Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Srđe Popovića da diskusija bude ograničena na 5 minuta po 17. tački dnevnog reda.
Za 106, protiv 42, uzdržanih 5, nije glasalo 8, ukupno 161 narodni poslanik.
Konstatujem da je usvojen predlog narodnog poslanika Srđe Popovića da diskusija po ovoj tački dnevnog reda bude ograničena na 5 minuta.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O SREDSTVIMA SOLIDARNOSTI ZA ZAPOSLENE KOJI SU PRIVREMENO OSTALI BEZ POSLA USLED RATNIH DEJSTAVA
Primili se Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li reč želi predstavnik predlagača? (Da.) Izvolite.
Reč ima ministar za rad i zapošljavanje, gospodin Dragan Milovanović.

Poštovani narodni poslanici, samo nekoliko rečenica vezano za ovaj zakon. Poznato vam je da je ovaj zakon praktično prestao sa važenjem uredbom Vlade 17. novembra 2000. godine. Potrebno je samo da sada Skupština donese odluku o formalnom prestanku važenja tog zakona. Ja ću vam izneti samo nekoliko podataka vezano za sredstva koja su prikupljena od dnevnice solidarnosti i način na koja su ona utrošena. U periodu od 25. aprila 1999. godine do 2. februara 2001. godine skupljena su sredstva u ukupnom iznosu od 6.373.175.163, 81 dinar. U istom periodu ostvareni su rashodi u ukupnom iznosu od 6.371.002.809,81 dinar i to po sledećim osnovama: za isplatu 24 zarade, odnosno za otpremninu ljudi koji su ostali bez radnog mesta 704.730.047 dinara; za radnike koji su preuzeti iz firmi koje su porušene u NATO bombardovanju utrošeno 4.181.920.627,92 dinara; garantovanih zarada, sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, isplaćeno je 211.371.726 dinara i po ovom osnovu izvršena je isplata u tri mesečne garantovane zarade za 163.000 zaposlenih u Republici; isplaćeno je, po osnovu garantovanih zarada sa prapidajućim doprinosima, za radnike sa Kosova i Metohije, u ukupnom iznosu 65.400.000 dinara za 41.000 radnika; isplaćeno je za nabavku namirnica za zaposlene iz agresije porušenih preduzeća 41.817.313 dinara; pakete je primilo otprilike 115.000 radnika.
Iz ovih sredstava je na ime pozajmica isplaćeno ukupno 819.341.583 dinara, i to: Republičkoj direkciji za obnovu zemlje - 365.422.144 dinara; budžetu Republike Srbije - 216.119.060 dinara; Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - 117.398.774 dinara i ostale pozajmice su otprilike oko 120.401.604.
Predviđeno je ovim zakonom da pozajmice i sredstva koja nisu uplaćena, a koja moraju bitu uplaćena, budu utrošena na finansiranje i zapošljavanje nezaposlenih. To je jedini deo u ovom zakonu koji, čini mi se, ispunjava ono zbog čega su radnici u Srbiji, penzioneri, izdvajali ove dnevnice solidarnosti. Mislim da kod ovog zakona nema nekih velikih diskusija i predlažem Skupštini da ovaj zakon usvoji.

Zahvaljujem ministru.
Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik, gospodin Aleksandar Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe.
(Dobacivanje iz sale: Vreme.)

Dame i gospodo, zbog javnosti, nisam ni stigao do govornice, a neki poslanici DOS-a su već vikali - vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, citiram ministra Vlade Republike Srbije, koji je malopre govorio. Prva rečenica mu je bila, nisam do kraja zapisao, nisam stigao, ali ono što sam zapisao je vrlo interesantno i potvrđuje ono o čemu sam govorio malopre. Ministar je rekao: "Zakon je prestao sa važenjem uredbom Vlade Republike Srbije", i iza toga je naveo određeni datum, ne znam tačno koji. Kako to, gospodine ministre, nižim pravnim aktom, u hijerarhiji pravnih akata, može da bude ukinut viši pravni akt? Gde to ima, u kojoj zemlji na svetu? U kojoj zemlji na svetu podzakonskim pravnim aktom može biti ukinut zakonski pravni akt?
