Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 134 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su odsustvo prijavili sledeći narodni poslanici: Ljubiša Đoković, Bogoljub Zečević, Željko Tomić, Ratimir Svirčević, Mujo Muković, Mihajlo Marković, Ištvan Išpanovič, Juhas Atila, Vojislav Došen, Dragan Šutanovac, Veselin Janković, Karolj Kermeci, Kasa Jožef, Miroslav Martić, Miloš Radivojčević, Branko Bešević, Milka Marinković, Zeldžo Hurić, Branislav Grubački, Petar Mišić, Branislav Pomoriški, Ljubomir Slavković. Samo pre podne odsutne - Neda Arnerić i Gordana Čomić, a popodne Boško Ničić i Stanko Kovačević.

Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Podsećam vas da smo, na sednici od 11. maja, nakon usvajanja amandmana narodnog poslanika Tomislava Nikolića na član 5. Predloga zakona o platama u državnim organima i javnim službama i ukazivanja od strane više narodnih poslanika, konstatovali da je, zbog nesaglasnosti tako usvojenog amandmana na tekst Predloga zakona, neophodno da se zastanje sa usvajanjem Predloga zakona u celini i zatraži od Zakonodavnog odbora da, u saradnji sa predlagačem zakona, razreši ova pitanja, u skladu sa članom 135. Poslovnika Narodne skupštine.

Tim povodom, Zakonodavni odbor je održao svoju sednicu, na kojoj je zaključio da je neophodno da se izvrše dodatne konsultacije sa predlagačem zakona, koje nije bilo moguće obaviti u kratkom roku, pa je predloženo da Narodna skupština, u smislu člana 135. Poslovnika Narodne skupštine, zastane sa radom po ovoj tački dnevnog reda dok se ne obavi potrebno usaglašavanje.

Pošto u nastavku sednice Narodne skupštine nije bilo kvoruma, pa o ovom predlogu nismo mogli da se izjasnimo, sada stavljam na glasanje predlog Zakonodavnog odbora, da se zastane sa radom po 16. tački dnevnog reda - Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama, dok se ne obave potrebna usaglašavanja teksta Predloga zakona sa usvojenim amandmanima, a da Narodna skupština nastavi rad po 17. tački dnevnog reda.

Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem o ovom predlogu Zakonodavnog odbora.

Za 142, protiv niko, uzdržan jedan, nije glasalo 9, ukupno prisutna 152 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog Zakonodavnog odbora da se zastane sa 16. tačkom dnevnog reda i da se pređe na 17. tačku dnevnog reda.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Srđa Popović.

Reč je o članu 88. stavu 1. Poslovnika, ne radi se o povredi, nego o mom pravu da predložim. Znači, pošto po ovoj tački dnevnog reda nema mnogo amandmana, predlažem da, u skladu sa stavom 1. člana 88. Poslovnika, odlučimo da rasprava po ovoj tački dnevnog reda bude skraćena i da iznosi 5 umesto 10 minuta. To je nešto što treba predložiti pre početka pretresa, a mislim da je sada adekvatno vreme da se o ovome izjasnimo. Tako bi malo ubrzali rad Skupštine i ovu tačku dnevnog reda priveli kraju. Molim Narodu skupštinu da se o ovome izjasni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da nema vleiki broj amandmana, jer je svojevremeno, mimo zakona, dakle, uredbom, podzakonskim pravnim aktima Vlade Srbije de facto ukinut zakon. Sada se donosi zakonsko rešenje, koje bi to, reklo bi se, stavilo u pravni promet onako kako bi to bilo potrebno. Želeo bih samo da ukažem na jedan loš manir. Teško da bi iko diskutovao duže od 5 minuta po ovom zakonu i teško da bi iko govorio više, a posebno što nema mnogo amandmana.

