Reč ima narodni poslanik gospodin Ljubomir Kragović, a sledeći prijavljeni za diskusiju je gospodin Srboljub Živanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Republike je za vreme ratnog stanja doneo ovu uredbu, kojom je želeo da se reguliše za one zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava i ovde je taksativno nabrojano koja su to preduzeća najviše oštećena, zatim koja su sredstva pobrana, to nam je ministar izneo, ali nije zano ni cifre lepo da pročita i ostalo su nerealizovan iznos na računu dnevnice solidarnosti na dan 2. februara u iznosu od 2.172.345 dinara. Zatim, postoje neka potraživanja, neki krediti neke pozajmice koje treba vratiti.
Ono što sam želeo najviše da ukažem ovde je problem koji niko ne pominje, a to je baš problem privrede Kosova i Metohije, jer svedoci smo da svi oni koji su postavljeni primaju platu, koji su na budžetu ili primaju platu iz budžetskih sredstava su koliko-toliko zbrinuti, bez obzira da li trenutno rade ili ne rade, ipak primaju određena novčana sredstva koja su neophodna za preživljavanje, odnosno za golu egzistenciju.
S druge strane, imamo jedan veliki broj i to mnogo veći broj koji je zaposlen u privredi Kosova i Metohije, a znate da ne postoje nikakvi uslovi trenutano za rad i ti radnici nisu zbrinuti, pa sam želeo da ukažem da su sredstva ovim programom obezbeđivana baš za one koji su najugroženiji, a po meni trenutno najugroženiji su baš upravo ti radnici i te porodice koje su svoje prihode ostvarivali u privredi Kosova i Metohije, pa bih predložio nadležnom ministarstvu da sve ono što je preostalo od ovih dnevnica solidarnosti, što će se ubrati na ime povraćaja ili na ime kamata i dnevnica, da se delom plasira baš za potrebe ovih zaposlenih radnika u privredi Kosova i Metohije.
Jer, bilo bi i nehumano i nesolidarno da se ova sredstva, kako je predviđeno zakonom, koriste za rešavanje viškova zaposlenih, budućih viškova, što znači onih viškova koji će se javiti nakon usvajanja Zakona o privatizaciji. Taj višak zaposlenih koji će se javiti posle usvajanja ovog zakona predlažem da se iz nekih drugih socijalnih programa rešava, a da sredstva koja su namenjena za, kako samo ime kaže, sredstva solidarnosti za najugroženije, za zaposlene koji ne mogu da obavljaju svoju funkciju, da se ta sredstva plasiraju radnicima koji su bili zaposleni u privredi Kosova i Metohije, a koji trenutno ne mogu da privređuju i da ostvare svoja prava.
Jedan od poslanika je ovde izneo da ovim zakonom ujedno treba da se stavi tačka na neku istoriju koja više ne sme da se ponovi. Ne vidim kakva je to tačka. Ta istorija ne da se ponavlja, nego je i dalje aktuelna, u trendu je, i ne smemo da zaboravimo probleme koje imaju Srbi na Kosovu i Metohiji, ne smemo da zaboravimo probleme koje imaju Srbi na jugu Srbije.
Svakodnevno dolazi do masakriranja i uništavanja, što znači da nema stavljanja nikakve tačke na istoriju, sve do onog momenta dok se okupatori sa teritorije Kosova i Metohije ne proteraju.
Ovde se nameće još jedno pitanje. Ono što je veliki problem, što su mnogi ostali baš bez uslova za život, a to je usled ove agresije i usled svakodnevnih agresija, koje se dešavaju nad Srbima na Kosovu i Metohiji i nad Srbima na jugu Srbije, šta je sa temom ratne štete. Izgleda da je za našu vladu ratna šteta tabu tema, koju ne sme nikako ni da pomene.
To bi bio jedini realan izvor prihoda, kojim bi se nadomestile muke i patnje svih onih koji su ostali kako bez posla, tako i bez svoje imovine. Toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, u samom naslovu ovog zakona se vidi koliko je njegovo značenje, odnosno dnevnica solidarnosti.
