TREĆA SEDNICA PRVOG, REDOVNOG ZASEDANjA, 04.05.2001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA PRVOG, REDOVNOG ZASEDANjA

04.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 16:20

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Momčilo Trajković

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, ja sam inicijator održavanja sednica skupština, i savezne i republičke, i jedne i druge vlade, kao narodni poslanik i kao predsednik Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju, i kao jedan od ljudi koji je zadužen da po Rezoluciji 1244 sarađuje sa međunarodnom zajednicom, inicira, predlaže, ali i informiše Saveznu vladu o procesima sprovođenja Rezolucije 1244. I ranije sam govorio o tome da se o Kosovu i Metohiji mora otvoriti rasprava, moraju se rešavati problemi, jer su oni gorući. Jedino što čini danas suverenitet Savezne Republike Jugoslavije i Srbije na toj teritoriji jesu preostali Srbi. Dobro je što se danas razgovara, povod je vrlo važan, pošto su za njega vezani svi drugi procesi i svi drugi naši zahtevi. Međunarodna zajednica, u stvari, za cilj ima da donese pravne okvire i donošenjem pravnih okvira uslovljava sve druge procese, pa i pitanje bezbednosti. Oni kažu - ukoliko donesemo pravne okvire, ukoliko uspostavimo demokratske institucije, onda će bezbednost biti drugačija, tokovi će se sliti u političke i samoupravne institucije, a onda i povratak i pronalaženje kidnapovanih i nestalih lica, ekonomski razvoj itd.
Mislim da je ovo neminovan proces i najlakše je da se ovde sada optužujemo. Ja ću da izbegnem da optužujem. Posle devet godina stupam na ovu govornicu i pre devet godina, otprilike, upozoravao sam da će se desiti ovakvi procesi i da ćemo doći u poziciju u kojoj jesmo danas. Ali, drago mi je što imamo ipak isti cilj, da učinimo sve što je moguće da sprečimo, da upozorimo i da zaustavimo donošenje pravnih okvira koji će izazvati još veću krizu, da insistiramo da se proces razgovora, dogovora oko pravnih okvira, koji su po Rezoluciji 1244, vrati u okvire Rezolucije 1244.
Tamo postoje tri faktora krize, odnosno, tri faktora koji bi trebalo da rešavaju krizu. Nažalost, pojedini faktori, koji treba da rešavaju krizu, postali su faktori krize. Da ne govorim o albanskim separatistima, koji žele da ostvare svoj cilj, a taj cilj je nezavisno Kosovo, koristeći i međunarodnu zajednicu, koristeći sve dosadašnje politike koje nisu našle odgovor na srpsko-albanske odnose, da danas završe i ostvare svoj cilj. Nažalost, i međunarodna zajednica je postala faktor krize. Ona je od početka faktor krize. Neću sada da ulazim u to da li postoji namera, sigurno da postoje krugovi koji žele da ostvare ovaj cilj, ali celokupna politika međunarodne zajednice, od dolaska UNMIK-a i KFOR-a, zasniva se na tzv. albanskoj žrtvi. I danas ona opstaje, dok s druge strane imamo otvorenu srpsku žrtvu koja plaća svakoga dana. Evo, juče, dok sam dolazio sa Kosova i Metohije, dobio sam informaciju da je u Vitini pala još jedna žrtva, da je Srbin udavljen samo zato što je Srbin, a pre dva dana imali smo i dve žrtve. Međunarodna zajednica i pored toga ne vidi srpsku žrtvu i pokušava da, zadovoljavajući albansku stranu, pronađe rešenje za kosovsko-metohijsku krizu.
Vidite, mi moramo otvoreno da kažemo da imamo argumente za to. Dobro je što se ovaj proces ovako ubrzao, jer je ključno za nas, za demokratske snage u Srbiji, za čitav naš narod i našu državu, da međunarodna zajednica jednom pokaže šta u stvari do kraja želi. Ukoliko prihvati ovakve pravne okvire, ukoliko i dalje na njima insistira, ona otvoreno ne želi mir na Balkanu, ona otvoreno ne želi da se demokratskim mirnim i političkim sredstvima razreši ovaj problem. Imamo veliki argument, sa kojim možemo pred međunarodnu zajednicu, pred demokratske snage u svetu. Jer, nisu samo oni koji tamo sprovode politiku međunarodne zajednice. Postoje i drugi krugovi u međunarodnoj zajednici koji treba da shvate i da znaju o čemu se radi. Postoje centri moći koji koriste poziciju na Kosovu i Metohiji da ostvare ono što su zamislili da ostvare. Oni primenjuju etnički princip rešavanja kosovske krize.
Dakle, o čemu se radi? Sve do sada što su uradili, uradili su ne da bi rešavali kosovsko pitanje ili, kako mi kažemo, kosovsko-metohijsko pitanje, već da bi rešavali albansko pitanje, da bi zadovoljili albansku stranu. Finiš na izradi ovog dokumenta to pokazuje. Dakle, oni ne žele da rešavaju kosovsko-metohijsko pitanje, oni žele da stvore albansko društvo, a nas pozivaju da okitimo to albansko društvo i da na taj način oni pokažu kako su stvorili multietničko društvo. Naš otpor, naše neslaganje, rezolucija koju danas usvaja republički parlament, i juče stavovi savezne i republičke vlade, govore da se mi ne možemo složiti sa takvim procesima.
