Imam pitanje šta je to kosovski sindrom i informaciju sa VMA  koja je neophodna građanima Srbije? Dalje, predlažem da Ministarstvo zdravstva Srbije, genetski modifikanu soju zabrani za upotrebu na teritoriji Srbije. Objašnjenje ministra saveznog za poljoprivredu, ili ne znam čega, da je to humanitarna pomoć i da ne pokvarimo odnose sa Amerikom. Molim vas, ako je zabranjeno u Evropskoj uniji građani Srbije  moraju znati da mi nismo gori građani, građani drugog reda u ovoj zemlji. Predlažem da se ta soja zabrani  tih 50, koliko već miliona ili tona ima, u upotrebi na teritoriji Srbije, bilo za  ishranu stoke, odnosno u ljudskoj ishrani.
Dalje, ono što sam hteo ovde da pitam, a to je, šta je sa Galenikom, koliko haotično stanje koje se manifestuje ima uticaja na povećanja cena lekova? Da li institucija Galenike snabdeva, gde, kako, i šta se događa i kakav je njen uticaj na lekove? To su pitanja koja sam hteo postaviti, a ako ne budem dobio odgovore, sada, postaviću ih verovatno kao poslanička pitanja na kraju ove sednice, mislim zasedanja, jer to je od interesa za građane Srbije.
Dalje, u uvodnom izlaganju ministar je bio sasvim korektan i očekivao sam lično da ćemo mi da vodimo raspravu o ovom zakonu i ukazivanju na jedan korektan način. Rekao je, što nije bilo prisutno kod ovih ministara do sada, a to je da u problematiku nije upućen, je li to ekonomija, jeste ekonomija, nije baš zdravstvo i normalno, čovek je pročitao ono što ima pred sobom na jedan korektan način. Mislim da ministri svi treba da izbegavaju onaj deo koji je ovde radio ministar pravde. Zamolio bih da i mi poslanici i ministri izbegnemo takve reakcije i takve govore.
Govorilo se ovde o stanju u zdravstvu, govorilo se o kadrovima. Tvrdim odgovorno da Srbija ima najbolje kadrove srednjeg, višeg i visokog obrazovanja u svetu. Vi se smejte, ali to je istina. Mi nemamo tehnologije da bi do tog stepena došli u primeni. Međutim, naš kadar je dovoljno stručan da može pristupiti bilo gde u Evropi. Molim vas, bilo bi najbolje da srednjoškolski kadar, iz Srbije ne idu u Evropu, da imamo mogućnosti da zaposlimo taj kadar i tu ćemo svi da se usaglasimo, on je kvalitetan i nigde ne polaže ništa da bi radio svoj posao, bez obzira da li je Novi Zeland, Australija, Amerika, Evropa i bilo gde. To znači da su i programski sadržaji obrazovanja sasvim kvalitetni.
Još jednom moram reći, pošto sam oslonjen, sticajem okolnosti, radom prema zdravstvu, a jedno vreme sam pratio period naše nesreće, tragedije, kako god hoćete u Republici Srpskoj, u Srpskoj Krajini, kao humanitarni radnik. Mogu da kažem da zdravstveni radnici, moram to da kažem, Sremske Mitrovice, gde sam upućen, su radili i natčovečanski za svoj period dali zaštitu izbeglicama i svim građanima koji su sa teritorije Srpske Karajine i područja Srpske Republike prošli kroz Sremsku Mitrovicu, a to su uradili i svi građani koji su doprineli da pomognu u datom trenutku, a pomažu i danas. U to, u taj deo, ne računajući, da ako negde ima ispada pojedinaca, mogu reći da zdravstvo u Sremskoj Mitrovici ima izuzetan kadar, nema najsavremenije instrumente, ali ima izuzetno dobre i kvalitetne kadrove. Stvaralo se nešto na objektima, tu je novi hirurški blok, snabdeveno je sa određenom aparaturom, ali sigurno da nedostaje dosta i u narednom periodu ne očekujem da će se brezo razrešiti pitanje zaštite u zdravstvu.
