Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Gospođo predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, juče i danas pričamo o Predlogu zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Kako je koncipiran, makar i ako ima 12 članova, realno je mogao biti kraći u samo dva člana. S obzirom da sve ono što piše i u ovih 12, sem poslednjeg koji kaže da se primenjuje od 1. juna, onih 11 praktično daju za pravo Vladi da ona ovu oblast uredi i onda je svih tih 11 moglo stati u jedan član, da se kaže da će Vlada kompletno ovu oblast urediti svojim uredbama.
E, sad, kako te uredbe idu, istinu govoreći, ova vlada ih do sada nije donela mnogo, onu monopolsku o nafti, koju ne bih komentarisao, i onu uredbu o javnim preduzećima, koju sam već nekoliko puta komentarisao i ako je ta uredba doživela već da ima uredbu uredbe, ali s obzirom da još sve to nije definisano, ta će uredba uredbe imati još i uredbu uredbe i ponavljaće se još dosta toga, s obzirom da ta oblast nije definisana.
U članu 3. se kaže da osnovicu za obračun i isplatu plata određuje Vlada. Zašto ne Skupština? Zašto mistifikujemo osnovicu. Osnovica može biti samo jedna i samo jedan kriterijum tu može da postoji. Osnovica jedino može da se veže za prosek u privredi. Jer, privreda je u osnovi baza, a ono drugo je ono što smo nekada zvali društvena nadgradnja. I, ako ta društvena nadgradnja je nadgradnja iznad te privrede i baze, može samo da deli sudbinu te privrede.
Isto tako ne mogu da komentarišem platne razrede. Kada su oni nekada bili u modi, bio sam mali i nisam se u to razumeo. Da li je to dobro ili nije pokazaće vreme. Ali, ako idemo napred, teško da nešto što je bilo pre 50 godina sad treba da uđe u modu, što se tiče tog dela. Napravljen je samo jedna kriterijum, kako to da se razvrsta, pa se kazalo - pokrajine, Beograd, pa gradovi, pa od ovoliko do onoliko stanovnika. Praktično je uzet jedini kriterijum koji u stvari uopšte nije trebalo da bude uzet. Sijaset drugih kriterijuma se mogao ovde uzeti u obzir, ali taj koji priča samo o broju stanovnika, mislim da ako ga razumno posmatramo, vidimo da on jedini nije mogao.
Jer, kada smo ovde pričali o raznoraznim setovima ovih zakona, između ostalog smo rekli - budžetom Republike Srbije prvi put posle 10 godina je obezbeđeno da opštine i gradovi imaju svoje prihode, to - "svoje" je stavljeno pod navodnike, zato što te svoje, koji se tiču nekog poreza na fond zarada, nekih stvari, imali smo i ranije isto tako kao svoje do 5% u odnosu na komunalne pare ili na 1,3 u odnosu na solidarnu stambenu izgradnju. Sad je to sve preneto na fond zarada i opet tamo definisano koliko koja opština mora, znači teško da to pije vodu.
Ali hajde da to prihvatimo, da su sada dobili neke svoje prihode, ali isto tako se ovde pričalo kako je pripremljen nov zakon o lokalnoj samoupravi, kojim će Republika vratiti nadležnosti opštinama i gradovima, kako će građani Srbije mnogo više u svojim lokalnim samoupravama samostalno odlučivati itd. A teško da će odlučivati kada smo svedoci da malo koji dan neka lokalna samouprava više nije onakva kakvu su je građani odredili, nego kako je odredio gospodin Batić. Prema tome, teško da i to pije vodu.
Znači, gađamo se ovde nekim izrazima koji se posle u praksi ne događaju. I, nije to ni toliko čudovišno, puno je trebalo pisati, niti je ova skupština trebalo da donosi sistematizaciju za 420.000 zaposlenih. To uopšte nije bio predmet ovoga i nije predmet ovog zakona, ali ih pitam i vas i sebe - kada se vratimo od tamo odakle smo došli i kada nas ti na koje se između ostalog odnosi ovaj zakon budu pitali - šta smo doneli, teško da ćemo im moći odgovoriti, jer uopšte nećemo moći da im objasnimo čak ni približno kako treba da izgleda plata, a ovim zakonom to određujemo.
Prema tome, ovaj zakon je morao da bude sveobuhvatniji i da definiše neke okvire, a ne u "sitna creva" da ulazi, kako se to kaže, ali u svakom slučaju neki okviri su ovde morali biti precizniji. A ovako ceo zakon je mogao da se svede istinski samo u dve tačke. Prva da bude - ovu oblast će definisati Vlada kako ona to bude htela, a drugo da će zakon važiti od 1. juna.
To već postaje vrlo sporno, pa ćemo videti kako će to izgledati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani poslanici, možda je Vlada Srbije imala dobre namere, kada je ovaj predlog zakona stavila u skupštinsku proceduru, ali poslanici SPS-a misle da ovaj zakon neće postići željeni cilj. Prvo što nije dobro, to je da se derogira sistem kolektivnog dogovaranja i ugovaranja, sistem koji je u suštini bio dobar, a vraćamo se na našto što je staro, na platne razrede, na nešto za šta smo mislili da je daleko iza nas.

