DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.05.2001.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

14.05.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:20

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama (načela) – rasprava je prekinuta (2001)
  • Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava (načela) (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju (načela) (2001)
  • Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava (načela) – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju (načela) – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Gospodine Obradoviću, samo da vas potsetim da smo ograničili diskusiju na pet minuta, imate pravo za drugo javljanje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Hvala. Upravo sam hteo da završim. Ovo sam pomenuo, strukturu rashoda iz prostog razloga što se iz nje vidi da je zakon opravdao razloge zbog kojih je donesen  i SPS će glasati za usvajanje ovog predloga zakona kojim  Zakon o sredstvima solidarnosti prestaje da važi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da budem kratak, čini mi se da je ovaj zakon dobar pre svega što država ponovo na sebe preuzima obavezu socijalnog staranja o svima onima koji za takvim nečim iskazuju potrebu. Dakle, sa građana Srbije skidamo jednu vrstu obaveze koju su oni sami po  sebi teško podnosili, koju su javno kritikovali, između ostalog, zbog takve kritike je prvo uredbom, istina na potpuno opravdan način, kritikovao je gospodin Vučić što nisu postojale prektične mogućnosti da se donese ovaj zakon - njegova primena stopirana, a potom ovim zakonom stavljamo tačku, verujem na jedan deo naše istorije, koji sam po sebi ne želimo više da se ponovi. Mislim da imamo dovoljno primera i da ćemo na osnovu tih primera znati kako da se ponašamo u situacijama u kojima bi mogli posezati za njima.
    Što se tiče ovog zakona, mislim da ćemo o njemu konkretnije moći da govorimo kada budemo govorili o 21. tački dnevnog reda, odnosno kada pred poslanicima bude završni račun budžeta Republike Srbije za 2000. godinu. Mislim da, istovremeno, sve ono što je prethodilo ovakvom predlogu i uredbi s kraja prošle godine, a tu mislim na veoma jasne, konkretne i snažne zahteve koji su stigli iz privrede za povlačenje ovog zakona i za odustajanja od njegove primene, da jedan takav stav društva, sasvim sigurno jeste dovoljna opomena svima nama koji danas kreiramo politiku u društvu i koji razmišljamo o nivou opterećenja svakog onog ko danas nešto u ovoj zemlji radi.
    Građani nisu bili spremni, bar ne oni koji rade, da snose isključivi teret čitavog ovog našeg dela društva koji zavisi od njih i zato mi danas moramo, kada kritikujemo predloge Vlade, kada kritikujemo restriktivnu politiku koju Vlada vodi po pitanju smanjenja obaveza koje ima prema zaposlenima, razmišljati pre svega o mogućnosti društva da iznese taj teret. Dakle, ovaj zakon je podsticajan zbog nesposobnosti našeg društva da u apsolutnoj meri odgovori potrebama koje postoje. Dobar je zato što država na sebe preuzima tu obavezu i zato što se u njemu kaže da će Vlada realizovati sve one projekte koji su bili finansirani iz sredstava koja su dobijena ovim zakonom, da će se to činiti sredstvima dobijenim po drugim principima, pre svega tu mislim na poreze i tu mislim na sredstva koja su definisana budžetom, kao sredstva namenjena prekvalifikaciji radne snage koja će stići bilo preko donatora, bilo kroz druge programe o kojima smo mi ranije govorili i o kojima unapred vodimo računa.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč od predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
    Prvi prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Jovan Deretić.
    ...

    Jovan Deretić

    Poštovana gospođo potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je još jedan Predlog zakona, u stvari ukida se jedan zakon koji je ukinut dok je nova garnitura došla na vlast, sa nekim podzakonskim aktom.
    Neko se žurio da taj zakon o sredstvima solidarnosti što pre skine sa dnevnog reda, da ga ukine. Gospodo, radi se o žrtvama rata, o jednom delu srpskog naroda koji je neprijateljska agresija ostavila bez zaposlenja i bez krova nad glavom. Kakvo smo mi društvo, kakva smo mi država, da jedan deo našeg naroda koji je nastradao usled ratnog dejstva ostavimo na ulice. Da li to Srbija može dozvoliti? Ne, gospodo. Ovo je nacionalna sramota. Zašto se gospoda na vlasti nije obavezala da preuzme ove dužnosti koje hoće navodno da skinu sa tereta građana. Treba to skinuti sa tereta građana, to nije bilo popularno, građani su to prihvatali kao jednu nacionalnu dužnosti. Sada, evo neka obećanja koja mi liče na čistu demagogiju.
    Vlada će se pobrinuti tamo kroz neke donatorske projekte, kojih nigde nema, da pomogne onima koji su nastradali u ratnoj agresiji. To je jeftina demagogija, a s druge strane se kaže da se što pre stavi tačka na ovo, da se više nikada ne desi, kao da smo mi krivi, kao da su žrtve krive što ih je agresor napao i ostavio bez sredstava za život.
    S druge strane, ove žrtve treba da se obezbede iz sredstava ratne štete. Gde je ratna šteta? Ova vlada ne samo što je ne traži, nego o njoj ni ne govori, jer to je nepopularno u odnosu na agresora koji je iza njih došao, koji je finansirao njihov dolazak na vlast. Kolika je materijalna šteta? Samo materijalna ratna šteta je 32 milijarde dolara, popisano i to je donja granica, jer na Kosmetu nije bilo moguće popisati sve objekte koji su uništetni. Kolika je nematerijalna ratna šteta? Jedan američki institut je tu štetu izračunao na 140 milijardi dolara. Verujem da su oni imali u vidu sve posledice koje je ta agresija nanela, kao i upotreba nedozvoljenog oružja, atomskog otpada i municije sa nuklearnim punjenjem.
    Koliko će biti posledica bolesti, koliko pretrpljenih stresova kod naših građana i dece zbog te agresije? O tome se ne govori. Ovde se izjašnjavaju i opozicione grupe - glasaćemo za taj zakon, koji je već inače i ukinut. Ja vama kažem da je to nacionalna sramota. Glasajte svi, ja neću.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Dajem reč narodnom poslaniku Radiču Jokoviću, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik gospodin Ljubomir Kragović.
    ...

