Da li se još neko prijavljuje za reč? Ukolko ne, zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava u načelu.

Za 155, protiv 11, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 13, a ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Međutim, pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava u celini.

Za 157, protiv 10, uzdržanih nema, nije glasalo 12, ukupno je prisutno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona u celini.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Branislav Blažić, Petar Petrović, Božidar Vujić, Slobodan Janjić, Goran Cvetanović, Nataša Jovanović, Dragan Jovanović, Dragan Todorović, Predrag Bajčetić, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Želi.)

Izvolite, ministar za zdravstvo, gospodin Obren Joksimović.

Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni posalnici, ja ću pokušati da u kratkom uvodnom izlaganju kažem na šta se odnose ove izmene i dopune Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju. Naime, javni zdravstveni sektor u Srbiji zasnovan je na sistemu obaveznog socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Sektor se finansira putem doprinosa koji se izdvajaju iz plata, a njima upravlja Fond za zdravstveno osiguranje. U poslednjih 10 godina došlo je do velikog i strašnog pogoršanja u odnosu na 1990. godinu.

Naime, u 1990. godini imali smo izdvajanje u Fond zdravstvenog osiguranja u iznosu od 200 dolara po glavi stanovnika, da bi taj procenat uplate danas pao na nekih 30 dolara po glavi stanovnika, a nivo zdravstvene zaštite je ostao isti. Imamo drastičan gubitak, odnosno pomanjkanje sredstava u Fondu za zdravstvenu zaštitu, a imamo iste potrebe. Sem toga, glomazni sistem koji smo nasledili ne garantuje nam kvalitetnu tranziciju, zato što nam ponestaje, pre svega, finansijskih sredstava, menadžment za promene i što naš sektor nije osposobljen da uđe u tranziciju na kvalitetan način.

Sve promene koje planiramo da izvedemo, za sada su limitirane postojećim zakonima o zdravstvu. Postoje dva zakona koja regulišu oblast zdravstva, a to su Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o obaveznom socijalnom i zdravstvenom osiguranju. Ni jedan ni drugi zakon, sem što su jako centralizovani, ne garantuju nam i ne omogućuju nam kvalitetnu promenu. Zato je Ministarstvo zdravlja prišlo izradi novih zakona koji se odnose na zdravstveni sektor i to su novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o zdravstvenom osiguranju, kao i novi zakon o zdravstvenim komorama, kojim se mora regulisati i privatni sektor koji je osnovan 1990. godine, ali nije uspeo da preuzme onaj deo koji je bio potreban da se preuzme da bi se olakšalo zdravstvo u celini.

Ja ću, obzirom da nisam pravnik, da ne baratam dovoljno pojmovima iz tzv. jezika administracije, koji inače zovem birokratskim jezikom, da vam pročitam jedan deo uvodnog izlaganja, da bi nam bilo jasnije o čemu se radi.

U cilju jedinstvenog funkcionisanja fiskalnog sistema, postavljenog na bruto zaradi, bilo je neminovno pristupiti izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Radi se o izmenama postojećeg zakona, a mnogi zakoni su već sada gotovi, i biće dostupni svim zdravstvenim radnicima i svima koji su zainteresovani za zdravstvo pre nego što uđu u zvaničnu javnu raspravu koju ćemo organizovati u Beogradu.

Dakle, predloženim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju izvršene su izmene i dopune samo u delu koji se odnosi na finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja. U narednom periodu, do 1. juna 2001. godine, kada ovaj zakon stupa na snagu, izvršiće se dodatno usklađivanje ostalih odredbi zakona, posebno u delu koji se odnosi na prava iz zdravstvenog osiguranja, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, pravo na naknadu putnih troškova, kao i pravo na isplatu pogrebnih troškova, dakle pogrebnine, sa novopostavljenim principom prava bruto zarade.

Suštinske izmene i dopune u Zakonu o zdravstvenom osiguranju odnose se na potpunu afirmaciju bruto zarade, a koja predstavlja i osnovicu za obračun i uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Odnosno, prihvaćen je princip bruto zarada, postavljen u Zakonu o radnim odnosima, u koju ulaze sva primanja zaposlenog po osnovu prava iz radnog odnosa. To su zarada, naknada zarade, dodaci na zaradu, kao i doprinosi za obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje, i porez na zaradu.