Kada se radi o zdravstvu, isto tako, u prethodnih 10 godina, bile su sankcije i taj momenat i NATO bombardovanje ne smemo ispustiti iz vida da su doprineli teškoj situaciji u društvu i teškoj situaciji u zdravstvu. Prelazak sa neto na bruto, moram reći, pitao sam našeg ministra, finansija, Đelića - zašto ne prihvatite, on kaže - to ne mogu da prihvatim, takvo je naređenje. Prema tome, znači, ovo je dogovor i tako ga mogu prihvatiti, jedino da se pređe sa tog sistema na drugi sistem. Pokazaće vreme da li je to bilo dobro ili nije.
Oko uvođenja plaćanja lekova to bih možda prihvatio kada bi imali socijalnu kartu. Nismo je mi ni napravili, nemate ni vi sada, kratko je vreme, socijalna karta bi omogućila da zaštitimo u tom delu bar onaj deo stanovništva, pored starog i iznemoglog, pored dece, omladine, da zaštitimo i stanovništvo koje nije u stanju da plati pregled i nije u stanju da obezbedi sredstva za lekove. Zato mislim da sadašnje povećanje lekova, jeste da je to donela Savezna vlada, a i ono što se najavljuje, još povećanja, ne ide u prilog socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti stanovništva.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je da smo imali odlaganje rasprave po ovoj tački dnevnog reda, jer ministar Joksimović nije mogao da prisustvuje sednici onog dana, kada je ta tačka dnevnog reda bila na redu, ali pokazuje svoje potpuno neinteresovanje za ovo o čemu mi danas govorimo time što je napustio sednicu Narodne skupštine. Ne znam šta je to bilo preče, nego da bude prisutan i ukrsti argumente sa nama, narodnim poslanicima.
Ono što bismo mi kao poslanici mogli da istaknemo, mislim na argumente protiv ovako predloženog zakona, potpuno su isti argumenti koje smo isticali u raspravi po tačkama dnevnog reda koje su se ticale Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i da vas podsetim to su kritike na ovako visoke osnovice na koje se obračunavaju porezi i joše neke zamerke koje ću kasnije potencirati u toku svog izlaganja.
Ministar nas je u svom izlaganju podsetio da smo 1990. godine po glavi stanovnika imali 200 dolara priliva u zdravstveni fond. Danas je to samo 30 dolara. Ipak, ne možemo da prenebregnemo činjenicu da se poslednjih 10 godina država nalazi u ratnom okruženju, da je bila pod sankcijama i da je bila pogođena agresijom, pa smo i u tim uslovima išli na smanjenje stopa doprinosa, ako se sećate, sa 126 na 96%, tražeći način da privredi ostavimo što veći prostor za obnavljanje proizvodnje, jer smo znali da ako privreda nije zdrava ne vrede nam nikakve stope, mogu da budu i 200%, mi ih ne možemo naplatiti i ne možemo taj fond popuniti.
Zaboravili smo i na veliki broj izbeglica koje su za ovih 10 godina došle u Srbiju i koje su, sve redom, dobile zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenu pomoć i negu, bez obzira što nisu imali zdravstveno osiguranje. Sada se Vlada Srbije nije usudila da poveća stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, već pribegava drastičnom povećanju osnovice za obračun i uplatu doprinosa. Mnogi poslodavci neće biti u stanju da do 30. u mesecu uplate ovako visoke doprinose za prethodni mesec, a obaveza je da to urade čak i ako nisu isplatili zarade, pa se postavlja pitanje da li Vlada Srbije želi da uništi granu na kojoj sedi, a to je privreda.
Naravno da smo svi zainteresovani za to da stanje u zdravstvu bude bolje, da plate zaposlenih u zdravstvu budu veće, da zdravstvene ustanove budu opremljene potrebnim aparatima i opremom, ali reći ću vam kako to danas, za vreme DOS-ove vlasti i DOS-ove Vlade, izgleda. Šta se dešava u zdravstvu? Direktor jedne bolnice u Beogradu odlazi u SMIP i traži pomoć od pristigle novčane pomoći iz inostranstva. Kaže, trebaju mu inkubatori, a odgovorno lice u SMIP-u kaže - pare nemoj da tražiš, pare dođu i odu, ne zna se kud nestanu. To govorim zbog toga što i mi narodni poslanici ovde ne znamo šta se dešava sa novcem koji dolazi. Ovde je neko spomenuo 12,7 milijardi dolara koje su došle u ovu svrhu i očekujemo da ćemo jednog dana saznati gde su otišle. Rečeno je tom istom direktoru - reci šta ti konkretno od opreme treba, ima dobrih ljudi u inostranstvu, naših ljudi, koji će to dobaviti, ali pare ne daju, jer pare nestaju.
