Kako ste natempirali ovo?

E vidite, molim vas, da me pohvalite javno.

Javna pohvala.
Za reč se javio najpre gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se bliži kraj današnje sednice, a da smo prihvatili da sutra imamo sednicu, za koju smo sada dobili saziv, moram da ukažem na to da se u ovom sazivu govori, gospodine predsedniče, o nekoj rezoluciji o stanju na Kosovu i Metohiji, koju nismo videli, za koju ne znamo ko je predlagač, koju bi trebalo da dobijemo danas, da bismo eventualno sutra mogli o tome da diskutujemo pripremljeni.
Tema je toliko ozbiljna, da bih vas zamolio da obuzdate niske strasti, makar 5 minuta. Radi se o Kosovu i Metohiji. Ne izlazim da bih bilo kome stao na žulj, nego bih želeo da sutra imamo ozbiljnu raspravu, o jednoj ozbiljnoj temi. Sutra ćemo jedni drugima reći i ko je kriv, i šta treba činiti, ali da bismo bili spremni za sutrašnju sednicu, molim vas gospodine predsedniče, bar da nam kažete - ko nama predlaže ovu rezoluciju, zašto je već nismo dobili, ako je vi imate, kakva je to sednica za koju vi znate da će stići predlog rezolucije?
Ko je taj ovlašćeni predlagač, ko vam se obratio i rekao da ima neki tekst rezolucije (to je bilo još jutros), na osnovu čega ste vi već zakazali sednicu, održali konferenciju za štampu, a još uvek nemamo tu rezoluciju. Ako je Vlada, Vlada je imala dovoljno vremena, čim je juče poslala portparola u javnost, Momčila Trajkovića, da nagoveštava ove sednice, mogla je prvo da napiše predlog rezolucije, saglasan sam da može i Vlada da nam dostavi predlog rezolucije, ali da ovde sutra imamo jednu temeljitu, ozbiljnu raspravu, kao ljudi koji uz sva prepucavanja o zakonima koji se tiču rada, poreza, imaju ozbiljan stav o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji i šta treba da radimo.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, da se ne raziđemo, a da nam ne date barem osnovne informacije, da sprečite raspravu o tome sutra pre podne, kada bi trebao narod da stekne utisak da smo ozbiljni ljudi, zabrinuti za sudbinu zemlje.