    Radič Joković

    Poštovana gospođo potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, cenenji članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja dolazim iz opštine Lučane, tačnije iz samog Lučana, koji su za vreme NATO agresije stravično oštećeni i iz tih razloga nisam mogao da preskočim i da se ne javim za diskusiju. Moram da kažem da je stradao "Milan Blagojević", kao hemijska industrija, koja u svom sastavu ima dva preduzeća, i to preduzeće Namenska proizvodnja i preduzeće Hemija. Nažalost, pored Namenske proizvodnje, nama su stradali i najvitalniji pogoni u preduzeću Hemija, kao što su proizvodnja karboksimetil celuloze, koja je bila i izvoznog karaktera i proizvodnja PVC cevi sa armaturama. Da ne pričam o štetama koje su nanete u preduzeću Namenska proizvodnja, gde je 29 objekata sravnjeno sa zemljom, a preko 40 objekata je oštećeno iznad 50%, tako da je praktično poslovna aktivnost tih preduzeća svedena na nulu.
    Ekonomsko-socijalnim merama i programom Vlade Republike Srbije interventno je nešto učinjeno, međutim na dugoročnom planu, ovo što je već rečeno, nije završen taj ciklus. Javljam se iz tih razloga i tražim na neki način da Vlada preuzete obaveze, koje su na neki način odobrene od strane prethodne Vlade, uzme i izvrši u što kraćem roku, jer ovih dana, zahvaljujući velikom entuzijazmu, kako izvođača radova, tako i samih radnika u Preduzeću Namenska proizvodnja, bazični pogon za proizvodnju nitro celuloze je obnovljen, revitalizovan i sa umanjenim kapacitetom prilagođenim novim potrebama, pušten je ovih dana u rad.
    Međutim, to je samo jedna od, tako da kažem, tehnologija koje treba podići na lokaciji u Lučanima, iz razloga što je namenska porizvodnja u Lučanima jedna bitna karika u proizovdnji namenskih artikala za potrebe Vojske Jugoslavije i da ostali finalizeri u okviru vojnoprivrednog sektora ne mogu da rade bez te proizvodnje ili će biti orijentisani na uvoz. Znači, od te ogromne štete samo je deo štete nadomešten što se tiče privrede.
    Što se tiče društvenih objekata, društvenog standarda, tu smo nekako uspeli uz pomoć donatora, a pre svega bih pohvalio Švajcarsku humanitarnu organizaciju SDR, uz čiju pomoć smo uspeli da saniramo štete koje su nanete...
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Gospodine Jokoviću, ako možete samo da se vratite na temu.
    ...

    Radič Joković

    Evo odmah... dečijem vrtiću, školama, kao i domu zdravlja. Mi smo takođe pretrpeli ogromne štete i na privatnim objektima. Direkcija za obnovu zemlje preuzela je na sebe obavezu da izgradi osam porušenih kuća i rok je bio 5. decembar 99. godine. Do današnjeg dana su završene samo tri kuće, a ostalih pet nije završeno. One su u jednom stepenu gotovosti urađene, ali nedovoljno da bi se ljudi mogli useliti u te kuće. Takođe, Direkcija za obnovu zemlje je preuzela na sebe obavezu da izvrši sanaciju 18 značajno oštećenih kuća, međutim i taj posao još nije urađen. Zato apelujem na Vladu da te preuzete obaveze izvrši u narednom periodu.
    Takođe, postavlja se pitanje ratne štete. Mi moramo na neki način znati i utvrditi tačno kolika je ratna šteta. Imam utisak da se u zadnje vreme to prećutkuje. Mislim da je u našem interesu da utvrdimo kolika je ratna šteta, jer je ona po meni ogromna. Procene su različite. Direktna materijalna šteta se pominje od 35 - 36 milijardi dolara, a ide čak preko 150 milijardi. Mi moramo svetu reći kolika je ta šteta i mislim da po važećem zakonu, formirane su komisije po opštinama, rokovi su prošli, trebalo je iskazati tu štetu i niko za to ne pita i mislim da taj posao nije odrađen.
    Trebalo bi da zna ceo svet koliku je štetu NATO agresor naneo ovoj državi i neko bi to ipak morao da nadoknadi. Iz tih razloga predlažem da Vlada Republike Srbije pod hitno odobrena sredstva, koja su ranijim ekonomsko-socijalnim programima odobrena, doznači oštećenim firmama, da bi mogli da izvrše svoje obaveze i da vrate na posao ljude, radnike koji su ostali bez posla, da preuzmu obavezu direkcije, pošto ne znam da li direkcija uopšte postoji, da li radi, znači da preuzmu obavezu direkcije za započete radove, da se završe i da se konačno utvrdi tačan iznos ratne štete koja je naneta od strane NATO agresora našoj zemlji.