Nije ovaj zakon dakle garancija da će se ubrati veća sredstva po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Sredstava će biti manje, jer privreda je u mnogo goroj situaciji nego što je to bila tokom prošle godine, recimo. Garancija za to može biti samo veća uposlenost, veće plate i ulaganje u privredni oporavak zemlje, a ne vidim da ste preduzeli ijedan korak ka tome. Zato je greška ove vlade što je na dnevni red prvo stavila poreske zakone i zakone iz radnog i socijalnog zakonodavstva, umesto predloga zakona koji bi omogućili konsolidaciju privrede.
Moram da dodam da je veoma mali broj zemalja u Evropi koje uopšte imaju utvrđen porez na lekove i ortopedska pomagala, a i one koje imaju te stope, one ne dostižu nivo veći od 6 do 7%, a kod nas je to 20%. To je ono što je neizdrživo za naše uslove. Stalno okrivljujete neku prošlu vlast i nalazite neke razloge lošeg stanja u nečemu što je prošlo. Verovatno ima dosta toga što je bilo loše, ima dosta propusta, ima i objektivnih i subjektivnih nedostataka, međutim sada materijalnu osnovicu za funkcionisanje zdravstva obezbeđujete vi i niko drugi. Budžet je veći četiri puta nego što je bio prošle godine. Doduše, imate na počektu iskazan deficit od 40 milijardi, kako ćete ga popuniti vaša je briga, na kraju godine videćemo šta ste uradili, ali tada više nećete moći da se izgovarate na nešto što je bilo u prošlosti.
Gospoda iz Vlade bave se onim što im nije u nadležnosti i umesto što smišljaju zavere, prisluškuju jedni druge, stvaraju afere iako afere ne postoje i čim im neko uđe u trag, odnosno čim u njihovom okruženju nađu nekog za koga može da se veže neki kriminal, odmah ga smenjuju sa funkcije. U ovom slučaju su to uradili sa Vukom Obradovićem, a ko je sledeći vrlo brzo ćemo videti. Kopajte vi po tuđim dosijeima, gospodo, plašite narod, narod je već dovoljno uplašen. Verujte, vide koliko ste beskrupulozni i koliko ste spremni na razne niskosti i represije.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Milan Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko od nas ne živi unazad i niko od nas neće sutra biti jedan dan mlađi nego jedan dan stariji i, svidelo se to nama ili ne, svi se bližimo onom periodu svoga života kada će nam i lekarska pomoć i lekovi biti neophodni. Niko normalan nije protiv toga da zdravstveni fond bude pun, ali niko normalan ne može da pomisli da će se na ovaj način napuniti.
Od nakradnog seta poreskih zakona došli smo nakaradne bruto osnovice, a ta bruto osnovica će proizvesti onoliko nezaposlenih koliko bi, da su ostali zaposleni, bili dovoljni da se bez povećanja poreske osnovice i osnovice za doprinose ovaj fond napuni. Do toga će doći naročito u privatnom sektoru, jer je privatniku mnogo lako da otpusti čoveka.
Mi smo imali u prethodnom nedemokratskom režimu stope poreza i doprinosa koje su opterećivale plate sa 96%. U ovom novom demokratskom režimu to je preko 100% i svi su to lepo krili, osim gospođe Matković, koja je napisala u obrazloženju, ali samo u njenom obrazloženju to stoji i ni u jednom drugom, da na platu od 2.400 ukupna davanja iznose 5.183 dinara. Znači, preko 100%. Ukoliko opet dođemo do onoga što nam je objasnio ministar za rad, da proces privatizacije i tranzicije zahteva još veći broj neazposlenih, eto nam tačne slike koliko će se novca od doprinosa sliti u fond zdravstva.
Sve se brani onim što je uradila prošla vlast i ja kažem da jeste, ali vam nije teško da u Službi Skupštine vidite ko je sve potpisivao te tako nakaradne zakone, pa ćete videti da je gomilu tih zakona, pogotovo ovih, potpisao niko drugi do vaš potpredsednik Vlade i ministar policije, pa ćete videti da većeg sunovarata Srbija nije imala od onog perioda kada je Nova demokratija participirala u vlasti. Nisu radikali za dve godine mogli da upropaste ono što je već Nova demokratija za svoje šestogodišnje vladavine upropastila.
