Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Slobodanu Pavloviću, a sledeća prijavljena za diskusiju je narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić.

Gospođo Mićić, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene koleginice i kolege, dozvolite mi da se i ja sa nekoliko rečenica uključim u raspravu u vezi sa ovim zakonom i da pre svega kažem, a pošto je bilo pitanja zašto će i opozicione stranke da glasaju za usvajanje ovog zakona, želim da kažem da poslanička grupa SPS će glasati kako je to i naš šef poslaničkog kluba rekao iz najmanje tri razloga. Prvo, SPS je učestvovala u prelaznoj Vladi Republike Srbije koja je ocenila opravdanost daljeg zadržavanja dnevnice solidarnosti. Pa, prema tome, iz tih razloga ne možemo reći da nismo u toj stvari učestvovali, a što bi rekao naš narod, što jeste jeste. Drugo, što je ovo de facto tehnički zakon, a to kako je sada jedan prethodnik rekao, kojim se sankcioniše ovo što već sada imamo. Treće, što po našoj proceni, a iz onoga što piše u obrazloženju zakona, zakon je u ptopunosti opravdao cilj i namenu njegovog uvođenja. To se najbolje vidi iz obrazloženja koje je dato na ove tri strane.
Da podsetim, ono što inače piše i što se zna i vidi, dakle, da su sredstva ostvarena na ime dnevnica solidarnosti usmerena za ono za šta je i bilo namenjeno, za isplatu novčane naknade zaposlenima, za obezbeđivanje rada u poljoprivredi, za preuzimanje zaposlenih u porušenim preduzećima, za sanaciju i revitalizaciju ratom porušenih preduzeća. A to sve u cilju vraćanja zaposlenih na radna mesta, pre svega, za isplatu garantovanih zarada, za nabavku namirnica za zaposlene, za ratom porušena preduzeća i socijalno-humanitarne aktivnosti. Da ponovim jedan podatak koji niko nije posebno apsotrofirao, a stoji da je po osnovu ekonomsko-socijalnog programa Vlade Republike Srbije zaposleno 76.000 radnika. To je izuzetno važna i velika cifra. A da ne pominjem za ova preduzeća koja su takođe data u obrazloženju, a gde su vršene intervencije u grupi "Zastava", i u "Krušiku" Valjevo, i u Nišu i u "Milanu Blagojeviću" u Lučanima, obzirom da je malopre kolega to govorio itd.
Dakle, to je ono zbog čega ćemo mi podržati ovaj predlog, jer je, kao što sam rekao, opravdao ono zbog čega je i bio. Ono što sada mi treba da kažemo i ono što ću ja reći, Vlada Republike Srbije sada mora da preduzima mere u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja i da ne kažem, da ne budem možda maliciozan po nekima, pa da prozivam ono što je DOS u predizbornim kampanjama i obećavao građanima Srbije. A u vezi sa privrednim aktivnostima itd. Vlada Republike Srbije mora sada kroz redovne programe da povede brigu i da preduzima adekvatne mere i u smislu rešavanja pitanja nezaposlenosti i u smislu rešavanja pitanja izbeglica, da se stara i na ovim programima, da radi na programu sanacije objekata koji do sada nisu završeni, iako je program sanacije praktično okončan. Kao i da se razvojnim programom i programima unapređuje ekonomska situacija, poboljšava privredni milje i unapređuje privredna aktivnost i time pospešuje zapošljavanje, novo zapošljavanje, novi izlazak u dalje. Treba da predloži novi socijalni program, a to je ono što i ja poručujem ministru Milovanoviću, jer je već bilo reči kada se ukida nešto što je imalo pre svega takvu namenu, mora se ići sa pratećim, jer je to zakon, propis, mera ili program koji bi nadomesto ovo, da ne bi ispalo da smo mi sada presekli kao na panju, ovo je bilo i više nema, a novoga ničega nema. U tom smislu je taj deo koji se odnosi na reformski koji ovde fali i to se svakako mora u narednim aktivnostima Vlade dinamizirati. Poslednje što želim da kažem, pošto imam još minut vremena, a to je zbog toga, zbog ličnog obraza i zbog poslaničke grupe SPS-a. Prošli put sam govorio, a nema sada gospodina Jovanovića, ali svejedno tu ste vi. Rekao sam da ću na prvom narednom zasedanju, kada budemo tu stvar razmatrali doneti i pokazati kompletom Parlamentu još jedanput završni račun ekonomske posledice NATO bombardovanja, procena štete i sredstava potrebnih za ekonomsku rekonstrukciju Jugoslavije u redakciji Mlađana Dinkića, sada guvernera NBJ. U ovom završnom računu učestvuje čitav tim mnogih znanih ljudi, a među kojima su i visoki funkcioneri DOS-a Srboljub Antić, Aleksandar Denda, Mlađan Dinkić, Dragor Hiber itd.
