Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a zatim narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam govoreći o Predlogu zakona morao najpre da konstatujem da nema nikoga ovde od predstavnika predlagača. Zanimljivo je da i danas, gospodine predsedniče, oni imaju pametnija posla od razgovora sa narodnim poslanicima u Narodnoj skupšini Republike Srbije. Bilo bi dobro da nam kažete koja su to pametnija posla ili šta je to važnije od donošenja zakona iz njihove nadležnosti i zastupanja i odbrane tih zakona pred narodnim poslanicima, a posebno pred predstavnicima opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, što se tiče zakona, a juče sam govorio i pokušao da upozorim pre svega one iz Vlade Republike Srbije koji su želeli da čuju mišljenje opozicionih poslanika, želeo sam da ih upozorim i da kažem da se ovim krši Ustav, a pre svega član 82. Ustava Republike Srbije. Ne može Vlada Republike Srbije, kao jedan od dva organa izvršne vlasti, na sebe da preuzima ingerencije i prerogative vlasti Narodne skupštine Republike Srbije, kao vrhovnog legislativnog tela.
Ono što smo danas videli i to iz izveštaja sa sednice Zakonodavnog odbora, dakle, dobili smo papir i izveštaj sa sednice Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, predstavlja ovaj dodatni razlog zbog kojeg sam se javio. Naime, iz nama nepoznatih razloga i voleo bih da predstavnici obora, pre svega gospodin Đurašković, ako se ne varam, izađe za ovu govornicu i kaže šta je to što je navelo predstavnike Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja da unesu amandman na član 5, kojim se daju šira prava i nisu to prava, već oni prerogativi vlasti koji ni u kom slučaju ne bi trebalo da pripadaju teritorijalnoj autonomiji. Ovde se pre svega, razume se, zbog faktičke vlasti misli na Vojvodinu i čini mi se na ovakav način neko želi da Vojvođanskoj skupštini, da Vojvođanskom izvršnom veću prebaci one ingerencije koje čak ne bi smela da ima ni Vlada Republike Srbije, već Narodna skupština Republike Srbije kao najviši zakonodavni organ ove zemlje.
Dakle, tim prebacivanjem da nas polako i faktički približava onome što smo imali, onim zakonskim rešenjima, odnosno onim pravnim rešenjima koje smo imali u Ustavu iz 1974. godine, za koji znate da je okarakterisan kao konfederalni, kao onaj pravni akt koji je usledio, odnosno stvorio uslove za razbijanje Republike Srbije, ako hoćete koji danas održava uslove, odnosno takve ideje za razbijanje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.
Mi samtramo da posebno zbog činjenice da se Zakonodavni odbor po ovom pitanju nije izjasnio ili mi nismo dobili materijal, a rekao bih da se nije izjasnio Zakonodavni odbor, da bi bilo dobro da se narodni poslanici upoznaju sa tim, da nam se objasni šta su to bili pravi razlozi koji su naveli pojedine poslanike da glasaju za ovo, da li je to želja da se Nenadu Čanku izađe u susret ili nekom drugom u Vojvodini na takav način.
Nije to pitanje više da li će on imati platu 20, 30 ili 50 hiljada dinara, a ovde u Narodnoj skupštini biti 10, niti je to bitno. Mnogo bitnije od svega toga jeste pitanje zašto se krši Ustav i šta se sve to priprema, šta se to iza brda valja donošenjem ovakvih zakonskih projekata, posebno minut do 12, amandmanima koje sam odbor predlaže, koje Vlada prihvata i koji postaju sastavni deo teksta zakona. To je ono što nas u SRS brine, to je ono što nas politički muči i siguran sam da bi bilo dobro i značajno za sve poslanike u Narodnoj skupštini, dakle na samo za nas poslanike opozicije, već i za poslanike vlasti, da izađe neko od članova odbora, posebno predstavnik koji bi mogao da objasni svima, ali i građanima Srbije, šta ih je navelo da ovakav amandman prihvate.
Na još nekoliko stvari bih ukazao. Naime, Zakonom o Vladi Republike Srbije, članom 30, odnosno pre svega članom 29, predviđeno je da Vlada donosi uredbe, odluke, rešenja i zaključke. Sada se dalje kaže, u članu 30, da se uredbama bliže uređuju odnosi od značaja za izvršavanje zakona, utvrđuje načelo unutrašnje organizacije ministarstava itd. Ova problematika, koja je danas na dnevnom redu, određivanje osnovica, koeficijenata plata, određivanje platnih razreda ne može biti nadležnost Vlade Republike Srbije i ne može se određivati uredbama niti bilo kojim drugim aktima Vlade Republike Srbije.
