Tema je ipak zakon, gospodine Blažiću.

Jedno sa drugim je jako povezano. Jako je povezano, gospođo, ako vi to ne znate, to je strašno povezano, jedno je uzrok, a drugo je posledica. Mi govorimo o jednoj posledici koja je trajala i koju sada skidamo sa dnevnog reda skidanjem ovog zakona. Kako da ne govorim o uzroku kada je taj uzrok bio uslov da bude zakon, a i uslov je da se skine zakon. Prema tome, nemojte stalno pokušavate da na neki način ili da ovim amnestirate NATO pakt od svega onoga što se događalo.
Mogu da nastavim?

Možete,  ali, naravno, da se držite teme dnevnog reda.

Apsolutno, bar se nadam da sam se sve ovo vreme držao teme.

A i vreme će uskoro da vam istekne, peti je minut.

Prema tome, nastaviću da govorim o tim posledicama koje su bile i koje su izazvale ovo što nam se dešavalo. Moram da kažem još jednu stvar, a to je ta pravednost, koja je povezana i sa skidanjem ovog zakona, jer pravednost je ono što imamo, što je vlast nas samih, što nosimo u sebi, što nam nijedna sila ne može nijednim ratom ubiti. Ta pravednost upravo treba da bude vodilja ove diplomatije, koja treba da obezbedi na prvom mestu, da zahteva i traži, pre svega da se nadoknadom ratne štete, ova solidarnost dalje nadoknađuje i plaća.
Svaka druga opcija je izbegavanje toga, svaka druga opcija je amnestiranje NATO zlikovaca za ono što su uradili, svaka druga opcija je nepravda. Prema tome, ovaj zakon, u svakom slučaju, ono što smo mi radikali govorili, treba skinuti sa leđa građana, ali treba natovariti na leđa onih koji su ga na kraju krajeva i izazvali, a ne da nam se sa nekoliko miliona donacija, humanitarnih, sada oslobode za svo zlo koje su ovom narodu naneli.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a sledeći prijavljeni je Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo ukinuti Zakon o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava. Teško je o jednom zakonu, koji je bio jedino moguće rešenje, govoriti kao o nečemu što je dobro. Znate, kada imate samo jedno rešenje, onda ga donosite, bez obzira na to da li je dobro ili ne, jer drugog nema. Nikako ne može da se o ovom zakonu govori, kao o nečemu što je bilo loše.
Zemlja je napadnuta brutalno od strane mnogo jačeg neprijatelja. Fabrike su ostajale bez prostora, krova, mašina, instalacija, infrastrukture, gradovi su ostajali bez fabrika i bez hranioca, a država je morala da reaguje na neki način. Morala, zato što je tog 24. marta, kada su prvi put zajaukale sirene, otpočela u stvari kampanja DOS-a za izbore koji su posle toga održani.
Mi smo, solidarnošću svih građana Srbije uspeli. Da, naravno, o tome nam je potreban jedan jasniji izveštaj, sada kada je promenjena vlast, čisto o utrošku sredstava nam je potreban jedan čist nedvosmisleno jasan izveštaj, ali mi smo uspevali da održimo u pogonu i ono, da ulijemo veru u život i onima koji su videli da sve ono što su godinama izgrađivali, nestaje pred njihovim očima.
Za vreme rata ta obaveza je nastala uredbom predsednika, mada je mogla i Skupština da se sazove, odnosno Skupština je trebalo da bude u stalnom zasedanju, a posle rata smo tu uredbu ukinuli i odmah je pretočili u zakon, čija je funkcija izgradnja vitalnih objekata, dovođenje fabrika u kakve - takve normalne uslove, očigledno prestala, i mi smo se bunili da Direkcija za obnovu gradi stanove koje naplaćuje od građana sredstvima solidarnosti. Zato smo podneli predlog da se ovaj zakon ukine još krajem prošle godine. Šteta što ga i ona skupština u onom sazivu nije ukinula, ali dobro, došli smo do dana današnjeg kada ukidamo Zakon, a sredstva će nam i dalje trebati.
I onda se postavlja jasno pitanje - odakle sredstva? Nije sve obnovljeno, nije sve vraćeno u funkciju, krivac se zna. Krivac je vaš saradnik, a našoj vojsci sada nalogodavac, NATO pakt, i vi morate da raščistite u svojim glavama, a ne samo da se gledate kao da govorim nešto što ne znam, kao da govorim nešto iz mržnje prema vama. Vi morate, kao ljudi koji vode državu da raščistite sa tim može li ova država da opstane pod teretom ratne štete od možda i čitavih 100 milijardi dolara, a da za tu ratnu štetu ne ispostavlja račun, nego da još dodatno opterećuje svoje građane ponižavanjima tako što će najviši državni funkcioneri ići na noge komandantima, koji su tako bezdušno srušili u Srbiji sve što su mogli ili ih ovde primati sa najvišim državnim počastima, baš kao da nemaju nikakvu krivicu za sve ono što nam se desilo.
Najlakše je sada javiti NATO paktu - evo, ukinuli smo još jedan trag o tome da ste nas srušili, da ste nas ubijali da ste nas uništavali, ali nama treba fabrika automobila u stanju u kome je bila pre agresije. Nama trebaju rafinerije u stanju u kome su bile pre agresije, nama treba "Milan Blagojević" u stanju u kojem je bio pre agresije, "Krušik", "Sloboda", Pančevačka industrija, nama sve to treba u stanju u kojem je bilo pre agresije, a zna se ko je dužan da vrati u stanje u kojem je bilo pre agresije. Živote naše dece ne može da vrati, ali zato može da nam vrati infrastrukturu. Tebe baba ništa nisma pitao. Govorim o životima naše dece, ti se usuđuješ sada da mi dobacuješ, a neki si lekar.
Ako mogu živote da vrate, a ne mogu, ko je ostao bez deteta, ostao je, moraju da nam plate ratnu štetu, i zločin je i odgovaraće svako onaj ko im to oprosti. Niko nije na vlasti večito. Sada će pojedinci iz vlasti odgovarati za mnogo toga što im se prišiva i što su krivi i što nisu krivi, a ja vam evo sada, danas govorim za ovom govornicom: onaj ko NATO paktu oprosti ratnu štetu odgovaraće pred narodom. Onog časa kad izgubite izbore, a to znači do kraja ove godine.

Gospodine Nikoliću, upozoravam vas na vreme i temu, nije suđenje NATO paktu tema.

Da nije bilo NATO pakta ne bi bilo ovog zakona, draga moja gospođo, ovaj zakon bi bio nepotreban. Da nije bilo NATO pakta, nama ne bi trebalo ni dinar humanitarne pomoći. To su krokodilske suze da vas neko razruši, potpuno uništi i dotera dva kamiona lekova da vas posle toga leči. I dotera gips da uvijamo njime svoje rane, a taj gips ne steže ni posle 5 dana i na njemu je datum proizvodnje 1947. godina.
Znači, glasaćemo za prestanak važenja zakona, ali vas pitamo sada kako ćete nadomestiti ta sredstva i pitamo vas sada koliko će se vas obrukati time što ćete za ovom ili nekom drugom govornicom amnestirati NATO pakt od onga što je radio Srbiji. Od tog ponašanja većeg zločina nema.