Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da sfera zdravstva zaslužuje ozbiljan pristup, ne samo zbog najavljenih reformi, već i zbog zaista, lošeg stanja u ovoj značajnoj i važnoj oblasti. Ubeđen sam da Vlada Republike Srbije i u ovoj oblasti neće biti uspešna, neće biti ništa od reformi zdravstvenog osiguranja. Afirmacija bruto zarada koja navodno predstavlja osnov za uspešnije delovanje ove oblasti, nije garant da će zdravstvu biti bolje. Često od poslanika DOS-a, a naročito od šefa poslaničke grupe DOS-a, Čedomira Jovanovića, čujemo apologetske nastupe, slične mitingaškim nastupima DOS-a, koji se poziva na to da im je vreme i nasleđe vlasti teško, da su nasledili loše stanje.
Slično je nastupio i gospodin ministar zdravlja Joksimović. Dužina njegove funkcije ministra biće upravo zavisna od uspešnosti rada i delovanja u sferi zdravstva, a nikako neće da bude uspešan ministar ukoliko sa ove govornice samo govori o nekom nasleđu koje je bilo ovakvo ili onakvo.
Ministar zdravlja je odgovoran i za činjenje, odgovoran je i za nečinjenje. Nemamo koga drugog u sferi zdravstva da okrivimo za stanje u zdravstvu, nego gospodina ministra zdravlja. Ne razumem otkud ovolika nervoza, a te priče više ne piju vodu o tome kako je nasleđe bilo bremenito, kako je nasleđe bilo teško. Narod je dobio obećanja u predizbornoj kamapnji DOS-a da će se to loše stanje promeniti na bolje, a stanje ne samo da nije status kvo, da je ostalo kakvo je i bilo, ne bi nikome ništa zamerili da je ostalo onako kako je bilo, nego se stanje promenilo na gore.
DOS konačno mora da shvati da je vlast, da je na vlasti i da samo DOS i Vlada Republike Srbije snose odgovornost za veoma tešku situaciju u svim sferama društva, a ne samo u zdravstvu. Zdravstveni radnici rade u nikad težim uslovima i često su prinuđeni da improvizuju da bi obezbedili elementarne uslove za rad. Materijalna primanja zdravstvenih radnika neće zavisiti od afirmacije principa bruto zarada, već će zavisiti od uspešnosti srpske privrede, koja bi trebalo da obezbdi potrebna sredstva koja bi popunila prazan zdravstveni fond.
Nisam ubeđen da će pod vlašću DOS-a bilo šta u ovoj zemlji biti bolje, niti verujem u reforme u oblasti zdravstvenog osiguranja. Lično sam se uverio kakva je situacija i položaj zdravstvenih radnika zbog porodične tragedije koja me je zadesila. Bio sam svedok u Smederevskoj bolnici. Ne pominjem Smederevo zbog toga što sam ja poslanik iz Smedereva. Mi srpski radikali ne bolujemo od lokalpatriotizma. Nama je podjednako drag i podjednako važan svaki grad u Srbiji, svako selo u Srbiji, svaka opština u Srbiji. Bio sam svedok da hirurg u revoltu baca tupe makaze kojima nije mogao da preseče hirurški konac. To je zaista tako bilo.
Materijalni položaj svih radnika u zdravstvu je veoma težak. Afirmacija principa bruto zarada kao osnovice za obračun svih fiskalnih dažbina neće pomoći ukoliko se ne popravi izrazito loša ekonomska i socijalna situacija. Neuspešno delovanje koalicije DOS reflektuje se na sve oblasti društva. Da li će Republički zavod za zdravstveno osiguranje, usvajanjem predloženog zakona, ostvariti bolje prihode i time obezbediti isplate zarada zaposlenima u zdravstvenim ustanovama?
Često sam sa ove govornice iskazao svoje nepovrenje u Zorana Đinđića, pa zatim u ostale ministre Vlade Republike Srbije. Ima nešto trulo u Vladi što govori u prilog mojim argumentima. Ima skandala, afera, nepotizma i sve to neće doprineti boljem životu građana Srbije. Poslanici DOS-a će, onako kako je njima svojstveno, čoporativno glasati za predloženi zakon, a posledice koje će sigurno biti u narednom periodu pokazaće da nisu bili u pravu.
