DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2001.

18. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar, gospođa Gordana Matković.

Gordana Matković

Htela bih samo da pojasnim još jednom ako to izgleda nije jasno. Znači, na ovom poslednjem delu, gde kaže - pregled odredaba zakona čija se izmena predlaže, znači to su odredbe iz prethodnog zakona, u tim odredbama menjano je samo ono gde se pominje neto zarada.
Znači, ponovo smo usklađivali samo one zakone zbog promene prethodnih zakona. Tako, naravno, ima razloga da se razgovara o svim drugim elementima, ali oni sada nisu bili predmet promene. To je baš tako kako je bilo i u prethodnom zakonu. To isto se odnosi i na nominalne iznose koje precizira ministar. To je sve bilo i u prethodnom zakonu.
Sada, ovim izmenama, se menjaju ove odredbe a u tim odredbama samo ono što se vezuje za zaradu. Tamo gde je bila neto zarada sada je zarada i ti su procenti promenjeni. Tako, ima razloga da kritikujemo te druge elemente ali oni sada nisu bili predmet promene.
Druga stvar koja se odnosi na ono što ste rekli, jedino što mogu da tvrdim do kraja, naravno, pošto je to u Predlogu ovog zakona, to je sadržano u članu 6. Znači, da se realni iznos tih dodataka ostavi nepromenjen u prva tri meseca, jer smo ih predvideli da sa indeksom troškova života ostanu. Zato će on ostati realan, da se tako menja, znači ono što je porodica dobila u maju kao dečiji dodatak, isti taj iznos uvećan u meri u kojoj se uvećaju troškovi života, biće u junu, julu i avgustu.
Znači, to smo predvideli kao prelaznu odredbu. Zašto nismo do kraja ostali na indeksu troškova života? Zato što ako želimo da sačuvamo realnu vrednost onda prvo treba da preispitamo ono što ste vi govorili - šta je to što mi toj porodici pružamo, i da li je to što joj pružamo kroz ove zaštite, da li je to taj iznos ili neki drugi, ali naravno, to moramo da sagledamo i vezano za mogućnosti budžeta.
Onda možemo da kažemo da princip zaštite podrazumeva da ta porodica može to i to sa tim dečijim dodatkom, i onda to vezujemo za indeks troškova života, da bi to ostalo na realnom nivou. To je objašnjenje. Znači, ono što sasvim sigurno možemo da tvrdimo, to je da će zbog indeksiranja troškova života ostati realno taj iznos, i to stoji u ovom članu 6. Predloga zakona. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima gospodin Zoran Radovanović.

