I taj posao podrazumeva kada vam se oduzme reč da treba da se udaljite sa govornice.

Određujem pauzu od 10 minuta iz razloga, a na osnovu člana 102, što ne mogu da održim red na sednici zato što gospodin Nikolić neće da se udalji sa govornice, a bio je obavezan.

(Posle pauze - 18,00 časova)

Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak sednice.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo sa radom. Po Poslovniku, izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika i to je povređen član 100. i 101. Vi, gospodine predsedniče, niste bili prisutni kada vas je zamenjivala potpredsednik Skupštine, oduzela je reč predsedniku poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću, suprotno odredbama Poslovnika.
U Poslovniku u članu 100. predviđa se mogućnost da predsednik, ili predsedavajući u ovom slučaju, ima mogućnost da izrekne opomenu, a opomena se izriče izdefinisano po članu 101, da bi upamtila ili zapamtila vaša koleginica, narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, što nije bio slučaj; koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, što nije bio slučaj; koji je i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, u ovom slučaju predsedavajućeg, govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Prvo, nije bilo nikakvog povoda, Tomislav Nikolić je pričao u sklopu tačke dnevnog reda, ali očita je namera i to se i te kako vidi jasno kada predsedava vaša koleginica. Karakteristično je za sve u DOS-u da gube živce. Ja imam jednim delom razumevanja i mi srpski radikali imamo razumevanje, teško je biti vladajuća koalicija, teško je slušati šta to opozicioni poslanici govore kada kritikuju, morate se navići. To je cena koja se plaća, ali nervozu koju pokazuju članovi Građanskog saveza Srbije, koji imaju više funkcija nego članstva, tu nervozu mi ne možemo da tolerišemo.
Sličan scenario je bio za vreme zasedanja ove skupštine prošle nedelje kada ste oduzimanjem reči Vojislavu Šešelju odstranili predstavnika Srpske radikalne stranke, protivno Poslovniku. Šta sada hoćete? Je lÄ vam ponovo scenario da odstranite i Tomislava Nikolića, pa jednog po jednog? Šta vam smeta da Skupština normalno radi? Naš zadatak, zadatak srpskih radikala je da kritikuje predloge vaših zakona. Možda tu malo i dalje odemo od zakonskih odredaba, ali demokratija je dokaz, demokratija je poštovanje skupštinske procedure, gospodo i ne možete na ovaj način.
Molim vas, predsedniče, da shodno Poslovniku dozvolite predstavniku Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću da ima pravo reči po ovoj tački dnevnog reda, jer ničim nije bilo izazvano, niti na bilo čemu osnovano izricanje opomene i oduzimanje reči koje je izrekla vaša koleginica. Čisto apelujem i na vas, kolege drage, da bi Skupština radila u nekoj normalnoj atmosferi. Nemojte da rastu tenzije. Od porasta tenzija u ovoj skupštini nikom neće biti dobro, a pogotovo onima koji nas gledaju.