Sredstva ostvarena na ime dnevnica solidarnosti usmerena su na isplatu novčane naknade zaposlenima, obezbeđivanje kredita za rad u poljoprivredi, preuzimanje zaposlenih iz porušenih preduzeća u cilju vraćanja zaposlenih na radno mesto, isplatu garantovanih zarada, nabavku namirnica za zaposlene iz ratom razrušenih preduzeća, socijalno-humanitarne aktivnosti i pozajmice.
Prvo što je DOS-ovska Vlada uradila ukinula je dnevnicu solidarnosti, jer su se navodno stvorili uslovi za veći boljitak, tako da se dnevnica solidarnosti mogla ukinuti. Verovatno se mislilo na velike donacije iz inostranstva. Međutim, njih nema. Sve što se započelo graditi i raditi u funkciji ovih izdvajanja je prekinuto. Ova vlast je predizbornim obećanjima koje je dala građanima prevarila birače, jer Vlada deklarativno i bez skupštinskog zasedanja ukida solidarnost. Taksu na TV preko brojila i dnevnice solidarnosti ukida na brzinu, verujući u donacije od 6 milijardi dolara, blokira sve projekte koji su bili predviđeni tim sredstvima da se ostvare.
Verovatno bi Vlada nacionalnog jedinstva, kada se steknu uslovi, ukinula ovakav vid finansiranja u investicione poslove i u ove delatnosti.
Sredstva za humanitarne aktivnosti uplaćivana su za stvaranje uslova za smeštaj i zbrinjavanje izbeglih, prognanih i raseljenih lica. Ova sredstva uplaćivana su opštinama, Komesarijatu za izbeglice, Crvenom krstu, boračko-invalidskim organizacijama i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama i institucijama, a posebno humanitarnim organizacijama na Kosovu i Metohiji.
Za 300.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije potrebno je obezbediti uslove za njihov život u ostalim delovima Srbije. Takođe je potrebno obezbediti 70% novčanih primanja od republičkog proseka za sve one koji su radili u kosovo-metohijskim preduzećima.
Dame i gospodo, vidi se da je dnevnica solidarnosti, u prethodnom mom izlaganju to sam rekao, najviše bila namenjena izbeglicama i raseljenim licima. Potrebno je za ta prognana i raseljena lica obezbediti kakav-takav smeštaj i ishranu. Svima je teško, privreda ne radi, tako da su i građani Srbije postali socijalni slučajevi. Tako reći celokupno stanovništvo je na ivici bede i nemaštine.
Sankcije zatvoriše mnoga preduzeća. Pojedinci u prethodnoj vlasti, kao i u ovoj novoj, imali su pravo na uvoz određenih sirovina, rezervnih delova, poljoprivrednih komponenata za stočnu hranu i oni su u vihoru sankcija i ratnog stanja profitirali i stvorili ogroman kapital. Nije mi jasno kako su oni mogli, a država te poslove nije mogla obavljati.
Dame i gospodo, za preduzeća koja su imala najveća ratna razaranja, kao što su: "Zastava" Kragujevac, "Krušik" Valjevo, MIN Niš, "Milan Blagojević-Namenska" Lučani, "14. oktobar" Kruševac i druge, Vlada je donela posebne ekonomsko-socijalne programe njihove sanacije i zapošljavanja radnika. U ovim preduzećima je realizovan najveći broj programa i obezbeđeno je da veliki broj zaposlenih u tim preduzećima nastavi da radi.
Ovim načinom Vlada DOS-a je priznala da je Vlada nacionalnog jedinstva, u cilju sprovođenja ekonomsko-socijalnog programa i sanacije ratne štete porušenih objekata koje su zlikovci NATO pakta uništili, uspela da izvrši revitalizaciju objekata i da ih vrati na upotrebu.
Napomenuo bih još jednu neugodnu aktivnost ove vlade donošenjem Rezolucije o Kosovu. Svi smo je jednoglasno izglasali jer smo želeli da se ispoštuje Kumanovska deklaracija.