Osnovica na koju se obračunava i uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za zaposlene i sa njima izjednačena obavezna osigurana lica predstavlja bruto zarada koju zaposleni ostvaruju na osnovu cene radnog mesta, radnog učinka i vremena provedenog na radu. U bruto zaradu, kao osnovicu za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, ulazi i iznos primanja zaposlenog po osnovu toplog obroka, regresa, terenskog dodatka i drugih primanja zaposlenog koje ostvaruje u skladu sa Zakonom o radnim odnosima i važećim kolektivnim ugovorima. Ovako predložene izmene i dopune u saglasnosti su sa predloženim izmenama i dopunama u drugim vidovima obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno u oblasti PIO, kao i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona, zadržan je princip propisanih najnižih osnovica za obračun i uplatu doprinosa, u slučaju kada se zarada isplaćuje u manjem iznosu od zakonom propisane osnovice. Najniže propisane osnovice u rasponu od 3.033 dinara, za poslove za koje se ne zahteva stručnost, poslovi prvog i drugog stepena, do 12.724 dinara, za poslove za koje se zahteva stručnost stečena doktoratom, odnosno osmi stepen, obračunata su uz primenu bruto principa i utvrđena su prema stepenu stručne spreme i cene radnih mesta, utvrđenih granskim kolektivnim ugovorom.

U predložene osnovice, pored zarade zaposlenog, obračunato u skladu sa Zakonom o radnim odnosom i kolektivnim ugovorom, uračunati su i iznosi po osnovu regresa i toplog obroka. Predloženo je da se najniže osnovice usklađuju tromesečno sa kretanjem zarada zaposlenih u Republici, a na osnovu podataka republičkog organa, nadležnog za poslove statistike, s tim da usklađene iznose osnovica objavljuje Republički zavod za zdravstveno osiguranje, u cilju lakše i jedinstvene primene u praksi.

Uvođenje najnižih osnovica za obračun i uplatu doprinosa u prethodnim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koje su stupile na snagu 1. januara 1999. godine, pokazalo se kao dobro rešenje, odnosno na taj način ostvareni su bolji finansijski efekti uplate doprinosa od ranije važećih zakonskih rešenja.

Na taj način smanjena je mogućnost poslodavaca da izbegavaju uplatu doprinosa za stvarno isplaćene zarade, odnosno onemogućava se da jedan broj poslodavaca zaposlenima isplaćuje umanjene zarade, dok se drugi deo zarada isplaćuje van legalnih tokova, izbegavajuću naravno uplatu poreza i doprinosa.

Znate, najveći dužnici Fondu za zdravstveno osiguranje su veliki sistemi. Veliki sistemi su najmanji procenat ukupnih proizvodnih sistema u ovoj zemlji, ali su najveći gubitnici. Ne treba da vam napominjem da "Goša" u Smederevskoj Palanci odavno ne radi, da je "Elektronska industrija" propala, da je "Mašinska idnustrija" propala, da gospodin Matković gaji pečurke u "Sartidu" itd., a oni su upravo najveći dužnici i najmanje sredstava izdvajaju u Zdravstveni fond.

U predloženim izmenama novinu predstavlja i uvođenje najviše osnovice na koju se plaća doprinos za zdravstveno osiguranje. Najviša osnovica propisana je u petostrukom iznosu prosečne bruto zarade kod zaposlenog u Republici, prema podacima nadležnog organa zaduženog za poslove statistike. Na taj način predviđeno je da su zarade iznad propisanog iznosa opterećene jedino porezom na lična primanja, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, pa i zdravstveno osiguranje, ne uplaćuju na iznos zarada iznad najviše utvrđene osnovice.

Time će se stvoriti uslovi za legalno prijavljivanje takvih zarada i sprečavanje izbegavanja uplate poreza, što će svakakao imati pozitivne efekte i u ostvarivanju prihoda budžeta Republike Srbije. Predloženim izmenama ostvaruju se uslovi za korekciju, smanjenje stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, a time i za druge vidove obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle, hteli smo da se oporezuje bruto zarada, a da se osnovica smanji da bi se što više novca prelilo u Fond zdravstvenog osiguranja. Najčešće na televiziji i u novinama kritikuju ministra što nečega nema, nema lekova, nema opreme, usluge su skupe itd. Svako onaj od vas i svako onaj ko gleda ovaj prenos neka kaže ministru zdravlja gde to ima para, odmah ću da idem da uzmem i sve ću da potrošim za najugroženije kategorije u zdravstvu.