Za one poslanike DOS-a koji se u narodnom parlamentu, srpskom parlamentu ponašaju kao da su na fudbalskoj utakmici, a posebno za poslanika DOS-a Vukšića, ima nešto što je indikativno. To je jedna narodna izreka - vo nosi zvonce da se ne izgubi, a luda jezik.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zdravstveno osiguranje u svakom društvu, pa i u našem, čini socijalnu sigurnost svakog radnog čoveka i njegove porodice.
Prilikom dolaska na vlast DOS-a predstavnici su govorili i na sva usta obećavali da za svaki zakon imaju alternativu, odnosno da će sve zakone prilagoditi svom narodu. DOS-ove ekspertske grupe imaju spremne pakete zakona, tako da imaju spreman i nov zakon o zdravstvenom osiguranju.
Međutim, mi danas raspravljamo samo o izmenama i dopunama koje regulišu finansijsku sferu, a Zakon o celini će verovatno biti predložen u nekom budućem vremenu. To reče ministar Joksimović.
Možda, u trećoj dekadi od 100 dana, jer u ovih prvih 100 dana čuli smo da i DOS-ovski korpus nije zadovoljan. Kako da bude zadovoljan kad su samo pojedinci iz Vlade zadovoljni, jer ne daj bože da oni nisu zadovoljni.
Da bi izradili nov zakon potrebno je da ova oblast bude tako projektovana da zakon i sve što je vezano za njega bude na višem nivou od današnjeg. Kako to rešiti, kad sumnjam i u budžet koji treba da poboljša finansije i u ovaj zakon. Sistem bruto zarada je i u ovom zakonu osnovica za finansiranje.
Neko je rekao da smo u 90-toj godini u Fond za socijalno osiguranje davali po 200 dolara po glavi stanovnika, a danas 30 dolara i potrebe su ostale iste.
Glomazan sistem ne garantuje tranziciju. To nas navodi da će i ovde doći do otpuštanja određenog broja radnika. Gde ćemo sa njima i kako, verovatno će postojati program i plan, koji će negativno delovati i davati loš komentar.
Ovim predlogom zakona privatni sektor je izostao, tako da i to treba detaljno izanalizirati i pretočiti u pravne norme.
Suština ovog zakona je afirmacija bruto zarada. Znamo da su propisane osnovice od 3.000 do 12.000 kao sigurnost za punjenje ovog fonda. Najveći dužnici su veliki sistemi, a oni su i najveći gubitnici. Kako će se to rešiti, to je isto problem koji sam već napomenuo.
Nije pustoš ostavljena u tom obimu i obliku. Pustoš su prouzrokovali ljudi koji su vršili dugotrajnu opstrukciju u našem zdravstvu i našoj farmaceutskoj industriji, jer su želeli da ih podrede svojim interesima.
To su radili gospodin Panić i njegovi pajtaši. Rešiti plate zaposlenih u zdravstvenim ustanovama mora da prati veći nivo tehnološke discipline, Vlade i celokupne privrede. I ovaj predlog zakona o zdravstvenom osiguranju daje nam samo pretpostavku, a ta pretpostavka je povezana sa mrežom mnogih nepoznanica.
Ovim predlogom zakona, po mojoj pretpostavci, će doći pod udar preduzeća koja su i sada u tešekoj situaciji. Mislio sam da će seljačko pitanje biti regulisano ovim zakonom, ali i ovoga puta se to pitanje zaobilazi. Što bi mi ovim predlogom to pitanje i rešavali, jer se verovatno čeka novi zakon. Zašto se seljak uvek ostavlja za kraj, a ne za početak? Donošenjem ovog zakona Vlada će odmah krenuti da donosi podzakonske akte, kojima će se regulisati stope doprinosa. Zašto adakta, kad može to da reši novi zakon? Ali, verovatno, eksperti nisu sada spremni za tako nešto. Jer, reformski zakoni sa mesta pomeraju političke gromade, a ovo je samo zrnce u odnosu na gromadu.