Na Ustavnom sudu, da imamo Ustavni sud, kao što nažalost nemamo, ovaj zakon bi morao da padne. Ne brinite, nismo ga imali ni ranije, kao što ga nemamo ni danas, nikakve tu razlike nema. Samo su se zamenile uloge. Dakle, čini mi se da bi trebalo neko u Vladi da shvati, ali ne znam kako da shvati kada nikoga iz Vlade nema, kada niko to mišljenje ne želi ni da čuje, verovatno pripremaju opet nekoga da osude, pošto rade posao sudova, a novinama će da jave ko će koga da hapsi, pošto rade posao Vlade i nekih drugih nadležnih organa, ali ni to ne bi bilo čudo.
Zato ukazujem i apelujem na narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvate našu inicijativu, pre svega da se ovaj zakon ne usvoji, jer se na radi o dobrom zakonu. Ne radi se o dobrom zakonu, jer jednu materiju umesto Narodne skupštine Republike Srbije obrađuje Vlada, odnosno daju se prerogativi vlasti i ingerencije vlasti Vladi Republike Srbije ili bilo kom drugom izvršnom organu. Mi u našoj zemlji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle mogli ste to da date i predsedniku Republike i takođe bi bilo neustavno, kao što je i ovo neustavno.
Dakle, smatram i pozivam narodne poslanike u Narodnoj skupštini da ovo ne prihvate, a što se tiče govora prethodnika, samo ću dve rečenice da mu kažem, da slučajno, iako sam bio u Vladi, nemam nikakav auto, vozim službenog "juga" SRS, a voleo bih i ponudio bih, pošto se priča stalno o nekom ogromnom bogatstvu, da nas dvojica, bez obzira na različit broj godina, ali i ja imam desetak godina staža, ne može da bude odnos 10 prema jedan, sigurno je, nudim razmenu imovine u odnosu jedan prema 10, sve nepokretne i pokretne imovine u odnosu jedan prema 10. Mislim da je to fer i poštena ponuda, pa da vidimo ko na tu ponudu pristaje, a ko na tu ponudu ne pristaje.
Mnogo važnije od svega toga, mnogo važnije od sve te priče jeste pitanje ovog zakona, jeste pitanje, jer nemam ništa protiv ako ste vi sve što ste stekli, stekli pošteno, a ovde je pitanje da li će Vlada Republike Srbije i narodni poslanici saučestvovati sa Vladom Republike Srbije u kršenju, gaženju Ustava kao najvišeg pravnog akta ove zemlje, da li će prihvatati nešto što ne sme da se prihvati i nešto što ne sme da se dozvoli.
Čini mi se i plašim se da prihvatanjem ovakvih amandmana, da time što se ide na ruku vojvođanskim separatistima, nisu to više ni autonomaši, već separatisti, otvoreno o tome govore, ne kriju svoje političke ideje, ne kriju to za šta se oni zalažu, da ako sve to prihvatimo da ćemo se polako približavati onim rešenjima koja se danas nude Crnoj Gori, a to je minimalna federacija, redukovanje federalnih organa, redukovanje federalnih nadležnosti kao što je to danas slučaj. Mislim i čini mi se da je to nešto što ova Narodna skupština ne sme da prihvati i zato pozivam narodne poslanike da ovaj zakonski projekat u potpunosti odbace.

Pitan sam, pa da odgovorim, šta su razlozi odsustvovanja predlagača. Gospodin Batić je na sednici Savezne skupštine, koja se održava u isto vreme kada i sednica ove skupštine. On je predsednik poslaničke grupe DOS-a u Saveznoj skupštini, tako da je to taj posao koji mu paralelno teče, nismo izvršili deakumulaciju. Možda na predlog SRS, kada bude razrešenje na dnevnom redu, ali teško i posle toga, tako da je to razlog s obzirom na važnost tačaka dnevnog reda koje se danas razmatraju na Saveznoj skupštini, što on danas nije ovde.
Po Poslovniku Lazar Marjanski.

Povređen je član 80. stav 2.