Ono što bih želeo da kažem, ne znam zbog čega bi bilo potrebno da se upravo zato ograničava vreme narodnim poslanicima, da se preduzimaju nepopularne mere, da smete da govorite ovoliko ili onoliko. Recimo, nisam planirao da govorim ni toliko vremena, jer ne znam o čemu bih mogao da govorim na osnovu ovakvog zakona duže od 5 minuta. Ovo mi se samo čini kao uvod u neke nove mere, koje planira da preduzme poslanička većina, a koje mediji najavljuju, dakle, prvo skraćivanje diskusija, a zatim ukidanje prenosa itd. Prosto iz principijelnih političkih razloga, razume se kao i uvek i kada je bila u opoziciji i kada je bila na vlasti, SRS ovaj predlog neće prihvatiti.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Srđe Popovića da diskusija bude ograničena na 5 minuta po 17. tački dnevnog reda.
Za 106, protiv 42, uzdržanih 5, nije glasalo 8, ukupno 161 narodni poslanik.
Konstatujem da je usvojen predlog narodnog poslanika Srđe Popovića da diskusija po ovoj tački dnevnog reda bude ograničena na 5 minuta.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O SREDSTVIMA SOLIDARNOSTI ZA ZAPOSLENE KOJI SU PRIVREMENO OSTALI BEZ POSLA USLED RATNIH DEJSTAVA
Primili se Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, koji su prihvatili Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.
Otvaram načelni pretres.
Da li reč želi predstavnik predlagača? (Da.) Izvolite.
Reč ima ministar za rad i zapošljavanje, gospodin Dragan Milovanović.

Poštovani narodni poslanici, samo nekoliko rečenica vezano za ovaj zakon. Poznato vam je da je ovaj zakon praktično prestao sa važenjem uredbom Vlade 17. novembra 2000. godine. Potrebno je samo da sada Skupština donese odluku o formalnom prestanku važenja tog zakona. Ja ću vam izneti samo nekoliko podataka vezano za sredstva koja su prikupljena od dnevnice solidarnosti i način na koja su ona utrošena. U periodu od 25. aprila 1999. godine do 2. februara 2001. godine skupljena su sredstva u ukupnom iznosu od 6.373.175.163, 81 dinar. U istom periodu ostvareni su rashodi u ukupnom iznosu od 6.371.002.809,81 dinar i to po sledećim osnovama: za isplatu 24 zarade, odnosno za otpremninu ljudi koji su ostali bez radnog mesta 704.730.047 dinara; za radnike koji su preuzeti iz firmi koje su porušene u NATO bombardovanju utrošeno 4.181.920.627,92 dinara; garantovanih zarada, sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, isplaćeno je 211.371.726 dinara i po ovom osnovu izvršena je isplata u tri mesečne garantovane zarade za 163.000 zaposlenih u Republici; isplaćeno je, po osnovu garantovanih zarada sa prapidajućim doprinosima, za radnike sa Kosova i Metohije, u ukupnom iznosu 65.400.000 dinara za 41.000 radnika; isplaćeno je za nabavku namirnica za zaposlene iz agresije porušenih preduzeća 41.817.313 dinara; pakete je primilo otprilike 115.000 radnika.
Iz ovih sredstava je na ime pozajmica isplaćeno ukupno 819.341.583 dinara, i to: Republičkoj direkciji za obnovu zemlje - 365.422.144 dinara; budžetu Republike Srbije - 216.119.060 dinara; Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - 117.398.774 dinara i ostale pozajmice su otprilike oko 120.401.604.
Predviđeno je ovim zakonom da pozajmice i sredstva koja nisu uplaćena, a koja moraju bitu uplaćena, budu utrošena na finansiranje i zapošljavanje nezaposlenih. To je jedini deo u ovom zakonu koji, čini mi se, ispunjava ono zbog čega su radnici u Srbiji, penzioneri, izdvajali ove dnevnice solidarnosti. Mislim da kod ovog zakona nema nekih velikih diskusija i predlažem Skupštini da ovaj zakon usvoji.

Zahvaljujem ministru.
Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik, gospodin Aleksandar Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe.
(Dobacivanje iz sale: Vreme.)