Danas je u bolnicama teško stanje, danas je u domovima zdravlja teško stanje, danas je u našem Ministarstvu zdravlja teško stanje, danas je i u Skupštini teško stanje. Poboljšao se samo kvorum i kreće se oko 135 poslanika od mogućih 176 DOS-ovskog korpusa.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, prošle nedelje, prilikom razmatranja Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o zapošljavanju, više poslanika je opravdano ukazivalo da je predložena visoka osnovica na koju treba da se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
To isto važi i sada kada raspravljamo o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju i plaćanju doprinosa za zdravstveno osiguranje. Druga je stvar što su velike potrebe za zdravstvom, ali ne može se ni opteretiti privreda, jer ni ona ne može da izdrži sa toliko visokim doprinosima koje treba da plaća.
Na bazi samog teksta predloženog zakona, kao i datog obrazloženja, koje je dostavljeno uz Predlog zakona, ne može se ni lako, ni jednostavno da sagleda šta je osnovica i kako treba obračunavati doprinos za zdravstveno osiguranje.
Stvaraju zabunu i određena netačna obrazloženja. Primera radi, navodi se da je do sada najniža osnovica za obračun doprinosa bila 470 dinara. Međutim, poznato je da su i do sada tromesečno vršene ispravke u skladu sa rastom prosečnih zarada i da je ta osnovica ipak bila iznad tih 470 dinara.
Iz predloženog zakona, kao i priloženog obrazloženja, ne vidi se da li će stope doprinosa biti proporcionalne ili progresivne. Bilo bi logično da Vlada priprema koncizne i jasne propise koji će biti jasni i razumljivi prosečnom građaninu. Međutim, vidimo da po ovom pitanju predložene odredbe nisu jasne ni nama poslanicima koji treba da ih zvanično usvojimo.
Kako će ove propise, koje sada usvajamo, sutra moći da shvate i primene radnici koji kod poslodavaca rade na obračunu zarada. Već u startu dolazimo u poziciju da će nadležna ministarstva morati da daju uputstva za primenu zakona, razna tumačenja itd.
Niz udruženja i drugih stručnih institucija organizovaće seminare za tumačenje kako treba primeniti zakon. Da li ovim Vlada podiže efikasnost rada administracije kod poslodavaca? Zar nisu mogle stručne službe ministarstava, ili da je zatraženo od stručnih službi ZOP-a pri NBJ, Republičke uprave javnih prihoda, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da uradi hipotetične primere za sve predložene kategorije stručnosti.
To je osam pretpostavljenih slučajeva, od nekvalifikovanih radnika, kvalifikovanih, SSS, VKV, viša, fakultet, magistratura, specijalizacija i doktorat. Da su bili dati takvi primeri i obrazloženja normalno, Skupština bi mnogo manje vremena utrošila u raspravi. Ovo svakako podrazumeva da bi same predložene odredbe morale biti preformulisane i jasnije.
Podsetiću Vladu na određen uzor iz naše ne baš bliske prošlosti. Kada je knez Miloš trebao da odobri neki zakon, on je tražio da mu dovedu Milisava, seljaka iz Šumadije, da mu pročitaju zakon. Ako Milisav kaže da mu zakon nije jasan, takav zakon nije mogao da prođe. Znači, mogao je da prođe zakon koji je razumljiv prosečnom građaninu.
Može sadašnja Vlada iz toga izvući pozitivnu pouku.
Dalje, želim da ukažem na član 2. predloženog zakona, gde je rečeno sledeće - "ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove rada, ministar nadležan za poslove socijalnih pitanja, sporazumno propisuju način obračuna i uplate doprinosa." Šta će se desiti ako ta tri ministarstva ne mogu da usklade stavove?
Znači, moraće da se prolongiraju rokovi za donošenje uputstva na neki način, neko će morati i da arbitrira. Zar nije bilo logičnije da se kaže da će to i to ministarstvo doneti to uputstvo, ili da je to dužna Vlada da učini.
Dalje, članom 9. predloženog zakona, obavezuje se organ nadležan za poslove platnog prometa da do kraja tekućeg meseca obavesti nadležni republički organ o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarada za prethodni mesec, odnosno doprinos za zdravstveno osiguranje. Dalje se obavezuje nadležni poreski organ da u roku od 8 dana utvrdi obaveze poslodavca da u određenom roku uplati doprinos.
