Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, nisam mislio da ću danas izlaziti za govornicu, ali sam očekivao i da neće mnogo govoriti pojedinci, koji su se na početku deklarisali o ovom zakonu kao o tehničkom zakonu i najavili takođe da neće diskutovati, da će to biti relativno kratka rasprava.
Mislio sam - ako će biti kratka rasprava, da će biti konstruktivna i da ćemo danas, kada govorimo o solidarnosti, bez obzira sa koje strane posmatrali tu etičku kategoriju, da ćemo se držati nekih principa i da ćemo možda, na trenutak, prevazići sebe, biti iznad samih sebe, bar neki od nas, i imati nekog osnovnog dostojanstva.
Pošto to nije slučaj, onda mi dozvolite da se kratko osvrnem više na dosadašnje diskusije nego na sam zahtev, jer se zakonom faktički reguliše ono što je uredbom već regulisano.
Želim samo da vas podsetim da me je diskusija pojedinih ljudi ovde, pojedinih narodnih poslanika, ponovo podsetila na onu narodnu "Sve je merljivo, samo je ljudska glupost i ljudski bezobrazluk nemerljiv". Danas smo to videli na delu.
Onako kako pojedinci diskutuju o žrtvama i kako prilaze tom problemu to jasno potvrđuje. Bilo bi za njih bolje da su se uzdržali od diskusije, jer to što su oni govorili govori o njima. Uveren sam da će narod, birači, ljudi koji posmatraju šta se dešava u ovom domu, to razumeti.
Drugo, sve ono što se desilo oko Kosova, u vezi sa Kosovom i na Kosovu, je civilizacijska sramota, podjednako za Zapad, a posebno u liku SAD i NATO, kao i za režim Slobodana Miloševića. Kako ćemo mi izaći na kraj sa Zapadom, sa SAD-om, sa NATO-om, to ćemo videti. Kako smo izlazili do sada, to smo videli. Ali, mi smo ovde da bismo pozvali na odgovornost one koji su u tome učestvovali i koji su doveli do toga da se desi sa Kosovom, u vezi sa Kosovom i na Kosovu, oko Kosova, ono što se desilo.
Neki od njih sede i ovde u ovoj sali i nalaze se u ulozi narodnih poslanika. Meni je žao zbog toga što je to tako.