Dame i gospodo, zbog javnosti, nisam ni stigao do govornice, a neki poslanici DOS-a su već vikali - vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, citiram ministra Vlade Republike Srbije, koji je malopre govorio. Prva rečenica mu je bila, nisam do kraja zapisao, nisam stigao, ali ono što sam zapisao je vrlo interesantno i potvrđuje ono o čemu sam govorio malopre. Ministar je rekao: "Zakon je prestao sa važenjem uredbom Vlade Republike Srbije", i iza toga je naveo određeni datum, ne znam tačno koji. Kako to, gospodine ministre, nižim pravnim aktom, u hijerarhiji pravnih akata, može da bude ukinut viši pravni akt? Gde to ima, u kojoj zemlji na svetu? U kojoj zemlji na svetu podzakonskim pravnim aktom može biti ukinut zakonski pravni akt?
Srpska radikalna stranka se još ranije, u periodu pre nego što je DOS došao na vlast, zalagala za ukidanje obaveza iz tzv. dnevnice solidarnosti. Bilo bi, rekao bih, demagoški i bilo bi nekorektno da sada kažemo da smo protiv zakonskog rešenja. Mi smo bili protiv nepravnog rešavanja ovakvog problema, ali suštinski mislimo da bi takvu vrstu obaveze za građane Srbije trebalo ukinuti. Ono što postoji kao problem i ono sa čim ćemo se suočavati u svakom slučaju, jeste činjenica da nisu rešeni problemi onih ljidi koji su ostali bez posla posle dejstava NATO agresije.
Nedavno sam boravio u Čačku i tamo sam čuo za one fabrike koje su pogođene, posebno "Cer", da tamo i dalje ništa ne radi ili gotovo ništa. "Sloboda" se povratila, ona je i ranije uspešno radila i čini nam se da će i sada moći da posluje na tržištu, da li baš onako kako je to moglo da bude ili ne, to ćemo tek videti, zavisi od sposobnosti rukovodstva. Recimo, za "Cer" i mnoge druge fabrike nema nikakvih rešenja, niti za te radnike. Bilo je dobro da je uz ovaj zakonski projekat usledio određeni projekat iz radno - socijalnog zakonodavstva, koji je ministar Vlade mogao ovde da predloži, da se vidi kako će se na konkretan način rešavati njihovi problemi.
Ovo što se navodi u obrazloženju sadržine zakona Vlade Republike Srbije, gde se kaže da sredstva koja se nalaze na računu ministarstva i sredstva koja će se ostvariti na ime vraćanja pozajmica i sredstva preostala po realizaciji usvojenih ekonomsko - socijalnih programa, koristiće se za rešavanje viškova zaposlenih. To je samo pitanje koje nam se nameće povodom onoga o čemu smo već razgovarali.
Dakle, osim ovih slučajeva, gde već imamo određeni broj ljudi koji je ostao bez posla, koliko će još novih ljudi ostati bez zaposlenja, na koji način će se napraviti kvalitetni socijalni program kojim će se ti problemi rešiti, da li će ga uopšte biti, da li će država to znati, da li će to moći uopšte da rešava? Dakle, to su mnogo ozbiljniji problemi sa kojima bi trebalo da se suočimo. Ovo je jedan tehnički zakon koji, rekao bih, valorizuje stanje defakto, ono što je Vlada Republike Srbije, doduše, suprotno pravnim normama, uradila svojom odlukom, mislim još u vreme tzv. prelazne vlade. U svakom slučaju, mislim da je dobro da se ova oblast reguliše zakonom.
Iz tog razloga poslanička grupa SRS-a ni u kom slučaju ne može da bude protiv ovoga, jer mislimo da se time oslobađaju građani jedne obaveze za kojom je u ovom trenutku prestala obaveza. Ta obaveza mora da pređe na državu i država je ta koja mora da preduzme mnogo više da napravi prave programe, nego što je to činila do sada, da učini sve da se vidi na koji način će zaštititi tu socijalnu sferu našeg društvenog života, na koji način će zaštititi one koji su najugroženiji, ako hoćete, posebno one koji su ostali bez posla još pre dve godine, u vreme NATO agresije i koji od tada, osim onoga što je izdvajano za garantovanu zaradu ili minimalnu zaradu, kako danas to nazivate, ništa drugo nemaju. Pitanje je da li oni sebi i svojoj porodici mogu da obezbede egzistenciju. Zato bi bilo dobro i zato očekujemo od Vlade Republike Srbije da će po tom pitanju preduzeti značajnije korake. Hvala vam.