Molim vas, pogledajmo koliko ovde ima nedorečenosti. Ne kaže se određeno u kojim se rokovima nalaže da se ta obaveza izvrši. Moralo se ovde definisati da će se taj postupak sprovesti na bazi već postojećih propisa, kao što je Zakon o opštem upravnom postupku ili neki drugi propis ili tačno odrediti rok, koji su to rokovi. Na primer, koji je rok u kome se moraju dati primedbe na zapisnik, u kom se roku mora doneti rešenje, u kom roku treba izvršiti rešenje i dr.
Ne zna se da li su to rokovi od 8 dana, od tri dana, od 15 dana ili nekoliko meseci. Ova nedorečenost ostavlja mogućnost da se prema poslodavcima primenjuju različiti rokovi. To je pre neki dan potvrdio u svojoj diskusiji predsednik poslaničke grupe parlamentarne većine, poslanik Čeda Jovanović, kada je objašnjavao Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je u ovom delu istovetan sa ovim zakonom.
Ovo zaista nije dobro. I pored najbolje namere može doći do izražaja veliko odstupanje. Biće prisutne i drugarske, rodbinske, stranačke i druge veze. Ovo stvara povoljne uslove i za podmićivanje i korupciju da bi se dobio povoljniji tretman, što sve za posledicu ima materijalna sredstva.
Sve ovo ima druge još teže implikacije na ukupan pravni sistem zemlje. Ako hoćemo pravnu državu, to podrazumeva i striktno poštovanje zakona, da su pred zakonom svi jednaki. Misli se da su pred zakonom jednaki svi građani, ali i svi poslodavci i sva pravna lica. Prema napred predloženim odredbama vidimo da svi poslodavci, odnosno pravna lica, neće biti jednaki pred zakonom.
Ovo još više dolazi do izražaja kada pogledamo predloženi član 10. zakona, gde se propisuje da se pored novčane kazne može, naglašavam da se kaže - da se može izreći i mera zabrane obavljanja delatnosti u roku od 30 do 90 dana. Na stranu može li se postići preventivna mera plaćanja doprinosa pomoću drugih instrumenata bez ovakve rigoroznosti, koja može poslodavca oterati u stečaj.
Ovde govorim da poslodavci, odnosno pravna lica, neće biti jednaka pred zakonom. Naime, nekima će se izreći mera zabrane rada, a nekima neće. To će zavisiti od pojedinca koji tu meru izriče. Zbog navedenih razloga bilo bi neophodno da Vlada bar u ovim delovima preinači Predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, problemi u zdravstvu su sigurno izuzetno složeni i kompleksni. Ti problemi su iz prethodnog perioda, a neki su načeti u poslednje vreme. Sigurno je da oni nisu samo u sferi Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pored tog zakona, značajan zakon je i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji bi morao da ide paralelno sa ovim zakonom, a pogotovu sa Zakonom o lekarskim komorama i informacionom sistemu.
Zbog čega mislim da moraju da idu paralelno. Ovog momenta mi ćemo da određujemo eventualno da li će uspeti u ovako teškoj ekonomskoj situaciji obezbeđenje više sredstava za funkcionisanje zdravstva, a u isto vreme ostavljamo jedan Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je prevaziđen i koji sigurno sa ovakvim pravima i onome što zdravstvo ovog momenta može da pruži, ne prati situaciju koju treba da obezbedi preko doprinosa za zdravstvo.
Tu se raspravlja samo o tome da li je to na neto osnovicu i sada imamo na bruto osnovicu, odnosno da li ćemo uspeti na bruto osnovicu da obezbedimo više para koje će ući u zdravstveni fond. Mislim da nećemo uspeti i to će biti glavni problem, koji će nas pratiti u narednom periodu, a kada dođe reforma zdravstva odraziće se vrlo nepovoljno.
Logično bi bilo da kada povećate osnovicu i izbacite sve zloupotrebe koje su bile u prethodnom periodu, kada su mnogi direktori izbegavali da plate doprinos za zdravstvo, kada su prodavanjem roba jednostavno izbegavali sve doprinose i pokušavali da smanje sebi izdvajanja, logično bi bilo kada toga ne bude, da ćemo uspeti da ubacimo u fond za zdravstvo veća sredstva.