Zoran Radovanović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, diskusija, po meni, za ovu vrlo važnu tačku dnevnog reda, koju ste skratili sa 10 na pet minuta, i očekujem da je vrlo brzo skratite na 27 sekundi,  vrlo je problematična. Ministar se trudi da nam objasni ono što mi, kao, ne znamo, ali i to je dobro, za razliku od ministra Milovanovića, koji ne zna šta objašnjava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci još jedan je u nizu predloga koji proizilazi iz već legendarnog poreskog paketa ministra Đelića. Kako ste fino krenuli, vi ćete tražiti vrlo brzo u ovoj skupštini, normalno, onda kada ukinete prenose, izmene i dopune udžbenika za predškolsku nastavu i njihovo usklađivanje sa poreskim paketom ministra Đelića.
Tačno je da se u jednom periodu kasnilo sa isplatama dečijih dodataka, ali, moram da podsetim, pre svega one koji nisu među vama ovde, one koji nisu bili u zemlji tada, da je ova zemlja tučena 90 dana, da je ova zemlja bombardovana, da smo 10 godina bili pod sankcijama, da smo imali ratove i okruženje ratom u ovoj zemlji, i jedino ekonomski i politički uslovi su bili uzrok neisplaćivanja ovih obaveza.
Da vas podsetim ujedno, i pre rata, u našoj zemlji vodili smo rat protiv NATO pakta, vodili smo borbu sa šiptarskim teroristima na Kosovu. Veliki novac je išao za očuvanje srpskog naroda i sve su to uzroci zbog čega se kasnilo.
S druge strane, pošto ste vi već skoro 8 meseci na vlasti, i vreme je da počnete da ispunjavate svoja predizborna obećanja i da krenete definitivno u borbu protiv bele kuge, da stimulišete mlade ljude da se sklapaju brakovi, da se rađaju deca, da imaju posla.
Koliko se meni čini, vi sve to radite kontra. Ukinuli ste Ministarstvo za sport, i, znajući kakve kapacitete imate u ministarstvima, malo je falilo da Ministarstvo za sport pripojite Ministarstvu za industriju. Mi smo počeli 100.000 stanova u Srbiji.
(Predsedavajući: Molim vas da se vratite na temu.)
Tema je društvena briga o deci, pričamo o deci, pričamo o stanovima. Da biste pravili decu, mora da živite u stanu. Da se vratim na temu, mi smo počeli u cilju povećanja nataliteta u Srbiji da pravimo 10.000 stanova godišnje. Država je stala iza tog projekta, a statistika govori da Srbija ima sve manje dece. Normalno, kad ste došli na vlast, vi ste sve to zaustavili, prekinuli i sada ćete te stanove prodavati Srbima, verovatno po cenama kvadratnog metra u Parizu ili Londonu. Ali dobro.
Izmenama zakona, odnosno Predlogom za izmenu zakona, opet ulazimo u onu zonu zvanu bruto-neto, gde vi sada ukidate 30% sa neto, dajete 9% bruto. Kad se to sa jezika matematike prevede na srpski jezik, to izgleda ovako - do 5. oktobra, plata u Srbiji je bila 80 maraka, dodatak je bio 24 marke. Danas je po vašim statistikama plata 140 maraka, dodatak je 12 maraka. Što se tiče ostalih davanja, znači, i materinskog dodatka, ranije je bilo - jedna prosečna plata, znači 80 maraka, sada dajete 30% od prosečne plate u Srbiji. To su te 42 marke. Definitivno sam siguran da ćete vi i ovim predlogom zakona smanjiti ionako nisku stopu nataliteta u Srbiji, pa vas molim, kada budete predlagali neke nove zakone, da vodite računa o ovoj zemlji, jer će posle DOS-a doći neki drugi na vlast i Srbi će sigurno živeti bolje.
Na kraju samo da vas podsetim na onih šest milijardi, ljudi su me juče pitali - jeste li javili nešto, da li stiže novac? Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici,  vratio bih se na jedan zakon koji smo usvojili prethodnih dana, da bih izvršio samo jedno poređenje, a drago mi je da je gospođa Matković tu, i nadam se da će odgovoriti na pitanje koje proističe iz ovog poređenja.
Radi se o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodičnim odnosima. U tom zakonu, koji je usvojen pre nekoliko dana, u stavu 4. novčani iznos izdržavanja je definisan u iznosu od 7% u odnosu na zaradu. Ranije je to bilo 15%, pa je ovim izmenama to umanjeno na 7%, u odnosu na zaradu po jednom izdržavanom licu. Znači, to je minimalni iznos po jednom izdržavanom licu.
Maksimalni iznos je umanjen sa 50%, u odnosu na neto zaradu, na 22%, u odnosu na novi termin, u odnosu na novu definisanu zaradu. Prema tome, proističe da je to umanjenje negde oko dva puta, a razlog za ovakvo umanjenje jeste u stvari, kako predlagač kaže, redefinisana kategorija zarade. Ja ću uzeti malo vremena da pročitam i razloge za donošenje ovog zakona, u kojima je to sve lepo objašnjeno.
Kaže: "U ovim izmenama i dopunama Zakona usaglašavaju se pojedine odredbe ovog zakona sa izmenama u sistemu, kojim se definišu prava iz radnog odnosa. U skladu sa redefinisanom kategorijom zarade, neophodno je da se pojedinim odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima izvrši usaglašavanje. S obzirom da se na taj način menja i osnovica, koja služi za utvrđivanje iznosa izdržavanja, za lica koja po ovom zakonu ostvaruju pravo na izdržavanje, neophodno je da se izvrši i umanjenje parametara koji služe za obračun, kako bi se postiglo neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu".
Znači, ove izmene su izvršene da bi se ostvarilo neutralno dejstvo ovog zakona u finansijskom pogledu. Isto objašnjenje ide i uz ovaj predlog, koji upravo razmatramo.
U ovom predlogu se takođe kaže da je osnovica uvećana, jer je zarada redefinisana. Znači, radi se o bruto zaradi i takođe se i ovde vrši umanjenje parametara koji služe za obračun cenzusa i visine prava, kako bi se postiglo neutralno dejstvo zakona u finansijskom pogledu. Međutim, to umanjenje sada izgleda malo drugačije. Više nije umanjenje dva puta, nego tri puta.
Naime, materinski dodatak koji je do sada iznosio 30% u odnosu na neto zaradu, sada iznosi 9% u odnosu na zaradu. Znači, umanjenje je preko tri puta. Pravo na pomoć za opremu novorođenčadi do sada je iznosila jednu prosečnu neto zaradu, a sada po ovom predlogu iznosi 30% od prosečne zarade. Znači, opet preko tri puta je to umanjenje. Dečiji dodatak za prvo dete je ranije iznosio 20% od neto zarade, a sada 6% od zarade. (Iz sale: Bruto.) Gospodine, od zarade.
Znači, umanjenje je prko tri puta. Za drugo dete ranije je taj dodatak iznosio 25% u odnosu na neto zaradu, a sada 7,5% u odnosu na zaradu. Znači opet preko tri puta. Za treće dete ranije je iznosilo 30% u odnosu na neto zaradu, a sada 9% u odnosu na zaradu. Opet preko tri puta. Postavljam pitanje gospođi Matković: kako u jednom zakonu ostvarujemo neutralnost u finansijskom pogledu umanjenjem stopa za dva puta, a u drugom zakonu to isto neutralno dejstvo ostvarujemo umanjenje za tri i preko tri puta?
Sa jedne strane, usvajanjem Zakona o porezu na promet, oporezovano je sve što se odnosilo na decu, od pelena, dečije hrane, dečije opreme, odeće, obuće itd. da bi se ostvarili efekti u budžetu, kojima će se neka prava koja imaju korisnici u ovoj državi nadomestiti. Čak se govorilo da će ta prava biti u nekom većem iznosu. Opravdano, posle ovih podataka, tvrdim da će prava dece po ovom zakonu biti umanjena u odnosu na dosadašnja prava, a obzirom na ove razlike u ova dva zakona koja sam ovde i uporedio. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar gospođa Gordana Matković.