Da li se još neko javlja od predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik, gospodin Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, SPS će glasati za Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava. SPS će glasati za Predlog ovog zakona iz razloga što je ovaj zakon u toku svoje primene pokazao opravdanost i sve ono pozitivno što je i postavljeno kao cilj prilikom njegovog usvajanja. Naime, treba podsetiti da je ovaj zakon usvojen kao jedna namera Vlade, u odnosu na ono što se zbivalo u našoj zemlji u periodu NATO agresije, da reši nagomilane ekonomsko - socijalne probleme.
Naime, za 11 nedelja ili 79 dana, koliko je trajala agaresija NATO-a na našu zemlju i za vreme varvarskog, sistematskog bombardovanja cele teritorije naše zemlje, uništeno je mnogo toga što je predstavljalo privredni potencijal i što je bilo od izuzetnog značaja za građane ove zemlje. Uništeno je nekoliko desetina hiljada objekata, kuća, zgrada, uništen je veliki broj privrednih objekata, oštećeno je, delimično ili potpuno, preko 144 velikih preduzeća, uništene su velike fabrike, pogođeno je nekoliko termoelektrana, sistema napajanja električnom energijom, autobuske i železničke stanice, predškolske ustanove, škole i tako dalje. Znači, oštećeno je mnogo toga što je bilo važno za život građana. Reagujući na takvu situaciju, Vlada Republike Srbije je 5. maja 1999. godine donela ekonomsko - socijalni program zapošljavanja i obnove ratom oštećenih preduzeća.
Taj program je da podsetim, imao kratkoročne i dugoročne mere. Kratkoročne, koje su bile usmerene na obezbeđivanje, koje su imale socijalni karakter i bile su usmerene na obezbeđivanje garantovane zarade zaposlenih i ove dugoročne mere koje su u stvari bile usmerene na finansiranje programa, naravno, pod povoljnim uslovima, programa kojima bi se obezbedilo trajno zapošljavanje radnika koji su ostali bez posla. U ove mere tadašnje vlade spadale su i osnivanje malih i srednjih preduzeća, vraćanje radnika na poljoprivredne posede, novi programi u okviru obnovljenih preduzeća, preuzimanje radnika od strane drugih preduzeća, isplata 24 prosečne mesečne neto zarade uz prestanak radnog odnosa.
Ovo pominjem zato što su svi ovi programi, i kraktoročni i durogorčni, finansirani sredstvima solidarnosti koja su prikupljena na osnovu ovih zakona. Naravno, Vlada je u okviru realizacije ovog programa donela jedan operativni program mera gde su bili taksativno utvrđeni svi elementi od značaja za sprovođenje ovog programa. U realizaciji ovog ekonomsko-socijalnog programa, Vlada je obrazovala jednu grupu, nekoliko ministarstva je bilo angažovano, pored Ministarstva za nauku i tehnologiju, uključena su bila i Ministarstva za poljoprivredu, Ministarstvo za finansije, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Republički zavod za tržište rada, Republički fond za razvoj, Narodna banka i druge poslovne banke.
Ovo pominjem zato što je namena sredstava bila jasno utvrđena kao i kako se troše. Da je zakon pokazao svoju opravdanost, potvrđuje i obrazloženje ovog zakona, odnosno struktura rashoda koja je data u obrazloženju o prestanku važenja ovog zakona. Samo da podsetim, čisto po strukturi, u odnosu na 6 milijardi i 373 miliona dinara, koliko je sredstava prikupljeno ovim zakonom, potošeno je 6 milijardi 371 milion, znači preko 99%. Od toga rashodi su u odnosu na postavljene namene, trošeni na sledeći način - za 24 prosečne zarade potrošeno je preko 11% sredstava, za kredite u poljoprivredi, preuzimanje zaposlenih iz porušenih preduzeća, sanaciju porušenih preduzeća, vraćanje zaposlenih na radna mesta i za kratkoročne kredite preko 65% sredstava, za garantovane zarade i doprinose za socijalno osiguranje preko 3%.
Potrošen je deo novca za nabavku namirnica za radnike iz porušenih preduzeća, deo novca je pozajmljen i to državnim institucijama u iznosu od 13% od ovih ukupnih sredstava, i to - Direkciji za obnovu zemlje, budžetu Republike Srbije, Fondu PIO, Ministarstvu poljoprivrede, Direkciji za robne rezerve i drugim državnim institucijama i naravno, na osnovu socijalne humanitarne aktivnosti, isplaćeno je preko 5% sredstava. Ovo pominjem sve iz razloga...