Ali, šta će se desiti kada vi ovako restriktivnim i represivnim metodama opteretite privredu, koja je praktično na izdisaju. Desiće se da ćemo imati smanjenje broja zaposlenih, da će pojedinci, privrednici, poslodavci, morati da idu na otpuštanje određenog broja radnika. U razgovoru sa nekim ljudima, poslodavcima, u poslednje vreme rečeno mi je otvoreno da ko ima šest radnika, jednostavno tri će morati da otpusti, jer u ovoj situaciji neće moći da plaća sve te poreze koji su određeni.
Tu ćemo doći u jednu situaciju da ćemo praktično imati još manje sredstava za zdravstvo nego što želimo, a zakonodavac želi da ima više para. Rečeno je da je 200 dolara u 1990. godini bilo uplaćeno u zdravstvo. To je tačan podatak. A, sada smo negde na 30 dolara. Međutim, tu se zaboravlja da u ono vreme nismo imali toliko privatnih ordinacija, a sada ih imamo. Zaboravlja se i nešto još važnije. Kada danas idete u bolnicu, sem kreveta sve drugo morate da ponesete.
Vi ste 1990. godine u bolnicu išli sa peškirom i eventualno papučama. Danas ćete vi tamo platiti lekove, tamo ćete platiti ispitivanja, tamo ćete poneti od kuće hranu. Kad sve to uračunate, vi ste došli na isto, znači, suštinski se to ništa mnogo nije promenilo, i ne može nešto mnogo da se promeni. Vi imate jedan nivo zdravstvene zaštite, koji pokušavamo da održimo, i to toliko košta, i to je taj kolač koji tu postoji. Ne možete vi sada uzeti toplu vodu i kazati - e, sada ćemo tu nešto mućkati, pa će to biti jevtinije, jer ćemo odjedanput stvoriti pare, pa će nam zdravstvo procvetati.
Nema od toga ništa, jednostavno, to tako mora da ide, moramo da budemo svesni toga da, dok u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ne rešimo problem i nivoa zdravstvene zaštite, znači da idemo na nekoliko nivoa, da se zna šta je osnovna zaštita, šta mora da se plati, a šta je nešto što, jednostavno, ne može ući u ono što će se izdvajati preko poreza, nego pojedinac koji to hoće da ima mora i da izvadi pare da plati. E, do tog momenta, dok ne dođemo u jedno sveopšte strateško praćenje svih problema koje zdravstvo ima, ovo je krpljenje nečega što, na kraju krajeva, neće dati nikakve rezultate.
Ministar je je ovde govorio od dve milijarde maraka duga. Nije rekao kakav je to dug i kako je dug napravljen. To je jako značajno pitanje, zato što je to dug zdravstva, koje je zdravstvo pravilo radeći, a ne imajući sredstava da plaća sve ono što je koristilo. Prema tome, lako bi se mogao steći utisak da je te dve milijarde maraka neko jednostavno pokupio i odneo, i sada je zdravstvo ostavljeno u dubiozi, pa neko drugi treba to da nadoknadi sada. Mislim da to nije korektno, ali sigurno da je bilo i da još uvek ima stravične dezorganizacije u zdravstvu, jer, verujte, nema tih para, nema te države, nema te privrede, koja je u stanju da plati dezorganizovano, loše organizovano zdravstvo.
Imali smo zdravstvo u kome su se kupovali skeneri u nekoj tamo zabiti, ogromne pare davali, a ostavili smo, recimo, čitavu Srbiju bez ultrazvuka, ili bez nečega što je neophodno za dijagnostiku, pa smo centre u provinciji ostavili da se "sa štapom i kanapom" lekari snalaze kako znaju, a gradili smo, recimo, na Dedinju svetski centar, ulagane su milijarde i milijarde.
Znači, tu je sigurno bilo velilkih propusta u organizaciji. Nadam se da će ti propusti biti otklonjeni, ali ne može se baš sada sve kvalifikovati, a pogotovo reći - vi ste išli u Kinu (ko je ovde, iz ove sale, išao u Kinu, ne verujem da je iko išao u Kinu), ili ko je to radio? To su te paušalne, uopštene priče, koje su već svima dosadile, kao da svako može i hoće da putuje u Kinu.