Mi, socijalisti, u suštini se slažemo da se zarade u javnim službama, državnim organima, urede i usklade, ali, ako se malo bolje pogleda, šta se to uređuje ovim predlogom zakona - uređuju se plate u državnim organima, plate najvišim državnim funkcionerima, narodnim poslanicima, plate u javnim službama, koje se finansiraju iz republičkog budžeta, javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, i drugim organima i organizacijama koje se finansiraju iz budžeta.

Odmah, na prvi pogled, jasno je da tu postoje određene nelogičnosti- kako to Vlada Srbije da uređuje plate, kad je reč o najvišim državnim funkcijama, kao što je predsednik Republike, kad je reč o predsedniku Narodne skupštine, poslanicima, znači, upravo organima koji biraju Vladu?

S druge strane, ako se malo bolje razmotri ovaj član 1. - šta sve obuhvataju javne službe, organizacije u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, državni organi: to je uprava prihoda, geodetska uprava, zdravstvene ustanove, prosveta, finansijska policija, pravosuđe itd. Plate u svim ovim organima i organizacijama su veoma male i veoma niske. Pitanje je - prema kojoj organizaciji i državnom organu ćemo se ravnati? Građani su očekivali, videvši ovaj predlog zakona, a i mi poslanici, da će se na dnevnom redu ove skupštine naći jedan zakon koji treba da reguliše plate u državnim i javnim preduzećima, kao što je EPS, NIS, itd.

Upravo tu su velike razlike. Velike su razlike, jer je npr. prosek u EPS-u negde oko 10.000, možda nešto više, ili nešto manje, prosek u prosveti je negde oko 4.000, možda opet manje. Tu su te enormne razlike. Kad je reč o ovim službama i o ovim organima, postoje razlike vezano za direktore zdravstvenih ustanova, jer su tamo upravni odbori određivali njihove plate, postoje razlike u penzijskom i zdravstvenom fondu, i to samo kod radnika koji su načelnici službi, direktori. Kod svih ostalih službi, znači, te plate su veoma niske, veoma male, i zato kažemo da se možda neće postići pravi cilj ovog predloga zakona.

Suštinska stvar, zbog čega sam se javio za reč, i zbog čega odustajem od amandmana koji sam podneo, jer ću to govoriti sada, u diskusiji u načelu, je upravo član 5, gde se kaže da Vlada Srbije odlučuje o osnovicama, koeficijentima i razvrstavanju u platne grupe zaposlenih u svim ovim državnim organima i javnim službama, osim u Pokrajini Vojvodina, odnosno u teritorijalnim autonomijama, kao što je Vojvodina.

Neka me isprave predstavnici vlasti, ako to nije tačno. Koliko se sećam, a to je bilo davno, na odboru je upravo usvojen jedan amandman, gde se kaže da se organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave izuzimaju iz nadležštva Vlade, i to je na neki način odgovor. Poslanik Tomislav Nikolić je pitao - kako će Vlada da utiče na plate u Vojvodini? Pa neće nikako, ako je ovo tačno. Jednostavno, imaćemo takvu nelogičnost da predsednik Pokrajinske skupštine ima znatno veću platu nego predsednik Narodne skupštine Srbije, da mnogi direktori zavoda i državnih organa u Vojvodini imaju mnogo veće plate nego u Srbiji, i onda, jasno je kuda ide Vojvodina.

Imaju posebnu televiziju, tamo su izabrali direktora, bez saglasnosti Srbije, odnosno generalnog direktora RTS-a. Sada imamo, znači, njihove posebne plate, iza toga će doći do odvajanja fondova, iza toga do federalizacije Srbije, i to je onda kraj Srbije.