Albanci imaju ekstremni cilj. Možete zamisliti gospodina Rugovu, koji je demokrata, čovek za mir, a želi da ostvari ekstremni cilj. Kako je moguće to da ostvari? On to može ostvariti ukoliko se on ponaša demokratski, simulira demokratiju, a međunarodna zajednica mu pomaže, u stvari, da ostvari taj ekstremni cilj. Mi moramo da to otvoreno kažemo i da jednostavno ne dozvolimo da se desi ono što će da komplikuje procese na Kosovu i Metohiji i u Srbiji. Plašim se da će, ukoliko se to desi, i sam ostatak Srbije postati Kosovo. Zato moramo svi do kraja da se uozbiljimo da sprečimo tako negativne procese. Plašim se i sledećeg: plašim se da Albanci, u traženju najekstremnijih ciljeva, ostvarivanja najekstremnijih zahteva, u stvari, stvaraju poziciju međunarodnoj zajednici da pravi kompromis koji bi, takođe, bio na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa. To je vrlo opasno i procesi dogovora oko pravnih okvira idu baš u tom pravcu.
Smatram da je primedba gospodina iz Novog Pazara, čini mi se, umesna i da treba u rezoluciji da stoji i nealbansko stanovništvo, jer su tamo pored Srba i Romi, Muslimani.
Nažalost, moram da kažem da neki samozvani predstavnik Bošnjaka danas ne pomaže da se definiše nezavisno Kosovo, odnosno pozicija nezavnisnog Kosova koja se predlaže u pravnim okvirima. To bi vas trebalo da interesuje, jer se ipak radi o muslimanima, Bošnjacima koji tamo žive i koji su takođe stradali od albanskih separatista. Mislim da je, bez obzira na situaciju koja jeste i bez obzira na neke vatrene govore koji su ovde održani, realnost nešto sasvim drugo. Mi se moramo vratiti realnosti. Dok mi ovde pričamo, govorimo, dotle dole naš narod strada, i hteli da priznamo ili ne, jedina su mu zaštita oni koji su danas dole sa njima. Bio sam pre neki dan u Mušutištu, selu kod Sredačke Župe, ispod Šar planine. Njihova jedina zaštita jesu KFOR milicija. Sviđalo se to nama ili ne. Možemo ih nazivati sada i okupatorima, možemo reći sve najgore, ali dajte, dozvolite da nađemo sada kompromis, da nađemo način saradnje, da nađemo uticaj, da pokušamo da zadržimo taj narod tamo. Mislim da, ukoliko to ne nađemo, može se desiti da onaj narod koji je ostao dole jednog dana bude ovde u centralnoj Srbiji.
Žestoko sam kritikovao prošlu Vladu, ona je radila katastrofalno. Moram da kažem, da budem i samokritičan, da ova vlada ne radi dovoljno, da treba da sednemo i da napravimo strategiju, jer kako ćemo rešiti Kosovo i Metohiju kada nemamo strategiju za državu. Kako naći odgovor na kosovsko-metohijsko pitanje kada nismo našli odgovor na pitanje naše države, kada još uvek ne znamo šta će biti sa ovom državom. Mnogo su krupna pitanja, ona su dugoročna, ali ono što je najbitnije jeste da pomognemo da srpska zajednica dole opstane, da pomognemo da se stvore uslovi da se oni koji mogu vrate dole. Ključno pitanje, pored tih strateških, globalnih interesa, je pitanje egzistencije našeg naroda.
Plašim se da, ukoliko ne nađemo odgovor na egzistenciju naroda, svakodnevni život tog naroda, možda ćemo i rešiti pitanje Kosova i Metohije u našu korist, ali tamo više Srba biti neće. Energično odbacujem pesimizam, bez obzira na teško stanje, mi Kosovo nismo izgubili. Ukoliko se uozbiljimo, ukoliko ovako raspravljamo o ovako krupnim pitanjima, siguran sam da imamo šansu, veliku šansu da Kosovo i Metohiju integrišemo u demokratsku Srbiju i demokratsku Jugoslaviju. Hvala. (Aplauz.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ljubiša Maravić

Uvaženi predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja želeo bih da istaknem da je Narodna skupština Republike Srbije po važećem Ustavu naše države najviši zakonodavni organ. Poslanici su ovlašćeni da govore u ime naroda koji ih je izabrao. Zbog toga bi bilo nedopustivo da mi danas u ovom domu usvojimo bilo koji dokument koji je u direktnoj suprotnosti sa važećim republičkim Ustavom i interesom našeg naroda u celini. Podsećam da je prema našem Ustavu Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da srpski narod tamo, kao i na ostalom delu državne teritorije Republike Srbije, je deo većinskog naroda, a ne nacionalna manjina, kao što se u predlogu amandmana na Hakerupov tekst navodi. Srbi neće da budu na Kosovu nacionalna manjina i nacionalna zajednica.
