedno pitanje za ministra: da li će i dalje Vlada Republike Srbije i drugi nadležni organi poštovati odluku Jugoslovenskog komiteta da se prognanima sa Kosova i Metohije, koji su bili u radnom odnosu, isplaćuje i dalje 80% ličnog dohotka, onima koji su na Kosovu i Metohiji a ne rade, ne svojom krivicom 100%, a onima koji rade stimulacija i plus lični dohodak? Hvala.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, kao predstavnik poslaničke grupe, drugo javljanje.

Evo, imam tu sreću ili nesreću, rekao bih nesreću, da predsednik uvek izađe kada se ja javim za reč i ostavi me vama na milost i nemilost, ne znam samo da li je to bila vaša želja ili... ali očekujem da počne zvrckanje.
Dakle, ova baksuzna 13. tačka dnevnog reda, ovaj zakon ni manji zakon, ni više štete, iako ima samo 18 članova od čega je bar 5 ili 6 članova, odnosno možemo da ih računamo u tehničke, i ima 6 članova za koje možemo direktno da kažemo da su upereni, ili protiv radnika, ili protiv poslodavca. Tu ni jedan predstavnik Vlade, ni jedan predstavnik DOS-ove većine, ne može da pronađe argumentaciju kojom bi pobio ono što danas poslanici Srpske radikalne stranke neprekidno pokušavaju da dokažu. Članom 1. Predloga zakona oštećeni su radnici. Oštećena su lica za čijim radom prestaje potreba i tu mislim samo na jednu kategoriju lica, na radnike koji imaju više od 30 godina staža, na one koji su do sada, ukoliko bi se neko drznuo da čoveku sa 30 godina staža i minimum 50 godina života da otkaz zato što je tehnološki višak, zato što je prestala potreba za njegovim radom, koji je bio siguran da će ostvariti pravo na penziju. Sada, ja upućujem te radnike da pogledaju poneki američki film, u kome poslodavac bezdušno, starijem čoveku, koji možda još samo godinu dana ima do penzije, kaže - otpušten si. On odlazi kući, bez ikakvih primanja na koje može u budućnosti da računa. To je član 1. Predloga zakona, a da nije tako ne biste menjali do sada postojeću odredbu. Kako to da ne promeniste ni za 10 godina, ni za 20, ni za 25, nego samo za ljude koji imaju više od 30 godina staža. Zato što su vam rekli da na tu radnu snagu onaj ko ima kapital, pa će da ga ovde ulaže da nam bude bolje, ne računa.
Član 2. nepovoljan po radnike, ima nešto na šta do sada niko nije ukazivao, a to je da mu više ne isplaćuje zaradu iz prethodnog meseca kako je bilo do sada, nego iz prethodna tri meseca. Zašto? Zašto to predlagač zakona uvodi? Dva posto je oduvek postojalo, i tamo i sada, i zato što je to uvek manje nego zarada iz prethodnog meseca. Nije više ni 70% minimum, nego 60%, i nije više po stavu 2. 50% minimum, nego 40% i nije puna zarada maksimum, nego 80% od te zarade.
Član 3. negativan za dosadašnje poslodavce, bez obzira na to kolike su plate, a čudi me da niste rekli da poslodavac mora da isplaćuje ovolike zarade na koje će se plaćati doprinosi. Otkud to da vi odrediste koliko je normalno za poslodavca, neka osnovica po kojoj će da isplaćuje doprinose, a ne rekoste mu da toliku mora i platu da da. Znači, poslodavac mora da isplati ono što je ovde zapisano i čeka ga posle onaj drugi negativni član, član 13. po kome ćete mu zatvoriti firmu do 90 dana, ukoliko ne može da isplati.
Naravno, član 27j-1, evo prvi put za ovih devet godina koliko sam poslanik, pročitao sam sve predloge zakona koji su stizali bilo od koga, prvi put nailazim na član 27j-1. Ako je i od Evrope mnogo je. Postoje brojevi od jedan do plus beskonačno, od minus beskonačno do nule, ali broj 27j-1 izuzev u jednačinama sa jednom nepoznatom ja do sada nisam sretao. Kakav ministar takav i član 27j-1.