Ono što je ovog momenta suština i što će još više opteretiti zdravstvo je cena lekova koja je 120% otišla u poslednje vreme. To je katastrofa, to se nije smelo dogoditi, jer to baca zdravstvo iz jedne teške situacije u potpunu katastrofu. Farmaceutska industrija je poslovala pozitivno, farmaceutska industrija je pravila sportske hale i imala silne pare, a u farmaceutskoj industriji, funkcionisanju te industrije, i pogotovu privatnih apoteka, pa i nekih drugih nabavljača, bilo je najviše zloupotrebe. Tu se zdravstveni dinar najviše gubio, na tom putu.
Međutim, na tom polju se bukvalno ništa nije uradilo. Ali šta se sada dešava - jednoj industriji, koja je radila pozitivno i dobro i koja je imala viška para da ulaže u sportske klubove i ostalo, daje se 120% da se podignu cene lekova, da idemo na evropski nivo lekova. Pa kakav evropski nivo, cena lekova, kada je ovo afrička mogućnost građana da to plate. I šta sada imamo - rumunske i mađarske lekove, kojih ima na pijaci, koje sada građani kupuju na pijaci, da obezbede sebi lek. Katastrofalno, uopšte, bez ikakvog razloga dizanje cene leka na nivo da ćemo doći u situaciju da građani stvarno neće moći da obezbede ni osnovne lekove.
Mi smo imali ovde priču o participaciji. Participacija, gospodo, ima efekta jedino ako je u funkciji ušteda. Pare koje će se dobiti kroz participaciju, ako se ide na sve lekove, nisu ništa, to je kap vode u moru. Ništa time ne dobijate. Ako to ide u funkciju uštede, znači, ako ide u funkciju da najskuplji lekovi, koji koštaju po nekoliko hiljada dinara u jednoj dozi, idu na participaciju, da bi se sprečilo da lekari te lekove daju, ako baš nisu neophodni i da onaj ko hoće da prima te lekove mora da ih dotira, to onda ima nekog smisla, nekog efekta.
Ovako, to će biti veliko opterećenje za građane ponovo, jer je na onu osnovnu cenu, koja je stravično velika, nadodata participacija, nadodat novi porez koga nije bilo, pa to već stvarno nema nikakvog smisla. Bilo je ovde govora o preventivi, mislim da je gospodin Lune pričao o toj preventivi, kako Japanci vrše gastroskopiju na šest meseci, pa su sprečili povećan broj karcinoma želuca. To je potpuno tačno, ali uopšte se ne uklapa to sa pričom da je nedostatak para, pa mi nemamo preventivu. Preventiva ne traži nikakva velika sredstva. Za tako nešto je potreban jedan gastroskop, i ništa više. Ne radi se ni preventiva ranih otkrivanja, recimo, ne idu žene na redovne preglede, niti se rade druge stvari, kao što smo nekada imali fluorografisanje pluća, ili rano otkrivanje šećera itd.
Znači, nije stvar u parama, nego je često stvar, i najčešće stvar kod nas u dezorganizaciji. Zbog toga, i ovaj zakon, ovako kako je nabačen, neće biti bruto, neće biti neto, pa će to tako da prođe, u suštini ništa ne donosi i ništa se ne dobija u zdravstvenoj zaštiti, ako on ne bude pratio i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, o reformi zdravstva, o lekarskim komorama, o informativnom sistemu, ako se sve te stvari koje su se godinama nagomilavale i predstavljaju veliko opterećenje, ako se sve one ne eliminišu, ako se jedna zdrava strategija, i da znamo šta hoćemo i koliko možemo, kao država i kao društvo, u zdravstvu, ako ne stanemo na noge, onda od ovoga neće biti ništa.

Reč ima narodni poslanik Torde Laslo .

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zdravstvo i problematika oko zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, su svakako takva stvar da se skupštinske rasprave na tu temu mogu voditi danima i danima.
