Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju u celini.

Za 126, protiv 55, uzdržanih nije bilo, nije glasalo četiri, ukupno 185 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Prelazimo na 19. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRUŠTVENOJ BRIZI O DECI

(Narodni poslanik Aleksandar Radosavljević traži reč, po Poslovniku.)

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u skladu sa članom 88. stav 1, u kome kaže da vreme izlaganja narodnog poslanika iznosi 10 minuta, ukoliko Narodna skupština u početku pretresa pojedine tačke dnevnog reda ne odluči drugačije, predlažem da po predstojećoj tački, odnosno 19. tački dnevnog reda, vreme za izlaganje narodnog poslanika iznosi pet minuta.

Ima reč narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam, zbog slične intervencije predstavnika vladajuće većine, izašao za ovu govornicu i pokušao da utičem na vas i da zamolim, ako hoćete, ljudski je, da ovo ne činimo. Vidimo da je Centralni komitet doneo odluku da ne bude ni prenosa, pitanje je kada će ta odluka da počne da važi, naravno, bez Narodne skupštine. Videli smo juče da je usvojeno i da je rešno da diskusija ne traje 10 minuta, već pet minuta.
Pozivam vas da dalje to ne činimo, doneće se odluka da ne moraju ljudi da prisustvuju u sali, dakle, može da izađe gospodin Jovanović, mogu da izađem ja za govornicu, bilo ko, i da nikoga živog ne bude u sali, i rasprava može da se odvija, i takve ste odluke spremili.
Molim vas da se dalje ne ide sa restrikcijama poslaničkih prava, da se dalje ne ide na uskraćivanje prava poslanicima da iznose svoje političko mišljenje, svoje političke stavove, i bilo bi potpuno razumno i potpuno normalno da im se dozvoli da govore u skladu sa Poslovnikom.
Nije ovo neka izuzetna, ili posebna situacija, zbog koje bi trebalo primeniti neko drugačije vanposlovničko rešenje. S druge strane, smatram da za to nema ni potrebe, prethodnih dana smo svakog dana prosečno usvajali, ako hoćete, po dva ili tri zakona. Čini mi se da nikakvih problema ni vi tu niste imali, ne mogu da razumem odakle vam ta potreba da na svaki način pokušavate, određenim, rigidnim restriktivnim merama, da utičete na narodne poslanike i da im uskraćujete pravo.
Meni se samo čini da to ne vodi nigde i da će to samo dovesti do još većeg nezadovoljstva građana, koji gledaju sednice Narodne skupštine Republike Srbije, više nego ikada, zaista, zato što nemaju gde drugo šta ni da čuju, ni gde drugo šta da pročitaju. Ne mogu bar drugačije mišljenje, od mišljenja vladajuće većine.
Zato vas pozivamo da ovaj predlog poslanika vlasti ne prihvatite i da se ne ograničava diskusija, bez obzira što sam siguran da ona, u svakom slučaju, neće previše trajati, posebno zbog same prirode zakona i usaglašavanja sa ostalim zakonima, koje smo već doneli. Hvala.

Nadam se da nećemo više otvarati raspravu o stvarima koje po Poslovniku nisu za otvaranje rasprave. Očekivao sam neki drugi predlog, uskraćivanje ili produžavanje, ali dobro. Išli ste u raspravu, a nije po Poslovniku rasprava o ovom pitanju.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika, gospodina Radosavljevića, da se u okviru tačke 19. rasprava u načelu vodi u dužini od pet minuta.
Za 117, protiv 57, uzdržana četiri, nije glasalo 5, ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Branislav Blažić, Srboljub Živanović, Hranislav Perić, Predrag Mijailović, Dragan Čolić, Gordana Pop-Lazić, Borislav Pelević, Toma Bušetić, Božidar Vujić i narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Goran Cvetanović, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Ima reč gospodin Pelević.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da izrazim svoje žaljenje što prilikom razmatranja ovog veoma važnog Zakona o društvenoj brizi o deci među nama nije i resorni ministar.