Na kraju smatram, kad je reč o ovom predlogu zakona, da se tu ništa bitnije neće popraviti i da mi zbog toga nećemo glasati za ovaj zakon, a da će korekcije koje će se izvršiti ovim zakonom, biti sasvim male, minimalne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovano predsedništvo, cenjene kolege poslanici, tačno je da od prestanka važenja Zakona o platama u državnim organima, od 1. januara 1998. godine, nije na jednom mestu bila zakonski regulisana ova problematika. Bilo je poteškoća u ove tri godine, bilo ih je i u ova četiri i po meseca vladavine DOS-a, ali su se svi ti problemi kako - tako razrešavali, uz kolektivne ugovore, uz odluke Skupštine, uz odluke Vlade, sve se na neki način razrešavalo.
Međutim, ovaj predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama je napravljen tako da ima više manjkavosti, zbog kojih ne treba da bude prihvaćen i treba da ide na doradu.
Tri su osnovne stvari na koje želim da ukažem - prva je da zakon nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. U pojedinim njegovim delovima Vladi Republike Srbije daje veća prava nego Skupštini, čime praktično, derogira vlast i pravo Skupštine.
Kad je u pitanju predsednik Republike Srbije, biran na opštim izborima, koji je uz to i mandatar, koji je dao mandat predsedniku Đinđiću za sastav Vlade, onda je nelogično da predsednik Đinđić, odnosno njegova Vlada, određuje lični dohodak predsedniku Republike.
Sada je to jednostavno, jer je u pitanju gospodin Milutinović. Međutim, pitam se - kako će biti kada dođe budući predsednik Srbije, da ne imenujem ko će to biti. Takođe, ako su u pitanju narodni poslanici i rukovodstvo Skupštine, počev od predsednika, potpredsednika, predsednika poslaničkih grupa, predsednika odbora i drugih radnih tela Skupštine, takođe nije logično da oni koje je birao narod, budu u nadležnosti Vlade Republike Srbije, da im ona određuje prinadležnosti, da im ona reguliše plate, kao što je to regulisano članovim 2, 3. 5. i 7.
Poštovane kolege, imam konkretan predlog - ako Vlada želi da izbegne problem nepoštovanja Ustava i nadležnosti, da Skupštini, koja je bira, određuje prava, to se može uraditi na vrlo jednostavan način - da ovaj posao određivanja plata za predsednika Republike, poslanike i rukovodstvo Skupštine, vrši Skupština Srbije, na predlog Vlade.
Dakle, u članovima 2, 3, 5. i 7. treba napraviti takvu izmenu da se da mogućnost da Skupština radi taj posao na predlog Vlade. Pitam vas šta bi se tu izgubilo? Ništa. Šta do sada, što je Vlada predložila, nije prošlo u ovoj skupštini? Ni Jotu nismo promenili u onome što je Vlada predložila. Prema tome, ako Vlada želi da ispoštuje Ustav, ona može na svoj predlog da Skupštini, da Skupština to usvoji. Ovo je jedna od glavnih primedbi koju su gotovo svi koji su izlazili za ovu govornicu isticali, pa mislim da ako Vlada želi da ne krši Ustav, može to da uradi na najelegantniji način.
Druga stvar, u delu gde mi ne sporimo pravo Vlade da odlučuje, a to su 420.000 zaposlenih, jasno je da usvajanjem ovog zakona nikad više neće Vlada biti odgovorna, nego će biti odgovorna Skupština koja ga je usvojila. Zbog čega ovaj zakonski predlog treba da ide na doradu, kada je reč o ovom drugom delu? Mislim da je zalaganje Vlade da ovo bude transparentno, upravo apsolutno nije transparentan zakon. Ovaj predlog zakona određuje najkonkretniju stvar, odnosno lične dohotke 420.000 zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u javnim službama i finansijskim, koje se finansiraju iz budžeta, od Republike, do opština, kao što su prosveta, zdravstvo, itd.