Ako je stvar u tome da se sumnja zašto mi to potenciramo, Vlada mora da nastavi te aktivnosti vezano za utvrđivanje ratne štete. Ovde imam vrlo precizno napisano ono što je inače poznato. To ne kaže Slobodan Pavlović, poslanik SPS-a, pa ima neke druge namere. Piše: "Nesumnjivo je da je agresijom na suverenu zemlju NATO pogazio mnoge odredbe međunarodnog prava. Međutim, tragično je što je žrtva u ovom slučaju bio čitav jedan narod i njegova budućnost. Porazna je činjenica da su NATO zemlje, čije su najveće tekovine demokratija i civilne institucije, odlučile da lekciju i političku poruku jednoj maloj evropskoj zemlji pošalju bombama i agresijom".
(Predsedavajuća: Gospodine Pavloviću, sedmi minut.)
U tabeli 1. stoji: "Ukupna šteta, direktna, od NATO bombardovanja: infrastruktura - 805.000.000; privredni objekti - 2.884.000.000; neprivredni objekti - 373.000.000; uništena prirodna bogatstva - 4.000.000.000; gubitak društvenog kapitala - 4.000.000.000; izgubljeni društveni proizvod koji nije rezultat destrukcije kapitala - 23.000.000.000. Ukupno 29,6 milijardi štete, direktne, koja je napisana u završnom računu, sa detaljnim obrazloženjima. Imam i kompletnu informaciju, koju je uradilo Ministarstvo građevina.
(Predsedavajuća: Gospodine Pavloviću, izričem vam opomenu zbog prekoračenja vremena. Dva puta sam vas upozorila.)
Neću vam dati priliku da me treći put opomenete. Dakle, tražimo da se naplati ratna šteta, a da se donacije javno predstave parlamentu, kolike su i za koje namene potrošene. Mislim da je to korektno.

Reč ima gospođa Gordana Pop - Lazić, a sledeći narodni poslanik, gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se podsetimo da je ovaj zakon u obliku uredbe, odnosno  predsednik Republike je tada, u vreme rata, 5. maja doneo uredbu koja je posle pretočena u zakon, sa ovom sadržinom, u nameri da se sredstvima solidarnosti reše problemi viška zaposlenih i onih kojima su radne organizacije bile postradale tokom bombarodvanja.
Ovde smo čuli Čedomira Jovanovića kako lamentira nad prošlošću i kaže da treba staviti tačku na sve to, da je to bilo preveliko opterećenje za naše zaposlene, bilo je negativnog odijuma u javnosti, javnost traži da se ovaj zakon ukine. To jednostavno nije tačno. Ako nešto krasi naš narod, onda je to osećaj solidarnosti u muci. U vreme rata, kada smo imali ogromne troškove, koje sam rat, po sebi, iziskuje, ovo je bio jedini način da se pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna.
