... A izrekla je opomenu poslaniku koji se isključivo pozvao na njegove reči, ponovio isto ono što je on rekao. A ni reč niste rekli kada je govorio o ljudskoj gluposti i bezobrazluku. Ali, to je izjava sa kojom se slažem. To je tačno gospodine Vukšiću. Nemerljiva je i bezgranična ljudska glupost i ljudski bezobrazluk. U to nema sumnje. Sve ono što ste demonstrirali sa ove govornice, upravo je najbolji primer.
A, što se tiče ovog zakona i onoga o čemu smo govorili, gospodin Vukšić, tzv. dejtonski, nam je ukazao - pošto je on bio jedan od onih koji su savetovali Slobodana Miloševića, nemojte da se čudite gospodine Ivkoviću, što je ovako prošao Slobodan Milošević, ovakvi su bili oko njega, oni su ga savetovali i nije čudo što se nalazi tamo gde se nalazi kako nije kriv NATO, nego su krivi neki drugi. Prelazim na zakon, da se više ne sekirate, jer ne daj bože da smo mi govorili 5 minuta o onome o čemu je govorio gospodin Vukšić, već bismo bili na putu za Prokuplje, Prijepolje. Ko zna gde biste nas sve izbacili.
Dakle, što se tiče same NATO odgovornosti, zbog čega je donet Zakon o sredstvima solidarnosti, čini nam se da kada neko izvrši takav zločin, za zaločin nema nikakvog opravdanja. Ne možete, sve i da postoji, da fiktivno uzmemo određenu stvar, da sam vas uvredio, a da vi posle toga uzmete i ubijete i mene i celu porodicu, to bi bio ne samo neadekvatan odgovor, ne prekomerna upotreba sile, već zločin.
A, ovde čak nije bilo ni toga. Nismo mi želeli da uzmemo i sačuvamo Kaliforniju, Teksas ili Arizonu u Americi, već je naša namera samo bila da Kosovo i Metohija budu u Srbiji i ništa više od svega toga. Da se ne dozvoli svakodnevno ubijanje Srba. Da se, naravno, država obračuna sa teroristima. Samo zbog toga, i ništa više.
I, samo zbog toga i ni zbog čega više NATO pakt je bombardovao ovu zemlju, ubijao naše ljude, rušio našu infrastrukturu i uništavao sve što je stigao. To je ključni razlog. To je suština. A, šta mi imamo posle svega i kakve sve probleme posle svega toga. Ključni problem je kako da se naplati ratna šteta i kako da dobijemo ratnu odštetu.
Umesto da se dogovaramo, da vidimo koji su najbolji mogući načini, na koje sve načine možemo da izdejstvujemo taj novac, gde sve da tražimo, kako sve to da dokazujemo, tu se radi o ogromnom novcu, tu se radi o stotinama milijardi maraka, to je nešto zbog čega može i od čega ova država može, ne samo da preživljava, već dobro da živi i da ulaže u svoju budućnost, a mi se toga odričemo i onda ćemo još da optužujemo Srbe, da su krivi za to što su američke bombe padale na njih, ne bi li vam dozvolili i dali agreman da budete ambasador u Švajcarskoj, ili u nekoj drugoj zemlji. A neće sada da vam ga daju, jer ste sarađivali sa Slobodanom Miloševićem, bili tamo aktivni u vojnoj službi itd. pa sada je potrebno, da biste im se dodvorili na takav način, potrebno je da što više napadate sopstveni narod, sopstvenu vojsku, rukovodstvo Srbije i SRJ itd.
To nije ni moralno, u krajnjoj liniji, i zato mislim da, kada usvojimo ovaj zakon, i predlažem Vladi Republike Srbije, da razmotri to i da poslanička većina u Narodnoj skupštini razmotri ono što je važno, ono što je zaista od vitalnog značaja - kako možemo da dobijemo novac, naš novac, ono što nama pripada, a to je novac od ratne štete.