Usvajanjem zakona mi treba da usvojimo i time odredimo sudbinu budućih ličnih dohodaka ovih ljudi, a on u sebi sadrži niz nepoznanica. Da se matematički izrazim, ovaj zakonski predlog predstavlja za nas poslanike jednačinu sa četiri nepoznate. Nepoznate su osnovica, nepoznat je koeficijent, nepoznato je razvrstavanje u platne razrede i nepoznat je dodatak na platu. U vreme kada sam studirao, doduše tehnologiju, ne neku čistu matematiku, rešavanje jednačina sa četiri nepoznate je bilo problem. Sad verovatno može. Vlada želi od nas poslanika, kojih ima u svim obrazovanjima, povodom ovog zakonskog predloga, koji znamo da nema rešenja, da poverujemo u to da ima rešenje. Traži se da se reši jednačina sa četiri nepoznate.
Jeste, i do sada je ova vlada, a i prethodne vlade - a ja koji radim od 1966. godine, ne znam da su postojali platni razredi, doduše, radio sam u privredi i tamo to nikada nije bilo - određivale su plate i bez platnih razreda svima koji su se finansirali iz budžeta, ali bez jedinstvenog zakona. Sada, kada to reguliše zakonom, mogla je da nam da bar dve nepoznate - osnovicu i platne razrede, pa bi jednačinu sa dve nepoznate i mi poslanici, a i ostali kojih se ovaj problem tiče, mogli jednostavnije da razumemo. Ovako, nije logično da predlagač Vuk Obradović očekuje da ovakvu jednačinu, čije rešenje zna samo Vlada, glasa, rekao bih, bilo ko od poslanika. Tu mislim i na poziciju i na opoziciju.
Poziciji je lakše, jer ona jednostavno mora bezrezervno da veruje Vladi, pa ipak mislim da nije logično očekivati od vas da i opozicija bezrezervno veruje Vladi. Ona može da veruje samo uz neke čvrste argumente, a njih u ovom zakonskom predlogu nema.
Stavite se u moju poziciju. Ako glasam za ovaj zakonski predlog, kad Vlada usvoji koeficijente, osnovicu i platne razrede za profesore, a ja ih u porodici imam četiri, sedim u redu sa jednim profesorom, imam bezbroj prijatelja u toj branši, kad Vlada odredi njihove koeficijente, ili ako uzmemo lekare kod kojih sam posle udesa bio, bio kod njih na stolu, i odredi njima ove koeficijente, a ja glasam za, pa ti lični dohoci budu nikakvi, pitaće me zašto sam to uradio. Ako glasam - ne, a Vlada odredi i dobru osnovicu i dobar koeficijent i dobar platni razred, pa to sve proizvede visok lični dohodak, a ja glasam protiv, pitaće me moja deca zašto sam to uradio.
Međutim, nemam elemente na osnovu kojih mogu da se opredelim da glasam za. Zato mislim da je bilo neophodno da Vlada prezentira bar još neke od elemenata, kako bi mogli da se približimo saznanjima šta će ovaj zakon doneti i da na taj način razrešimo ovaj problem.
Najzad, treće, zašto se Vlada, uz sve probleme koje ima sa predsednicima opština u Leskovcu, Zrenjaninu, Medveđi, sa nejednakim platama među 420.000 ljudi koji su zaposleni, odlučila da baš sada izopšti, praktično, iz kolektivnog ugovora 420.000 zaposlenih ljudi, čime im je praktično zabranila organizovanje u sindikat, a suština sindikalne borbe je, kako ja shvatam, organizacija koja treba da im obezbedi bolji život. Do sada je bilo, rekao bih, netransparentnih zakona.
(Predsednik: Vreme.)
Bilo je najnetransparentnijih zakona. Ali, po mom leskovačkom, pošto mi imamo i četvrti stepen poređenja, ovo je dibidus netransparentan zakon.

