Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene koleginice i kolege, gospođo ministar, mi danas vodimo načelnu raspravu o zakonu koji je dostavila Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini, a zakon je o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i u proceduri je usvajanja.
Dakle, ja ću na upozorenje gospodina Čede Jovanovića, da treba da govorim o zakonu, zaista govoriti o zakonu i zaista govoriti u načelu. U pojedinostima i o pojedinostima, razgovaraćemo kada budemo tretirali, razmatrali amandmane koje su podneli poslanici iz SPS-a i drugi poslanici u ovoj skupštini. Naravno, gospodin Čeda Jovanović kao predsednik poslaničke grupe parlamentarne većine, ima pravo i obavezu da brani i podržava predloge koje je učinila Vlada Republike Srbije, zbog toga što je ta vlada, u stvari, Vlada vladajućeg DOS-a. Tu nema ničeg spornog, ali bih isto tako molio da ne bude sporno, i to po peti put, to isto činim kada god izađem za ovu govornicu, prinuđen sam, da se nama osporava pravo, da mi možemo da govorimo o zakonskim projektima, da kritikujemo ono što je za kritiku. Da predlažemo ono što bi moglo da doprinese poboljšanju teksta i da to ne proglašavate pričom radi priče, nego upravo da smo i mi u službi onoga zbog čega ovde sedimo kao narodni poslanici, u službi naroda i onih koji su glasali za naš program i za našu partiju.
Pošto je gospodin Čeda dao određene informacije vezane za to šta je sve urađeno u okviru 100 dana Vlade Republike Srbije, pominjao je cifre, nisam mogao, naravno, da upamtim koliko smo dobili od donatorstva, pa samo želim da podsetim da sam to tražio za ovom govornicom u ime poslaničke grupe SPS-a u vreme kada je naš premijer Đinđić iznosio program rada svoje Vlade, predlagao sastav ministarstava i govorio ono šta je njihov program. Podsećam, pokazao je knjigu koju je potpisao i dr Labus i dr Dinkić i velika svita sadašnjih funkcionera DOS-a, doneću je za narednu sednicu, a ona se zove "Završni račun NATO agresije", koju su oni potpisali i proglasili da je 36 milijardi dolara samo direktne štete, a ukupne oko 100 milijardi.
Da bismo znali o čemu se radi, predložio sam tada, a i sada molim gospodina Jovanovića i Vladu Republike Srbije, da Narodnoj skupštini dostavi pismeno informaciju, to nije nikakva tajna, o tome šta smo mi zaista, ovo o čemu sam malopre govorio, dobili od donatora, šta smo dobili od tih konferencija, šta smo dobili od pomoći,u bilo kom vidu i da vidimo kolike su to pare, da to stavimo u kontekst priče o NATO šteti, pa da vidimo šta smo dobili, a šta smo izgubili. Ono što je posebno važno, da vidimo na šta su utrošena ta sredstva. Mislim da to ovaj parlament zaslužuje i da na taj način ne bi imalo razloga da se međusobno ne razumemo ili nepotrebno optužujemo. Nadam se da Skupština ima pravo da takvu informaciju traži.
Što se tiče načelne rasprave, vezane za konkretan tekst zakona, razlozi za njegovo donošenje su dati, a on ima svega 14 članova. Obrazloženje i razlozi za njegovo donošenje su dati na skoro četiri strane. Između ostalog, samo ću da podsetim na tri koje su važne. Tema je načelna rasprava o zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, i tema je razlog za njegovo donošenje, koje je Vlada predložila. Sistemske promene u poreskim zakonima su razlog promene u finansiranju obaveznog socijalnog osiguranja, pa i finansiranju penzijskog i invalidskog osiguranja.
Drugo, pretpostavka za ove izmene i dopune su, pre svega, izmene u radnom zakonodavstvu, koje idu paralelno sa izmenama propisa u oblasti finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga, utvrđivanjem jedinstvene osnovice, tj. bruto zarade, želi se postići pojednostavljenje sistema obračuna i uplata poreza i doprinosa, čime se želi prevazići dosadašnji komplikovani sistem. U sistemu finansiranja penzijskog i invalidskog osiguranja i dalje se zadržava princip isplaćenih zarada, kao i najniža osnovica za plaćanje doprinosa, po stepenu stručnosti.
Na četvrtoj strani je napisano da prelazak sa neto na bruto osnovicu, u koju se uključuju i neka druga lična primanja, predstavlja povećanje osnovice za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz tih razloga, kaže se, futuristički ili hipotetično, doći će do smanjivanja postojeće stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Procena je da će predloženim osnovicama i stopama Republički fond za PIO zaposlenih ostvarivati nešto manji prihod, koji će se nadoknaditi iz budžeta Republike, o čemu su već neki poslanici govorili.
Gospođa ministar je u dva - tri navrata prilikom izlaska za ovu govornicu, u polemici sa poslanicima i njihovim izlaganjima, upravo ponavljala i tvrdila da ovo nije reformski zakon, da nije sistemski zakon, da on ništa ne donosi radikalno, novo, da on, u stvari, samo vrši izmenu i dopunu postojećeg zakona koji je donet u drugo vreme. Drugo, da su svi argumenti vezani za Predlog zakona koje je Vlada napisala u dokumentu, koje ste vi izložili za ovom govornicom, da je tu sve rečeno, da tu nema šta novo da se oduzme, i da se doda, osim da se usvoji zakon u tekstu koji je predložen
E, sada, da li je to baš tako i zašto mislim da to nije tako, ne ulazeći u pojedinosti i amandmane, ukazaću na tri stvari.
