Molim vas da privedete kraju.

Vi možete da se pozivate sada na istoriju. Ja to očekujem. Od kralja Aleksandra, preko regenta Pavla, Josipa Broza Tita, do Slobodana Miloševića, bilo je mnogo i svesnih i nesvesnih pogrešnih poteza. Toga je bilo mnogo. Vi ćete tu naći mnogo istorijskih grešaka. Ali, sad ste vi na vlasti i ostavite istoriju, možete samo da je koristite kao pouku, kao nauk da ne ponavljate greške. Vi sada pokažite koliko znate i koliko ste sposobni.
Zašto sada NATO pakt nastavlja sa rasturanjem Srbije, kad ste vi došli na vlast i celi svet pod njihovom kontrolom obradovali svojom pobedom na izborima, malo glasovima, a još više automatskim puškama? Zašto sada? U čemu je problem? S druge strane, provodeći takvu politiku, vi u Srbiji uspostavljate totalno bezakonje, čak bezakonje u ovoj Narodnoj skupštini, besomučno kršeći Poslovnik, uspostavljate tiraniju parlamentarne većine. Vi glumite i borbu protiv kriminala i tu borbu vam predvodi jedan Dušan Mihajlović. To je tragikomično, to je nešto strašno. Da bi se stvari popravile, da bi stvari došle na svoje mesto, treba da se jasno izjasnite da li ste spremni za odlučne poteze da se sačuva Kosovo i Metohija ili niste? Jedini odlučan potez danas, u vremenskoj iznudici, da zapretite Amerikancima, da se svi povlačite sa vlasti i svi odlazite ako Hakerup provede svoj dekret. Garantujem vam da će Hakerup odmah da promeni svoj stav, povući će svoj dekret i krenuće u razgovore, pregovore, u natezanja, tražeći neku drugu varijantu itd. Vi ste toliko dragoceni NATO paktu da će sigurno popustiti pred vašom ucenom. Ja vas pozivam da se samo jednom u svom životu isprsite i da kažete da nećete protiv svoga naroda, da nećete protiv interesa svoje države, da vam nije vlast toliko draga da biste bacili narod i državu pod noge. Isprsite se, pokažite to i uspeh vam je zagarantovan.

Molim vas za malo strpljenja.

Zbog javnosti koja prati ovu raspravu, želim da dam nekoliko ispravki, da korigujem nekoliko dezinformacija koje su sa ove govornice bile upućene i da objasnim pravi razlog zašto je jedan deo teksta rezolucije, koji je juče došao kao predlog u Vladu, izostavljen. Taj deo ne sadrži ništa drugo nego prepričava šta Albanci hoće. Rezolucija srpske skupštine ne treba da sadrži prepričavanje onoga šta neko drugi hoće, nego treba da nabroji ono šta mi hoćemo. Onaj ko želi da razlaže ono šta Albanci hoće, neka ide u albansku skupštinu i neka tamo glasa za rezoluciju šta oni hoće. Iz onoga što su naši predstavnici u ovoj komisiji taksativno naveli šta oni hoće, jasno je i šta oni neće. Svako onaj ko je dobronameran i razuman iz ovoga šta Srbi hoće može da vidi i šta oni neće. Nije potrebno nabrajati uz to šta hoće i ono drugo šta oni neće. To je bio jedini razlog. Naravno, možda mi nismo svi toliko hrabri kao gospodin Šešelj, ali ipak tolike kukavice nismo da možemo da navedemo ono što mislimo da je naše pravo i ono što mislimo da možemo da izdejstvujemo.