No, ko je kriv, nije bitno. Bitno je šta ćemo sada. Bitno je kako da se zdravstveni fondovi napune. Bitno je kako da se omoguće donacije zdravstvenim ustanovama, koje ste vi, opet svojim nakaradnim poreskim zakonima, potpuno ukinuli.
Evo šta se dešava. Bilo je mnogo ljudi, kako mi volimo da kažemo, dobre volje, koji su pomagali zdravstvene ustanove u sanitetskom materijalu, aparatima, lekovima, u sredstvima za dezinfekciju, u hrani. I to je bilo oslobođeno poreza na dobit u apsolutnom iznosu. Vašim nakaradnim porezom vi ste neoporezivi deo dobiti limitirali. Pa, sada, ako Božidar Vučurović hoće da pokloni računar Institutu za neurologiju, mora da plati 20% poreza na računar, ali mora da plati i 20% poreza na dobit, jer mu se to računa u - ostale prihode.
Duplo oporezivanje će učiniti da će i ono malo ljudi koje je do sada pomaglao zdravstvene ustanove okrenuti leđa. Na stranu to što ste već sada proizveli oko 100.000 nezaposlenih, preko 50.000, samo vašom čuvenom uredbom kojom se već otpuštaju ljudi iz Jugoslovenskog rečnog brodarstva, iz špediterskih kuća, gde skoro 2.000 ljudi, vlasnika cisterni, ostaje bez posla, a svaka ta cisterna vuče bar tri čoveka.
To vam je minus u Fondu za zdravstvo i minus u svim ostalim fondovima. Ono što ne radi ne može da plaća, a i ono što može da plaća, moći će da plaća vrlo kratko. Onda ćete ih opet zatvoriti, kako to biva, na 90 dana. Još mi niko nije odgovorio šta će se desiti kada Vlada kao poslodavac ne uspe da isplati doprinose i plate radnicima. Koji će to inspektor rada zatvoriti Vladu na 90 dana?
Znam da će je neko zatvoriti na pet godina, ne celu, ali pojedinačno, ali neozbiljni zakoni stvaraju neozbiljne fondove, a neozbiljni fondovi stvaraju ozbiljne probleme ljudima koji zavise od usluga korisnika budžetskih sredstava.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  ovaj zakon predstavlja još jedan zakon u paketu kojim se prihvata bruto princip obračunavanja. U članu 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju menja se član  108b i glasi: "Osnovicu na koju se obračunava i plaća doprinos za osiguranike iz člana 8. stav 1. tačka 1. novog zakona čini zarada, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom".
Dalje je određeno koliko je minimalna osnovica za pojedine poslove u zavisnosti od stručne spreme. U obrazloženju zakona između ostalog se kaže da će se u 2001. godini sprovesti reforma zdravstvene službe i zdravstvenih organizacija i da će se prilagoditi mogućnostima zemlje, tj. privrede.
Znači, namera Vlade je da zdravstvo finansira iz realnih izvora. Svakako da je cilj svih nas, čitave zemlje, da se sva društvena nadgradnja, pa i zdravstvo, finansira iz realnih izvora. Međutim, postavlja se pitanje da li je naša privreda u ovom trenutku uopšte sposobna da izdrži sva poreska opterećenja, pa zatim, doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, sa osnovicama koje su predložene, i na kraju tu moramo da računamo i zarade zaposlenih.
Sve ovo naša privreda treba da izdrži u ovom trenutku. Međutim, ne treba da vas podsećam da naš privredni razvoj u poslednjih osam meseci ne da ne napreduje, ne stoji u mestu, on pada svakim mesecom sve više i više. S druge strane, postoji zdravstvo koje funkcioniše u vrlo teškim uslovima. I otežani uslovi u zdravstvu uslovljeni su teškim uslovima u privredi. Tako imamo jedan začaran krug. Privreda nema dovoljno novca za zdravstvo, a zdravstvo zbog nedostatka novca ne daje odgovarajuće usluge korisnicima, niti može da plati doprinose čak ni za sebe.