Vi, naravno, gospodine Mirčiću, znate da ja ne mogu da promenim tu odluku. Odluku je izrekao predsedavajući, on je ovlašćen za to. Ne mogu ni da komentarišem ovo što ste rekli, jer zaista nisam bio u sali. Imali smo gotovo puna tri dana jednog korektnog rada ovde u Skupštini, uključujući i prepodnevnu raspravu koja je bila iznenađujuće konstruktivna, interesantna, argumentovana sučeljavanjem različitih argumenata, bez obzira što se poslanici i ministar Matković nisu u svemu slagali, to je bila vrlo kvalitetna rasprava. Bez obzira da li povremeno svako od nas na različite načine određuje meru i momenat u kojem treba striktno primeniti Poslovnik, Poslovnik je vrlo precizan, vrlo jasan i svako individualno procenjuje trenutak kada treba neku meru primeniti. Te mere su uvek opravdane i u prvoj sekundi i u trećem minutu i prvoj sekundi. To je stvar osećaja, stvar zamora, stvar individualnog osećaja za atmosferu na sednici. Ti kriterijumi se, uostalom, od dana do dana menjaju i ja vas molim da ovu sednicu nastavimo prihvatajući sa strane gospodina Nikolića meru, bez obzira kako je on lično doživljava, kao meru koja je bila izrečena opravdano i da nastavimo sa radom. Molim vas da ne dobacujete. Nema razloga da dižemo tenziju.
Reč ima Branislav Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, želeo bih da prvo u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije podržim izlaganje predsednika Narodne skupštine gospodina Maršićanina, ali ipak na neki način da mu sugerišem. Opterećenje je voditi sednicu, nije to jednostavno, svako od nas ipak izlazi za govornicu, pogotovo mi opozicioni poslanici koristimo priliku i da saopštimo ono što se iseče kada dajemo intervju, pa se namontira i bude sasvim drugačije, treba i to razumeti. Predlažem vam, gospodine predsedavajući, da možda pokušate da vas uvek neko drugi menja i da se to opterećenje od potpredsednika razloži na svakog potpredsednika Skupštine i to bi možda bilo lakše, jer očigledno je da je koleginica potpredsednik više puta bila u situaciji da uđe u jednu neprijatnu situaciju u kojoj možda nije ni trebalo da bude.
(Tomislav Nikolić: Nećemo mi ovu drugu. Dobra je ova.)
Svaki potpredsednik Skupštine je ravnopravan, gospodine Nikoliću, i mislim da bi to bilo pravo rešenje, da svi potpredsednici imaju pravo da zamene u kontinuitetu.
Da se vratim ja na dnevni red, Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Šta da kažem? Ponovo smo u jednoj poziciji kada počinjemo da razmišljamo šta je istina, šta se želi od strane Vlade Republike Srbije, a šta se stvarno čini. S jedne strane kada slušate predstavnike Vlade kada govore o novim porezima, taksama, umanjenju prava radnika, oni dokazuju nama da to čine u interesu radnika. Sada ih slušamo kako govore o decentralizaciji, kako govore o tome da svakoj lokalnoj samoupravi treba prepustiti pravo upravljanja, ostaviti im dovoljno finansijskih sredstava, a saznamo npr. da je juče Vlada Republike Srbije postavila rekord u istoriji ove zemlje, uvela je 17 prinudnih uprava na teritoriji Republike Srbije. Totalno prekraja rezultate 24. septembra. Moramo OEBS da pozovemo da interveniše, jer će na kraju da bude lokalna samouprava u svih 180 opština na teritoriji lokalne samouprave.
Sada imamo Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Mislim da treba ponoviti podatak koji je ovde već rečen, zakon koji se odnosi na 430.000 radnika. Opet ga predlaže predsednik slobodnih, nezavisnih unija i ostalih sindikata, koji je inače DOS-ovski ministar i lepo on tim zakonom ukida najveću tekovinu sindikalne borbe, a to je kolektivni ugovor. Znači, imamo poziciju, vrlo neslavnu ulogu ministra i predsednika sindikata da ukida najveću tekovinu sindikalne borbe, a to je kolektivni ugovor i prelazi se na obračun zarada. Faktički, sindikatu je potpuno marginalizovana uloga. Za šta? U borbi za prava radnika. U državnim organima i javnim službama je 430.000 radnika.
Međutim, to ćemo njemu prepustiti, da sa njima razgovara, pa će oni reći šta o njemu misle, ali sada uopšte govorimo o svrsishodnosti rada, o aktivnosti zaposlenih. Mi imamo različite lokalne samouprave. Zašto je vredniji predsednik skupštine Grada Beograda od predsednika SO Bačka Topola ili Vranje, jer onaj tamo u malom mestu, ako radi kvalitetno, ako radi dobro, ako se bori da svoje mesto i svoju lokalnu samoupravu kvalitetnim programima predstavi svima onima koji žele da ulažu strani kapital ili privatni kapital, ako napravi niz projekata za korišćenje resursa za turistička područja, za čistu i zdravu hranu, ako uradi projekte za postojeće kapacitete gde su prljave tehnologije, ako je to užički kraj gde imamo rezervoare vode za Srbiju, pretvori u neke moguće sofisticirane kapacitete, pa ko njemu da ograničava platu.
Vlada Republike Srbije? I, sad imate Vladu Republike Srbije koja kaže - zalažemo se za radnike, pa u njihovo ime, umanjujemo im otpremnine, uvodimo im oporezivanje toplog obroka itd. S druge strane, imamo Vladu Republike Srbije koja govori o decentralizaciji. A šta radi? Predlaže zakon kojim Vlada Republike Srbije na sebe uzima 430.000 radnika, da im ona odredi platu. Pa, da li je to decentralizacija ili je to totalna centralizacija. Gde je tu stimulicija za rad? Gde je tu motivacija? Onih 30%.
Molim vas, ako hoćemo tržišnu privredu, ako hoćemo razvoj lokalne samouprave, ako hoćemo da nagradimo predsednika SO, predsednika vlade u opštini, sekretare različitih sekretarijata, koji povuku svoj kraj, koji naprave profitabilne programe, koji imaju mogućnost i znaju načine da urade marketing svog kraja, da razviju seoski turizam. Imate hiljadu načina u ovoj zemlji da stvorite, sada u uslovima kada nema embarga, bar za sada nema pretnji bilo kakve agresije, napredak kraja. Čime ga motivišete?
Tako što rangirate - glavni je gazda u Beogradu, onda su gazde u pet gradova, onda tamo sitni bućkuriši, a možda taj sitni bućkuriš može 10 puta da uradi kvalitetnije posao od predsednika SO Beograda, i za zemlju i za kraj u kome živi.
Prema tome, ovo je totalno destimulišići predlog zakona. Zakon koji pravi čistu uravnilovku koja nigde neće lokalne samouprave dovesti. Nama to treba da bude jasno. Budžet opštine, budžet lokalne samouprave zavisi od taksi, od prometa, od nivoa standarda građana u toj opštini i direktno od toga mora da zavisi i plata zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Samim tim preporučujem da se ovaj zakon vrati, da se napravi kolektivni ugovor sa zaposlenima u državnim javnim službama i da se prepusti tržištu pameti, znanja, ako hoćete i vrednoće, da ono opredeljuje koliko će ko imati platu, pa neka ima i 100.000 platu ako je pet miliona dolara doveo u svoj kraj, a koji su uloženi i koji su poboljšali standard građana u tom kraju. Hvala lepo.