 Molim vas, to nije tema, gospodine Živanoviću.

Molim vas, još samo jedan minut. Ali, kao i uvek, ova vlada je puna tajni, kao što je bila puna tajni čitavih 10 godina rada, tajni špijunaže za NATO zlikovce. Vršila je diverziju u privredi, pripremala paravojne formacije za preuzimanje i izvršenje državnog udara, kao što se to desilo 5. oktobra. To je izjavio i sam premijer  Zoran Đinđić.
Ona još od februara meseca priprema i zna za carinske punktove...

Gospodine Živanoviću, ograničili smo diskusiju na 5 minuta, a to nije tema dnevnog reda.

Evo, što sam jutros i saznao od čoveka koji od februara meseca radi na carini, ali dodatke koji su potrebni za njegov život i boravak na terenu od februara meseca još ih nije dobio. Sada uvode tablice za registraciju vozila slične bosansko-hercegovačkim tablicama, pripremaju Šiptari svoju vlast, a to se zove demokratija i patriotizam, prodaja i izdaja zemlje. Isti scenario je i sa jugom Srbije.       

Reč ima narodni poslanik ... Izvolite. Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić, kao predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bi bilo loše da zbog građana Srbije neke stvari razjasnimo, kako neko ne bi stekao pogrešan utisak o donošenju ovog zakona i sa drugačijim uverenjem. Naime, Srpska radikalna stranka, odnosno njena poslanička grupa u Narodnoj skupštini, mnogo ranije je predlagala da se ide sa ukidanjem ovog zakona. Pre svega da bi država imala veću obavezu, a da bi se obaveze građana smanjile.
Posebno zato što smo i na takav način, iako je to bilo jedino rešenje, uspeli da pokrijemo samo minimalne egzistencijalne potrebe onih koji su bili najugroženiji zločinačkom agresijom NATO pakta. Međutim, ono što danas objektivno predstavlja problem, ali tu se može razgovarati o nadležnostima, ali pošto u našoj zemlji sve na sebe, sve ingerencije i prerogative vlasti preuzima Vlada Republike Srbije, a ne fedralna vlada, onda nije zgoreg da o tome govorimo u ovom parlamentu.
Reč je o tome kako bismo mogli da finansiramo sve socijalne potrebe naših građana, koji bi to način bio najbolji, šta bi to za ovu zemlju i za njene građane bilo najlakše, a da nam niko ne deli milostinju, i još da nam ne govori kako nam čini znatne usluge, kako nam mnogo pomaže itd. Naime, procena ratne štete, koju je NATO počinio na teritoriji SRJ, a najvećim delom je to na teritoriji Republike Srbije, bilo je nekoliko udara na teritoriju Crne Gore, dakle, jeste preko stotinu milijardi dolara. Pa neka bude i 50 milijardi dolara, neka bude njihova procena - 50 milijardi dolara. Sa 50 milijardi dolara mi kao zemlja možemo da oporavimo sve svoje privredne kapacitete, da još popravimo i podignemo ono što je porušeno od naše komunalne infrastrukture, da ne računamo ono što smo ranije uradili, a što vi niste ništa želeli da uradite, od kada ste na vlasti, dakle, uz sve to, mi bismo mogli sa tim da živimo najmanje 50 godina, da živimo dobro.
E, sada se postavlja pitanje - zašto je neko, a govore nam stalno o socijalnim potrebama u rešavanju problema naših građana, zašto je neko povukao tužbu protiv NATO-a za ratnu odštetu na godinu dana, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu? Nije to Haški tribunal, to je ovaj drugi Međunarodni sud pravde u Hagu. Zašto je neko povukao tužbu protiv NATO pakta na godinu dana? To je učinio Goran Svilanović. Zašto? Zašto nismo tražili taj novac? Ovde ćemo da idemo da isporučujemo svakog Srbina, da bismo dobili 50 ili 60 miliona dolara.