Gordana Matković

Vi ste u pravu kada se to gleda tako. Stvar je u tome što je ovde pored toga što je promenjeno da nije više u pitanju neto zarada, nego zarada, nije više ni u pitanju neto zarada po zaposlenom u privredi Republike, nego je po zaposlenom. Tu,  kao što znamo, postoji razlika, niže je ono što je u privredi nego što je prosek. Tako da je ovde primenjen drugi koeficijent, nego onaj koji je primenjen u Zakonu o braku i porodičnim odnosima, a tamo plaćate od onoga što je vaše lično primanje. Znači, nema više privrede ili neprivrede. Znači, ta razlika uslovljava da u stvari odnos između tih koeficijenata bude različit.
Kažem, mi smo još ovde i dodatno se osigurali, da ta primanja ne padnu, sa ovim indeksiranjem troškova života, a da vam kažem, rekla sam, bićemo tu i u avgustu da se pogledamo u oči. Ako ove računice, a s obzirom da su pravljene na osnovu istorijskih podataka, nisu bile dobre, mi ćemo onda u zavisnosti od toga šta se bude dešavalo u ova tri meseca to promeniti. Znači, razlika je zbog toga što je ovde ranijim zakonom bilo u privredi, a ovo je sada uopšte, a znamo da je taj prosek takav.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Joca Arsić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik gospodin Vlastimir Budimović.