Netačno je da sam bilo kada i bilo gde rekao da sam konsultovan ja ili bilo koji član Vlade oko uvođenja carinskih punktova od strane UNMIK-a. Rekao sam da sam konsultovan od strane Savezne uprave carina, jugoslovenske Savezne uprave carina, da uvede kontrolu na prilaz u Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji. Obrazloženje koje su oni dali je da se jedan šverca cigareta i nafte kreće tim putevima, i drugo, da jedan deo proizvoda koji su subvencionisani u Srbiji, a to je brašno i neki drugi proizvodi, odlaze na Kosovo i Metohiju da bi dalje išli za Albaniju i Makedoniju, kao predmet šverca i crne trgovine. Pitali su me i ja sam rekao - ako je u interesu zaustavljanja tog šverca, da se kontroliše roba koja ide u tom pravcu, Crna Gora - Kosovo i Metohija, onda smo mi saglasni sa tim. Ali, Savezna uprava carina nije UNMIK. Za srpsku vladu Savezna uprava carina je legalni organ savezne države. Ako za nekoga Savezna uprava carina predstavlja neku stranu silu, onda on mora malo da razmisli o svojim kategorijama.
Treće, predlog koji je gospodin Šešelj izneo u ime svoje stranke izazvao je smeh, ali on je malo razumniji nego raniji predlozi koje je gospodin Šešelj iznosio u sličnim situacijama. Ja ću vas podsetiti, on je predlagao da se uvede u naše regularne jedinice SOP - Srpski oslobodilački pas, koji prepoznaje sve nesrbe, ujeda ih i tako rešava nacionalni i državni problem Srba i u Bosni, i u Hrvatskoj i, verovatno, na Kosovu. Što se Kosova tiče, on je predlagao da se angažuju Kozaci. U ovoj skupštini je obećavao da će, kada njegovi Kozaci i njegovi četnici zalupaju u bubnjeve, svi Šiptari preko Prokletija i drugih planina da pobegnu ne znam gde. Tako da ovaj sadašnji predlog nije toliko smešan kao oni prethodni. Ima gospodin Šešelj još mogućnosti da se popravi, godine su još pred njim.

Gospodin Šešelj, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je što je danas gospodin Đinđić u startu izgubio živce. Evo, nudim vam jednu društvenu igru sa dalekosežnim posledicama. Neka Đinđić nađe kad sam obećavao tog psa, SOP-a ili Kozake na Kosovu, pa se ja definitivno povlačim iz politike. Ako Đinđić ne nađe to, da on podnese ostavku na funkciju predsednika Vlade.
Nikada nigde nisam izjavio da ćemo na Kosovo dovesti tog psa, srpskog odbrambenog psa, nikada, ni u Bosnu, ni na Kosovo, i nikada nisam obećavao da ćemo na Kosovo dovesti Kozake. Znači, Zoran Đinđić laže. Ako ima i malo mogućnosti da dokaže svoje laži, moje obećanje ostaje i ja ću ga održati. Pozivam ga, ako ne može svoju laž da dokaže, da podnese ostavku. To je najjednostavnije rešenje. Dosta je bilo laži, pa makar i od Zorana Đinđića.

Gospodin Ivković, replika, pa da se, ako možemo, vratimo raspravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo se danas, u ovoj skupštini, okupili da razgovaramo o par ekselans nacionalnom pitanju. Mi moramo, svi ovde u ovoj sali, bez razlike ko šta radi, da nađemo minimum nacionalnih interesa i da jedinstveno iz ove sale ode poruka i međunarodnoj zajednici, pre svega, i gospodinu Hakerupu, šta mi tražimo na teritoriji Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da ovakva diskusija, što je do sada bilo, treba da se prekine.