Poštovane kolege i koleginice, smatram da je ovo ključni momenat u celom tekstu koji nam se vešto podmeće u ovim teškim trenucima za naš narod, jer ako sada ovo prihvatimo kao što je dato u rezoluciji i formulaciji njenoj, da su Srbi nacionalna manjina na Kosovu, nekakva nacionalna zajednica kojoj se daje samo 10 do ukupno 120 poslanika u predstavničkom telu pokrajine Kosova i Metohije, to više nikada u budućnosti nećemo moći da ispravimo. Kao Srbin sa Kosova, iz Kosovske Mitrovice, nemam ni moralno pravo ni bilo koje drugo pravo da glasam za ovo. Prema tome, ne znam kako bih branio te stavove pred svojim biračima, kada se budem vratio na Kosovo i Metohiju, ni ja ni bilo koji drugi poslanik iz bilo koje političke partije. Umesto da obezbedi multietničnost na Kosovu i Metohiji, a to je predstavljeno 1999. godine kao glavni razlog za posedanje Kosova i Metohije od strane međunarodnih snaga po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, ovde se nama faktički nudi rešenje kojim Narodna skupština Republike Srbije verifikuje krupne ustupke o albanskim nacionalistima.
Zbog toga mislim da je neprihvatljivo da mi ovde verifikujemo kao naš stav nekakve amandmane za koje ne znamo ni ko ih je sastavljao ni gde su pisani, a sve u ime srpskog naroda, za šta ih nije ovlastila ni ova skupština, ni Vlada Srbije, niti Srbi sa Kosova i Metohije. Iz teksta koji je ponuđen stoji naš cilj koji je ovim povodom dvostruk. Prvo, da obezbedimo način izbora i pravila funkcionisanja privremenih organa vlasti tako da interesi srpske zajednice budu garantovani, zaštićeni. Drugo, da paralelno sa ovim ostvarimo legalno i legitimno prisustvo naših državnih organa u AP Kosovo i Metohija, pa primenu naših zakona bar u oblastima u kojima žive Srbi. Ko ima pravo, pitam se i pitam vas, da se odriče bilo kog dela teritorije Kosova i Metohije? Kosovo i Metohija je celina i zakoni i prisustvo državnih organa treba da bude na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Takođe, ukazujem na činjenicu koja je ponuđena u tekstu amandmana da se nigde ne pominje ni Republika Srbija ni SRJ. Nije li skrivena namera naših protivnika da nas svojom taktikom, tako da kažem, prevedu žedne preko vode. Celinu teksta ne znamo, niko ga nikada nije video kao kompletan dokument, a raspravljamo o pravnom okviru samouprave na Kosovu i Metohiji. Sa ove govornice smo u proteklom periodu čuli dosta optužbi o nekakvim tajnim dejtonskim sporazumima i nekim drugim dokumentima koji apsolutno ne postoje. Danas odlučujemo o pravnom okviru samouprave na Kosovu i Metohiji, a da niko od nas nije video niti imao u rukama taj pravni okvir. Ovako, čitajući ove amandmane, mi kao da se obmanjujemo da prihvatamo ono što inače u normalnoj raspravi u ovoj skupštini nikada ne bi prošlo, bez obzira, ubeđen sam, ko činio većinu u njoj.
A da ovo nije samo partijska stvar, želim da vam ukažem na već doneti tekst Deklaracije o principima zaštite nacionalnog i državnog interesa SRJ povodom eskalacije albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji i u Kopnenoj zoni bezbednosti, koji je usvojila Savezna skupština na svojoj sednici 29.12.2000. godine. Nasuprot tome, predloženi amandmani na Hakerupov tekst napominju faktički tretnutno stanje na Kosovu i Metohiji i oni su u suprotnosti sa usvojenom deklaracijom u Saveznoj skupštini. Treba da budemo svesni, takođe, istorijskog trenutka u kojem se nalazimo, a činjenica je da od odluke koju treba da donesemo zavisi da li ćemo sačuvati zavet kosovskih junaka ili ćemo ga se odreći u ime neke, po svemu sudeći, zagrobne tišine.
A da moramo da budemo oprezni, poučnih primera ima zaista dosta. Najnoviji primer su događaji u Makedoniji. Zar Makedonija nije prihvatala sve što joj je međunarodna zajednica ponudila? Trenutno, kako sada stoje stvari i kako će se izgleda odvijati, nalazi se na ivici građanskog rata. Ili, još bolji primer, primer Republike Srpske, gde jedan stranac odlučuje u ime celog srpskog naroda, smenjujući legalno izabrana rukovodstva i time dovodeći u pitanje Dejtonski sporazum. Tamo je na žalost Volfgang Petrič, a ovde Hans Hakerup.