Reč ima narodni poslanik gospodin Ivković, treće javljanje, a posle njega gospodin Vučić, drugo javljanje.

Dobar dan i poštovanje narodni poslanici i gospodine predsedavajući, ovo je moj treći izlazak za govornicu povodom zakona. Želim da kažem sledeće - u suštini, za 430.000 zaposlenih Vlada je poslodavac. Ako je Vlada poslodavac za 430.000 zaposlenih, onda bi Vlada morala da ima istu odredbu koju u Zakonu o radnim odnosima i Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju imaju poslodavci. To je obaveza da do 30-og u mesecu isplati lične dohotke za prethodni mesec. Te odredbe nema ovde.
Ako se već zalažemo za položaje zaposlenih u prosveti, u zdravstvu, u državnim organima, u javnim službama, onda bi morali da idemo ka tome da obezbedimo ravnopravnost tih zaposlenih, a njih je 430.000, u odnosu na sve zaposlene u bilo kom drugom preduzeću, društvenom, državnom i privatnom preduzeću. Za druge radnike postoji obaveza poslodavca da isplati lične dohotke do 30-og u mesecu za prethodni mesec i postoji obaveza, to je prošla tačka dnevnog reda, ukoliko ne isplate lične dohotke, da obavezno moraju državi da obezbede sredstva za budžet i za fondove za socijalno i penzijsko osiguranje.
Znači, faktički, Vlada Republike Srbije je predlažući ovaj zakon izbegla za sebe odredbu da se obaveže, kao što je to učinila predlažući druge zakone, za ostale poslodavce, da ti ostali poslodavci imaju obavezu do 30-og u mesecu. Šta to znači? To znači da Vlada procenjuje da neće nekada biti u prilici da to uradi i izbegla je. Drugo, nema nikakve kaznene odredbe. Zato je u suštini jasno šta Vlada radi. Do sada smo imali kolektivni ugovor, imali smo granske ugovore, sindikalne, imali smo pojedinačne. Vlada sindikalce briše. Da Vlada briše sindikalce govore i dopisi koje dobijate vi, gospodine predsedniče Skupštine, koje dobijam i ja kao predsednik poslaničke grupe, i red je da upoznam Skupštinu.
Inače, moram da vam kažem da trenutno, meni je žao što ovde nije gospodin Čedomir Jovanović, trenutno je u sali 68 poslanika DOS-a. U sali od 176 poslanika DOS-a, trenutno sedi 68 poslanika. Sa svima nama iz opozicije nema 126 i nema kvoruma. Čisto da građani Srbije znaju. Pogledajte kartice, prebrojte se i videćete da nema kvoruma. Svi poslanici opozicije su u sali. Prema tome, da se zna kako je DOS, koji je juče hteo kazne, itd, kakav mu je odnos prema ovom odgovornom poslu.
Mi smo svi dobili dopise Sindikata, sindikat decidno kaže, da zbog činjenice da Sindikat nije konsultovan prilikom utvrđivanja Predloga zakona o platama u državnim organima, zahteva se da se navedeni zakonski propis puvuče iz skupštinske procedure. Decidno se kaže da se zahteva sa Minsitarstvom pravde i lokalne samouprave razgovor, radi razmatranja materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, koji će se novim zakonskim propisima još više pogoršati, a što u sadašnjem trenutku izaziva revolt zaposlenih. Znači, treba reći istinu. Revolt zaposlenih je sledeći, ne vidi se obaveza Vlade da u određenim rokovima ispunjava svoju obavezu kao poslodavac prema radnicima, kao što je drugim poslodavcima Vlada predložila i ova skupština usvojila tu obavezu.
Drugo, jasno je da je prioritet u prosveti i zdravstvu, ali je i činjenica, ponavljam, da jedna uravnilovka za mnoge zaposlene je pogubna za ovu državu. Uravnilovka posebno je vezana za pravosudne organe, za razne inspekcijske organe, za istražne organe. Mi imamo, zahvaljujući dugogodišnjem embargu i NATO agresiji, nagomilanu sivu ekonomiju. Mi tu sivu ekonomiju moramo da razrešavamo.
Moramo da stvorimo prostor za stimulaciju zaposlenih u pravosuđu i inspekcijskim organima. Umesto toga, naša jedina stimulacija je da Vlada u svojoj reklami od 100 dana svog rada kaže da je neko nešto proneverio, kao da je Vlada sud. To je jedina stimulacija da se sudu unapred kaže, ti si pravosudni sistem pod prinudnom upravom, a ja ti kao Vlada kažem da je nešto pronevereno i ti moraš da presudiš da je pronevereno. To je jedina stimulacija danas za vreme 100 dana ove vlade.
Predstavnici Vlade, a čulo se juče u Kragujevcu, ministar građevina sebi dopušta da hapsi, umesto da gradi objekte. Znači, jedina je ta priča. Dopustite mi, gospodine predsedavajući, znam da ću izaći iz tačke dnevnog reda, ali pošto je ovde pomenuto moje ime, iako je poslanik Žarko Obradović odgovorio konačno pristiglom poslaniku Kovačeviću i ako govorimo o Bačkoj Palanci želim samo nešto da podvučem.
Kada je u pitanju zakon o kome govorimo, a ako govorimo da je centralizacija najgore što možemo da uradimo, da centralizujemo plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i da opet Vlada bude ta u ovoj državi, a prosto nećete moći otići u bioskop, a da ne pitate Vladu da li smete da idete u bioskop. Nema uspeha u lokalnoj samoupravi, ako se totalno centralizuje verifikovanje vrednosti rada zaposlenog u lokalnoj samoupravi. U toj Bačkoj Palanci, ako je spretan predsednik opštine, ako može da smisli programe za mala i srednja preduzeća, ako ima načina da podstakne svoje privrednike da idu sami bez Vlade u komunikaciju sa privatnim kapitalom i ako ta opština počne da cveta u privrednom smislu i poveća se standard zaposlenih, on ne sme da ima granice ni limite za lične dohotke. Ne sme da bude Vlada ta koja to radi.
Ako već govorimo o gospodinu Kertesu, a to je ta moja ekskurzija, javno pozivam sadašnjeg direktora carina da kaže koliko su carine sada, kada je međunarodna saradnja na velikom nivou, kada se govori o ulaganju privrednog kapitala, kada se bez ikakvog embarga, ograničenja vrši promet sa inostranstvom. Javno gospodina Bjegovića ili Begovića, kako se on zove, pozivam da kaže koliko je Savezna uprava carina uplatila u federalni budžet od januara do marta 2001. godine. A neka odmah kaže koliko je Kertes, za koga ste proglasili, takvi kakvi jeste, u taj isti budžet u vreme embarga, nakon agresije, maltretiranja ovog naroda uplatio u periodu januar-mart 2000. godine. Znate da ne pitam bez razloga. Znate da imam veliki razlog za to što pitam i znate da je rezultat i odgovor vrlo zanimljiv. Odnosno, manje nego Kertes, a vi se pitate zašto. (Aplauz SPS-a.)