Moram narodne poslanike samo kratko da podsetim, pa da nastavimo sa raspravom, da mi nismo juče imali dogovor o dužini trajanja ove rasprave, a nismo danas ni ograničavali niti smanjivali. Znači, rasprava traje 10 minuta, ali bez obzira na to, s obzirom na temu o kojoj se radi, iako svaki diskutant ima pravo na 10 minuta, molim vas da budemo tolerantni ako se pređe minut, dva, time nećemo prekršiti juče postignut dogovor, a nećemo ni ometati rad Skupštine, niti ćemo odužiti donošenje odluke, kakvu treba da donesemo. Molim vas za malo tolerancije.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Pelević.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, u ime SSJ izražavam svoje zadovoljstvo zbog održavanja ove vanredne hitne sednice povodom situacije na Kosovu i Metohiji. SSJ je od prvog dana tražila da se ova tema stavi na dnevni red i tražili smo čak i da se pokuša kod UNMIK-a tražiti dozvola da se neka od sednica održi u Prištini, a čime bismo pokazali da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i Jugoslavije. Na žalost, neki su me nazvali demagogom, ali tvrdim da to nije demagogija, već da je to stastavni deo i Srbije i Jugoslavije. Danas razgovaramo o Kosovu i Metohiji, jer je zaista dogorelo do noktiju. Ovih dana će biti najverovatnije, protivno svim našim željama, bez obzira da li se radi o poziciji ili opoziciji, donet ustav i verovatno u tom ustavu će biti nominovan i predsednik Kosova i Metohije. Neće to biti ni gospodin Koštunica, ni gospodin Đinđić, ni gospodin Trajković, već će to najverovatnije biti ili Ibrahim Rugova ili Hašim Tači.
Zašto smo izgubili Kosovo i Metohiju? Još 1992. godine za ovom istom govornicom predsednik SSJ-a Željko Ražnatović Arkan je tražio od tadašnjih vlasti da se na granicu sa Albanijom pošalju specijalne vojne snage koje će kontrolisati, odnosno sprečiti dovod oružja, tehnike i ubacivanja terorista iz Albanije. Tada je takođe tražio od ove skupštine u onom sazivu da se specijalne policijske jedinice pošalju na Kosovo i Metohiju, da se obračunaju sa začecima balističkih snaga koje su kasnije prerasle u takozvanu OVK. Međutim, to nije naišlo ni na kakav odjek od prethodnih vlasti. Kosovo i Metohija je problem koji je bio zapušten, problem koji je prethodna vlast stavljala pod tepih, problem koji je onda eskalirao do onih granica kada mi više nismo mogli da ga kontrolišemo i kada se umešala međunarodna zajednica. I jedan deo te međunarodne zajednice je prepoznao neke svoje interese na Kosovu i Metohiji, a to se vidi i dokazuje izgradnjom veliki vojne baze Bonstil, jedne od najvećih u Evropi i u svetu.
Time se zapravo otkriva i prava igra pre svega SAD-a i nekih drugih zemalja Zapada, da Kosovo i Metohija nije bombardovana zbog humanitarne katastrofe, jer je nije ni bilo, već je kasnije nastala humanitarna katastrofa posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosovo i Metohiju. Njihov glavni cilj je bio, a i danas svakako jeste da se od Kosova i Metohije napravi trajni, večiti protektorat, odnosno vojna baza koja će Amerikancima i nekim drugim zemljama Zapada služiti kao vojna osmatračnica prema istoku, prema Rusiji i prema Kini. Upravo se nastavlja dalje sa tim radom i upravo se ide ka tome. Imali smo obećanje u izbornoj kampanji od strane čelnika DOS-a da će svrgavanjem režima Miloševića taj problem biti rešen i da će biti primenjena u potpunosti Rezolucija 1244. Nažalost, oni koji su im to obećali iz međunarodne zajednice su prevarili i njih i nas. Jednostavno se desilo mnogo gore nego što je bilo pre 5. oktobra. Održani su lokalni izbori koji su cementirali postojeću strukturu stanovništva. U svih 30 opština na Kosovu i Metohiji su pobedili Albanci. Postavljene su carine. Sada hoće da nam nametnu nekakav pravni okvir, koji u stvari predstavlja ustav, a verovatno će se i zvati privremeni ustav. Dakle, dobro je što smo svi zajedno i dobro je što svi o tome razgovaramo i već je vreme da se ova skupština oglasi povodom pitanja Kosova i Metohije.