Nadam se da to ne pokazuje i stav nadležnog Ministarstva za društvenu brigu o deci. Pre svega bih želeo da kažem da sam, proučavajući ovaj predlog zakona i upoređujući ga sa već usvojenim Zakonom o budžetu, došao do evidentnog saznanja, da se ova dva zakona nalaze u koliziji.
Mi smo ovde usvojili Zakon o budžetu za ovu godinu. U obrazloženju ovog zakona, koji je sastavni deo Zakona o budžetu, stoji da pravo na materinski dodatak ima svaka majka i da materinski dodatak iznosi 30% od prosečne neto zarade u privredi Republike. Takođe stoji da pravo na pomoć za opremu novorođenčeta ima svaka majka sa prvo troje dece i da se ova pomoć isplaćuje jednokratno i iznosi jednu prosečnu neto zaradu po zaposlenom u privredi. Kada se radi o dečijem dodatku, odnosno pravu na dodatak za decu, stoji takođe da se za prvo troje dece u porodici, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, redosleda rođenja deteta, a nezavisno od materijalnih uslova, pravo na dodatak za decu ima porodica sa troje dece, odnosno treće dete u opštinama, odnosno delovima opština sa negativnom stopa priraštaja stanovništva.
Kada uporedimo Zakon o budžetu koji je već usvojen, sa ovim predlogom zakona, dolazimo do saznanja da se ovim novim zakonskim projektom, praktično, smanjuju izdaci za društvenu brigu o deci i to materinski dodatak se smanjuje, smanjuje se pravo na pomoć za opremu novorođenčeta i smanjuju se dečiji dodaci. To je regulisano članom 2., gde umesto 30%, koliko je trebalo da se dobije od prosečne neto plate, sada se smanjuje na 9%. U članu 3. za opremu novorođenčeta umesto jedne prosečne plate, sada je predviđeno da to bude 30% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici. I u članu 5. znatno se smanjuju dečiji dodaci u odnosu na već usvojen Zakon o budžetu.
Zakonom o budžetu su određena sredstva koja bi pokrila ove rashode budžeta. Znam da će neko iz Vlade, odnosno iz Vlade neće niko, jer nikoga nema, ali njihov portparol će sigurno reći da se ovo odnosi na bruto plate i to je meni sasvim jasno, jer o tome razgovaramo već više od nekoliko meseci. Radi se o tome da je trebalo ovaj zakonski projekat usaglasiti sa već usvojenim Zakonom o budžetu, odnosno Zakon o budžetu tako napraviti da u obrazloženju stoje ove cifre, ovi procenti koje je Vlada predvidela za društvenu brigu o deci.
Kada se ovi podaci, ovi procenti koji su predloženi uporede sa današnjim prosekom ličnog dohotka, onda dolazimo do saznanja da se zaista radi o drastičnom umanjenju svih ovih davanja i prava na opremu novorođenčeta i prava na materinski dodatak, a takođe i dečiji dodatak. To je vrlo jasno. Ukoliko predstavnici Vlade kažu da je plata bila pre 5. oktobra 80 maraka, a jeste bila, a to je onda iznosilo 24 marke. Ako je danas prosek 4.270, a to je po Zavodu za statistiku, to je znači danas 140 maraka i to iznosi 12,6 maraka. Dakle, umesto 24 marke sada će se primati 12,6 maraka.
Dakle, radi se o prepolovljavanju sredstava koja su određena za pravo na materinski dodatak. Pravo na pomoć za opremu novorođenčeta, ranije je bilo kod proseka od 80 maraka plate, bilo je, a danas je to 140 maraka i danas to iznosi 42 marke. Ranije je bilo 80 maraka jedna plata i 80 maraka je bila jedna prosečna plata koja se dobijala za pravo na pomoć za opremu novorođenog deteta. Ovde smo došli do umanjenja od 50%. Takođe se radi i o ovom trećem, gde su drastično umanjeni dodaci za decu, za sve tri kategorije dece.