Član 7. je čisto režimski član. Vlada se osigurala za svaki slučaj da tamo gde ima najviše novaca, da tamo sama određuje sve članove upravnog, nadzornog odbora, da im se slučajno ne bi ko umešao. Socijalisti su imali svoj samostalni sindikat, a nova DOS-ova Vlada ima svoj sindikat Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, pa onako da se Vlasi ne bi dosetili kaže - sindikati koji imaju više od 10.000 članova. Takvih je verovatno preko 50, a Vlada će odlučiti koji je sindikat onaj sa kojim će da pregovara. Obavezao se DOS u kampanji, da će odmah ukinuti državne privredne komore. Vlada ovde kaže da će dva člana odrediti Asocijacija poslodavaca, kako ga nazvaste, a to je ova privredna komora. Mislim da je jedan vaš poslanik ovde i predsednik te državne privredne komore. I to baš predsednik Komore Republike Srbije.
Najzanimljiviji član na koji treba ovde ukazati je član 14. Nisam video da ima amandmana na taj član. Istina, ima jedan pogrešan amandman poslanika Socijalističke partije Srbije na član 14. Predloga zakona, ali ja govorim o članu 14. Predloga zakona. On dovodi u neravnopravni položaj radnike koji sada ostaju bez posla sa onima koji su ostali bez posla za vreme diktatorske, nedemokratske i svakakve vlasti. Šta biva? Radnik koji je ostao bez posla do dana stupanja na snagu ovog zakona, a ima 31 godinu radnog staža čekaće i primaće nadoknadu sve dok ne namiri godine za penziju. Radnik koji ostane bez posla posle 1. juna nema prava, nego ima pravo samo na 24 naknade mesečne zarade.
Da li vi to sada govorite radnicima požurite svi da dobijete otkaz? Pazite, ako čovek sada sedne pa se preračuna da li mu je bolje ovog časa da mu prestane radni odnos i ako ima 32 godine staža i da mu osam godina država isplaćuje nadoknadu dok ne dostigne godine za penziju ili da ostane do avgusta, septembra na radnom mestu i da ga onda najure, pa da prima samo dve godine nadoknadu, pitanje je kada se sedne i to matematika lako pokaže šta mu se više isplati. Da li je to u stvari taj mig da se što pre oslobodite radne snage na taj način, a to će novine sigurno objavljivati, što će pojedinci potražiti spas u tome da im što pre prestane radni odnos računajući na to da ćete vi još 8, 7, 5 godina da im isplaćujete zaradu iz budžeta.
Prvo, molio bih te radnike da budu obazrivi. Vi uopšte ne možete da ostanete toliko dugo na vlasti, a drugo za vas kao ljude koji predlažu i donose zakone u ovoj skupštini ne postoji svetinja, ne postoji pravna sigurnost, ne postoje zakoni koji su doneti nekada da ih vi nećete sada retroaktivno promeniti. Ne postoji posao obavljen u skladu sa Zakonom za koji vi ne možete da kažete da nije zakonit. Posebno ako je zakon donet u vreme kada ste vi biti u opoziciji, taj zakon za vas uopšte ne postoji, samo je pitanje kada ćete se setiti koji da menjate retroaktivno. Zbog toga ljudima koji rade, kojih se ovaj zakon tiče preporučujem da dobro razmisle. Zaista imaju dve varijante.
Primičem 30-toj godini staža i kada bih morao da odlučim šta ću da radim morao bih mnogo da razmislim. Ministar me tako intiligentno gleda da od njega savet nikada ne bih tražio, a ima pametnih ljudi kod kojih bih tražio savet, ali oni ne znaju šta će DOS da reši za 5, 10, 15, 20 dana, da li će i ovaj zakon ostati, da li će bar jednog meseca biti primenjivan. Zakon ne valja. Ne znam šta mu je cilj. Ako mu je cilj da prazne hale sačekaju one koji će u njima neku proizvodnju obnavljati postićiće cilj. Ako mu je cilj da se država svirepo umeša između radnika i poslodavca, da ne razmišlja ni o jednom, ni o drugom, nego samo o svojim prihodima, to može da potraje nekiliko meseci, a onda više neće biti ni radnika, ni poslodavca, ali i bogami ni ove vlasti sigurno neće biti.