Replika, izvolite, gospodin Kovačević. Ovo nije bila replika, ovo je bilo u okviru izlaganja, pa mimo teme.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, lepo je kada me šef poslaničke grupe SPS-a ovako prozove i da mi mogućnost na repliku i kada prođe pored mene, pruži ruku i pozdravi me. To su pravi poslanički odnosi u ovom parlamentu. To ne znači da ću zbog te pružene ruke biti blaži u replici, u odnosu na ono što sam govorio jutros.
Dakle, četiri sam puta prozvan posle moje diskusije. Nisam se javljao za repliku, sada sam prozvan od mog prijatelja i zemljaka Baneta Ivkovića, pa moram da izađem na repliku. Dakle, moje izlaganje po Predlogu zakonskog projekta u domenu koji je izazvao repliku predstavnika Radikalne stranke i predstavnika SPS-a dao sam kao odgovor na neka nastojanja u diskusiji gospodina Baneta Ivkovića, da pokaže kako ova sadašnja vlada treba da u svoj rad unese neke elemente koji su oni ranije gajili u vladanju i vođenju ove države i vladanju u ovom narodu.
Hteo sam da ukažem da je to upravo nešto što nova Vlada ne treba da radi i rekao sam da mi nismo njih skinuli sa vlasti da bi im pružali mogućnost da nam drže predavanja i da se upliću u naš rad, nego da mi upravo očistimo sve ono što su oni zla naneli u svom radu. Kada mi je već pružio priliku za repliku, nisam rekao još jedan podatak jutros, hoću sada da kažem. Ako se ovde vodi računa i briga o interesima radničke klase, ako se vodi računa pa kaže da ovaj zakon isključuje sindikalno organizovanje, pravo na ugovor o radu - to je apsolutno netačno. Ovaj zakon to ne isključuje.
Zašto gospoda socijalisti pa i njihovi koalicioni partneri iz prethodnih sastava vlada ne izađu za ovu govornicu, pa kažu, gospodo, pa mi smo grešili, evo sada da ispaštamo svoje grehe, vraćamo pokradene i oduzete automobile koje nezakonito vozimo, vraćamo pokradene i nezakonito otkupljene stanove koji su nam dodeljeni za godinu dana rada u Vladi, stan od 180 kvadrata, a borimo se za prava radnika koji 35 godina rade i nisu dobili stan. Zašto ne vratite opljačkanu deviznu štednju, zašto ne vratite opljačkana sredstva od nameštenih inflacija, zašto ne vratite opljačkana sredstva od privrede. Kada biste tako postupili, tada biste pokazali da ste pravi borci za interese ovog naroda i radničke klase. Sve do tada nemate ni trunke moralnog razloga da izađete za ovu govornicu i da jednu jedinu reč kažete o interesu naroda Srbije i radničke klase u njoj. (Aplauz.)