Međutim, treba reći da je plata svakog zaposlenog bila progresivno opterećena dnevnicom solidarnosti i da nisu svi jednako morali da odvajaju od svojih plata za ove namene. Da li ćemo se naći u ovakvoj situaciji ili nećemo, to je nešto što mi ne možemo unapred da znamo, jer se nismo svojom voljom ni tada 24. marta našli u takvoj situaciji. Stvarno je bespredmetno da o tome neko ovde raspravlja, u bob ne možemo da gledamo. To uglavnom zavisi od volje drugih, a ne od naše volje. Da se mi pitamo, sigurno ne bismo sebe dovodili u ovakvu sitauciju.
Moram da napomenem da je poslanički klub SRS-a predložio ukidanje ovog zakona još u prethodnom sazivu Skupštine i da je ta tačka dnevnog reda uvršćena u dnevni red poslednje sednice Skupštine u prethodnom sazivu, ali da nije došla na red za raspravu, i da je Skupština nakon toga raspuštena. Mi smo smatrali da teret treba prebaciti sa naših građana na one koji su štetu napravili, odnosno na one koji su dužni da nam ratnu štetu plate. To je bio razlog zbog koga smo tražili ukidanje ovog zakona. Sada smatramo da zakon treba ukinuti, ali da se ratne štete nikako ne treba odricati. Zaista osuđujemo Ministarstvo inostranih poslova i Saveznu vladu i neke iz Republičke vlade, koji apsolutno ništa ne čine da se ta ratna šteta naplati. Niko nema pravo da se nje odrekne, a to što Goran Svilanović, kao neko ko je sam sebi dao za pravo da na godinu dana odloži traženje naplate ratne štete od Međunarodnog suda pravde u Hagu, je sramota za ovaj narod.
(Predsedavajuća: Gospođo Pop Lazić, nije tema dnevnog reda ratna šteta. Molim vas da se vratite na temu.)
Uopšte, Ministarstvo inostranih poslova je došlo u ruke očigledno srbomrzaca koji ne rade u interesu ove države i ovog naroda.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Petar Jojić, a sledeći je narodni poslanik, gospodin Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svima dobro poznato da je bilo dovoljno opravdanja da se uvedu dnevnice solidarnosti, kako bi se pomoglo onim radnicima i onim kategorijama naših građana koji su bez naše krivice ostali bez sredstava za egzistenciju. Da napomenem, a svima vama je dobro poznato, hiljade žrtava koje su pale, a osim toga je hiljade objekata srušeno i da je na njima načinjena velika šteta. Međutim, nezadovoljan sam obrazloženjem predlgača zakona koji ističe, između ostalog, samo nekoliko preduzeća koja su oštećena, kao što su: grupa "Zastava" Kragujevac, "Krušik" Valjevo, MIN Niš, "Milan Blagojević Namenska" Lučani, "14. oktobar" Kruševac i drugo.
Međutim, podsetio bih samo na grad Pančevo, koji je pretrpeo ogromne štete, a koje su našim građanima i vama, dame i gospodo narodni poslanici, veoma dobro poznate. Stradala je "Azotara" u Pančevu, stradala je "Petrohemija", stradala je"Rafinerija", stradala je "Lola", "Utva" - Fabrika aviona, koja je prva bila bombardovana 24. marta u 8,15 časova, i veliki broj radnika je u dužem vremenskom periodu ostao bez posla, a još uvek jedan broj nezaposlenih trpi posledice i prima znatno manje zarade, ne svojom krivicom, nego krivicom neprijatalja koji je našoj zamlji naneo ogromna razaranja i velike materijalne štete.
Kao što se vidi, bilo je neophodno potrebno da se ove dnevnice uvedu, i ono što je jako važno, treba istaći da su naši građani, radnici, penzioneri i svi drugi koji su ostvarivali primanja i mogli da odvoje da pomognu stradalima i onima kojima je pomoć bila neophodna, pritekli u pomoć i da se nisu u tome ustezali i nisu se tome protivili. Međutim, u obrazloženju predlagača nema preciznih podataka, koji su to programi, za koju granu ili za koju firmu, za koju fabriku, precizno sačinjeni i sadržaj tih programa, kolika su sredstva neophodno potrebna za sanaciju ili za nastavak pomoći preduzećima i za nastavak pomoći isplate i obezbeđivanja ličnih primanja onim radnicima kojima je i dalje ova pomoć neophodna.