Sad ste me iznenadili. Imamo prigovor na nedostatak kvoruma. Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum. Sa onima koji krše Poslovnik, pa ne ubacuju kartice imamo kvorum. Inače, konstatujem da imamo kvorum. Imamo 114 evidentiranih i vas 15. Ili kršite Poslovnik ili elektronski sistem ne radi. Izvolite.

Gospodine predsedniče, vi povređujete Poslovnik Narodne skupštine zato što nas ubeđujete da treba da stavimo kartice u poslaničke jedinice po nekoj vašoj odredbi Poslovnika, a Poslovnik je sasvim jasan. Poslanik je dužan da stavi identifikacionu karticu samo kada ulazi u salu, samo pri ulasku u salu.
(Anita Beretić, sa mesta: Nije tačno.)
Da li ja tebe nešto pitam, oštrokonđo?
Više ne mogu da se odbranim, ja ovde služim kao med za stršljenove, polako, pričam ozbiljne stvari, nikoga nisam pogledao, nikoga nisam uvredio, šta vas to iritira u mojoj pojavi?
Dakle, kaže - kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu, ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu. Utvrdi se kvorum i sednica teče. Jedino je to dužnost narodnog poslanika. Posle toga poslanik se ponaša u skladu sa svojim opredeljenjima u toku sednice.
Moje opredeljenje je da sednica nikada ne treba da radi kada njoj ne prisustvuje 126 poslanika DOS-a, tako da vi nećete nikada imati kvorum od strane poslanika SRS, jer u najmanju ruku, nemoralno je da svi vi napolju pijete kafe, jer znate da se raspravlja o zakonu o kome ćemo sami mi diskutovati. Vi odete, obavljate svoje poslove, a prikupite se onog časa kada je potrebno da se izvrši glasanje koje je vama potrebno, ili kada mi zatražimo kvorum. Ja vam obećavam, od sada ćemo vrlo često tražiti kvorum, makar zato da sedite u ovoj sali i da u njoj čitate novine.

Dakle, upravo smo utvrdili da imamo kvorum.
Drugo, u članu 25. piše kako se utvrđuje kvorum, zatim u članu 113, koji niste citirali, stoji da su narodni poslanici dužni da se koriste isključivo svojim identifikacionim karticama, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu. To ne znači da mogu da je izvuku, to znači da dok su u sali, a to je valjda jasno, ili ste se identifikovali ili niste, ili postojite ili ne postojite. O tome smo već vodili raspravu. Takođe stoji - da je narodni poslanik dužan da se odjavi prilikom napuštanja sale. Dakle, ili ste tu sa karticom u identifikacionoj jedinici, odnosno u poslaničkoj jedinici, ili niste tu.
(Tomislav Nikolića, sa mesta: Mi ćemo izaći kada treba.)
Eto, kažem kada se predloži kvorum, izađete, utvrdimo kvorum, vratite se i to je u redu.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Kada smo mi pravili probleme, samo vi sedite tu...)
Imamo kvorum, ne morate da izađete i možemo da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Dame i gospodo narodni poslanici, već je otprilike sve rečeno o ovom predlogu zakona. Moram i ja da kažem, samo čudno da me niko ne pita za temu. Tema nije na dnevnom redu. Čudi me nepoznavanje osnovnih računskih radnji mog prijatelja Lešnjaka. On kaže da je ovaj zakon jednačina sa četiri nepoznate. Nije ovo zakon koji je jednačina sa četiri nepoznate, ovo je zakon sa jednom poznatom, a ta poznata je - Vlada.
Vlada će, znači, sve što ovaj zakon predviđa odrediti i osnovicu, i koeficijente, i platne razrede, i dodatni rad, i prekovremeni rad i sve ostalo će odrediti Vlada Srbije. Sada je to Vlada Srbije, koja je uzela jednu dobru ideju, ideju SRS, ali ju je unakaradila, jer smo mi mislili da se platni razredi uvedu samo u administraciji, odnosno u birokratiji, jer onaj što udara pečate u Nišu i onaj što udara pečate u Beogradu su apsolutno jednaki i to jeste dobra strana ovog zakona. Ali, ne i u prosveti, pogotovu u zdravstvu i ostalim kategorijama.