Naravno, pitanje je sasvim umesno, radi se o tehničkim razlozima, odnosno razlozima tehničke prirode. Niko nema nameru da ovu sednicu, sa tako važnom tačkom, koju smo na ovaj način i usaglašeno zakazali za sutra, na bilo koji način ubrzava. Jednostavno, kada sutra budete dobili tekst predloga rezolucije, a jedan nacrt je danas urađen, on je pregledan, o njemu se razgovaralo, doduše, vrlo kratko, na sastanku predsednika poslaničkih grupa, definitivni predlog ćete dobiti sutra, odredićemo dovoljnu pauzu, da svi narodni poslanici taj predlog rezolucije, koji je otprilike na jednu i po otkucane stranice, nije to preobiman tekst, prouče, da mogu da se pripreme za diskusiju, i onda ćemo nastaviti sa radom, tako da neće biti problema u tom delu.
Inače, predlagač je Vlada Republike Srbije.
Za reč se javio ministar Milovanović.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi poslanici, slušajući izlaganja predstavnika opozicije, stekao sam utisak (poslanici Srpske radikalne stranke napuštaju sednicu) ... Podsetio bih vas samo da se ovde radi o izmeni Zakona o zapošljavanju, a da su zakon napisali, ranije, i usvojili baš predstavnici opozicije, koji su onda bili na vlasti. U ovom zakonu su samo predložene određene izmene, vezane za bruto sistem, tako da sve ove priče, koje su ovde iznešene, treba da se shvate kao prekor opoziciji.
Zašto je tako? Zbog toga što su svi ovi članovi već bili u tom zakonu, a mi ih samo malo dorađujemo. Morate da shvatite situaciju, da mi, da Vlada Republike Srbije gleda budućnost ove zemlje u mnogo boljem svetlu, nego u kojem vi gledate. Mi nemamo nameru da ovde podstičemo nezaposlenost, nego imamo nameru da podstičemo zaposlenost. U tom pravcu Vlada Republike Srbije i radi. Moram da vas podsetim i da vam saopštim da ono što je ova vlada do sada odradila ide baš u tom pravcu, u pravcu zapošljavanja. Pre nekoliko dana ova vlada je donela odluku da se u privredu Srbije uloži 100 miliona maraka, a baš sa ciljem da dođe do velikog zapošljavanja i podsticaja privrede u ovoj zemlji. Moram da vas podsetim da je ova vlada formirala komisiju za regulisanje unutrašnjih dugova, a ti dugovi su nastali upravo za vreme vladavine današnje opozicije i ti dugovi iznose 835 milijardi dinara. Zbog tih dugova i zbog takvog stanja u privredi, mi imamo ovu situaciju, da je veliki broj radnika prinuđen da prima male plate, da je veliki broj radnika sada na Zavodu za tržište rada. Mi sa našom politikom želimo da se to promeni i to će se normalno i promeniti. Neki od vas iz opozicije su bili na sastanku koji je održan u Privrednoj komori, gde se raspravljalo na koji će se način rešiti pitanje unutrašnjih dugova.
To znači da će ova vlada da privredi omogući da uspešno funkcioniše. To znači, da će ova vlada privredi da omogući da ima čiste žiro račune. To znači da će ova vlada preuzeti na sebe brigu da se podstakne razvoj. Ova vlada namerava da u što skorijem roku formira tranzicioni fond. Taj tranzicioni fond ima za cilj da preuzme na sebe brigu o takozvanom višku radnika. To znači, da će ti ljudi biti zbrinuti. Ti ljudi će biti briga države i jedini njihov zadatak će biti da se dokvalifikuju, prekvalifikuju i da kada se izvrši prekvalifikacija budu zaposleni na onim radnim mestima koja se budu otvorila. To je ono što ova vlada namerava da uradi i zbog toga mislim da nema mesta tolikoj brizi od strane opozicije.
Da sve nije tako crno, kao što vi predstavljate, samo ću reći jednu stvar vezanu za nadoknade, a koja se izdvaja za nezaposlene. Po dosadašnjem zakonu predviđeno je da se nadoknada isplaćuje u visini od 50% do 100% neto iznosa. Trenutno neto zarada je 4.070 dinara, što znači da je 50% 2.035 dinara, a normalno maksimalna 4.070. Kada se primeni bruto sistem, na tu zaradu, ona iznosi 8.120 dinara, 40% od toga je 3.250, a 80% 6.400, a što znači da će radnici koji budu na Zavodu dobijati veću nadoknadu, nego što su dobijali do sada. Kada se radi o radnicima koji imaju više od 30 godina radnog staža, a vi vrlo dobro znate da poslodavci u stvari najviše cene i poštuju takve radnike i da se takvi radnici ne otpuštaju, iz prostog razloga što su oni uključeni u sve tehnološke procese i što je to njihovo iskustvo veoma dragoceno za poslodavca. Ali, ovde ste pominjali Zakon o privatizaciji. Podsetio bih vas da je Zakonom o privatizaciji predviđeno da radnici imaju pravo na 400 maraka besplatnih akcija za svaku godinu radnog staža. Najviše do 35 godina, a što podrazumeva da će taj radnik dobiti skoro 14 hiljada maraka akcija, ali prave vrednosti, a što im daje jednu sigurnost. To znači da oni neće ostati tako nezbrinuti kao što se ovde tvrdi. U svakom slučaju, ovaj zakon je samo jedno prelazno rešenje do novog zakona o zapošljavanju koji će uraditi ovo ministarstvo, kao što se trenutno radi na novom zakonu o radnim odnosima. Ti zakoni se rade poštujući tripartizam i poštujući socijalne partnere, sindikate, poslodavce i državu. Očekujem da će takav jedan zakon biti na dobrobit sva tri socijalna partnera. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da donesemo odluku i stavljam na glasanje odluku usaglašenu sa predstavnicima poslaničkih grupa o tome da današnju, dakle Drugu sednicu Prvog redovnog zasedenja prekinemo i da je nastavimo u ponedeljak u 10 časova. Naravno, o tome ćemo se izjasniti glasanjem. Zato kažem, da se o tome izjasnimo. Da vas podsetim da je za sutra, samo momenat, ima drugih predloga u vezi nastavka, izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predložio bih nešto što je danas jedan od poslanika izneo u svom nastupu, naime, nikada republički parlament nije radio u kontinuitetu u kojem radi ovaj današnji. Podsetiću vas da smo mi za prethodnih dva i po meseca održali više sednica u ovoj skupštini, nego što je bio slučaj za tri godine prethodnog saziva. Hoću da kažem da postoji potreba u delu poslaničkih grupa za jednim slobodnim danom u toku radne nedelje, kako bi poslanici mogli da odgovore drugim brojnim obavezama. U nekim konsultacijama koje su vršene danas tokom dana, poslanici su zamolili da taj slobodan dan bude sledeći ponedeljak, kako bi mogli da nadoknade ono što je ostalo nedovršeno, a s obzirom da smo radili u kontinuitetu tri nedelje. Dakle, ako možemo u utorak da nastavimo sednicu, a u ponedeljak da imamo slobodan dan. (Aplauz.)

Stavljam predlog da Drugu  sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine prekinemo i da sa radom Druge sednice nastavimo u utorak u 10,00 časova. Molim narodne poslanike da se o tome izjasne.
Zaključujem glasanje i konstatujem: za 162, protiv jedan, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno je prisutno 172 narodna poslanika.
Dakle, sednicu prekidamo, nastavljamo u utorak, a sutra je Treća sednica Prvog redovnog zasedanja u 11,00 časova.