Reč ima narodni poslanik Jovanović Dragan, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako smo prethodne pakete zakona ocenjivali i gradirali, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju imovine loš, ako smo rekli da je Zakon o oporezivanju pokretnih dobara još gori, slobodan sam da kažem da je ovaj zakon sa paketom zakona iz socijalne politike, Zakona o zdravstvu i Zakona o penzijskom osiguranju ubedljivo do sada najgori. Najgori, jer nosi za sobom najteže posledice.

Nisam izašao sa namerom da kritikujem, već sam izašao sa namerom da zamolim kolege poslanike iz opozicionih stranaka, pošto sigurno danas nećemo da usvojimo zakon, nema vremena, da kada se vrate u svoje sredine pokušaju da odu u neke svoje 14. oktobre, u neke svoje Nitekse, u neke svoje tekstilne fabrike, u neke svoje metalske fabrike, u neke svoje građevinske fabrike, u neke svoje fabrike kožarske industrije, u neke svoje fabrike iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti društvenog ugostiteljstva i kada dođu u ponedeljak da pokušamo da sučelimo argumente, da izađu i opovrgnu ono što ću ja sada reći.

Gospodo poslanici, možda sam po nekoj profesionalnoj deformaciji i ono što sam radio pre ovoga, a radio sam posao sličan gospođi Ljilji Milosavljević, radili smo u srodnim ministarstvima, pa ako gospodin ministar nije znao neke podatke imao je ko da mu ih kaže. Imao je Zavod za statistiku, imo je službu platnog prometa, imao je fabrike i da je samo malo zavirio u papire, da je poslušao neki savet onih koji su pre toga radili, ovakav zakon ne bi ugledao svetlost dana.

Šta hoću da vam kažem? Ja sam uradio jednu mini analizu u 36 fabrika iz oblasti tekstilne industrije, iz oblasti metalske industrije, iz oblasti kože, iz oblasti društvene trgovine, iz oblasti klanične industrije, iz oblasti društvenog ugostiteljstva. Analize pokazuju da će primena ovakvih najnižih osnovica za vrlo kratko vreme po stupanju zakona ugasiti ova preduzeća. Daleko ispod pet i po hiljada je sadašnja bruto plata u tim preduzećima, tako da kada se primeni ova osnovica za poreze i doprinose na cifru od pet i po hiljada i plate doprinosi neće ostati ništa za plate radnika.

Ali, ostaće toliko malo da će doprinosi biti više puta veći od isplaćenih plata. I najdobronamerniji poslanik, kada počne da razmišlja o ovakvim zakonima, mora da se pita, nismo zluradi, šta je svrha ovih zakona. Ako je i svrha da se napravi dobar zakon onda se uradi tabelarni pregled, ono o čemu sam govorio.

Vi podatke imate na svakom mestu. Imaju ih u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, bivšem ministarstvu, ima ih u Službi platnog prometa, ima ih u fabrikama, pa se da pregled koliki broj radnika, a pošto sam bio zamenik ministra industrije, tvrdim, mi smo oslobađali dopriniosa, da se radi o stotinama hiljada radnika koji kada se podvrgnu ovim kriterijumima najnižih doprinosa neće primiti platu. Kada se plate doprinosi doći će pod udar ovih zakona o kaznenim merama.

