Reč ima gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam juče da vas suočim sa činjenicama koje su same po sebi mnogo važnije od primedbi da li Vlada ima pravo da odredi osnovicu i potom da predsednik Skupštine odredi koeficijent za republičkog poslanika.
Dana 1. januara 1998. godine prestao je da važi Zakon o platama u državnim organima, a Zakon o radnim odnosima u državnim organima po kojem se definišu plate nije bilo moguće primeniti, s obzirom da je on usvojen 1991. godine i da je u međuvremenu došlo do dramatičnih promena koje su onemogućile njegovu primenu. Dakle, ono što je karakteristika, i to prva, ovog zakonskog predloga jeste da se zavodi red u jednoj veoma važnoj oblasti.
Druga bitna karakteristika, koja za posledicu ima ovakve vrste kritike, jeste činjenica da je nemoguće završiti kvalitetnu sistematizaciju 420 hiljada zaposlenih na koje se ovaj zakon odnosi. Po kom to pravu direktor jedne škole može da ima tri puta veću platu od direktora druge škole sa istom školskom spremom, istim godinama radnog staža, istim zvanjem. Po kom to pravu direktor jedne bolnice ima platu 12 hiljada dinara, a direktor druge bolnice ima platu 70 hiljada dinara. Na kakav način Skupština može zakonom urediti jednu takvu komplikovanu oblast, kao što je ova o kojoj danas govorimo. Zbog toga je Vlada veoma jasno rekla da će definisati osnovice, pošto se završi sistematizacija u ovoj oblasti. Sistematizacija je za 420 hiljada radnih mesta za koje nikada nije urađena.
Mi se kao Skupština ne možemo time baviti, već danas možemo da razgovaramo da li ćemo usvojiti zakon koji daje nešto veću slobodu Vladi ili ne. Zašto sumnjati u Vladu i zašto sumnjati u resorna ministarstva, kada smo svoje krunsko poverenje dali onog dana kada smo tu vladu izglasali. Ako je Vlada rekla da će uvesti sistem pravičnosti, socijalne pravde, u ovoj oblasti svog delovanja, mislim da smo dužni da je u tome podržimo. Ovo je podsticaj jednog takvog nastojanja. Užasne su razlike u primanjima zaposlenih u državnim organima i nema razloga da se nešto tako podržava, pogotovu ne zbog toga što nije zakonom uređeno, a ako želimo da donesemo kvalitetan zakon, onda to ne možemo učiniti ni ovde u Skupštini, insistirajući na osnovicama i koeficijentima, jer tako nešto ne može biti predmet našeg rada, s obzirom da je i sama po sebi oblast koja bi trebalo da se uredi na takav način, i da je isuviše široka.
Dakle, Vlada je veoma jasno rekla da će ona definisati osnovicu, a osnovica će biti definisana posle razgovora, pregovora, sa strukovnim sidnikatima, posle razgovora i pregovora koji će se voditi unutar same Vlade, u skladu sa potencijalima, pre svega onim budžetskim, koji postoje u Vladi. Često se ovde pominjala obaveza koju je Vlada preuzela prema prosvetnim radnicima, i kritika da tako nešto neće biti ispoštovano, zbog prelaska sa neto na bruto princip plate. Zbog toga postoji potreba da Vlada ponovo razgovara sa sindikatima, i tek pošto se obave ti razgovori, Vlada će uredbom, kako stoji u ovom zakonu, definisati osnovicu.
Vlada će uredbom definisati koeficijent za ona lica koja ona bira i postavlja. Državni organ će sam određivati koeficijent, odnosno nadležno lice državnog organa za zaposlene u državnim organima. Dakle, za koeficijente poslanika imamo predsednika Skupštine koji će u skladu sa zakonom, koji mi ovde usvajamo, odrediti visinu naših plata, ali nije naša plata tema.
Tema je ogromna nepravda koja u ovom trenutku postoji u javnom sektoru i tema je činjenica da ništa u tom sektoru nije urađeno u skladu sa zakonom. Nema zakona i mi u oblast bezakonja uvodimo jedan zakon koji je sam po sebi drugačiji od onog, što je definisano Ustavom, ali samo zbog toga što postoji 10-godišnja razlika između vremena u kome su se stvari u ovoj zemlji dešavale u skladu sa Ustavom i sa vremenom u kojem živimo danas.