Vlada određuje plate i izabranim licima. Hoće li te plate biti više ili niže je apsolutno nebitno. Neće biti ni toliko više da mogu da pomognu, a ni toliko niže da mogu da odmognu, ali se tim zakonskim rešenjem krše čl. 82. i 90. Ustava Republike Srbije, krše se osnovni principi demokratije, jer kako juče ispričah nekim svojim prijateljima ovde, biva anarhija u kojima deca naređuju roditeljima, jer i ih roditelji vole pa ih slušaju, a biva anarhija i gde žene naređuju muževima i iz istog razloga ih oni slušaju. Ali, nigde ne biva pod kapom nebeskom da konj naređuje kočijašu.
Ovde, Vlada Srbije određuje sve ono počev od osnovice koju će ona odrediti, a posle će dati predsedniku Skupštine da on određuje koeficijente. Međutim, kao što je rekao gospodin Vučić, nepoštovanje ove skupštine i derogiranje prava izabranih lica, posebno je izraženo u amandmanu u kome to ne važi za Skupštinu Vojvodine, kojoj se ostavlja na slobodu da ona određuje svoje plate, onoliko koliko ona hoće. Nepoštovanje ove skupštine Vlada iskazuje od prvog dana nedolaskom na sednice Skupštine, ali to se čini samo sa Skupštinom Srbije, vrlo uredno sede u Saveznoj skupštini ministri, na svakoj tački dnevnog reda. Tu se pravi neka razlika.
Kod dodatka, kod efikasnosti Vlade, kod toga da mi ometamo Vladu da donosi efikasno zakone, i koliko je Vlada efikasna, možete videti u članu 11. Članom 11, stupanjem na snagu ovog zakona, prestaju da važe član 9. stav 1. Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji je donesen pre mesec dana i na koji smo potrošili dva dana. Posle mesec dana vi donosite zakon kojim taj zakon ukidate, jer smo vrlo efikasno dva dana raspravljali o tom zakonu, a vi ga sada vrlo efikasno ukidate jednim potezom. O čemu smo mi pričali ta dva dana?
Znači, da bi se izbeglo kršenje zakona i kršenje Ustava, jer ste do sada prekršili Ustav u celom paketu poreskih zakona, tek juče je Savezna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o osnovama poreskog sistema. Od kada su zakoni Republike Srbije počeli da se primenjuju do juče, oni su neustavni, i kao takvi ne mogu ili bar nisu mogli da proizvedu pravno dejstvo. Hoće li sada oni koji su platili poreze, doprinose i sve ostalo po tim zakonima tražiti od Vlade Srbije povraćaj tih sredstava? Savetujem im da traže. Znači, da bismo izbegli kršenje zakona u ovom slučaju, predlažem da se zakon vrati na doradu, da se bar oni članovi koji direktno krše Ustav, izbace i da se napravi valjani projekat. Hvala.

Ima reč narodni poslanik gospodin Dragan Maršićanin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukratko, potpuno je jasna namera Vlade i ta jasna namera je i jasno pretočena u ovaj predlog zakona, koji je potpuno opravdan i zbog toga će poslanici Demokratske stranke Srbije glasati za ovaj predlog zakona.
Međutim, ono što je ovde više puta istaknuto, to su odredbe člana 5. zakona i neću ponavljati argumente koje su iznele kolege narodni poslanici. Postoje u amandmanima, predloženim od strane opozicionih poslanika, bolja rešenja.
Mislim da nije toliko otvoreno pitanje ustavnosti ove odredbe zbog toga što je tačno da je Ustavom određeno da Narodna skupština određuje način utvrđivanja prava narodnih poslanika. Tu se onda otvara pitanje - šta su to prava? Da li je zarada pravo.Ona jeste pravo, ali ovde je u pitanju način ostvarivanja prava, kako se to može tumačiti. A, sa druge strane, ne treba zaboraviti da je Ustavom utvrđeno i da Vlada sprovodi zakone. Dakle, ako Narodna skupština donese ovaj zakon u ovom obliku, onda ovlašćuje Vladu da ono što je ovim zakonom utvrđeno i sprovede. Tako da nisu jaki argumenti kojima se otvara pitanje ustavnosti ovog zakona.
Međutim, sprovedena je ona druga primedba koja se odnosi na ustanovljavanje, kako da izbegnem ovaj izraz koji se ovde često koristi, otvorenosti ovog zakona, pri čemu ovom prilikom demonstracija odnosa Skupštine i Vlade Republike Srbije nije rešena na najbolji način i zbog toga će poslanici DOS-a glasati za one amandmane opozicionih poslanika kojima se ovo na bolji način predlaže, a to je utvrđivanje koeficijenata i platnih razreda zakonom.