Da li je cilj - moramo da se pitamo. Voleo bih da me ubedite sa ove govornice da nije cilj ovo što je rekao gospodin Nikolić da se isprazne hale. Ako to nije cilj onda moramo ovde da izađemo sa argumentima. Tvrdim vam vrlo odgovorno da u tekstilnoj industriji, koju imate u Beogradu, ne morate da idete daleko, idite u FON, "Zmaj", IMT, idite u tekstilne kombinate, ne morate da idete daleko, ne morate u Leskovac u tekstilnu industriju, u Kruševac u "14. oktobar", to možete ovde vrlo lepo da simulirate i prikažete to nama na primerima i mi ćemo da vas podržimo ako to može da plati industrija.

Znamo koliko treba penzijskom, koliko treba zdravstvu, ali nije polazna tačka - onoliko koliko treba. Polazna tačka je - onoliko koliko može da se ubere. Cilj zakona je da se ubere više. Ubeđujem vas i voleo bih da posle nekog vremena napravimo analizu da će ovakvim osnovicama u nekoj budućnosti da se ubere daleko manje.

Zašto? Radnici koji ne prime platu a plate doprinose otići će u štrajk pa zbog toga nećemo uzeti ništa. Posebna priča su privatni poslodavci. Ne znam da li samo ja ili samo poslanici opozicije zalaze u prodavnice, kafiće i kod privatnih poslodavaca u butike. Oslušnite malo šta kažu privatni poslodavci, šta kažu na najnižu osnovicu od pet i po hiljada dinara.

Pitajte ih intimno, nemojte kao vlast. Intimno ih pitajte koliko njih ima nameru da otpusti radnike ili da ih odjavi. To pitajte pa dođite ovde da sučelimo argumente. Vidim ja - kaznena odredba. Pa, molim vas, ne čuva državu i ne obezbeđuje doprinos finansijska policija, policija. Obezbeđuje stimulativna poreska politika i stimulativne osnovice.

Mislim da bi bilo mnogo bolje da se ova osnovica, a dao sam amandman na sva tri zakona, privede realnosti, ali bih voleo da neko od vas u ponedeljak sa terena dođe iz svog grada i kaže - molim vas, u mom gradu metalska industrija ...... grane. Ne govorim o visokoprofitabilnim granama. I, neću da grešim dušu, zakon je bolji za one koji dobro rade, imaće neke povoljnosti. Ali, za veliki broj radnika, ogroman broj radnika on je strašan. Ne mogu da razmišljam o posledicama onoga što će da se desi.

Još jednom bih vas, evo ovako, zamolio, apelovao bih na vas da izađete i nekim argumentima se sučelimo, jer su svi poslanici sa nekog terena, nismo pali sa kruške, da pokušate da nam to pokažete i da sami sebe ubedite. Ne morate nas da ubedite. Razumem da imate neke direktive da mora da se glasa ali da pokušamo da u nekim razmenama mišljenja argumentima dođemo do zaključka da li su ove osnovice, ovakve kakve su, izdržive.

