Gospodine ministre, dali ste i dijagnozu da bolujem od nekakve bolesti, pa ne znam, da vas pitam, da li vam dugujem nešto za to? Što se tiče građevine kuća, znam dobro kako se kuća pravi, svoju pravim već trinaest godina. Trinaest godina pravim i živim još uvek u podrumu. Ne znam kako ste vi vašu napravili.
A što se tiče onog drugog dela, koji sam rekao, a koji nije vezan za armaturno gvožđe, kada sam izašao posle svog izlaganja u hol, imao sam par poziva iz Petrovca, gde su građani davali podršku meni i rekli da sam u pravu.
Vi možete i da tražite i da vam se izvinim, to je vaše pravo, i moje, da li hoću ili neću, ali kako ćete vi tim ljudima, koji su kod vas došli za pomoć, a vidite kako ste zloupotrebili i njihovu nesreću, i njihovu situaciju, i nemojte nama da pričate, više, ni Srpskoj radikalnoj stranci o tom poštenju. Za svojih 30 godina mnogo toga sam prošao u životu, tri rata, gospodine ministre, imam još jedan vojni rok koji se zove - učešće u ratu. Nisam ni od koga ništa uzeo.
U Požarevac sam se doselio 1980. godine, tako da deca nisu mogla da me zovu "Bućko". Gde sam živeo ranije, saznajte. Nikada nisam imao takav nadimak. Možda sam imao nadimak zato što sam imao klempave uši, možda sam imao nekakav nadimak zato što ne vidim dobro, ali takve gluposti, gospodine ministre, vama ne priliče, vi ste ministar. Može neki poslanik da lupi neku glupost, ministar ne sme.