Ne čudim se da, u stvari, povodom jednog čisto tehničkog zakona, tj. predloga o promeni zakona, mi ovde diskutujemo celo pre podne, a sada je 17,00 časova, pa ćemo verovatno i sutra nastaviti tu diskusiju. No, to je svakako jedna zahvalna tema, gde svi očekuju da, eventualno, zarade koji politički poen, a normalno je da svaka stranka iznosi neka svoja shvatanja u vezi sa tom problematikom.
Koliko sam shvatio, suština tog predloga za promenu zakona je stvarno čisto tehničke prirode, tako da se ona uklapa u promenu, tj. prelazak sa sistema obračunavanja tih poreza i doprinosa sa neto ličnih dohodaka, na bruto lične dohotke. A što se stopa tiče, tj. osnovica, koje se donekle osporavaju, tu sam neku računicu otprilike napravio - na najnižu osnovicu, koja je oko 3.000 dinara, ako uzmemo stopu od 6%, to je godišnje 2.200 dinara (kažem okvirno, nemojte mi uzeti za zlo ako grešim za nekoliko dinara), a za najvišu zaradu to je godišnje 8.500 dinara.
Ako to pretvorimo u marke, pošto smo mi, nažalost, navikli zadnjih nekoliko godina da realnu vrednost iznosimo u markama, onda možemo reći da je za tu najnižu zaradu to daleko ispod 100 maraka, a za najvišu zaradu je tu negde 200, 300 maraka, ili nešto malo manje.
Ne bih spominjao stvarne cene koštanja zdravstvenih usluga, mada od prelaska na tržišno privređivanje u okviru tržišnih reformi, to je svakako jedna stvar o čemu ipak moramo voditi računa, tako da je jedna stvar sigurna, da sa tim malim izdvajanjima, koja postoje, koja su do sada postojala u zdravstvu, mi toliko široka prava, koja po zakonu osiguranici imaju, nismo do sada mogli da zadovoljimo, a pitanje je kako ćemo i od sada uspeti u tome.
Do sada je suštinski Zakon o zdravstvenoj zaštiti, tj. i o zdravstvenom osiguranju, što je možda bitnije oko ove problematike, dozvoljavao sva prava, ali videli smo kako se to u stvari odražavalo u svakodnevnom životu.
Činjenica je da je osiguranik imao sva prava. Međutim, oko ostvarivanja tih prava uvek nailazimo na zid. Tako da ove participacije koje se sada predlažu, to je što bi se reklo dečija igra u odnosu recimo na Bojićeve participacije, tj. učešća, obzirom da sam hirurg, znam cene, predložene cene njegovih operacija, koje su tada bile čak skuplje u nekim oblastima od cena u privatnim klinikama. Tako da smatram ovu promenu, predlog promene zakona kao samo jedan prvi i početni korak u ostvarivanju nekog boljitka na planu zdravstva.
To o čemu moramo voditi računa je svakako realizacija tih sredstava. Nadam se da nećemo doći u tu situaciju kao prethodnih godina, da na nivou pojedinih filijala Republičkog fonda za zdravstvo ta realizacije bude 40%, 50% ili 60%. Znači, ta realizacija bi morala biti preko 90% i onda bi to imalo smisla. Nadam se da ćemo imati sa tim zakonskim mogućnostima i instrumenata da dovedemo do tog stepena realizacije.
Svi znamo da je do sada bila praksa oslobađanje određenih "uspešnih" plaćanja doprinosa, pa između ostalog i doprinosa o zdravstvu. Svakako da će rešenje dati novi zakon o zdravstvenom osiguranju i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, gde se sigurno očekuje prava reforma oko ove problematike. Prava reforma u tom smislu da na planu zdravstvenog osiguranja stvarno se približimo evropskim zemljama i da uzmemo jedan model koji će biti primereniji, nego što je ovaj dosadašnji bio.
Još jedan segment bih po meni vrlo bitan istakao, a to je decentralizacija. Decentralizacija u zdravstvu je neophodna, jer upravljanje jednim tako glomaznim, ogromnim sistemom iz jednog centra kao što je to dosad slučaj, jako je teško i verovatno nosi niz problema. Tako da se nadam da će decentralizcija biti jedan od segmenata koji će doprineti uspešnijem funkconisanju zdravstva. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković.