Nije pod uticajem ovih kolega koji su dobacivali da se ne izlazi za ovu govornicu, očito da je kraj radne nedelje i te kako uticao na raspoloženje svih nas koji smo u ovoj skupštini, već realno se nameće razmišljanje - da li čovek uopšte da obrazlaže sa ove govornice bilo koji amandman, pogotovu kada vidi kakve su reakcije predsedavajućih. Ovo još nije viđeno u Skupštini. Onaj koji vodi Skupštinu, svoju nervozu pokazuje na poslanicima, čak ide toliko daleko da (glasovi iz sale: tema) - sve je to tema, samo vi polako, smirite se, čak ni poslaniku čiji je amandman prihvaćen, na njegovu intervenciju da sa ove govornice pomogne Skupštini, čak ni to ne nalazi za shodno da dozvoli da kaže koju reč. Vi kolega sa naočarima, izvinite, ali moram da obrazlažem.
Evo, gledajte, pošto je usvojen amandman Tomislava Nikolića, SRS, na član 5, onda je izlišno obrazlagati amandman na član 6, ali suština predloga izmene i dopune je da se koeficijent, koji se obračunava u odnosu na narodnog poslanika, na neki način koriguje. Ima jedna narodna koja kaže - ako ne ceniš sam sebe, neće te ni drugi ceniti. Pogledajte kakvi su koeficijenti, pogledajte na kome mestu je narodni poslanik u ovoj skupštini.
Kaže - parametri koje je Vlada uzimala, a među njima je i odgovornost, među njima je i složenost posla i uslovi rada.
Gospodo, da vidimo sada na kome je veća i ko ima veću odgovornost, da li poslanici u ovoj skupštini, koji donose zakone, zakonska akta ili imenovano lice u lokalnoj samoupravi, recimo, predsednik izvršnog odbora, kako vi to volite sami sebi da kažete - predsednici lokalnih vlada? Ko ima veću odgovornost? Odgovornost je valjda u srazmeri i shodna funkciji, odnosno nivou vlasti.
Ako izabrano lice na lokalnom nivou, da ne govorimo na nivou pokrajine, ima veću odgovornost, onda je to po vama indirektno priznavanje da je to viši nivo vlasti. U principu, ne treba se nikad služiti u primerima sa imenima, ali imate primera koliko god hoćete. Pre neki dan sam saznao da ovaj što izlazi ovde ispred Zakonodavnog odbora, da je to čovek koji je predsednik gradske vlade u Beogradu.
(Glas iz sale: Nije tačno.)
Dobro, Odbora za finansije. Uglavnom, radi oko para. Gde bi demokrate nego oko para. Ali, gledali ste i slušali smo kako čovek kuka nad sudbinom Beograda - nema dovoljno para, ne može da se obnovi gradski saobraćaj, ne može da se održava infrastruktura. Očito je da se radi o nesposobnosti. Evo, u čemu je nesposobnost. Grad Beograd dnevno ima priliv novca za zanemarljivih 10 ili 15% manje nego kompletna Republika Srbija. Ne računaju se samo budžetska sredstva, nego sve ono što se sliva u javna komunalna preduzeća i druga preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine. Ali, to je očito nesposobnost vlasti.
Sad ispada da lice koje je na toj funkciji ima ne samo veću odgovornost, nego da će imati i veća primanja od narodnih poslanika koji u ovoj skupštini donose zakone i snose odgovornost za donošenje zakona. Da ne ulazimo u detalje, ali svako na svoj određen način radi u ovoj skupštini. Različiti su vidovi rada i aktivnosti poslanika i poslaničkih grupa, ali kao poslanici snosimo odgovornost. Sad ispada da je taj nivo odgovornosti na nivou odgovornosti, recimo, predsednika opština koje imaju preko 60.000 stanovnika.
I u načelnoj raspravi mi, srpski radikali, smo vam rekli da već kad uzimate za primer Evropu, Evropsku zajednicu, navedite primer gde to ima u Evropi. Gde ima takav primer da je poslanik u nekoj zemlji na nivou predsednika opštine od 60.000 stanovnika? Nema nigde, gospodo. Ove koeficijente ste određivali i treba da priznate. Kao što ste popustili autonomašima, separatistima, to se vidi i po nervozi nekih koji sede za predsedavajućim stolom, tako ste popustili i pred lobijem lokalnih moćnika koji su na nivou grada Beograda i drugih gradova ili opština.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da ste realno pogledali, bar bi malo razmislili da zaštitite sebe, da cenite sebe i svoj posao, bez obzira koliko ko ulaže truda ili koliko se zalaže, pa će vas i drugi ceniti.