Idite u naučne institucije, u "Geozavod" Beograd, koji ima 30-tak doktora nauka, pogledajte da li osnovicu od 12.000 dinara ta institucija na osnovu dosadašnjeg rada može da podnese. Kad plati doprinos na 12.000 neće imati za plate. Opet da se vratim, zavisi šta je i gde je. Ovo može da bude dobro za ostvarenje nekih ideja i u to neću da sumnjam sa ovog mesta, da je to u pitanju, ali za stvarni rad, za funkcionisanje penzijskog sistema, socijalnog, mislim da će ovo povećanje osnovica biti kontraproduktivno od početne namere, ako je to bila namera, da se ubere više sredstava. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi kolege i koleginice, mislio sam da ću da govorim za razliku od gospodina Tome Nikolića pod predsedavanjem potpredsednice ali nisam imao sreće.
Pre nekoliko dana jedan od poslanika Srpske radikalne stranke je učestvujući u raspravi i na upozorenje da je malo otišao van teme rekao da svako izlaganje ima uvod, razradu i zaključak. Ja se sa tom konstatacijom slažem i svi koji se bavimo ovim poslovima moramo svakako da prihvatimo da je to tako.
Mislim da je to baš bio gospodin Arsić, ali ga ne pominjem da mi da repliku jer neće imati razloga. Upravo ću ja svoje izlaganje vezano za načelnu raspravu o zakonu o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica tim redom to izložiti.
U uvodnom delu bih rekao nešto sam govorio i kada su u pitanju prethodni zakoni, da resorni ministar, u ovom slučaju gospodin Milovanović, kao i prošli put, izađe za govornicu, pročita pripremljen tekst obrazloženja zakona. Uz maksimalno uvažavanje njegove ličnosti, ne čujemo ništa novo i nikakve nove argumente koji bi osvetlili ono što u zakonu stoji.
Iza toga, ovog puta to nije bilo, pošto gospodin Čeda Jovanović nije bio tu, i izvinjavam se što moram da kažem, po pravilu u ime poslaničke grupe DOS-a gospodin Jovanović sa pravom naravno izlaže stavove parlamentarne većine, kao predsednik poslaničke grupe, ali vrlo često u stvari obrazlaže i brani stavove predlagača odnosno Vlade Republike Srbije, odnosno resornog ministra, što mislim da nije ni poslovnički i nije u redu.
Predlog zakona treba da brane oni koji predlažu a sve poslaničke grupe i svi narodni poslanici imaju ista prava da o toj stvari govore. Naravno, na većini je pravo da usvoji zakon i mi tu ne možemo ništa drugo. Onda dolazimo mi iz opozicionih partija, opozicioni poslanici, kritikujemo zakon, dajemo amandmane, onda se to proglašava za eto kritikujemo radi kritike, uzurpiramo pravo, ometamo rad i tako dalje da bi iza toga Vlada Republike Srbije kao predlagač prihvatila naše amandmane, dala ih kao svoje i mi ih onda usvojili i dali odgovor na sve.
U drugom delu, to je kolega - razrada, nema potrebe za nervozom, u obrazloženju zakona o zapošljavanju i ostvarenju prava nezaposlenih lica stoji da se ovaj zakon donosi iz razloga - uvođenja bruto zarada, što zahteva promenu u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja. Dalje, da obim prava zavisi od obima ulaganja svakog pojedinca, zatim da je navodno prisutan princip solidarnosti, zatim da se ustanovljava jedinstvena osnovica, dakle bruto osnovica za plaćanje poreza i plaćanje doprinosa i tako dalje.
Reklo bi se - sve je u redu sa stanovišta predlagača i tako dalje. Ali, ne lezi vraže. Već prvi član koji se predlaže i molim da ovo što ja govorim ne proglašavate sada da sam ja neka radnička majka pa sad mi poslanici Socijalističke partije Srbije ili drugih opozicionih partija se više borimo za radnike i radnička prava nego ovi drugi, ali samo ukazujemo na istinu gospodine Bogdanoviću.
A, istina je da se dakle prvim članom kao što su svi govorili odmah predlaže ukidanje postojećeg prava nezaposlenih radnika. Umesto kako je bilo - pravo na novčanu naknadu kod Zavoda do novog zaposlenja ili penzije, sada se zakonom predlaže pravo za 24 mesečne plate pod uslovom da ima 30 godina radnog staža.