Srpska radikalna stranka se još ranije, u periodu pre nego što je DOS došao na vlast, zalagala za ukidanje obaveza iz tzv. dnevnice solidarnosti. Bilo bi, rekao bih, demagoški i bilo bi nekorektno da sada kažemo da smo protiv zakonskog rešenja. Mi smo bili protiv nepravnog rešavanja ovakvog problema, ali suštinski mislimo da bi takvu vrstu obaveze za građane Srbije trebalo ukinuti. Ono što postoji kao problem i ono sa čim ćemo se suočavati u svakom slučaju, jeste činjenica da nisu rešeni problemi onih ljidi koji su ostali bez posla posle dejstava NATO agresije.
Nedavno sam boravio u Čačku i tamo sam čuo za one fabrike koje su pogođene, posebno "Cer", da tamo i dalje ništa ne radi ili gotovo ništa. "Sloboda" se povratila, ona je i ranije uspešno radila i čini nam se da će i sada moći da posluje na tržištu, da li baš onako kako je to moglo da bude ili ne, to ćemo tek videti, zavisi od sposobnosti rukovodstva. Recimo, za "Cer" i mnoge druge fabrike nema nikakvih rešenja, niti za te radnike. Bilo je dobro da je uz ovaj zakonski projekat usledio određeni projekat iz radno - socijalnog zakonodavstva, koji je ministar Vlade mogao ovde da predloži, da se vidi kako će se na konkretan način rešavati njihovi problemi.
Ovo što se navodi u obrazloženju sadržine zakona Vlade Republike Srbije, gde se kaže da sredstva koja se nalaze na računu ministarstva i sredstva koja će se ostvariti na ime vraćanja pozajmica i sredstva preostala po realizaciji usvojenih ekonomsko - socijalnih programa, koristiće se za rešavanje viškova zaposlenih. To je samo pitanje koje nam se nameće povodom onoga o čemu smo već razgovarali.
Dakle, osim ovih slučajeva, gde već imamo određeni broj ljudi koji je ostao bez posla, koliko će još novih ljudi ostati bez zaposlenja, na koji način će se napraviti kvalitetni socijalni program kojim će se ti problemi rešiti, da li će ga uopšte biti, da li će država to znati, da li će to moći uopšte da rešava? Dakle, to su mnogo ozbiljniji problemi sa kojima bi trebalo da se suočimo. Ovo je jedan tehnički zakon koji, rekao bih, valorizuje stanje defakto, ono što je Vlada Republike Srbije, doduše, suprotno pravnim normama, uradila svojom odlukom, mislim još u vreme tzv. prelazne vlade. U svakom slučaju, mislim da je dobro da se ova oblast reguliše zakonom.
Iz tog razloga poslanička grupa SRS-a ni u kom slučaju ne može da bude protiv ovoga, jer mislimo da se time oslobađaju građani jedne obaveze za kojom je u ovom trenutku prestala obaveza. Ta obaveza mora da pređe na državu i država je ta koja mora da preduzme mnogo više da napravi prave programe, nego što je to činila do sada, da učini sve da se vidi na koji način će zaštititi tu socijalnu sferu našeg društvenog života, na koji način će zaštititi one koji su najugroženiji, ako hoćete, posebno one koji su ostali bez posla još pre dve godine, u vreme NATO agresije i koji od tada, osim onoga što je izdvajano za garantovanu zaradu ili minimalnu zaradu, kako danas to nazivate, ništa drugo nemaju. Pitanje je da li oni sebi i svojoj porodici mogu da obezbede egzistenciju. Zato bi bilo dobro i zato očekujemo od Vlade Republike Srbije da će po tom pitanju preduzeti značajnije korake. Hvala vam.

Da li se još neko javlja od predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik, gospodin Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, SPS će glasati za Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava. SPS će glasati za Predlog ovog zakona iz razloga što je ovaj zakon u toku svoje primene pokazao opravdanost i sve ono pozitivno što je i postavljeno kao cilj prilikom njegovog usvajanja. Naime, treba podsetiti da je ovaj zakon usvojen kao jedna namera Vlade, u odnosu na ono što se zbivalo u našoj zemlji u periodu NATO agresije, da reši nagomilane ekonomsko - socijalne probleme.
Naime, za 11 nedelja ili 79 dana, koliko je trajala agaresija NATO-a na našu zemlju i za vreme varvarskog, sistematskog bombardovanja cele teritorije naše zemlje, uništeno je mnogo toga što je predstavljalo privredni potencijal i što je bilo od izuzetnog značaja za građane ove zemlje. Uništeno je nekoliko desetina hiljada objekata, kuća, zgrada, uništen je veliki broj privrednih objekata, oštećeno je, delimično ili potpuno, preko 144 velikih preduzeća, uništene su velike fabrike, pogođeno je nekoliko termoelektrana, sistema napajanja električnom energijom, autobuske i železničke stanice, predškolske ustanove, škole i tako dalje. Znači, oštećeno je mnogo toga što je bilo važno za život građana. Reagujući na takvu situaciju, Vlada Republike Srbije je 5. maja 1999. godine donela ekonomsko - socijalni program zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća.
Taj program je da podsetim, imao kratkoročne i dugoročne mere. Kratkoročne, koje su bile usmerene na obezbeđivanje, koje su imale socijalni karakter i bile su usmerene na obezbeđivanje garantovane zarade zaposlenih i ove dugoročne mere koje su u stvari bile usmerene na finansiranje programa, naravno, pod povoljnim uslovima, programa kojima bi se obezbedilo trajno zapošljavanje radnika koji su ostali bez posla. U ove mere tadašnje vlade spadale su i osnivanje malih i srednjih preduzeća, vraćanje radnika na poljoprivredne posede, novi programi u okviru obnovljenih preduzeća, preuzimanje radnika od strane drugih preduzeća, isplata 24 prosečne mesečne neto zarade uz prestanak radnog odnosa.
Ovo pominjem zato što su svi ovi programi, i kraktoročni i durogorčni, finansirani sredstvima solidarnosti koja su prikupljena na osnovu ovih zakona. Naravno, Vlada je u okviru realizacije ovog programa donela jedan operativni program mera gde su bili taksativno utvrđeni svi elementi od značaja za sprovođenje ovog programa. U realizaciji ovog ekonomsko-socijalnog programa, Vlada je obrazovala jednu grupu, nekoliko ministarstva je bilo angažovano, pored Ministarstva za nauku i tehnologiju, uključena su bila i Ministarstva za poljoprivredu, Ministarstvo za finansije, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Republički zavod za tržište rada, Republički fond za razvoj, Narodna banka i druge poslovne banke.
Ovo pominjem zato što je namena sredstava bila jasno utvrđena kao i kako se troše. Da je zakon pokazao svoju opravdanost, potvrđuje i obrazloženje ovog zakona, odnosno struktura rashoda koja je data u obrazloženju o prestanku važenja ovog zakona. Samo da podsetim, čisto po strukturi, u odnosu na 6 milijardi i 373 miliona dinara, koliko je sredstava prikupljeno ovim zakonom, potošeno je 6 milijardi 371 milion, znači preko 99%. Od toga rashodi su u odnosu na postavljene namene, trošeni na sledeći način - za 24 prosečne zarade potrošeno je preko 11% sredstava, za kredite u poljoprivredi, preuzimanje zaposlenih iz porušenih preduzeća, sanaciju porušenih preduzeća, vraćanje zaposlenih na radna mesta i za kratkoročne kredite preko 65% sredstava, za garantovane zarade i doprinose za socijalno osiguranje preko 3%.