Izvolite, gospodine Peleviću.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj zakon nije prihvatljiv za poslaničku grupu  stranke Srpskog jedinstva. Međutim, ukoliko bi se zakon vratio na doradu i ukoliko bi Vlada pokušala da promeni članove 3. i 5. mislim da bi ovaj zakon mogao da bude prihvatljiv za sve narodne poslanike.
O čemu se radi? Zaista je nelogično da Vlada, po članu 3. ovog predloga zakona, određuje osnovicu za obračun i isplatu plata predsednika Republike, narodnih poslanika i ostalih koje je narod izabrao, a mi ovde biramo Vladu. Dakle, radi se o jednom zaista centralističkom sistemu koji ne bi trebalo da bude merilo nove vlasti.
Smatram takođe i za član 5. koji kaže da "razvrstavanje u platne grupe zaposlenih iz člana 1. ovog zakona i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije", da se ponovo radi o istom. Zaista je veoma nelogično.
Predlažem da Vlada utvrdi predlog zakona po kome bi osnovicu, razvrstavanje u platne razrede i koeficijente utvrđivao nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Mislim da je to sasvim prihvatljivo, jer bismo time makar zadržali dostojanstvo Skupštine kao najvišeg doma.
U članu 53. našeg poslovnika kada se radi o nadležnostima Odbora za finansije, koji je nadležan upravo za ovu materiju, stoji da pored ostalih pitanja može da razmatra i odlučuje i o drugim pitanjima iz oblasti finansija, što bi moglo da se podvrgne pod član 3. i član 5, dakle da Odbor za finansije utvrđuje osnovicu, razvrstavanje u platne razrede i koeficijente za plate, makar izabranih, odnosno biranih državnih organa. Dakle, tu pre svega mislim na predsednika Republike, na narodne poslanike i na ostale koji se biraju neposrednim izjašnjavanjem građana.
Time nećemo povrediti dostojanstvo građana, nećemo ni dostojanstvo ovog najvišeg zakonodavnog doma. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, bez razloga smo izbegli jednu činjenicu koju smo dužni da izanaliziramo kada govorimo o ovom zakonu. Dužni smo da pronađemo odgovor na pitanje kojim se to zakonom do sada regulisala isplata plata u državnim organima. I, da li mi sad možda živimo u društvu u kome nešto tako nije regulisano zakonom. Živimo.