(Predsednik: Vreme.)
Zaista drastično umanjenje od preko 50%, a iako će verovatno neko reći da ovo nije umanjenje, onda samo treba pogledati prosek koji smo primali pre 5. oktobra i prosek koji primamo sada izražen, u dinarima ili u markama, sasvim svejedno. Hvala. (Aplauz SSJ.)

Gospodine Nikoliću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovih skoro 10 godina kako sam narodni ili savezni poslanik, bilo je dosta sednica kojih bih želeo da se sećam, a bilo je i onih kojih ne bih želeo, zbog svog učešća u jednim ili drugim. Sednice Narodne skupštine na kojoj smo usvojili izmene i dopune Zakona o društvenoj brizi o deci rado se sećam, zato što je sada važeći zakon donet na moj predlog. Posle višemesečnog usklađivanja sa tada vladajućom SPS koja je na kraju ipak prihvatila da u društvenoj brizi o deci, u dotadašnjem zakonu mnogo toga mora da se promeni, da bismo mi u Srbiji pokazali da brinemo o svojim naslednicima ili da bismo želeli da ih imamo. Ja sam ovaj predlog zakona posmatrao sa tog stanovišta. Uvek sam spreman da prihvatim da nešto što sam ja svojevremeno pisao treba da bude menjano, ako se menja na bolje. Ovakvu primedbu sam vam uputio i kada ste menjali Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i pokvarili i neka rešenja koja možda nisu ni bila dobra, a vi ih dodatno pokvarili.
Evo sada u Zakonu o društvenoj brizi o deci, koji donosi prava, a ne kažem da donosi isplate, ali donosi prava, vi umanjujete iznose po pravima koja donosi Zakon o društvenoj brizi o deci. Ne mogu ni da kažem više predlagač zakona, moram da kažem izmenjivač zakona ili kako da vas nazovem, pošto ste vi samo usklađivač zakona, pošto vi samo nešto usklađujete sa EU, svestan je toga. Postoji mogućnost da je opozicija u pravu kada tvrdi da ovako preračunatim procentima u stvari predviđate za trudnice, porodilje i za decu manje dodatke. Mislim da ste imali dovoljno vremena da se malo preračunate i da shvatite da je ovoj zemlji mnogo toga krenulo naopako. Da, ako se već družiti sa tim Nemcima, treba da odgovorite na njihovo pitanje, kako to da u ovoj našoj zemlji za ovih 6 meseci u kojoj skoro ništa ne radi, u kojoj se skoro ništa ne proizvodi, dinar vredi isto kao i marka u Nemačkoj, u kojoj se radi 24 časa dnevno.
Svesnim zadržavanjem ovakvog kursa marke, vi u stvari nas ovde u Srbiji oštećujete i pljačkate. Zato nam cene i u markama skaču. Zato sada više za 10 maraka ne možete da kupite nešto što je moglo da se kupi za tri marke, svojevremeno. Zato svi ovi preračuni u markama, a prinuđeni smo tako da ih vršimo, pošto je valjda to neka stabilna valuta, pokazuju da u stvari građani Srbije imaju mnogo manje nego što su imali. Zato nama cene u Srbiji strahovito rastu, enormno rastu, da bi proizvođači pokrili gubitak koji imaju na robi koju izvoze. Sve te faze smo mi koji imamo 50 godina u Srbiji već prošli.
Mi smo prošli fazu kada je automobil u Srbiji koštao 10 hiljada maraka, a u Americi je prodavan za dve hiljade dolara, recimo za četiri hiljade maraka. Tada je sav taj gubitak nadoknađivao potrošač koji je kupovao robu u Srbiji. To se sada dešava ponovo i to je pojava o kojoj neko mora da se izjasni. Džaba nama hvale kako NBJ već ima milijardu dolara u trezorima. Nama sve skuplje. Za šta te Kir Janje skupljaju taj novac ne znam, ako nema za privredu, ako nema za građane Srbije. Tako je i sa Zakonom o društvenoj brizi o deci. Jeste, kažete vi ovde da ćete se preračunati posle tri meseca, ali da ste ubeđeni da zakon je finansijski neutralan.