Joca Arsić

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, moram da se pridružim onim govornicima koji su govorili da je ovaj zakon restriktivan, jer on to i jeste. Restriktivan je u dva osnova. Prvo, po pravima koja se daju na osnovu cenzusa, odnosno na osnovu prosečne, a kada se tiče dečijih dodataka isplaćene zarade, kako se ovim zakonom predlaže u prethodna tri meseca, odnosno u poslednja tri meseca u prethodnoj godini. Ta zarada je ostala na nivou 50% od sadašnje važeće zarade u neto iznosu, prosečne za prethodnu godinu u tri meseca, pa ta zarada se sada ovim obrazloženjem gospođe ministra povećava, jer se prelazi s neto na bruto. Samim tim se smanjuje broj korisnika prava.
Ako ste povećali cenzus za iznos koji je 50 ili 60% veći od iznosa koji je važio do sada, preračunato na neto platu, znači da se smanjuje broj korisnika tog prava, jer se sužava broj korisnika prava. Inače postoji rast troškova, odnosno rast prosečnih ličnih dohodaka, a ako je to bilo u oktobru mesecu 2.930 dinara, sada je 4.200 dinara. Znači, već je taj deo porastao prelaskom sa neto na bruto, to je opet još jedan iznos veći. Tako da ćemo mi imati sada smanjen broj prava, da to duže ne elaboriramo.
Kada se izvrši preračun svih ovih prava, da li se radi o materinskom dodatku, da li se radi o dečijem dodatku, da li se radi o ostalim davanjima iz ove sfere, da ih ne nabrajam, ona se kreću od 6% na prosečnu bruto, odnosno na prosečnu zaradu, zovite to bruto ili kako god hoćete do nekih 9%. I to po pravima. Prava su u odnosu dva i po do tri puta manja.
Uzmite i simulirajte na neku bruto zaradu od 5 ili 6 hiljada dinara, pošto gospođa ministar je, obrazlažući gospodinu Radojku Petriću, rekla da ta bruto zarada po njegovom obrazloženju nije tolika. Znači da, ako je manja bruto zarada nego što je to gospodin Radojko Petrić tvrdio, onda su i ta prava manja, ako se primene odnosi od 6, 7,5 i 9% na te iznose. Prema tome, ne stoji da su ta prava jednaka ili ista ili nešto veća, već su u odnosu od 2, 2,5 do 3,3 puta manja, a kada se tiče ove jednokratne pomoći za novorođeno dete. Prema tome, taj odnos je tri koma tri u onosu na ovo što je izračunato, da se ne bavim ciframa.
Tačna je tvrdnja, jedina, da će se članom 6. izvršiti valorizacija dečijih dodataka za juni, juli i avgust mesec, a prema ovom rastu troškova života. Ali taj će iznos drastično pasti u septembru mesecu, kada se primene ove stope. Izračunajte, simulirajte na kom hoćete modelu, to je drastično manje. Ovo što tvrdim stoji u obrazloženju. Molim vas, za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna niti veća sredstva, već će se moći obezbediti iz istog fonda sredstava ako ova prava ne rastu. Ako rastu, onda će sigurno biti potrebna dodatna sredstva. Ovako su ona onakva kakva jesu.
Ne može da stoji ovde teorija da mi treba da krešemo ova prava zato što nećemo moći da ih servisiramo, ako smo rekli da je budžet dva do tri puta veći, zavisno na koji deo se odnosi u odnosu na prethodnu godinu, a ta prava su kasnila u prethodnoj godini. Kaže se ovde, i ministar Đelić i drugi su govorili, da se deo toga duga prelazna i ova vlada servisirale, a prema tome, ima prostora i u ovom budžetu. Vlada tvrdi da je potrošila za trećinu manje u ovom prvom kvartalu, nego što je to uradila prethodna Vlada. Onda je sigurno da ima mesta da se ovo što je urađeno ovim predlogom zakona vrati na prethodne odnose. Neka se preračunaju i ove stope ili povećaju ili usklade sa postojećim pravima, koja su ovi korisnici iz ovog zakona do sada uživali i imali. Mislim da je to korektno, da na takav način moramo da razmišljamo, ili ovaj zakon da povučemo ili da usvojima amandmane koji su dati, koji će ići u ovom pravcu da se ove korekcije i izvrše.
Ima još jedna stvar, a to je tehnički problem. Ne znam da li je gospođa ministar ušla u tehniku donošenja rešenja dečijih dodataka. Ovde se novo pravo konstituiše na prosečnoj plati iz prethodne godine, poslednja tri meseca, ta plata je isplaćivana u neto iznosima za prošlu godinu, za oktobar, novembar i decembar mesec. Ko će i na koji način, kojim koeficijentima valorizovati i primeniti sad bruto osnovice na osnovu kojih će se dalje konstituisati prava iz dečijeg dodatka? Svako onaj ko je doneo jedno jedino rešenje o pravu na dečiji dodatak zna šta je sve potrebno da se dostavi od dokumentacije i uradi takvo rešenje. Na osnovu ovog zakona, tvrdim, da takva rešenja, ako se ne interveniše drugim odlukama, ili uredbama, ili objašnjenjima ili na neki drugi način, neće moći da budu ni validna, ni dobra.