I, sada se postavlja logično pitanje - šta će da rade radnici nezaposleni, sa preko 30 godina radnog staža. Ko će da primi takve radnike na posao? U kojim preduzećima oni to mogu da se zaposle? I da je bolja privredna situacija a kamoli u ovoj.
Dalje, na osnovu čega je tvrdnja u obrazloženju, i to vrlo imperativna, da oni nisu bili stimulisani da traže zaposlenje, da su radili "na crno", i moram da kažem da je takva tvrdnja po malo i nehumana, nekorektna i neodgovorna.
Drugo, u članu 4, ili kako je gospodin Toma Nikolić pročitao, 27j-1, a ja čitam 27đ-1, ovo o čemu ja hoću da govorim jeste obaveza poslodavca da uplaćuje doprinose prema osnovicama, koje su date u tabeli od 1-8. One su onakve kako je jedan od mojih kolega objasnio, da su povećane, od dva za prvu kategoriju, do 6 puta za osmu kategoriju i da su obavezne da se plaćaju, bez obzira da li su radnici primili platu, ili ne. Pitam - gde to još ima takvo rešenje i kakvim argumentima se to može braniti?
Ovo tim pre što osnovice nisu još utvrđene i mi u stvari ne znamo, stope nisu utvrđene. Mogu da kažem da nije sporno da se u toj varijanti plati doprinos po najnižoj stopi, ali, ako poslodavac nema sredstava za zarade, neće imati za doprinose. Možda je dobro da Vlada Republike Srbije, predlagač ministar Milovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a, većine koja će da usvoji ovo, razmisli da se izvrši izmena i dopuna. U tom smislu, mi smo podneli amandmane da se u toj varijanti sredstva koja poslodavac ima na raspolaganju, eventualno podele, pa deo dobiju radnici, a deo ide za druge namene.
U protivnom, to će biti ono što je neko od mojih kolega već rekao, a to je - državi plati obaveze koje imaš, a za sve ostale nije važno, i moram da kažem, to nije ni reformski, nije ni humano, već naslućuje i vodi na nešto treće, a to treće je (to je sada zaključak koji ću reći u svom izlaganju) otprilike sledeće - ne otprilike, nego vrlo precizno. Prvo, očigledno je da i ovaj zakon, kao i Zakon o radnim odnosima, kao i ostali poreski zakoni, kojima nije bio autor i predlagač gospodin Milovanović, nego gospodin Đerić, posledica svega je nerealni i previsok budžet koji je usvojen za 2001. godinu, o čemu smo i ja, i ostali poslanici Socijalističke partije Srbije, u ovom parlamentu, kao uostalom i drugi opozicioni partneri govorili, on sada mora da se napuni. Sve što se sada predlaže, i u vezi poreza, i u vezi doprinosa, i u vezi javnih prihoda, ide za time da se takav budžet napuni. To je pod jedan.
Pod dva, nema nikakve dileme da se u predlogu koji je dat povećavaju obaveze i sadašnjih i budućih poslodavaca. Gospodin Vučić je pravio paralelu o tome kako se to može sada objasniti, da rastu i obaveze poslodavaca, a smanjuju prava radnika, to je objasnio i ne sporim, slažem se sa njegovom ocenom i potvrđujem je, ali je očigledno da su obaveze poslodavaca, u odnosu na ovo što je predloženo, dva do šest puta veće.
Treće, smanjuju se prava nezaposlenih radnika, to su svi dokazali i tu nema nikakve dileme.
Četvrto, ono što je dato u članu 5. a o tome do sada niko nije govorio, a ja to želim posebno da podvučem, a to je - članom 5. su data prava resornim ministrima za rad, za socijalno osiguranje, da propisuju način obračuna i uplate doprinosa, tako da mi sada u stvari ne znamo - prvo, nema nikakvog objašnjenja, ni obrazloženja u zakonu - kada će se to ministri sporazumeti, kako će se sporazumeti, na kojim ciframa će se sporazumeti, i zadnje, a šta ako se ne sporazumeju uopšte i ne utvrde zajedničkim sporazumom odnose?
Šta je iza toga - znači, zakon se ne može sprovoditi. S tim u vezi, pominjem i član 18. u kome je predviđeno da zakon stupa na snagu 1. jula. Imajući u vidu sve ovo što sam izrekao i ovo što je napisano, predlažem predlagaču, predlažem parlamentarnoj većini, da se ovaj zakon povuče iz procedure, ili da se izmeni član 18. i da se primenjuje, kako je već neko bio predložio, od 1. januara 2002. godine, kako bi se stvorili uslovi da on može da bude i realizovan i da se isprave ove stvari koje su očigledno propuštene u osnovnom predlogu.