Mislim da to nije tačno. Ako nešto što je bilo 30% neto, pretvorite u 9% bruto. Tu nešto ne štima: 30% od nekadašnjeg neto nije 9% od današnjeg bruto. Čak ga i ne zovete bruto, nego ga zovete zarada. Toliko smo iskomplikovali ovih dana, samo čekam realizaciju da bismo konačno utvrdili ko je u pravu. Možda je trebalo da još malo uđete u ovaj zakon. U vreme kada sam pisao izmene i dopune, postojale su kod nas opštine u kojima je bilo više od četvoro dece i postojale su opštine u kojima je harala bela kuga.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam.
Mi smo ovim predlogom zakona tada pokušali da to ispravimo i da eventualno podstičemo natalitet u krajevima Srbije u kojima on nije pružao osnovu da će Srbija opstati kao država. Sada je sve manje tih opština u kojima je priraštaj stanovništva iznad proseka u Republici. Možda je trebalo brisati ove odredbe za četvrto dete, koje se odnose samo na opštine u kojima je priraštaj stanovništva ispod proseka. Nažalost, mi više nemamo mnogo opština zbog kojih nismo smeli da osiguravamo podjednaka prava za sve građane Srbije, iako se tu možda malo diralo i u Ustav Republike Srbije.
Mislim da ste samo monetaristički pregledali sve ove predloge zakona, nedovoljno precizno, rekao bih, ali to će praksa da potvrdi. Mislim da je bilo vreme da pokažete da ima i nešto bolje od onoga što je postojalo do sada. Ako tvrdite da sve ostaje na istom osnovu na kome je bilo i do sada, s pravom se postavlja pitanje zašto je uopšte vlast menjana. Zato se nadam da ovo ograničenje vremena, kad razgovaramo o Zakonu o društvenoj brizi o deci, da o njemu nije bilo dovoljno dobro promišljeno. Uopšte neće dugo trajati rasprava o ovom zakonu, ali može vrlo loše da zvuči. Naravno, mi to nećemo koristiti, kad skupštinska većina kaže - o Zakonu o društvenoj brizi o deci raspravljaćemo kraće nego što je Poslovnikom predviđeno da se raspravlja o bilo kom drugom zakonu. Onda se postavlja pitanje kakva je to briga o deci?

Ima reč gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih želeo da današnju opoziciju, a nekadašnju vlast, kritikujem po pitanju realizacije zagarantovanih prava Zakonom o društvenoj brizi o deci. Mislim da bar u tom delu vaših aktivnosti ne mogu da vas osporim kao ljude koji ste imali dobru nameru prema deci. Ali, možemo zajedno da razgovaramo o mogućnosti našeg društva da zaista primeni prava koja država mora da primeni, s obzirom da je na to obavezna zakonom.
Zakon o društvenoj brizi o deci je menjan 1992. godine jedanput, 1993. godine tri puta, 1994. godine je menjan dva puta i 1996. godine je promenjen još jedanput. Izvinjavam se ako je u međuvremenu došlo do još neke izmene. Ovo su informacije koje sam dobio od skupštinskih službi. Dakle, zakon je prilagođavan stvarnosti. Unapred želim da vam kažem da mi nastojimo da ovim promenama ne umanjimo prava onih koji su ostvarivali svoja prava na osnovu ovog zakona i da mi posebnu pažnju poklanjamo realizaciji obaveza koje imamo prema deci.