Od 1. januara 1998. godine ne važi Zakon o platama zaposlenih u državnim organima i mi danas praktično uvodimo red u jednu oblast u kojoj je mnogo više onih loših primera nego primera koje bi ovde trebalo da pomeneno kao dobre. U pravu je gospodin Nikolić. On je pomenuo jednu veliku nelogičnost citirajući neke napise u novinama u kojima se kaže da plata predsednika vojvođanske skupštine iznosi 20.000 dinara, a plata predsednika republičkog parlamenta 10.000 dinara.

Ali, zamislite koliko je takvih nelogičnosti u 420.000 situacija u kojima državni službenici primaju platu. Tu je potrebno uvesti red. Red uvodi Vlada. Ako vi sumnjate da je Vlada za nešto tako sposobna, onda se ne osporava samo jedna funkcija Vlade, funkcija kojom ona insistira na zavođenju reda u oblasti plata državnih službenika, već se osporava čitava Vlada.

Skupština kontroliše Vladu. Ako mi kao poslanici nismo zadovoljni platom koju će nam Vlada propisati, osnovicama i koeficijentima, ako time nisu zadovoljni drugi zaposleni u državnim organima, oni će promeniti tu vladu. Stoga Vlada vodi računa i te kako u situacijama u kojima definiše nečiju platu o posledicama takve svoje odluke.

Mi smo se zatekli zaista u jednom veoma teškom položaju. U toku je sistematizacija radnih mesta kako bi se ispravile sve te brojne nelogičnosti o kojima sam govorio a koje su pominjane i u diskusijama drugih poslanika. Kolega Nikolić je pomenuo jednu. Ali, šta ćemo sa predsednicima sudova? Dva opštinska suda u dva različita mesta - tri puta veća plata u jednom sudu nego u drugom. Kako to da rešimo? Šta ćemo sa predsednicima ne opština i grada, nego šta ćemo sa predsednicima dve susedne opštine koje imaju međusobno duplo ili troduplo uvećane troškove u odnosu na primere kojima bi trebalo da teže.

Dakle, mi smo se našli u jednom vakuumu u kome pokušavamo da zavedemo red veoma konkretnim merama. Vlada će propisati osnovicu. Vlada će propisati koeficijent. Vlada će snositi odgovornost ukoliko u tome ne bude dobra i pred parlamentom i pred onima u čije ime to radi. Potrebno je dopustiti Vladi da obavi konsultacije sa sindikatima. Niko sindikate ne obilazi. Onaj ko pomisli da zaobiđe sindikat EPS-a, sindikat u zdravstvu, neće dobro proći i Vlada to ne radi. U toku je sistematizacija radnih mesta 420.000 pojedinačnih slučajeva koji moraju biti pravično tretirani i tako nešto će sasvim sigurno biti i učinjeno.

Mislim da je mnogo važnije reći da se ponovo uvodi zakon posle tri godine u oblast u kojoj nije bilo reda, da su ovo prvi konkretni potezi u tom smislu zavođenja reda. Primer koji je pominjan je očigledan i, na žalost, to nije usamljen primer. Takvih je puno. Mislim da smo dužni da javnosti kažemo da je ovo prvi korak u procesu uvođenja reda u onom domenu našeg života u kom građani imaju pravo da znaju ko troši, na kakav način troši njihova sredstva. Ništa više i ništa manje.

Vlada je za to odgovorna. Mi smo Vladu izabrali. Između ostalog, tim svojim izborom i takvom svojom voljom iskazali smo spremnost da poštujemo odluke Vlade, a između ostalog i njenu stručnost u proceni vrednosti našeg rada i vrednosti rada svih drugih zaposlenih u državnim organima.

Ima reč gospodin Ivković.