Potrošen je deo novca za nabavku namirnica za radnike iz porušenih preduzeća, deo novca je pozajmljen i to državnim institucijama u iznosu od 13% od ovih ukupnih sredstava, i to - Direkciji za obnovu zemlje, budžetu Republike Srbije, Fondu PIO, Ministarstvu poljoprivrede, Direkciji za robne rezerve i drugim državnim institucijama i naravno, na osnovu socijalne humanitarne aktivnosti, isplaćeno je preko 5% sredstava. Ovo pominjem sve iz razloga...

Gospodine Obradoviću, samo da vas potsetim da smo ograničili diskusiju na pet minuta, imate pravo za drugo javljanje.

Hvala. Upravo sam hteo da završim. Ovo sam pomenuo, strukturu rashoda iz prostog razloga što se iz nje vidi da je zakon opravdao razloge zbog kojih je donesen  i SPS će glasati za usvajanje ovog predloga zakona kojim  Zakon o sredstvima solidarnosti prestaje da važi.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da budem kratak, čini mi se da je ovaj zakon dobar pre svega što država ponovo na sebe preuzima obavezu socijalnog staranja o svima onima koji za takvim nečim iskazuju potrebu. Dakle, sa građana Srbije skidamo jednu vrstu obaveze koju su oni sami po  sebi teško podnosili, koju su javno kritikovali, između ostalog, zbog takve kritike je prvo uredbom, istina na potpuno opravdan način, kritikovao je gospodin Vučić što nisu postojale prektične mogućnosti da se donese ovaj zakon - njegova primena stopirana, a potom ovim zakonom stavljamo tačku, verujem na jedan deo naše istorije, koji sam po sebi ne želimo više da se ponovi. Mislim da imamo dovoljno primera i da ćemo na osnovu tih primera znati kako da se ponašamo u situacijama u kojima bi mogli posezati za njima.
Što se tiče ovog zakona, mislim da ćemo o njemu konkretnije moći da govorimo kada budemo govorili o 21. tački dnevnog reda, odnosno kada pred poslanicima bude završni račun budžeta Republike Srbije za 2000. godinu. Mislim da, istovremeno, sve ono što je prethodilo ovakvom predlogu i uredbi s kraja prošle godine, a tu mislim na veoma jasne, konkretne i snažne zahteve koji su stigli iz privrede za povlačenje ovog zakona i za odustajanja od njegove primene, da jedan takav stav društva, sasvim sigurno jeste dovoljna opomena svima nama koji danas kreiramo politiku u društvu i koji razmišljamo o nivou opterećenja svakog onog ko danas nešto u ovoj zemlji radi.
Građani nisu bili spremni, bar ne oni koji rade, da snose isključivi teret čitavog ovog našeg dela društva koji zavisi od njih i zato mi danas moramo, kada kritikujemo predloge Vlade, kada kritikujemo restriktivnu politiku koju Vlada vodi po pitanju smanjenja obaveza koje ima prema zaposlenima, razmišljati pre svega o mogućnosti društva da iznese taj teret. Dakle, ovaj zakon je podsticajan zbog nesposobnosti našeg društva da u apsolutnoj meri odgovori potrebama koje postoje. Dobar je zato što država na sebe preuzima tu obavezu i zato što se u njemu kaže da će Vlada realizovati sve one projekte koji su bili finansirani iz sredstava koja su dobijena ovim zakonom, da će se to činiti sredstvima dobijenim po drugim principima, pre svega tu mislim na poreze i tu mislim na sredstva koja su definisana budžetom, kao sredstva namenjena prekvalifikaciji radne snage koja će stići bilo preko donatora, bilo kroz druge programe o kojima smo mi ranije govorili i o kojima unapred vodimo računa.