U okolnostima u kojima je postojala i funkcionisala prethodna vlast, možda je bilo i logično što su se javile izvesne docnje po pitanju isplate sredstava na osnovu materinskog dodatka, odnosno sredstava materijalno ugroženih porodica. Želim da vam kažem da smo mi nasledili obaveze koje su iznosile 24 meseca po pitanju materinskog dodatka i 26 meseci po pitanju dodatka koji se isplaćuje ugroženim porodicama. Mi te obaveze sada izmirujemo. Nemoguće je u Srbiji, koja je ovakva kakva je, preduzeti u potpunosti na sebe poštovanje zakona koji sam po sebi nikada do sada i nije mogao biti u potpunosti primenjen. Ovaj zakon je finansijski obezbedio neutralnost u odnosu na ono što jeste bila karakteristika odnosa države prema onima kojima se ovim zakonom garantuju prava.
Predviđeno je veoma jasno članom 6. da se vrši usklađivanje sredstava koja će se izdvajati za decu sa troškovima života. Dakle, niko nema nameru da već iovako uska prava dodatno ograničava. Ali vas molim, kada govorimo o ovom zakonu, da govorimo iz onog aspekta iz kog smo mi kao država dužni da donosimo zakone koje možemo da primenimo. Mi možemo da donesemo kakav god hoćemo zakon. Onda se postavlja pitanje zašto donosimo zakone koji su sami po sebi već i u osnovi sporni, jer su neprimenjivi. Inače, možemo da donesemo zakon da, recimo, Kosovo i Metohija jeste suvereni deo Srbije, da idemo i dole organizujemo skupštine, ali nećemo u tome daleko stići. Možemo da ignorišemo stvarnost, ali takođe time nećemo rešavati probleme.
Mi moramo opteretiti našu privredu i one koji proizvode, u meri u kojoj oni takvo opterećenje mogu da izdrže. Puno je tih opterećenja i stalno se spotičemo u kritikama i argumentima u kojima se ona obrazlažu. Po ovom pitanju mislim da ne možemo ostvarivati partijske programe i da ne možemo nastojati da ostvarimo neku, recimo, opozicionu korist. Dakle, veoma jasno insistiramo na finansijskoj neutralnosti, veoma jasno u članu 6. kažemo da ćemo usklađivati sredsdtva koja izdvajamo sa troškovima života i veoma jasno smo pokazali da smo spremni da se staramo o svom društvu, pre svega kroz izmirenje obaveza koje smo nasledili.
Pri tome, nikog ne optužujemo za nešto tako. To nije naš posao. Naš posao je da kažemo da smo 24 meseca docnje imali, da tu docnju umanjujemo, da smo imali 26 meseci docnje i da to takođe umanjujemo. Takođe, moramo ovde da kažemo da za ovih 100 dana Vlada nije zakasnila u izmirenju svojih obaveza prema deci, da je Vlada izdvojila velika sredstva za sanaciju ustanova u kojima se nalaze nezbrinuta deca, da su pokrenuti brojni programi. Vi ste svedoci takve aktivnosti.
Dakle, kada govorimo o ovom zakonu, dajte da razgovaramo samo o činjenicama. One su veoma jasne. Dolazi do promena koje su posledica prelaska sa neto principa na bruto princip i veoma jasno je u članu 6. rečeno da će sve disproporcije, koje eventualno u ovom trenutku prate prelazak sa neto na bruto princip, biti otklonjene usklađivanjem sa troškovima života. Dakle, ako se primeni ta jednostavna matematika, nema logike po kojoj 9% bruto može biti veće od 30% neto. Ali, mi računamo, s obzirom na porast zarade koju je pratio period naše vlasti od 5. oktobra do danas, da će ta bruto plata krajem godine biti mnogo veća nego što je to sada slučaj, i da će primenom tog prava, bruto ostvarena zarada 9%, sasvim sigurno biti obezbeđena veća sredstva od onih koji su bili garantovani neto principima.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, dajte, ako možemo, bar po ovom pitanju da ne budemo toliko nekorektni, koliko se može biti ukoliko se sve na takav način posmatra. Mislim da deca ne smeju biti tema naše politike na takav način.