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu su se desila ubistva Srba, rušenje crkava, grobalja, 1.300 otetih i kindapovanih Srba i ostalih nealbanaca je netragom nestalo i ništa ni prethodna vlast, a ni sadašnja vlast nije uradila da se taj problem reši. Tek danas se stavlja na dnevni red i dobro je što se makar i danas stavlja na dnevni red. Zbog čega se ne primenjuje Rezolucija 1244? Upravo zato što to njima ne odgovara, a posebno ne odgovara SAD-u. Povratak VJ, jednog dela i dela MUP-a Srbije, mogao bi da obezbedi povratak i 350 hiljada raseljenih Srba, Crnogoraca, Goranaca, Roma i ostalih nealbanaca sa Kosova i Metohije. Tek onda bi mogli da se održe pravi i normalni izbori na Kosovu i Metohiji. Odnos prethodne vlasti i odnos sadašnje vlasti prema tim mučenicima koji su izgubili sve na Kosovu i Metohiji je gotovo isti. Oni kao izbeglice sa Kosova i Metohije bez ikakve svoje krivice žive u našoj državi kao građani drugog ili čak i trećeg reda. Trebalo bi da se zatraži da se pre održavanja izbora na Kosovu i Metohiji protera sa Kosova i Metohije 250 hiljada stranih državljana iz Albanije koji su posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a slobodno ušli na našu teritoriju i tamo sada žive u srpskim stanovima i u srpskim kućama.
Da međunarodna zajednica u vidu donacije, a na ime ratne štete koja je pričinjena na Kosovu i Metohiji i celoj Srbiji, pomogne u izgradnji i obnavljanju srpskih kuća i stanova koji su porušeni na Kosovu i Metohiji, da pomognu u restauraciji oko 1.250 kulturno istorijskih spomenika, među kojima ima mnogo manastira, mnogo crkava, i mnogo svega ostalog. Što se tiče ove rezolucije koja je podneta, mi smo juče dobili tekst i zaista u tom tekstu nedostaje onaj deo koji govori o namerama albanske strane. Mislim da bi ipak taj deo trebalo da ostane, jer se tu jasno precizira da Albanci hoće bez ikakvog osnova da se dokument naziva ustav ili bar privremeni ustav, da Kosovo ima predsednika, da se predvidi referendum o samoopredeljenju, da Skupština u svim slučajevima odlučuje prostom većinom, da se uspostavi nezavisni pravosudni sistem, sa Vrhovnim sudom na čelu, da postoji Ustavni sud itd.
Mislim da bi to trebalo da ostane, jednostavno radi skretanja pažnje onima u međunarodnoj zajednici i celom srpskom narodu šta Albanci u stvari žele, jer verujte mi da mnogi u Srbiji nemaju jasnu sliku o tome šta Albanci na Kosovu i Metohiji u stvari žele da nam nametnu usvajanje takvog pravnog okvira. Taj pravni okvir je termin koji se meni lično ne sviđa, jer u našem Ustavu piše, a to je član 110. Ustava Srbije, da je najviši pravni akt pokrajine statut, a ne pravni okvir. Pošto je to predviđeno Rezolucijom 1244, to se možda i mora prihvatiti i to nije najveći problem. Ono što je ovde problem jeste da mi jednostavno ne znamo ko su srpski predstavnici i ko je srpska strana koja je dala amandmane na rezoluciju. Da li mi možemo da im damo legitimitet jer ih mi kao Skupština nismo izabrali i, koliko ja makar znam, Vlada Srbije nije deligirala kao naše predstavnike. Oni su tamo odavno, oni su tamo imenovani verovatno od strane Vladike Artemija ili od nekakvih srpskih nacionalnih veća. U svakom slučaju je pitanje koliko mi možemo danas da usvojimo amandmane koje su oni, kao predstavnici koji nemaju naš legitimitet, podneli.