Mislim da je Kosmet naša svetinja i ne smemo ga dati ni po koju cenu, ako hoćemo da ostanemo kao samostalna država. Hakerupov prethodnik Bernar Kušner sproveo je na Kosovu nekakve njegove lokalne izbore, a ja vas pitam, šta su to Srbi dobili tim njegovim lokalnim izborima, šta su dobili Srbi iz Peći, Đakovice, Prištine, Prizrena ili Kosovske Mitrovice, da li su se posle tih izbora vratili na svoja ognjišta, da li se stvaraju uslovi za njihov povratak na njihova ognjišta? Pre neki dan u Leposaviću gospodin Dan Evers kaže - samo vi izađite na izbore i sve će biti lako, a na pitanje šta će to biti lako, kada će se Srbi vratiti i kada će se Srbima obezbediti osnovno pravo, pravo na slobodu kretanja, njegovi odgovori su bili - ne znam, videćemo, o tome ćemo da razmislimo itd.
Da li je izvršena delimitarizacija Oslobodilačke vojske Kosova u protekle dve godine? Promenili su samo uniformu i promenili naziv. Umesto tzv. Oslobodilačke vojske Kosova sada su Kosovski zaštitni korpus. Zar zaista smatrate da možemo da im verujemo da će se sada demilitarizovati i ko će to da uđe u tu njihovu policiju, kako stoji ovde u dokumentu?
Konačno, kada će se po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 na prostor Kosova i Metohije vratiti naša vojska i policija, vratiti osoblje granične jedinice, čuvari naših baština? Čini mi se i plašim se da Kušnerovim lokalnim izborima Srbi nisu dobili ništa. Hans Hakerup nudi sada, posle usvajanja ovog dokumenta, opšte izbore na Kosovu i Metohiji i zato se plašim da posle ovih opštih izbora ne dobije etnički čisto Kosovo. Zbog svega toga predlažem i, zbog ove ukupne ozbiljne situacije u kojoj smo se našli, da se posle obavljenih konsultacija sa parlamentarnim strankama imenuje se višestranačka delegacija koja će u ime naše države razgovarati sa ovlašećnim predstavnicima međunarodne zajednice o pravnom okviru, o sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje će nas upoznati o onome šta razgovara, dati nam dokumenta o kojima se vodi reč i da tako i mi budemo uključeni u sve to. Hvala vam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a posle njega narodni poslanik Dragan Marković.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, "Novosti", 4. maj 2001. godine - Portparol UNMIK-a Suzan Manuel saopštila je juče da je jedan pedesetogodišnji Srbin  pronađen zadavljen u sredu u blizini Kosovske Vitine. Telo čoveka poreklom iz Srbije nađeno je na devet kilometra od Vitine, na jugoistoku Kosmeta, rekla je Manuel. Dan ranije, u utorak, sedamnaestogodišnji Srbin Saša Dodić preminuo je od povreda zadobijenih takođe u Kosovskoj Vitini, gde su u njega pucala dva Albanca iz automobila u pokretu."
Dan za danom od kako je KFOR došao na teritoriju Kosova i Metohije možete da čitate ili da slušate ovakve vesti. DOS je u predizbornoj kampanji, svi vi koji ste bili kandidati DOS-a za poslanike potpisali ste izjavu - mi dole potpisani poslanički kandidati, koji ćemo činiti parlamentarnu većinu, obavezujemo se da ćemo već prvog dana prvog zasedanja novoizabrane Skupštine obavezati buduću vladu da odmah podnesu program konkretnih mera Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovala prava na miran i siguran život svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova integracija u nove demokratske institucije zemlje. Posebno ćemo insistirati da se hitno reši pitanje otetih i ubijenih lica nakon dolaska KFOR-a.
Poslaniku DOS-a, koji je u drugom krugu govorio, upućujem ove reči. Dva puta mu DOS pominje Kosovo bez Metohije, a to znači da ne govore samo Šiptari da se radi o Kosovu, nego i DOS govori da se radi o teritoriji koja se zove Kosovo. Mi danas govorimo o Kosovu i Metohiji, o vazduhu, zemlji, vodi i o srpstvu. Makar koliko da ste izbegavali za ovih 100 dana ove vlade i još nekih 60 prethodne da govorimo o srpstvu, došli smo na tu temu. Znam da to vama teško pada iz više razloga, iz onih koji u vama gore i kažu vam da ste Srbi i iz onih koje spolja pokazujete, koji će nas, ako ostanete na vlasti, odvesti u građane Evrope neke druge, treće ili četvrte kategorije. Ako ne budemo imali Kosovo i Metohiju nećemo imati ni Srbiju. To je valjda apsolutno jasno svima i mi nismo bili takvi avanturisti da uđemo u rat protiv šiptarskih terorista, onih koje jedan od potpredsednika današnje vlade naziva nestašnim građanima Srbije, znajući da će možda čitav zapadni svet da krene na nas, ali drugog izbora nije bilo.