Mišljenja sam da je predlagač trebalo u obrazloženju da naznači tačno kojim programima, na koji način, u kojim iznosima i iz kojih sredstava bi se dalje nastavilo obezbeđivanje sredstava onima kojima je neophodno za praćenje i za pomoć najugroženijima, koji su, kao što sam rekao, dovedeni u takvu situaciju bez ikakve svoje krivice. Vlada Republike Srbije ima veliku odgovornost i veliku obavezu da obezbedi sredstva, da iznađe programe, da ih konkretizuje i da ih objavi.
Na taj način će se pokazati da je Vlada spremna i da je učinila sve da se radnicima učini pomoć i da im se obezbedi egzistencija. Inače, ovako samo naznačiti paušalno, nije dovoljno. Treba precizno, opširno, naznačiti iz čega bi se moglo videti koliko sredstava, kojoj firmi, kojoj grani u ovom trenutku treba. Zbog toga je Vlada na ispitu da i dalje obezbeđuje sredstva za ove kategorije. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, solidarnost je bila i život našeg naroda kroz istoriju. Ona je bila uslov našeg opstanka i kako je jednom rečeno da nas je pesma održala, pre bih mogao da kažem da nas je solidarnost održala. To je naš narod pokazao i posle NATO agresije od 78 dana. Ta brutalna agresija koja je nanela ogromnu štetu, materijalnu i nematerijalnu, štetu u duši koja će trajati sigurno decenijama, bila je jedno vreme nadoknađivana solidarnošću svih naših građana. Sada je došla situacija da se oslobode građani toga humanog nameta i da Vlada preuzme odgovornost za dalju nadoknadu i za solidarno isplaćivanje ljudima koji su ostali bez posla i bez svojih kuća.
Sada se tu postavlja pitanje, ko je u stvari na neki način odgovoran i ko to treba da bude nosilac nadoknade svim onim ljudima kojima je takva nehumanost naneta. Kada je Gizel, austrijski poslanik doneo ultimatum austrijske vlade, Nikola Pašić je bio na predizbornoj kampanji u Krajini, primio ga je Lazar Paču i posle 24 sata srpska vlada je dala odgovor. Do danas se smatra da je to možda najbolji odgovor koji je ikada dat u diplomatiji. Srpska vlada je u tom odgovoru odbila odgovornost za sarajevski atentat, prihvatila delove ultimatuma, ali odbila sve ono što je ispod nacionalne časti i što je ispod onoga što se smatra za nacionalnu ili državnu nezavisnost. Na taj način je srpska vlada na leđa Austrije prebacila odgovornost za rat i nabacila odgovornost za ratnu štetu i sve ono što sledi posle rata, kada dođe mir.
Šta smo mi, danas sa ovom vladom, u toj diplomatiji dobili, kada je u pitanju odgovornost za NATO agresiju koja je trajala 78 dana. Dobijamo sve više amnestiranje toga i dobijamo da će iz donacija, iz milostinje ili iz nečega, što nema blage veze sa ratnom štetom, biti nadoknađivan deo, onaj deo, ono zlo što je nanetno našim ljudima i čitavoj državi. Ne možemo da zaboravimo tu brutalnost agresije, ne možemo da zaboravimo da je samo četiri milijarde 172 miliona dolara šteta u ekologiji, kada su protiv nas izvršili ekocid, kada je gađana hemijska industrija, kada je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, kada je u samo jednoj noći gorelo i nebo i zemlja u Pančevu...

Molim vas da se vratite na temu.

Da su tri hemijske fabrike u isto vreme gađane.
Tema je šteta, koja je prouzrokovala da se donese Zakon o solidarnosti, a da nije bilo te štete, ne bi bilo ni ovog zakona. ...