Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, ne mogu da ne primetim da i ovaj predlog zakona predstava određenu restrikciju prava, da rešenja koja se nude, u svakom slučaju, predstavljaju lošija rešenja od rešenja koja su već data u prethodnom zakonu i da se ovim izmenama i dopunama ne postiže nikakav vidni napredak. Naprotiv, smatram da će ovo biti sve lošije, a radi se o jednoj veoma osetljivoj oblasti, oblasti ostvarivanja prava na dečije i materinske dodatke.
Prvo, kada je reč o članu 2. Predloga izmena i dopuna, on se odnosi na stari član 19, stav 2. koji glasi: "Materinski dodatak iznosi 30% od prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike". Promena je u tome što se umesto 30% prosečne, sada se ovo neto briše, stavlja 9% zarade po zaposlenom u Republici po bruto principu. U članu 5. Predlogu izmena i dopuna menja se član 29. Zakona u kome dodatka za decu, i to: za prvo bilo je 20%, a sada je 6%; za drugo dete bilo je 25%, a sada je 7,5%; za treće dete bilo je 30%, a sada je 9%.
Smatram, bez obzira na to što smo ovde dosta vremena proveli i polemisali oko toga šta je povoljnije, ali jasno je, i pre nekoliko dana u "Novostima" je data izjava jednog od značajnijih eksperata DOS-a koji je priznao, kada smo govorili o Zakonu o radnim odnosima, da je 6 neto zarada povoljniji i veći iznos nego dve bruto zarade, da je 12 neto zarada povoljniji i veći iznos nego 5 bruto zarada. Znači, duboko sam ubeđen, možda nisu drastične razlike kako je ovde bilo reči, ali nije ni to da su u pitanju ista sredstva. U svakom slučaju, smatram da su prethodna rešenja bila povoljnija, ne uzimajući u obzir da su troškovi života znatno porasli u poslednje vreme.
Međutim, moj suštinski predlog odnosi se na član 27. Pre toga bih vas podsetio da, kada sam govorio o Zakonu o zapošljavanju, i Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, nisam govorio o zdravstvenom osiguranju, ali moj suštinski predlog je bio da se najniže osnovice usklađuju prema proseku plata u opštinama. Taj predlog nije prošao, nije naišao na razumevanje, iako je imao jedno sasvim solidno uporište. Primera radi, prosečna plata u opštini Blace je 1.900,00 dinara, prosečna plata u Beloj Palanci je 1.100,00 dinara, a prosečne plate u Beogradu i Pančevu su preko 5.000,00, a, na primer, u jednoj maloj opštini kakav je Kosjerić, prosečna plata je blizu 7.000,00. Sada, kada Republika ili država treba da uzme, ona uzima jednako, sve stavi na republički prosek i tako ostvaruje svoje prihode. Objašnjenje je bilo da tako treba jer, jednostavno, u pitanju su prihodi Republike, u pitanju su veoma značajne sfere, kao što je sfera zdravstva, penzijsko osiguranje itd.
Međutim, evo upravo smo danas došli do toga da, kada je reč o davanju Republike i države, sada već pravimo razlike. Razlike se prave u tome što se kod isplate dečijeg dodatka vezujemo za prosečne plate u opštinama, pa član 27. stav 2. kaže - "Ako je ukupan mesečni prihod po članu porodice ostvaren za poslednja tri meseca u prethodnoj godini iznosi do 50% od prosečne mesečne neto zarade (a neto se briše), ostvarene za poslednja tri meseca u prethodnoj godini po zaposlenom u privredi opštine, odnosno grada (to u privredi se briše), u kojoj korisnik ima prebivalište".
Tu je cela suština ovog veoma pozitivnog predloga, pošto se radi o veoma osetljivom pitanju, pitanju isplate dečijeg dodatka, da se ide na republički prosek. Tačno je i ovo da ovde postoji korektivni faktor, pa se kaže, kada je reč o najrazvijenijim opštinama, ne može prosečni dečiji dodatak da bude viši od 10% od prosečnog republičkog, kao kada je reč i o nerazvijenim opštinama ne može da bude niži od 70%. Ali i po ovakvom rešenju negde je oko 40% razlika između razvijenih i nerazvijenih opština, a mislim da to nije u redu i da je ovaj moj predlog sasvim korektan i umesan.