Danas, u minut do dvanaest, imamo na dnevnom redu jednu blagu rezoluciju. Garantujem vam da ni ona neće doneti nikakvog efekta, ma kako da je blaga, rezoluciju koja konstatuje stanje, a ne nudi rešenje. Rezoluciju nam nudi Vlada Srbije, koja je uvela Srbiju i Jugoslaviju u svet, u svetsku zajednicu. Nude nam ministri, predsednici i potpredsednici koji svakog dana negde putuju u inostranstvo. Predsednik Vlade više ne ide preko Debelog brega krišom u Nemačku, nego ide malim avionom. Šta smo to obezbedili za tri meseca vladavine DOS-a? Na koji način smo ovu državu uspeli da uvedemo u svet? Koja je cena? Hoćemo li ovde imati jednom ozbiljnu raspravu na kojoj ćete nam tačno reći šta to dogovarate sa strancima, izuzev prodaje srpske privrede? Hoćete li nam tačno reći ako ova rezolucija ne bude uopšte razmatrana do sutra, ako se Hans Hakerup, kako se zove - onaj koga sada DOS napada više nego Kušnera, Kušnera nije smeo jer vam je pomagao dok ste bili u opoziciji - ako se o to ogluši i sutra donese ustav u čijoj ste izradi učestvovali, to sada saznajemo preko nekih svojih predstavnika, šta će onda preduzeti Vlada Republike Srbije, šta ćemo onda reći građanima Srbije. Nismo mogli više, Skupština je usvojila rezoluciju.
Stvar se valja, gomila, postaje sve ozbiljnija i preteća. Malo ste pažnje posvetili Kosovu i Metohiji, nikakvu pažnju. Koliko toga radite u tri opštine na jugu Srbije, zaboravljate čitavu teritoriju Kosova i Metohije. Šta radite na jugu Srbije? Svakog dana 200 šlepera sa Kosova i Metohije pređe u Srbiju, promene tablice i stave vranjanske tablice, vraćaju se ponovo na Kosovo i Metihiju natovareni robom, 200 maraka plaćaju taksu po šleperu i odlaze, menjaju ponovo tablice, vraćaju se na Kosovo i Metohiju, 60.000 maraka krvavih para ova država ili neki pojedinac ubira od robe koja odlazi na Kosovo i Metohiju Šiptarima koji od toga finansiraju terorizam.
Je li to rešenje? Da li ste se obavezali da ćete ukinuti sve barijere prema Crnoj Gori. Sada čujemo, morala je da se postavi carina zbog šverca koji ide u Crnu Goru. Hteli ste da otkidate glave bivšoj vlasti koja je to isto, samo u mnogo blažem obliku, radila. Sada nam pričate da postoji neki tekst sa kojim nije saglasna Vlada Srbije. Sada je i Skupština stavljena u pogon, kao u vreme prethodnih vlasti, da vam pomogne da protestujete protiv tog teksta, ali nemamo taj tekst. Ne znamo šta se to sprema sutra? Predsednik Vlade, Zoran Đinđić je obećao međunarodnoj zajednici pre nekoliko meseci da će Srbija izaći na izbore na Kosovu i Metohiji. Pa, pobuniše se Srbi sa Kosova i Metohije, pa se onda ućutao oko toga. Ali, ako međunarodna zajednica ima obećanje predsednika Vlade da će Srbi na Kosovo i Metohiju izaći na izbore, ako ima neke svoje članove, predstavnike Srba koji pišu amandmane na budući ustav, recite nam šta to radite? Valjda u ovoj Srbiji može da bude samo jedan ustav. Sve ostalo moraju da budu niži akti, ustava ili brana, i to je baš sprečavanje nekih drugih akata koji će potirati najviše državne akte. Čujem ovde i poslanika koji sebe naziva inicijatorom. Jeste, poslušala je Vlada baš jednog inicijatora. Ne kaže nam šta je radio dve godine u Privremenom veću Kosova, šta je postigao za to vreme, izuzev što je primao naređenja. Koliko je para zaradio radeći za okupatore? Sve ovde treba da se iznese na tapet. Zašto hvali KFOR? Zato što ga vozaju po Kosovu i Metohiji. Koji bi drugi razlog bio, ne možete sa jedne strane da kažete da KFOR ne čini ništa na zaštiti Srba, ali čini na zaštiti jednog čoveka, pa kakav je takav je, ipak ga štiti. Sve mora ovde da se kaže otvoreno. Jesu li Srbi ugroženi ili nisu? Ako je većina ugrožena, svi su ugroženi. Nema pojedinaca koji mogu slobodno da se kreću po Kosovu i Metohiji. Ako jedan Srbin bude zadavljen na putu, nijedan ne sme da kaže da je siguran. To ova država treba da radi, o tome ova država treba da rešava.
Da podržimo ovu rezoluciju, nemamo ništa, nikakav drugi papir od Vlade Srbije mi nemamo.
Pitam vas šta će biti u ponedeljak, šta će biti u nedelju ako Hakerup sutra donese ustav Kosova i Metohije, kakva će biti reakcija Vlade Republike Srbije? Nemojte da me pitate šta o tome mislim, mene, mog sina, potpredsednik Vlade je nazvao "psima rata". Predsednik Vlade danas..... samo vi pričajte..., predsednik Vlade danas je ponovo pominjao "pse", osećate se kao šinteri, samo ne trpate iza rešetaka pse, nego Srbe. Ispunjavate nečije naloge, i o tome vodite računa. Ako je privredna situacija sve lošija, ako je narod sve nezadovoljniji, ako je situacija na Kosovu i Metohiji sve lošija, ako je situacija na jugu Srbije sve lošija, ako je situacija u Vojvodini sve lošija, šta valja?
