Molio bih vas da mi ne dobacujete. Nijednoj ne dobacujem i ne govorim ništa s mesta. Sa govornice samo kada me isprovocirate ili kada tražite odgovor, ali i tada uvek vodim računa da vas ne uvredim, a ni slučajno mi ne pada na pamet da kažem ni deseti deo onoga što je morala da čuje i istrpi Gordana Pop - Lazić od vašeg poslanika.
Da govorim o amandmanu. Ovaj amandman poslanika SRS Gordane Pop - Lazić i Petra Jojića zaista ima smisla, posebno zbog činjenice da smo nekoliko puta ukazivali na promenu nadležnosti, odnosno preuzimanje nadležnosti iz ruku zakonodavnih organa vlasti u ruke izvršnih organa vlasti, pre svega Vlade Republike Srbije i čini mi se da to ovaj član na najbolji mogući nači pokazuje.
Ukoliko bi se prihvatili amandmani narodnih poslanika srpskih radikala, gospodina Jojića i gospođe Lazić, mi bismo uspeli da rešimo jedan veliki problem. Naime, tada bi Narodna skupština Republike Srbije zakonom regulisala materiju po kojoj bi Vlada Republike Srbije morala da se ponaša, a ne bi Vlada Republike Srbije svojim uredbama, svojim odlukama, zaključcima ili bilo kojim drugim podzakonskim pravnim aktima imala veću vlast ili veće prerogative vlasti u odnosu na Narodnu skupštinu Republike Srbije kao vrhovno legislativno telo.
U tom smislu mi smatramo da je član 3. nepotreban, a time bismo istovremeno obavezali Vladu Republike Srbije da pripremi ili novi tekst zakona ili nove amandmane, ili bi možda odbor mogao da pripremi odmah nove amandmane, kao što smo imali primer sa uvođenjem većih prava teritorijalnih autonomija i lokalne samouprave, čak očigledno i bez znanja Zakonodavnog odbora ili bez ikakve odluke Zakonodavnog odbora, a da ni predstavnici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja nisu izašli za ovu govornicu, za govornicu Narodne skupštine Republike Srbije da nam objasne zašto su takav amandman doneli, da li je to bilo pod pritiskom vojvođanskih separtista Nenada Čanka ili nekog drugog ili je postojao već neki drugi razlog.
Dakle, mi iz SRS smatramo da bi bilo dobro da se prihvati ovaj amandman. On bi onemogućio, razume se u ovom smislu, usvajanja zakona, jer, govorim za one koji nisu pročitali, da ne bi Vlada bila ta koja utvrđuje osnovicu, već se podrazumeva da bi to činila Narodna skupština Republike Srbije i mislimo da bi to bilo neuporedivo bolje rešenje nego što je to slučaj danas.