Svakako da taj začarani krug treba preseći. Koliko mogu da vidim Vlada smatra da će to učiniti tako što će puniti ili će bar pokušati da napuni budžet pošto-poto. Vlada pri tom nije pokušala da reši osnovni uzrok, a to je loša privreda u našoj državi. Više puta je ovde već rečeno, ali ja ću još jednom ponoviti, da je izlaz iz loše ekonomske situacije unapređenje privrede.
Prema tome, izlaz iz loše situacije u zdravstvu je takođe unapređenje privrede. Iz ovoga što sam do sada rekao sledi da je prvi potez Vlade trebalo da bude stvaranje uslova i aktiviranje privrede, posebno sada kada su sankcije ukinute, a tek onda, nakon toga, može se očekivati poboljšanje materijalnog položaja i zdravstvenih radnika. I, ne samo to, nego i unapređenje uslova rada i usluga korisnicima.
Iz tih razloga treba preispitati i visinu predloženih osnovica i prilagoditi ih trenutnoj privrednoj sitauciji. Tek kada privreda ojača, lako možemo povećati osnovice i, naravno, na taj način poboljšati uslove funkcionisanja zdravstvene službe.
Druga ozbiljna primedba se odnosi na kaznene odredbe koje su predviđene u članu 10. stav 4. koji predviđa da ukoliko se ne plaćaju doprinosi najdrastičnija mera zabrane može biti izrečena zatvaranjem delatnosti, odnosno zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od 30 do 90 dana. Iskreno se nadam da se neće olako posezati za ovim članom zakona, ali to je samo nada.
Međutim, tu nema nikakvih garancija. Shodno tome treba preispitati još jednom odredbe ovog člana, ili ga ukinuti, ili precizirati - posebne uslove i način njegove primene, inače ćemo doći u situaciju da preduzeća, koja su inače plaćala doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje, zbog neobavljanja delatnosti, neće moći da plaćaju na kraju krajeva sve ove obaveze, pa će se nastaviti začarani krug o kome sam maločas govorio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, smatram za potrebno da kao poslanik sa Kosova i Metohije ukažem na nekoliko stvari za koje mislim da će biti korisne i predlagaču zakona, a i svim poslanicima, nama koji smo onako lepo prezentirali naš jedinstven stav kod nedavnog usvajanja deklaracije o stanju na Kosovu i Metohiji.
Pred nama je danas jedan vrlo značajan zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je, kako stoji u obrazloženju, u razlozima za donošenje ovog predloga, prvi korak ka predstojećoj reformi u oblasti zdravstva, kao i u dogradnji sistema zdravstvenog osiguranja.
Sve do rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja funkcionisao je, i pored određenih objektivnih teškoća, na sasvim zadovoljavajući način. U svih pet okruga na Kosovu i Metohiji postojala je razvijena mreža, kako specijalističke bolničke, tako i preventivne zaštite. Teritorija Kosova i Metohije bila je prošarana filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a u manjim sredinama i njihovim ispostavama preko kojih su osiguranici, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost, ostvarivali svoja prava kako u zdravstvenoj zaštiti, tako i prava iz zdravstvenog osiguranja.
Završetak rata na Kosovu i Metohiji, juna 1999. godine, proterivanje velikog broja našeg stanovništva sa svojih vekovnih ognjišta, stvorio je haotično stanje, i u tom teškom periodu za naš narod i državu, živote je izgubio jedan broj zdravstvenih radnika. Poznat vam je slučaj Albanke koja je izvršila atentat u Prištini, u prištinskoj bolnici, na lekara Srbina, a jedan broj zdravstvenih radnika je kidnapovan. Nažalost, među njima je i prof.dr Andrija Tomanović, naš bivši kolega, narodni poslanik, humanista i čovek koji je čitav svoj radni vek posvetio lečenju bolesnika na Kosovu i Metohiji, ne pitajući ih za versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost.