Prekini, džaftaro jedna.
(Tomislav Nikolić, sa govornice, obraća se Milki Marinković.)
Lako je vršiti vlast u jednoj dobroj, bogatoj zemlji, u mirnoj i stabilnoj zemlji, na izborima smo svi znali, ko pobedi, preuzeće vlast u jednoj jako nestabilonoj zemlji, u jednoj jako siromašnoj zemlji, opljačkanoj. Vidim, puni su zatvori kriminalaca i pljačkaša.
(Poslanici DOS-a, svi u glas: Nisu svi.)
Svi su već osuđeni. Šta čekate pobogu? Šta čekate, zašto sada ovde ne stavite po četiri ili pet policajaca i kako ko izlazi od radikala, vodite u zatvor.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Najlakše je da vređate, savest vam nije čista, boli vas i srce i duša. Komšiluk već počinje da vas pita šta to radite, koga služite, kome služite? Neka bude da će ova rezolucija biti usvojena danas. Molim vas gospodine predsedniče da ovoj bandi koja mi dobacuje skrenete pažnju na to da se za govornicom nalazi narodni poslanik kome je i bio cilj da izazove pojedine izdajnike ovde, da mu dobacuju. Neka bude da će ova rezolucija biti izglasana i jednoglasno, ali znam, to što mi srcem hoćemo da pomognemo da se reši sudbina Kosova i Metohije nije vama dovoljan podstrek da tu sudbinu Kosova i Metohije zaista rešite. Vi ćete čekati neka druga naređenja. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.
(Momčilo Trajković, sa mesta - replika)
Nema replike, ljudi, pogledajte Poslovnik malo, nemojte da se posle tri meseca učimo ko kada ima pravo na repliku.
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, Stranka srpskog jedinstva od svog formiranja do danas u prioritetna politička i egzistencijalna državna pitanja suvereniteta naše zemlje stavlja problem Kosova i Metohije, kao sastavnog dela Srbije i Jugoslavije, i položaj srpskog naroda u toj pokrajini. Na žalost, adekvatnog, mudrog i diplomatskog odgovora nije bilo unazad više nekoliko decenija, a sa žaljenjem moramo konstatovati ni danas. Došli smo u situaciju da o sudbini jednog dela srpske teritorije najmanje odlučujemo mi, a u najvećoj meri velike sile, koje često nazivamo međunarodnom zajednicom, iako taj termin niko ne može da definiše. Od 10. juna 1999. godine, kada je na zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija doneta Rezolucija o Kosovu i Metohiji i formalno je ovaj problem prešao u nadležnost međunarodnih faktora, bez obzira što je u tom dokumentu u naznakama data mogućnost i Saveznoj Republici Jugoslaviji da sarađuje u sprovođenju ovog dokumenta. Za prethodnu vlast ovo je bila pobeda, jer je prestala NATO agresija koja je trajala 78 dana.
Stranka srpskog jedinstva nikada nije rekla da je to pobeda, a vojska i policija sa narodom je iznela na svojim leđima ovaj rat i izdržali smo rat. To nije bila pobeda, gospodo. Suštinski, to je značilo okupaciju Kosova i Metohije od strane NATO pakta, ili, kako se to drugačije formuliše, mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Samo ću nekoliko reči reći, da je bivša vlast napravila grešku što je dozvolila da uopšte dođe do rata. Prvo, obični ljudi, a i mi političari koji nismo imali uvid šta to bivša Vlada radi, na čelu sa predsednikom države, smatrali smo da mi ulazimo u taj rat, da ćemo se boriti protiv najveće sile na svetu zato što nam Rusija daje podršku i zato što će Rusija vojno pomoći Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Stranka srpskog jedinstva je i tada znala da od te pomoći nema ništa, jer je Rusija druga zemlja koja je priznala Hrvatsku, gospodo, i nije nam pomogla ništa kada je bio rat u Hrvatskoj i u Bosni, tako da smo znali da neće biti nikakve pomoći i kada smo imali rat u Srbiji, osim da su oni brkati Kozaci pevali na mostovima po Srbiji. Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, onako kako se već dve godine sprovodi od strane međunarodne mirovne misije, predstavlja pravni put gubljenja suvereniteta Srbije i Jugoslavije na prostoru Kosova i Metohije. Drugim rečima, nijedan od zacrtanih ciljeva u toj rezoluciji nije ostvaren, bar kada je reč o položaju srpskog naroda u toj pokrajini.
U preambuli te rezolucije Savet bezbednosti konstatuje da je odlučan u nameri, citiram, "da obezbedi slobodan i siguran povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim kućama, osuđujući sve činove nasilja nad stanovništvom Kosova, kao i terorističke akte sa bilo koje strane".