Ne sumnjam u njihove dobre namere, ali zaista smatram da amandmane koje su oni podneli treba ojačati odnosno treba pooštriti ili rezoluciju usvojiti u načelu bez amandmana. S obzirom da će posle toga biti održan sastanak šefova poslaničkih grupa, nadam se da ćemo se dogovoriti ili o jednom ili o drugom. Šta je problem ovde? Problem je u tome što piše da će se Skupština Kosova će se sastojati od 120 poslanika, od kojih 30 predstavljaju nacionalne etničke zajednice, 10 Srba, 10 Albanaca i 10 ostalih. Ovde nije jasno upisano da li se podrazumeva da od ostalih 90 će biti Skupština na slobodnim izborima izabrana, poslanici, ili će biti samo 10 Srba od 120 poslanika, 10 muslimana, Roma, Goranaca i ostalih, a čak 100 Albanaca. To ne predstavlja pravu sliku stanovništva na Kosovu i Metohiji. To je jedna zamka u koju mi ne smemo da upadnemo.
Dalje, ovde se kaže da se predviđa poseban postupak odlučivanja kada je reč o zaštiti nacionalnih interesa, a o ovim pitanjima ne može se odlučivati skupštinskom većinom, već postupkom usaglašavanja, kakav se predlaže. Ovde nije jasno kakav je to postupak usaglašavanja. Predlažem da to bude, da se ne može razgovarati o nacionalnim interesima bez konsenzusa, bez saglasnosti svake etničke zajednice, koja je zastupljena u takvoj jednoj skupštini. Drugo, ovde se stalno govori o Vladi, o Ustavu RS član 111. - najviši izvršni organ u pokrajnama Vojvodini i Kosovo i Metohiji jeste izvršno veće. Zbog čega bismo mi podržali termin vlada? To odmah asocira na državnost i na državu. Zato predlažem da poštujemo Ustav RS i SRJ i da stoji izvršno veće, umesto vlade. Drugo, ovde piše da pravosudni sistem Kosova i Metohije ostaju u potpunosti u nadležnosti specijalnog predstavnika i funkcioniše po postojećim uredbama. Zašto? Zašto ne bi funkcionisao po uredbama i u skladu sa pravosudnim sistemom Republike Srbije i SRJ. To su neke načelne primedbe. Na kraju krajeva, mi uopšte ne znamo kako izgleda celina tog pravnog okvira za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, jer ga nismo dobili, a ne znam da li je Vlada dobila, poslanici nisu dobili i vrlo je teško glasati za ove amandmane.
Mi ćemo rezoluciju kao Stranka srpskog jedinstva podržati, jer je to prvi korak ove nove vlade i ove nove skupštine za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, ali tražimo da se na tom sastanku precizno reguliše kakvi su to amandmani i kako oni treba da glase.
Izražavam svoje zadovoljstvo još jednom što smo se sastali svi da razgovaramo o ovom problemu i molim vas da razgovaramo samo o Kosovu i Metohiji danas. Mi ćemo nastaviti našu debatu za nekoliko dana, nastavićemo sa našim svađama, nastavićemo sa našim prepucavanjima, ali danas nemamo pravo kao poslanici Skupštine Srbije da razgovaramo o nečem drugom, već samo o Kosovu i Metohiji.
Još jednom hoću da kažem da treba danas da ostavimo svoje stranačke interese po strani, da zaboravimo ko je pozicija, a ko je opozicija, da danas kao Srbi, kao građani ove zemlje donesemo rezoluciju koja će biti, po meni, mnogo oštrija od ove, da je uputimo međunarodnoj zajednici pre svega, jer ona je usmerena prema njima, jer od njih pre svega zavisi kako ćemo rešiti problem na Kosovu i Metohiji i kako će Kosovo i Metohija zauvek ostati u sastavu Republike Srbije i sastavu Savezne Republike Jugoslavije. Hvala vam na pažnji i razumevanju.