Nije to jedina ustavna nelogičnost koju mi danas možemo primetiti. Postoje one bitno drugačije, ozbiljnije i dramatičnije i stoga vas pozivam da u ovom predlogu zakona ne prepoznajete nameru Vlade da krši Ustav, da ne prepoznajete nameru Vlade da potčini parlament, već prepoznate pre svega nameru Vlade da što konkretnije zaštiti interese zaposlenih u javnom sektoru, koji su sami po sebi neuređeni bilo kojim zakonom.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega Slobodan Janjić.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je i malo neprijatno, posle svih ovih priča koje su na neki način bile iskakanje iz dnevnog reda, da nastavim sa ovom diskusijom, ali mislim da upravo ono što ću reći trebalo bi da vrati ovu diskusiju na pravi tok. Razlog za moje javljanje je višestruk. Pre svega, želim da kažem da SSJ ne snosi odgovornost za to što u prethodnom periodu, a to je prethodnih par godina, ova materija nije bila uređena, ali to ne znači da SSJ ne želi da učestvuje dalje u kreiranju i u izradi ovih propisa  koji treba da se primenjuju.
Osnovnu inspiraciju za javljanje dao mi je gospodin Čeda Jovanović juče, kada me je na trenutak oduševio, kada je rekao - mi moramo da uredimo ovu oblast. To je delovalo sasvim logično. Međutim, onda je nastavio da govori u ime Vlade. Mi Vlada, mi Vlada i Vlada mora da uredi ovo, Vlada ono. Međutim, moramo biti ozbiljni i moramo biti razumni i moramo da shvatimo svoju ulogu. Mi smo zakonodavno telo, mi moramo da uredimo ovu materiju, ova skupština, i ne vidim razloga da se njoj na ovakav način oduzimaju ingerencije.
Što se tiče ove materije, mi možemo da se podsetimo, malo smo zaboravili gospodina ministra Đelića, koji nam je u svojim izlaganjima više puta za ovom govornicom, više puta na televiziji govorio o platnim razredima, o pravdi, o izjednačavanju uslova u različitim oblastima javnog života i u različitim oblastima koje se finansiraju iz budžeta i iz fondova. Normalno je da se svi mi slažemo sa tim i da to treba urediti, međutim, tu smo malo zastali. Mi na ovaj način uređujemo onaj deo koji se zove potrošnja sredstava iz budžeta, iz fondova, a na neki način smo zboravili onaj prethodni deo kako do tih sredstava doći, jer mislim da tu postoji jedan zastoj i da nismo mnogo uradili na tome da se taj priliv u budžet i u fondove stabilizuje, a to je normalno, to je onaj način da se privreda oživi i da krene da radi.
Posle ovih uvodnih primedaba, imam par čisto, stručnih, pravnih primedaba, a prva je neustavnost. Vi ste i sami čuli reči da ovo nije u skladu sa Ustavom. Mi smo imali u praksi slučaj da čujemo da postoji blago kršenje propisa, a ovo bi bilo neko blago kršenje Ustava, što kao termin ne bi trebalo da postoji. Znači, ako imamo ovaj ustav koji važi, treba da ga poštujemo. Ako treba da promenimo Ustav, i mnoge druge stvari, treba da idemo redom.
Prema tome, obrazloženje da treba raditi iz nekih praktičnih razloga i prekršiti Ustav sigurno ne može nikako da se odbrani. Mnogo bi se namučio onaj ko bi trebalo da nam objasni sve to. Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona takođe nije u skladu sa članom 158. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer tamo piše da se na rad fondova ne primenjuju propisi o javnim službama. Ukoliko se donosi ovaj zakon, trebalo bi ovaj član Zakona o PIO staviti van snage.
Zatim, imamo jednu situaciju da nisu razrešene mnoge dileme zbog donošenja ovakvog zakona, to su praktično te koje otvaraju nešto, a to je - šta će biti sa obećanjima naših ministara, mi smo ih slušali i u medijima i ovde u Skupštini, da ćemo imati nezavisno sudstvo. Tim izjavama obećano je da će sudije biti privilegovane, da će imati dobre plate, socijalnu sigurnost, kako bi bili nezavisni, obećali smo policiji koja će biti nekorumpirana, koja će biti nepodmitljiva itd., kako bismo uveli red i obračunali se sa kriminalom.
Ovde je ministar zdravlja, ima velike muke da svoje doktore vrati iz privatnih ordinacija na klinike, i da im obezbedi ugled i čast, i da im obezbedi dostojanstvo da radeći tako važne poslove, brinući o zdravlju građana, budu i socijalno zbrinuti, upravo zato što su mnoge kategorije počev od zdravstva, prosvete, kulture postale socijalne kategorije, a ne one kategorije koje su uživale veliki ugled u ovom društvu.