Naravno, na taj način će se stvoriti uslovi da se u narednom periodu izvrši dodatno rasterećenje privrede. Da, mi vladamo, ako ste tako dobacili, tačno je, mi upravljamo u ovom momentu državom, ali ste nam vi ostavili pustoš, prazne fondove, Fond za zdravstveno osiguranje je u manjku, nasleđenom manjku od preko 420 miliona maraka. Ukupni dugovi zdravstva u ovom momentu iznose preko dve milijarde maraka. To ste nam vi gospodo ostavili, a mi sada treba to da krpimo i da narodu obezbedimo isti nivo zdravstva i isti nivo zdravlja koji je imao od 1990. godine, kada se izdvajalo 200 dolara po glavi stanovnika, a sada nemamo ni 30 dolara po glavi stanovnika.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona pojačana je i kontrolna funkcija uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao i nadležnog organa za poslove platnog prometa. Republički zavod za zdravstveno osiguranje popularno se spominje kao Fond. To svi spominjemo zbog naroda koji sluša, ja govorim o Fondu za zdravstveno osiguranje. Inače, nije pravilno. Pravilno je Zavod za zdravstveno osiguranje.

Predloženim izmenama i dopunama zakona predviđena je i odložena primena ovog zakona do 1. juna 2001. godine, kao i svih drugih zakona iz oblasti fiskalnog sistema. Na taj način stvoriće se uslovi da poslodavci prilagode svoje poslovanje, odnosno da se u periodu do 1. juna 2001. godine obračun zarada, a time i osnovica za uplatu doprinosa uskladi sa opštinim kolektivnim ugovorom, kao i granskim kolektivnim ugovorom. To je ono što sam za prvo javljanje imao da vam kažem, a posle ćemo naravno razgovarati zavisno od toga koliko ko bude hvalio ili napado izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Zahvaljujem ministru. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Ne. Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Ne. Prelazimo na diskusiju narodnih poslanika. Prvi prijavljeni je narodni poslanik Dragoljub Vojinović, a sledeći je narodni poslanik Predarag Mijailović - Lune.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvi put sam u ovom parlamentu u svojoj 63. godini i prvi put sam za ovom govornicom posle ovolikog vremena. Smatram se kompetentnim da o ovome mogu da govorim, jer, ako doživim dogodine ću imati 40 godina lekarskog staža. Zašto sam izašao? Izašao sam da vam kažem da ću podržati ovaj zakon i da vas pozovem da ga i vi podržite, bez mnogih diskusija koje bi ličile na one koje smo do sada vodili. Zašto? Ovde se ne radi o novom zakonu, jer ćemo mi sistemski zakon o zdravstvu dobiti, kako je i obećao gospodin minstar. Ovde se radi o dvema činjenicama: izmene stopa doprinosa su već predviđene zakonom o budžetu i o tome smo raspravljali danima.
Novina je u tome što su predviđeni mehanizmi da se doprinosi uplaćuju, a to je po mom mišljenju najvažnije. Zašto je najvažnije? Prvi razlog je naveden u obrazloženju ovog predloga, a on kaže da je dobar deo poslodavaca izbegavao uplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje i to se odražavalo i na penziono osiguranje, ali se to moglo odložiti. Međutim, kada se tiče zdravstvenog osiguranja korišćenje prava iz zdravstvenog osiguranja, je permanentni postupak koji podrazumeva obezbeđenje neophodnih sredstava na mesečnom nivou.
Nedostatak, gospodo, ovih sredstava odražavalo se na stanje zaposlenih u zdravstvu. Samo da vas podsetim da u ovom najtežem periodu, može se reći, naše istorije su uglavnom zdravstveni radnici i radili. Koliko su bili plaćeni, o tome nećemo da govorimo. Jedan lekar sa 100 maraka nije mogao da obezbedi osnovne egzistencionalne uslove za svoju porodicu, ali to nije najstrašnije. Reći će možda moje kolege koje me gledaju - kako to nije najstrašnije. Strašnije od toga je nešto drugo, ono, a ja ću vas podsetiti da stara indijska poslovica kaže - da lekar mora da ima srce lava, a ruku najnežnije žene. Mi smo to srce lava izgubili. Iz kojih razloga?
Postali smo zbog ovih nedostataka sredstava deo ceremonijala lapota. Oni znaju šta je to lapot, ali ja vam o tome neću govoriti. To predanje, tamo gde sam rođen, postoji. Kako to? Tako da ako vam dođe sin, pa ako mu saopštite da za dijagnostikovanje najobičnije promene na krvnim sudovima mozga, koje se da otkloniti, treba jadnik da uplati 50 ili 100 maraka, da skupi sam negde, a on kaže - doktore, ja ću majku da vodim kući, pa neka umre, a ta majka ima 15 godina manje od mene i vaših je godina. Lekari su postali deo toga ceremonijala lapota, što je strašnije od ovoga da oni loše žive.
Drugo što bih želeo da kažem, gospodo, zdravstvo je jedno od najvažnijih segmenata društvenog života i svaka država i društvo u svom odnosu prema bolesnom čoveku se prezentira. Neću dugo, a pošto je važan segment, zdravstvo je danas skupo kao vojska, kao armija.
Da ne bi doživljavali ovo, na kraju svog radnog veka, a moje kolege i moji studenti na početku svog radnog veka, pokušajmo da ovim sredstvima koja su obavezna i koja treba da pristignu, obezbedimo da se ovo ne događa. Nemojmo mnogo da raspravljamo jer ćemo se kasnije raspravljati kada dođu zakoni koje je gospodin ministar predvideo.
Još jednom vas pozivam da i vi glasate za ovaj predlog zakona iz navedenih razloga. Time završavam, uz molbu još za nešto: Gospodo, ovde je bilo teških i uvredljivih reči. Uzimam sebi slobodu da kažem jedan stih Desanke Maksimović: "Bio sam čobanin i znao belutke najlepše da nađem na dnu rečnog mira, zbog pruta zovinog da prođem sve pute, seljak sam pa umem i reči da probiram". Gospodo, probirajte reči.