O njihovoj sudbini se, nažalost, ništa ne zna, ali se zato pojedini krvnici, pušteni iz naših zatvora, šetaju danas slobodno Kosovom i Metohijom. Ne mogu a da ne istaknem i odlučnost zdravstvenih radnika Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, Doma zdravlja Prilužje, ustanova zdravstva u Štrpcu, i mnogih drugih ustanova širom Kosova i Metohije, koji, kako to reče jedan naš uvaženi kolega, narodni poslanik, imaju srce lava i čija hrabrost i odlučnost je takođe jedan od faktora ostanka i opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Vreme i mesto je da se takođe pomenu i napori koje su učinili članovi republičkog Ministarstva zdravlja, članovi Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa UNMIK-om i KFOR-om, koji do kraja prošle godine nisu štedeli sebe, izlažući se opasnostima i rizikujući svoje živote, obilazeći ustanove širom Kosova i Metohije, u cilju ostanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Tu hrabru i odlučnu ekipu ljudi predvodio je dr Periša Simonović.
Poštovane kolege poslanici, izuzev severnog dela Kosova i Metohije, gde zdravstvene institucije funkcionišu kao i pre rata, na preostalom prostoru zdravstvena zaštita koja se pruža bolesnicima, nažalost, nije adkevatna. Zbog takvog stanja, veliki broj srpskog stanovništva sa teritorije Kosova i Metohije, pod velikim rizikom za ličnu bezbednost, lekarsku pomoć isključivo koristi u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Nažalost, ni ova zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži potpunu zdravstvenu zaštitu, jer, zbog teške situacije u zdravstvu, nije dovoljno opremljena medicinskim aparatima za dijagnostiku, laboratorijama, a potrebna joj je i dodatna stručna radna snaga. Zbog toga je veliki broj bolesnika sa prostora Kosova i Metohije prinuđen da nastavi lečenje u drugim zdravstvenim institucijama širom Srbije. To je potrebno jer je patologija bolesti nakon rata proširena, naročito na duševne bolesnike, kao i razne kancerogene bolesti.
Zahvaljujući zdravstvenim ustanovama širom Srbije, lečenje bolesnika sa Kosova i Metohije nikada nije dovedeno u pitanje. I pored određenih problema, oko naplata, usluga, Srbi sa Kosova i Metohije zahvalni su svim zdravstvenim institucijama i zdravstvenim radnicima na nesebičnoj pomoći, koju su dobijali u proteklom periodu, a nadam se da će tako biti i ubuduće.
Nažalost, međunarodna zajednica, koja bi mogla pomoći, nije u stanju da taj problem reši, adekvatno potrebama, a institucije UNMIK i KFOR, sem određenih uslova i pritisaka koje vrše na zdravstvene institucije i zdravstvene radnike, imaju za cilj jedino da pripreme novi egzodus srpskog naroda. Drugo ništa ne nude da se stanje u zdravstvu dovede u nekakvu normalu.
Nadam se da će nove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju naći primenu i na Kosovu i Metohiji, mada će to doduše biti veoma teško sprovesti zbog minimalnih uslova koji tamo postoje za tako nešto sada. Prvo, zato što je privreda u katastrofalnom stanju, a i mali je broj preduzeća koja mogu da uplaćuju i isplaćuju predviđenu osnovicu koja se obračunava i da plaćaju doprinos.
Drugo, nadležne službe platnog prometa i poreski organi nisu u stanju da prinudnim putem tu naplatu izvrše, jer ne poseduju izvršnu moć, koja je neophodna za sprovođenje zakonom predviđenih obaveza. I naplata doprinosa mogla bi delimično biti primenjena, nažalost, samo na delu teritorije i nad populacijom koja poštuje zakone Republike Srbije, a to su samo srpske sredine, gde je situacija u privredi najteža, dok se na većem prostoru teritorije ove zakonom predviđene izmene i dopune ne mogu sprovesti, jer se zakoni Srbije tamo ne sprovode.
Zato bi jedno od pitanja Vladi bilo - šta može da uradi po tom pitanju? Zato je potrebno da što pre državni organi, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, o kojoj smo i govorili na prošloj, vanrednoj sednici, sprovedu da se pre svega vojska i policija što pre vrate na Kosovu i Metohiju, kako bi pravni sistem mogao da funkcioniše u Pokrajini, jer u suprotnom, svi zakoni koji se donose u Republici Srbiji, biće "mrtvo slovo na papiru", za staru Srbiju, tj. za pokrajinu Kosovo i Metohiju.
I treće pitanje - nažalost, ministar nije ovde - uslov svega je proizvodnja, pa me interesuje: kako će se obezbediti sredstva za normalno funkcionisanje zdravstva, ako znamo da je veliki pad industrijske proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Nešović.