Određujem pauzu do 15,35 časova.
(Posle pauze.)

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo da nastavimo sa radom.
Za repliku se javio narodni poslanik, gospodin Kovačević. Da li ste ostali pri tome? (poslanik odustaje od replike) Odustajete, dobro.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Nebojša Jović.

Poštovani narodni poslanici, 1.1.1998. godine ukinut je zakon o platama i plate biranim, postavljenim i zaposlenim licima, nisu bile uređene. To se pravda time da odredbe Zakona o radnim odnosima nisu mogle biti primenjivane zbog nedostatka budžetskih sredstava.
I sada se predlažu platni razredi. Mislili smo da je to tekovina koja je važila pre mnogo godina, ali eto, dolazimo do toga da sada ponovo to uvodimo. Takođe, ukida se najveća tekovina sindikata, ukidaju se kolektivni ugovori, kojima su bile uređene plate u javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta i doprinosa.
Ovim zakonom predlažete da se uredi način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u državnim organima, organima i organizacijama na teritorijalnoj autonomiji lokalne samouprave, javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, organizacije za obavezno socijalno osiguranje i drugim organima i organizacijama koje se finansiraju iz budžeta.
Plate zaposlenih utvrđuju se na bazi osnovice, koeficijenta kojim se množi osnovica i dodatka na platu. Predlogom zakona dozvoljavate da javne službe iz socijalnih prihoda mogu da povećavaju svoje plate za 30% i mislim da ta odredba zakona ne bi trebalo da stoji, jer će doći do dispariteta plata u javnim službama, postavljenim i izabranim licima u lokalnoj samoupravi, koju finansiraju u dobrom delu te službe.
Ako hoćemo kontrolu budžetskih sredstava, onda treba imati pravila ponašanja što se tiče plata u državnim organima i javnim službama. Ali, ne slažem se sa predloženim rešenjem, i dolazimo do najspornijeg člana predloženog zakona, a to je član 3. koji kaže da osnovicu i obračun za isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije. Mi iz SPS-a ne slažemo se sa predlogom člana 3, jer Vlada je izvršni organ, a ne zakonodavni organ. Zar treba neko, koga bira Skupština, a Vladu Republike Srbije biramo mi, narodni poslanici, zar predsedniku Republike, koji određuje mandatara, treba da određuje platu Vlada? O platama narodnih poslanika zaista ne želim da govorim, neka to bude rešeno onako kako se najbolje smatra.
Takođe je sporan član 5. zakona, kojim Vlada određuje platne grupe zaposlenih iz člana 1. ovog zakona, i koeficijente za obračun i isplatu utvrđuje takođe Vlada. Vlada treba da bude izvršni organ, a ne kao u ovom slučaju, da bude i vrhovni, i zakonodavni, i izvršni organ.
Kao i član 3, i član 5. zakona treba staviti van snage i treba vratiti ingerencije Narodnoj skupštini, kao zakonodavnom organu, da određuje i osnovicu za plate, i koeficijente.
Kako menjati zakon, ako se ne znaju osnovni elementi predloženog zakona? Od svega predloženog, mi samo imamo da će plate biti za izabrana i postavljena lica u organima teritorijalne autonomije i grada Beograda najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine. Izabrana i postavljena lica u gradu najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine. Izabrana i postavljena lica u opštinama sa preko 60.000 stanovnika, najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate narodnog poslanika, i sve tako, do najvišeg koeficijenta.
Od svega predloženog, znači, imamo samo najviše do koeficijenta, a koeficijenta nigde nema u predloženom zakonu. Osvrnuću se samo na tačku 4, koja kaže da izabrana i postavljena lica u ostalim opštinama mogu imati platu najviše do 80% koeficijenta za obračun i isplatu narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini.
Ne treba odvajati izabrana i postavljena lica u opštinama, jer znači da neko, ko rukovodi opštinom sa ispod 60.000 stanovnika, ima manje problema, jer uslovi privređivanja, geografski položaj, demografska struktura stanovništva, nerazvijenost ili razvijenost tih opština, je različita od opštine do opštine i mislim da takva razlika ne treba da postoji. Jer, ako se odvajaju izabrana i postavljena lica, onda će biti velika razlika u smislu tačke 5, gde će plate zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave biti najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate samostalnog stručnog saradnika u državnim organima.
Mislim da će zaposlena lica u organima uprave, sa srednjom stručnom spremom, biti najviše pogođena.
Posebno bih prokomentarisao član 8, gde se kaže da zvanja zanimanja zaposlenih u državnim organima, na koje se unosi odredba Zakona o radnim odnosima u državnim organima, utvrđena posebnim propisima, upodobljavaju se zvanjima i znanjima utvrđenim tim zakonom. Koeficijente za ta zvanja određuje Vlada iz člana 5. ovog zakona. Mislim da Vlada prilikom određivanja koeficijenta treba da ima u vidu složenost poslova, odgovornost i uslov za obavljanje tih poslova.
Posebno bih se osvrnuo na odgovornost, složenost i stručnost poslova koje rade inspekcijski organi u državnim organima. Po dosadašnjem propisu, ne ulazeći u složenost, odgovornost stručnost i uslove obavljanja pojedinih inspekcijskih organa, mislim da bi trebalo izjednačiti inspektore finansijske policije sa pojedinim inspekcijskim organima. U tom smislu, inspektori privrednog kriminala su imali beneficirani radni staž. Zaista ne želim niti njima da oduzimam to pravo i mislim da treba da im ostane, ali smatram da finansijska policija u delu stručnosti, odgovornosti i uslova rada, ispunjava uslove da joj se odredi beneficirani radni staž.
Znam da to pitanje treba rešavati u Zakonu o radnim odnosima ili u Zakonu o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda, ali ovo je sve u kontekstu plate i u tom smislu sam to i govorio. Ako hoćemo pravnu državu, onda treba zaista biti pravedan u platnim razredima. Treba izvršiti pravednu raspodelu u sudstvu, da bi sudstvo bilo nezavisno, onako kako se zdušno zalaže ministar Batić. Mislim da radnike u zdravstvenim ustanovama treba tako nagraditi da imaju zaista svoju materijalnu sigurnost, a da učitelj ima volje i želje da od učenika napravi boljeg učitelja. Zahvaljujem.

Narodni poslanik, gospodin Gudurić, po Poslovniku.

Govoriću o članu 78. Poslovnika, koji, između ostalog, kaže da kada se zakazuje dan održavanja sednice, vodi se računa da se jedan dan u nedelji ne radi. Predlažem da se Skupština odredi i glasa o tome da ovaj ponedeljak i svi ostali ponedeljci unapred ne budu radni dani, da bi oni koji primaju platu negde drugo, a ne u ovoj skupštini, mogli barem deo svojih poslova odraditi. Znači, tražim da se glasa o tome da  ponedeljak u Skupštini bude neradan dan.

Što se  tiče povrede člana 78. ...
(Stevan Gudurić, sa mesta: Nisam rekao da je povređen član, nego da sam govorio o članu 78.
Za iduću nedelju ćemo se dogovoriti.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Jovanović, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da se u članu 78. Skupštini ostavlja mogućnost o potrebi četvorodnevnog nedeljnog rada i ostavljanja, praktično, jednog radnog dana za neke druge poslove. Međutim, pred nama je veoma obiman dnevni red. Ova skupština, naravno, intenzivno radi i to proizvodi ozbiljne probleme kod poslanika koji imaju i druge obaveze, ali, na žalost, mi nismo uspeli na nivou poslaničkih grupa još da se dogovorimo oko povećanja efikasnosti u našem radu. Uslov za uvažavanje ovakvih zahteva, praktično jeste uvećanje efikasnosti tokom preostalog radnog vremena u toku nedelje.
Dakle, kada napravimo dogovor i kada postignemo saglasnost po pitanju efikasnog rada u Skupštini, koji bi nam dopustio da jedan dan u nedelji ostavimo poslanicima za obavljanje drugih poslova, moći ćemo da primenimo ovu skupštinsku odredbu. Nadam da ćemo već u ponedeljak moći da razgovaramo na nivou poslaničkih grupa oko oblika tog intenzivnog i efikasnog rada.
Nažalost, mi sada ne možemo uvažiti taj zahtev, jer nećemo završiti trenutnu sednicu do polovine juna meseca, ako se bude radilo na ovakav način. Dakle, možemo u ponedeljak skratiti diskusiju o sledećoj tački dnevnog reda na 5 minuta, a onda se možemo dogovoriti o još nekim drugim oblicima međusobnih ustupaka, koji bi nam zajedno dopustili da imamo jedan dan nedeljno ostavljen za druge poslove. Ovako mi ne možemo to da podržimo, jer bi time još dodatno otežali stanje u društvu, jer nisu usvojeni zakoni koji moraju bitu usvojeni, po našem mišljenju.

Da li ste vi, gospodine Guduriću, tražili da se glasa o vašem predlogu?

(Stevan Gudurić, sa mesta: Da.)

Ali, nemate konkretan predlog.

(Stevan Gudurić, sa mesta: Predložio sam da svakog ponedeljka ne radimo.)

Mislim da je bolje rešenje da napravimo dogovor u ponedeljak, koji ćemo ispoštovati. Ako vi insistirate, staviću vaš predlog na glasanje.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika, gospodina Stevana Ž. Gudurića, da se ponedeljak ne radi.

Za 62, protiv 77, uzdržanih 8, nije glasalo 12, od ukupno 159 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog narodnog poslanika Gudurića.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Kragović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je dostavljen narodnim poslanicima na razmatranje, je jedan zakon koji se vraća jako mnogo godina unazad, jer ovakav predlog zakona je postojao unazad 50, 60, 70 i više godina. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je Vladan Batić, koga nema da obrazloži predlog i da nas poslanike ubedi u opravdanost ovakvog predloga zakona.
Ovo je jedan zakon koji je potpisao potpredsednik Vuk Obradović, general. Normalno, general može samo da potpiše ono što je karakteristično za generala, a to je jedna hijerarhija. Znači, jedna hijerarhija, i to takva hijerarhija po kojoj je general Vuk Obradović našeg premijera promovisao u maršala, tako što je jedino on zadužen da određuje kako će se regulisati ova materija o platama u državnim organima i javnim službama.
Pri tome, ne smemo da prenebregnemo činjenicu da su zaobiđeni sindikati i da je povređen Ustav SRJ, u članu 82. i članu 90, a isto tako problematično je i obrazloženje ovog predloga zakona, u stvari, član 11, gde se ukida Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji smo pre mesec-dva doneli u ovoj skupštini. Tada je isto poslanička grupa SRS-a ukazivala na manjkavost i slabost tog zakona. Osećam da će se ista sudbina desiti i sa ovim zakonom, da ćemo za dva meseca dobiti novi predlog zakona kojim će se negirati ovaj danas verovatno usvojeni Predlog zakona o pravima radnika u državnoj upravi i javnim preduzećima.
Ono što nedostaje u obrazloženju, a to je da Zakon o platama u državnim organima "Službeni list" br. 53/95 nije prestao da važi dana 1.1.1998. godine, kako je navedeno u obrazloženju Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama. I dalje je na snazi, pa iz tih razloga je potrebno u završnim odredbama Predloga zakona o platama u dražvnim organima i javnim službama predvideti prestanak njegovog važenja. Ako se ovaj predlog ne prihvati, onda ćemo doći u situaciju da imamo dva zakona o platama u državnim organima.
Ono što je najkarakterističnije za ovaj zakon je sadražno u članu 3, gde osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije. Zatim, članom 5, razvrstavanje u platne grupe za poslanike iz člana 1. ovog zakona, koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije. Po ovom predlogu zakona, a kao i po običaju, dobili bismo amandman na sam predlog zakona od strane Odbora za rad i boračka i socijalna pitanja, gde se kaže da se u članu 5, Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama na kraju rečenice tačka zamenjuje zapetom i dodaju reči - zaposleni u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Ovim bi bio izvršen jedan pritisak od strane Skupštine Vojvodine, a tako da se njima izađe u susret, a da oni sami uređuju ovu materiju. Trebalo bi da se podsetimo da je našim Ustavom dato uređenje ove države, a da se vlast deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Pored toga, ovim zakonom se traži da prihvatimo da je Vlada Republike Srbije iznad ovog republičkog parlamenta, a što je u protivnosti sa Ustavom Srbije. Zatim, isto se meša i u problem ove treće podele vlasti, a to je sudstvo, gde takođe zadire u tu problematiku. Nisu predloženi koeficijenti, ni platni razredi koji vraćaju našu državu unazad u ovoj oblasti.
Dalje, DOS je tvrdila da se zalaže za decentralizaciju, a što je obrazlagala kroz prethodne zakonske projekte. Međutim, to je samo jedan privid, jer ovim predlogom zakona uvodi se jedna klasična centralizacija i to centralizacija jednog hijerarhijskog ili vojnog tipa, a kojom se određuje ko će, šta i kako da radi. Ovo je određeno stoga da bi moglo da se kontroliše ceo državni aparat i ne samo državni aparat, nego i sve ono što se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Pre par dana usvojili smo Predlog zakona o dopunama Zakona o radnim odnosima, gde je jasno stavljeno do znanja koje su obaveze i poslodavca i zaposlenih, kao i kaznene odredbe za neispunjavanje tih obaveza. Ovde u ovom predlogu zakona nedostaju te kaznene odredbe i mnogo više obaveza prema državi ima onaj poslodavac, a i onaj koji ima od dva do pet zaposlenih, nego Vlada Republike Srbije, koja ovim zakonom određuje primanja za oko 420.000, 430.000 zaposlenih, a samim tim i jednu veliku populaciju građana koji žive od ovih plata.
Sve ovo ukazuje na to da je ovaj zakon jako loš, da treba da se vrati Vladi Republike Srbije, da ga uredi i kao takvog dostavi narodnim poslanicima na razmatranje. Ovi moji navodi su izneti da mogu da predložim poslanicima da odbiju da izglasaju ovaj predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Hvala. Pošto se više nije niko prijavio za diskusiju, po Poslovniku, izvolite, gospodin Stevan Ž. Gudurić.