Kao predstavnik poslaničke grupe, reč dobija gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja sam kao ostali mislio da malo sačekam sa prvim javljanjem, ali postoje situacije u kojima ne možete da čekate.
Ovo je jedna od tih situacija. Posle prethodnog govornika, koji ima dvostruke aršine, jedne kojima opominje druge, a druge prema sebi i uopšte ne oseća da čini stravičnije, gore stvari, finim, mirnim glasom, lepim naglaskom, negde iz Niša ili okoline, a govori strašne stvari koje upozoravaju na situaciju, posebno ako ih govori čovek koji za sebe kaže da je lekar.
Molim prethodnika da na kraju svog radnog veka ponovo za ovom govornicom kaže koju to ceremoniju lapota primenjuju danas lekari, odnosno da li on učestvuje u tim ceremonijama, da li je sadašnja vlast za to kriva, da li je prethodna vlast za to kriva i da li uopšte zna koliko je teško reći danas, a pretpostavljam da je on čovek koji to zna, reći starijim ljudima da u lapotu učestvuju njihova deca, sinovi, unuci.
Na sreću sam do sada bio pošteđen, izuzev udesa, potrebe da se obraćam lekarima. Nikada nisam naišao na nehuman odnos, nikada, čak i kad im je bilo najteže i kada su bili protiv politike koju sam vodio, pa je to bilo i sada kada je DOS došao na vlast, nalazio sam se u Urgentnom centru u Beogradu i nikada nisam naišao na doktore koji bi me zato što sam političar iz druge opcije mrzeli i nikada još nisam video lekara koji bi ubio starog čoveka samo zato što je star.
Druga je priča - ima li ova država mogućnosti da leči bolesne ljude, posebno hronične bolesnike i posebno ima li mogućnosti da produži životni vek starijim ljudima koji uopšte nisu bolesni, ali postoje lekovi koje čovek u određenom dobu svog života počinje da pije, a računa se da je zdrav. Ti lekovi su sada najskuplji. Ti lekovi sada ne mogu da se kupe.
I, ako čitate dnevnu štampu koja vam je potpuno naklonjena, ali ipak promiču u njima priče o tome kako su stariji ljudi prestali da nabavljaju lekove, onih koji su na spisku nema, ima ih tamo gde je kasa, ali tamo, kako kaže Milan Panić, kome je Vladan Batić hteo da pokloni Fabriku lekova, tamo je "prilazid plus" već 1.300 dinara.
Evo nama našeg ministra zdravlja, koji je bio zadužen da finansijski obrazlaže jedan zakon, što zaista nije njegov posao i nije ni bilo potrebno da nam čita obrazloženje i nije bilo potrebno ni da prisustvuje ovoj sednici da bismo razgovarali o jednom zakonu koji je čisto finansijske suštine. Ovo nije zakon koji pruža čak ni priliku da se govori o tome kakva je situacija sa našim pacijentima. O tome je li bolje sada ili nekada?
Da li je bolje sada nego pre dva meseca, pre pet ili pre godinu dana ili pre deset godina. Kod nas to u kontinuitetu pada, a tek će da pada zato što i ona osnova koja je do sada postojala za finansiranje zdravstvenog osiguranja nestaje pred našim očima. Pričamo i slušamo priče o tome kako sada idemo na bruto zarade, pa ćemo sprečiti poslodavce da kriju deo isplata, pa kad ih sprečimo i kad sve bude javno, onda će svaki fond, svaki zavod, dobiti toliko koliko mu sleduje po zakonu. Ali, odakle? Odakle?
Nemaju od čega da plate vodu, struju. Nemaju od čega da nabave sirovinu. Nemaju novca da isplate zarade, a mi onda kažemo - ma, zarade ne moraš da isplaćuješ, ali ako za mesec dana ne uplatiš doprinose, zatvorićemo ti firmu. I, to je razlog da imamo ozbiljnu analizu o stanju u zdravstvu, tim pre što nas je i ministar u dva-tri javna televizijska nastupa upozorio, kao sve građane Republike Srbije, da nas čekaju izuzetno teški dani.