Za nepune dve godine sprovođenja Rezolucije 1244 oko 350.000 Srba i ostalog nealbanskog življa napustilo je Kosovo i Metohiju. Za nepune dve godine kidnapovano je i ubijeno preko 1.500 Srba i ostalog nealbanskog življa. KFOR i UNMIK do dana današnjeg niti imaju konkretan plan niti bilo šta čine u pravcu povratka izbeglica i raseljenih lica na Kosmetu.
Kosovo i Metohija je za nepune dve godine misije mirovnih snaga UN, odnosno snaga NATO pakta, postalo regrutni centar terorizma na Balkanu. To je takođe rezultat nepoštovanja tačke 9. Rezolucije 1244, u kojoj se kaže da KFOR i UNMIK imaju obavezu da razoružaju sve teroriste koji nisu predali oružje, a imali su obavezu po Rezoluciji 1244. Vrlo dobro znamo da to nisu uradili.
To što KFOR i UNMIK nisu uradili od oktobra 1999. godine, kada je dat rok za demilitarizaciju Kosmeta, sada rezultira eskalacijom terorizma na jugu Srbije i severu. U tački 4. Rezolucije predviđa se povratak određenog broja pripadnika Vojske Jugoslavije i Policije. Ne poštujući ni ove članove Rezolucije civilni administratori za Kosmet, pre svega Bernard Kušner, a i danas Hans Hakerup, ni u jednom trenutku ne samo da nisu želeli saradnju sa jugoslovenskim i srpskim vlastima, već naprotiv sve što je ponuđeno odbijali su.
U svoje tzv. mešovite organe upravljanja Kosmetom birani su podobni Srbi, koji nisu predstavljali ni državu, ni državnu vlast, ni Srbe na Kosmetu. I, njihovim učešćem legalizovali su organe u kojima je glavnu reč imala albanska strana i međunarodna zajednica.
U Aneksu 2. tačka 9. Rezolucije Saveta bezbednosti obaveza mirovne misije je ekonomski razvoj i stabilizacija krize u regionu. Politika civilnih administratora na Kosmetu a pre svega Kušnera, je takva da smo mogli da vidimo da su oni ugasili Trepču i da su pokušali sve da ekonomski uguše Kosovo kako bi Srbi morali da napuste taj deo Srbije i da dođu u Srbiju jer nemaju od čega da žive, gospodo.
Iako je finale perfidne politike koju predstavnici mirovne misije vode u ovoj srpskoj pokrajini privremena uprava, koja je predviđena tačkom 10. Rezolucije 1244, a u kojoj se kaže da će civilna misija obezbediti privremenu upravu za Kosovo, pod kojom bi ljudima bila garantovana osnovna autonomija unutar SRJ, bez povratka 350.000 izbeglih, bez stvaranja uslova za bezbedno kretanje i život nealbanskog stanovništva. UNMIK-ova administracija organizovala je lokalne izbore, a da naša sadašnja vlast nije htela da stavi veto na te lokalne izbore, jer Srbi nisu imali dobre uslove za te lokalne izbore.
O multietičnosti Kosova i Metohije, koja je naglašena i rezolucijom nema ništa. Lokalna samouprava ja albanska samouprava. Poslednji čin, ali sada ne više samouprave već uprave Kosova i Metohije, trebalo bi da budu parlamentarni izbori u ovoj srpskoj pokrajini.
Istovremeno, kompletirajući element državnosti na administrativnim granicama Srbije i Kosova i Metohije bilo je postavljanje carinskih punktova i sve to treba uobličiti u jedan pravni akt za koji Albanci traže da se naziva ustav, a UNMIK predlaže pravni okvir za privremenu samoupravu Kosova. Ne ulazeći u pravnu terminologiju čini se da je i ovo igra UNMIK-ove administracije, jer je suština u sadržaju tog akta koji predstavlja pare - poslednji korak pred zvanično otcepljenje, odnosno stvaranje nezavisnog Kosova i Metohije.
Odbijanje svih amandmana koje je dala srpska strana potvrđuje da je suština u stvranju druge albanske države na Balkanu, a zatim objedinjavanje u veliku Albaniju, kako već govore predstavnici Albanaca u Makediniji i Crnoj Gori.
Stranka Srpskog jedinstva sve ove činjenice iznosi samo iz jednog razloga - da ponovo upozori vlast i narod da je ovo poslednji trenutak odbrane srpske Metohije.
Prethodni režim propustio je priliku da odbrani Kosovo i Metohiju. Sadašnja vlast je na ispitu očuvanja celovite Srbije. Nisam mislio da kritikujem sadašnju vlast i Vladu, ali pošto je to već radio član Vlade, gospodin Trajković, reći ću nekoliko reči, vodeći računa da to bude blaga kritika i dobronamerna.
Sadašnja Vlada je napravila više grešaka. Prva je to da Srbija nikada nije bila popularnija i nikada više nije stranih državljana dolazilo u Srbiju, a da nikad manju pomoć nismo imali nego sada. Stranka srpskog jedinstva je više puta tražila da se svi ti funkcioneri, predstavnici država koji su dolazili i bili naši gosti odvedu na jug Srbije, na Kosovo, da vide kakva je situacija i šta Srbi tamo doživljavaju.