Prvo, osnovna stvar i ona se ne može zaobići, jer član 2. zakona, on je i načelna rasprava, on je i pojedinačna rasprava. Tu se utvrđuju osnovice na koje se obračunavaju i plaćaju doprinosi za osiguranike, koji podrazumevaju prelazak sa neto na bruto zarade, kako je to u obrazloženju dato. Dve su stvari ovde nesporne, nesporno je i sa mog stanovišta da u penzijski osnov treba da uđu, i ulaze i druga lična primanja topli obrok, regres, terenski dodatak, ukoliko se za njih plaća doprinos. Drugo što je nesporno, osnovica je povećana nominalno od 2 do 6 puta, po onome kako smo izračunali. Nemate razloga da se ljutite što mi govorimo da je nominalno osnovica povećana, što je tačno.
U vezi sa ovim mogu se postaviti tri stvari, u načelnom smislu.
Prvo, kako se upravo došlo do ovih iznosa, obzirom da niko ne zna baš tačno i niko nije posebno izračunao stepen doprinosa pojedinca u ovoj stvari, obzirom na to da stope doprinosa tek treba da budu ustanovljene i da o njima još ne znamo ništa, one su date u nadležnost nekom drugom.
Drugo, svakako će biti sporno, bili mi to spremni da priznamo ili ne, kako platiti takve doprinose na ovakvu osnovicu i takva primanja, u ovakvoj ekonomskoj situaciji, u ovakvoj privrednoj neaktivnosti, bez obzira koliko vi sada kao Vlada ili poslanici DOS-a mogli da upućujete kritiku onima koji su vršili ranije vlast, da su svojim činjenjem ili nečinjenjem doveli u takvu situaciju kakva jeste.
I o tome može da se govori, ali, mi sada govorimo o konkretnom zakonu i tekstu koji treba da bude u stvari primenjen i sproveden na ovo ekonomsko stanje, odnosno na ovaj ambijent. Ovo govorim zbog toga što se neće moći realizovati ovo što se predlaže, ukoliko se bitno ne izmene uslovi privređivanja i privreda pokrene.
Treće, i ovde je, kao i u prethodnom zakonu, utvrđena obaveza poslodavaca, a o tome su već neki poslanici govorili, i to se isto tako ne može zaobići. Bez obzira da li su kaznene mere koje se predlažu primerene, ili nisu, očigledno je da je i u ovom delu zakon režimski. Znači, nije reformski, nego režimski. U kom smislu - u smislu da poslodavac ima obavezu da obračuna doprinose na osnovu osnovice koju ste vi rekli i stope koje će biti utvrđene, i dužan je da to plati, bez obzira da li ima sredstva da plati radnicima.
I prošli put sam govorio prethodnom zakonu, i sad imamo amandman na ovaj zakon; treba da razmisle gospođa ministar i Vlada kao predlagač, da se ne insistira na ovome da li je to rigorozno ili nije, ali za poslodavca jeste sasvim sigurno teška muka i problem. Mi smo to predložili i u prošlom zakonu, a i sada predlažemo: u situaciji kada poslodavac nema dovoljno uslova i sredstava da isplati doprinose i zarade itd. da se doprinosi obračunavaju na iznos od 1.800 dinara, a da ono ostalo bude isplaćeno delimično radnicima, uz obavezu poslodavca da, kada bude stvorio potrebne materijalne uslove, izvrši i doplatu doprinosa do obračuna koji je imao po ovom zakonu da je bio u normalnoj materijalnoj situaciji.
Član 4. - pravo i obaveze ministrima da izvrše sporazum. I prošli put sam pitao, u prethodnom zakonu, i sada pitam - ne vidim nikakvu garanciju, ne vidim nikakve kaznene odredbe ministrima i vama, i za socijalno osiguranje, i za zdravstvo itd., koji ste u članu 4. ovde definisani, kada ćete to vi da se sporazumete, o čemu ćete da se sporazumete, na koji ćete način da se sporazumete, kako će biti to primenjeno što se budete sporazumeli i šta ako se uopšte ne sporazumete, u smislu primene zakona?
U tom slučaju zakon neće moći biti primenjen u terminu koji ste vi predložili, a ja mislim da je realnije, i to vam predlažem (ako ne možete da povučete zakon, to ja razumem), da odložite njegovu primenu do kraja godine i da on stupi na snagu od 1. januara 2002. godine.
I da kažem još jednu stvar - sada se penzije našim biračima i građanima usklađuju sa porastom zarada, je li tačno? Vi sada najavljujete da će, kada se bude primenjivao ovaj zakon, usaglašavanje biti na rast neto zarada, što će biti potpuno nepovoljnije za penzionere, i sadašnje, i nas buduće. Izvinjavam se kolegama i vama što sam prekoračio vreme.