Tim pre što je ministar javno rekao da ima problema sa lobijima u okviru DOS-a, koji poništavaju neka njegova osnovna shvatanja. Na primer, o tome valjaju li kineski lekovi ili ne valjaju. U protekle dve godine neprekidno sam čitao u tzv. nezavisnim medijima i slušao sa vaših televizija priče o tome da Vlada Republike Srbije truje građane uvozeći kineske lekove.
Pa su čak govorili da su to lekovi za male ljude, od metar i po, metar i šezdeset, a mi imamo dva metra, metar i devedeset, imamo 100 kila, pa to nisu doze koje su uopšte prilagođene, pa je to za žutu rasu, nije uopšte za belce, pa sve neispitano, pa okreni-obrni. A, sad saznajemo od ministra, koji u tom delu javno neke zablude razotkriva, da su oni u stvari najveći svetski proizvođači sirovina i da se svi svetski proizvođači snabdevaju njihovim sirovinama, a onaj ko ume da napravi sirovine za lek, taj ume posle i da sastavi komponente i da napravi lek.
E, tu priču mi očekujemo za govornicom Narodne skupštine. Ne priču o budžetu, ne priču o finansijama, o parama. Ovaj zakon je samo malo drugačiji od tačke 14. Isti je broj članova, isti opis, iste sankcije, isti zahtevi, iste osnovice, sve je istovetno, samo se zakon drugačije zove zato što ide na drugi račun. Ali je sve istovetno.
Ovo su zakoni koji su proistekli iz budžeta i iz jednog shvatanja Vlade Republike Srbije da se pređe na bruto zaradu. Mi bismo po tom zakonu mogli da ćutimo, jer smo o ovoj vrsti zakona govorili dan i po na 14. tački dnevnog reda, ali mi smo želeli da jednom u ovoj skupštini povedemo prave, ozbiljne rasprave, da ne moramo da kršimo Poslovnik da bismo razgovarali o zdravstvu.
Moglo bi da se kaže da mi sad imamo povod. Evo Zakona o zdravstvenom osiguranju i ja ću da izađem i da kažem koliko koštaju lekovi za jednu staricu koja je zdrava, i koja ih više ne pije. Da pretpostavim koliko koštaju lekovi jednog starca koji je bolestan i koji lekove koje mu država nudi besplatno nigde ne može da nađe, izuzev preko puta da ih kupuje.
Želeo bih jednu takvu raspravu. Ovo je rasprava koja će nas voditi ponovo u sukobe. Iskakaćemo iz dnevnog reda, pokušavajući da temu okrenemo na ono što je bitno, ali mi u tome sigurno nećemo uspeti zbog toga što imamo jednu agilnu potpredsednicu Skupštine koja će rezati opozicione poslanike, a dozvoljavati poslanicima DOS-a da govore što god hoće i da tek sačeka reakciju na njihove priče da bi opominjala poslanike opozicije.
Ovde je poslanik DOS-a izašao i rekao za sve prethodnike, koji su pre njega govorili, da su oličenje bezobrazluka, nemorala. Vama to nije bila uvreda za poslanike koji su pre njega govorili, ali kad je jedan poslanik izašao i rekao da se to onda odnosilo i na ministra, koji je direktno pre njega govorio, vi ste opomenuli tog poslanika. To su aršini, to su merila kojim delite ljude u ovoj sali, a onda očekujete da rasprava teče mirno, usklađeno, bez ikakvih svađa, kao među gospodom.
Pa i mi smo gospoda, što vam ne damo da rasprava tako teče, a i vi ste gospoda, što biste želeli da rasprava tako teče. Pitanje je samo ko se nalazi na vlasti, ko u opoziciji. Prepoznajem među vama iz DOS-a sve one iz opozicije, koji su bili gori nego mi sada kada smo u opoziciji. U čemu je razlika? Ima vas mnogo novih, ima vas koji ne zaslužujete da budete ovde, pošteno da vam kažem.