Dalje, takođe smo napravili veliku grešku, gde nam je zamerio srpski narod sa Kosova i Metohije, zato što smo pustili iz zatvora Floru Brovinu, a da pri tom nismo tražili da izađe nijedan Srbin iz albanskih zatvora. Pravimo jednu grešku, pa još jednu, da Flora Brovina obilazi sve srpske zatvore da vidi kako to žive Albanci u srpskim zatvorima.
A ko je obilazio albanske zatvore gde su se Srbi nalazili i ko je pitao i dao odgovor gde su 1.300 nestalih Srba sa Kosova i Metohije. Ako i kažu da je to bila neka prošlost, bilo je pre godinu ili dve dana, ali postavlja se još jedno pitanje - ko je obišao dva vojnika koja su kidnapovana na srpskoj zemlji i šestoro srpskih civila koji su kidnapovani na jugu Srbije, gospodo.
Jeste to možda bila dobra namera naše Vlade, ali Albanci nijednog trenutka nisu pokazali da žele da sarađuju i da oni puste Srbe, koji su nevini u tim albanskim zatvorima. Takođe, Stranka srpskog jedinstva je zamerila ne zato što je Havijer Solana došao u Srbiju, jer mi treba da sarađujemo sa svima, ali zato što ništa nije preduzeo, dame i gospodo.
Stranka srpskog jedinstva i ja bi Havijera Solanu ugostili u Srbiji, da je on došao i rekao - mi ćemo vama dati 30 milijardi, ratnu odštetu za ratnu štetu koju smo vam napravili, i da ode na Kosovo da kaže Albancima da više ne ubijaju srpski narod. Tada bi ga mi, gospodo, primili da bude naš gost, a ne da istog trenutka zatvorimo direktora televizije i da kažemo - direktor televizije Dragan Milanović je kriv zato što su nastradali ljudi koji su radili u RTS-u.
Velika je žalost, i to su moje kolege već rekle, žalim što se to desilo, ali recite mi gde je to sklonište u koje može da se sakrije emisiona tehnika jedne televizije, a da radarski sistemi NATO pakta ne otkriju gde se ta televizija nalazi i da li državna televizija ima pravo da ne radi za vreme rata ako znamo da građani plaćaju pretplatu, gospodo.
Stranka srpskog jedinstva takođe je kritikovala (predsednik- molim vas da privedete kraju) amnestiranje Albanaca, a da pri tom nismo iz zatvora izveli naše Srbe. Mnogo toga moram da preskočim jer je malo vremena. Na kraju, zamolio bih Vladu, odnosno Stranka Srpskog jedinstva predlaže, pošto je sada naša Vlada najpopularnija, da traži od Rusa, ne da dođe Černomirdin, jer on nema više nikakvu funkciju, i od Finske, da dođu i vide, jer su nam one poslale dva predstavnika da nas nateraju da potpišemo Rezoluciju 1244, koju danas ne poštuju ni pravno ni formalno.
To bi bila najveća pomoć tih zemalja. Takođe, Stranka srpskog jedinstva bi zamolila Vladu da bar sačekamo dok ne prestane rat na Kosovu i jugu Srbije da dnevnik RTS-a počinje svako veće sa Haškim tribunalom. Neka počinje sa Haškim tribunalom, ali ako se proglase Srbi krivima, onda mora da bude kriva i druga strana. Kada se jedan sudski proces vodi, poštovane dame i gospodo, na klupi mora da sedi okrivljeni, oštećeni i svedoci.
Ko je u ovom slučaju okrivljen, ko je oštećen, a ko su svedoci, ako kažemo da je petoro Srba - Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, Ratko Mladić, Krajišnik i Slobodan Milošević - proglašeni krivim i nalaze se na listi za Haški tribunal.
To je kolektivna odgovornost srpskog naroda, jer su njih Srbi birali više godina. I neka sačeka malo Haški tribunal. Mi jesmo za saradnju sa Haškim tribunalom, ali da Srbi budu stavljeni u položaj kao i ostale nacije.
I na kraju, dame i gospodo, SSJ bi zamolila Vladu da više ne donosi nijednu odluku a da ne konsultuje srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji, i onaj narod u Mitrovici, i da mi više njima ne dajemo saopštenja, kao što smo im dali pre par dana, zato što je UNMIK postavio punkt u Mitrovici, pa da im kažemo - istrajte u vašim zahtevima, a oni se goloruki bore protiv KFOR-a na Kosovu. Mislim da takva podrška srpskom narodu ne treba.
Podrška srpskom narodu treba da bude takva da naša vlada održava sastanke, ako ne u Prištini, onda u Mitrovici, da sve one strane delegacije, koje dođu u Srbiju, da ih odvedu tamo, i da sve partije imaju jedinstven cilj i da ostavimo svoja ideološka opredeljenja, da taj jedinstveni cilj bude da sačuvamo Srbiju i da Kosovo i Metohija, i Crna Gora, ostanu u sastavu Jugoslavije.
To je najpreči cilj i najpreča stvar svih nas koji sedimo ovde, gospodo. Hvala.