Rekao bih još jednu stvar. Kada pogledate ovaj tekst zakona vidite da nešto fali. Ovo je zakon koji sadrži neke načelne odredbe o tome kako treba vršiti, praktično se sve svodi na to da se Vladi daje ovlašćenje da određuje visine koeficijenata itd.
Međutim, ako malo pažljivije pogledamo šta tom zakonu fali, vidimo da je to onaj drugi deo koga smo se baš dobro nagledali ovde prethodnih dana, odnosno ovaj zakon nema sankcije. Ima samo dispoziciju, opis kako nešto treba uraditi, ali uopšte nema sankcija. Ne postoji propis koji se primenjuje na način da se po automatizmu primenjuje i bez odgovornosti. Ovaj posao određivanja plata, isplata, poštovanja svega onoga što ovde piše, radiće neki ljudi koji su od krvi i mesa, koji imaju ime i prezime. Prema tome, trebalo je ovim zakonom precizno i jasno odrediti pitanje odgovornosti.
Ko je odgovoran, ako se neki od ovih primera koje smo malo pre slušali, pojavi u praksi. Da na primer u jednoj opštini predsednik ima pet puta veću platu nego u drugoj, da predsednik Skupštine Vojvodine ima duplo veću platu od predsednika Skupštine Srbije itd. Znači, neko će biti odgovoran, ko je to potpisao, uradio, obračunao, i isplatio.
Znači, pre svega ovaj zakon nije celovit i osnovna primedba se svodi na to, odnosno još bih ukazao i na to da nas očekuje pitanje decentralizacije koje je praktično već principijelno prihvaćeno, prema raspoloženju koje vlada u ovoj skupštini, a to pitanje decentralizacije odnosno kada budemo krenuli da razvlašćujemo centralne organe, a da ta ovlašćenja prenosimo na lokalne, regionalne, ili već po nekom primenjenom principu, doneće mnoga nova pitanja i otvoriti mnoge dileme.
Prema tome, predlog Stranke srpskog jedinstva je da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se doradi kako u stručnom, tako i u rezonskom, logičnom smislu. Pre svega, mislim da je ovaj zakon potreba, izuzetno potreban, ali da ovakav predlog nema prelaznu ocenu. Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, od samog formiranje naše fantomske vlade, za koju ste najavljivali da je ekspertska, videli smo samo neke spodobe sa čarapama preko glave, koji hapse i harače Srbijom. Nije valjda da se čarapama maskiraju da ih neko ne kidnapuje zbog velikog ekspertskog znanja.
Samo se vi smejte. Čekam da se vi umirite, da mi predsednik promeni vodu, zaboravio je taj običaj.
Od samog formiranja skupštinska većina, odnosno glasačka mašina, samo služi kao dekor ovoj vladi, gde poslanička većina samo glasa, odnosno izvršava naređenja Vlade. Valjda Vlada treba da izvršava odluke Narodne skupštine i da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Ono što posebno iritira to je što nijedan ministar ne dolazi na zasedanja Narodne skupštine, a koji treba da položi račun za svoj rad, ili su možda kidnapovani kao vrsni stručnjaci.
Uz pomoć medija pokušaću da učinim jedno plemenito delo i da ujedno vratim jednog vrsnog stručnjaka u skupštinsku klupu, koji se izgubio ne znam gde. Posedujem i njegovu fotografiju, pa molim medije da objave, a ko zna neka javi (pokazuje fotografiju Mikija mausa). Molim sve one koji nešto znaju o pomenutom gospodinu, ili ovom dečku, da informacije dostave na adresu Slobodan Janjić, narodni poslanik, Vladičin Han, nagrada sledi.
Njegovo pronalaženje je hitno zbog obećanja da će od 420.000 radnika državne uprave otpustiti 15%, odnosno 60.000. Ispašće da kancelarče laže, da će biti bolnog otpuštanja, pa je hitno da se spisak što pre kompletira. Građani treba da znaju da širom Srbije otpuštate sve koji nisu u strankama DOS-a, ne vodeći pri tom računa da otpuštate i trudnice, žene na porodiljskom bolovanju i ljude kojima treba još godina...

Gospodine Janjiću, da li će ova skupština doživeti da se vi ikada obraćate u vezi sa dnevnim redom.

A kome se ja to obraćam?

Molim vas da pređete na dnevni red.

Da li treba da se obratim gospodinu Čedi? Kome?