Kako bi bilo da se vratite na temu, gospodine Nikoliću?

Kada to budem rešio, da se vratim na temu, ja ću da se vratim na temu, ali i ovo je tema, draga moja gospođo, bio sam veoma kulturan, kao što sam uvek u životu, dok vi i još po neki ovde ne počnu da me vređaju, iz skupštinske sale, a onda umem da se branim.
Dakle, razmišljajte o skupštinskoj sednici kao neko ko je bio u opoziciji, neko ko nije bio nigde, i razmišljajte vi u većini kao neki koji će uskoro biti opozicija. Ne znam hoćete li svi biti, možda će neke nove koalicije da se prave, ali već vidim vas, polovinu ovde, koji ćete biti u opoziciji ove godine. Nemojte mi reći da nisam u pravu, ja to znam mnogo bolje od mnogih od vas, možda ne znam bolje od Pal Šandodra, ali od ostalih znam bolje.
Dakle, za ovo prvo javljanje, mi ćemo biti protiv ovog zakona, kao što smo bili protiv svih zakona koji su na ovaj način regulisali jednu materiju, a molim gospodina ministra da probleme sa kojima se suočava, o kojima sporadično izveštava javnost, onda kada ga naljute voditelji, ili onda kad ga naljute koalicioni partneri, da nam omogući da mu u skupštinskoj raspravi možda i pomognemo da savlada breme koje mu je natovareno na leđa. To breme su i direktori mnogih ustanova, koji se možda i mimo njegove volje postavljaju, a koji do juče nisu znali gde je kapija tih ustanova. Hvala.

Ima reč narodni poslanik, gospodin Dragoljub Vojinović, pravo na repliku. (Poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Zašto replika?) Zato što ste ga pomenuli, a drugo da vam kažem, rekli ste, prethodni govornik, koji je lekar, koji je negde iz Niša, opisivali ste ga i pogrešno ste ga protumačili. Baš se trudim da budem objektivna, pogledajte stenografske beleške. Gospodin Vukšić je opomenut početkom četvrtog minuta, upozoren i opomenut.
Izvolite.

Dame i gospodo, ovo i nije replika, ali morao sam ponovo da izađem. Jer, molim vas, drugi put izlazim ovde, neko će reći da možda i ne znam, pa zato i ne izlazim često, dozvolite, ovde sam interpretiran na način da tvrdim da neko već primenjuje ceremonijal lapota. Tačno znam šta sam rekao. Najstrašnije je to da, ako lekar postaje deo ceremonijala lapota, a nisam hteo da objašnjavam šta je to lapot, nadam se da vi svi to znate, i nije bitno, ali je to strašno kada dođete u situaciju da ne možete svome pacijentu (a kome možete da pomognete) zbog nedovoljne solidarnosti da pomognete u onoj meri u kojoj možete da mu pomognete. To govorim kao lekar i nije moje da govorim. Cela porodica su mi lekari, četvoro u kući. Hvala lepo.