Uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Matković, ista je situacija kao i kod drugih zakona. U nekoliko navrata pominjao sam da je sigurno bolje, a to smo čuli i od ministra danas, da mi usvajamo, a verovatno će i biti usvajanje novih zakona, pa ćemo ovaj problem koji se nameće sada i rešiti. Ovaj predlog zakona, koji je danas na dnevnom redu, to je Zakon koji je uglavnom usvajan od 1992., 1993., 1994, 1995. i 1996. godine i mi, hteli ili ne, moramo priznati da i ranije nismo imali neki prečišćen tekst koji bi mogao na neki način da bude pregledniji, racionalniji, sa manje članova. Prošli put sam govorio o onom Zakonu o porodici, koji zapravo ima 219 članova, gde čovek ne može da se snađe jer ima negde oko 15 izmena i dopuna od ranije i ako sada dodamo i onih desetak slična je situacija i kod ovog zakona. To je problem i mislim da bi bilo dobro, a to se već najavilo od strane Vlade, da će novi zakon biti, da ćemo prečistiti mnoge stvari, ali bih molio da se tom prilikom reše, kada se radi o ovom zakonu, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci, one stvari koje mi nismo mogli godinama da rešimo.
Ili su možda bolje rešavane, to je relativno, o tome se može govoriti tek kada bude ovaj zakon usvojen i kada praktično budžet bude takav da mi možemo neke stvari brže rešavati, ali ovo što se danas nameće je sigurno da je krivica ne samo ove vlade, nego mi grešimo što se tiče nataliteta od rata naovamo, od Drugog svetskog rata i 1945. godine. Takva nam je uopšte demografska politika bila da smo vrlo malo brinuli o natalitetu i došli smo upravo u situaciju u kojoj se danas nalazimo, a to je da je natalitet manji u svim sredinama Srbije.
Ranije je to bila jedna regija, istočna Srbija, a danas je to cela Srbija. Mi recimo imamo slučaj da nam se broj dece u osnovnoj školi smanjuje u gradovima, u centrima, u centralnim školama, izuzev neke periferije gde dolaze mladi ljudi. To ukazuje upravo na našu politiku koju mi vodimo praktično godinama i da je to jedan od razloga upravo zbog nebrige, zbog materijalnog položaja. Koja je to briga danas o deci? Mi smo i sada i ranije, a pogotovo sada ovim zakonom uveli poreze na sve dečije proizvode, na školski pribor, na udžbenike i onda sigurno dovodimo roditelje u veoma tešku situaciju.
Mi smo pre više godina izvršili delimičnu emancipaciju žena.Mi smo praktično ženu zaposlili, ali je nismo oslobodili nekih pratećih poslova da bi ona mogla da se posveti i porodici i poslu, sem predškolskih ustanova koje su relativno dobro rešene u Srbiji, ali sva deca nisu zbrinuta. U osnovnoj školi imamo situaciju da deca borave u dve ili tri smene, da nemamo celodnevni boravak dece u školi, da roditelji moraju praktično i to vreme da koriste da bi rešili one probleme koji su neophodno potrebni.
Drugo, ovde se vidi praktično da smo ipak parcijalno rešavali. Vidite, ovaj član 19, naime ovaj predlog zakona sastoji se iz ova tri dela, kao što je i svaki predlog. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci, drugi deo je obrazloženje, a treći je pregled odredaba zakona čija se izmena predlaže. Međutim, nema sinhronizacije, ima dosta članova koji se pojavljuju u jednom, a u drugom ne. U trećem se pojavljuje, a u prvom ne i to ukazuje upravo da stručna služba, koja je radila ovaj zakon, nije mogla do kraja ili nije imala vremena da to uradi kako treba.
Rekao sam član 19. stav 4. Zakona. "Nominalne iznose materinskog dodatka, u skladu sa stavom 1. - 3. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za poslove društvene brige o deci". Međutim, ako pogledate taj stav u celini, stav 1. i stav 2. naročito, materinski dodatak iznosi 30%, odnosno 9%, zavisi da li je bruto ili neto, od prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike (odnosno u Republici). Znači, ministar praktično nema šta da rešava. To je stari zakon koji prepisujemo ponovo. Ovaj član se ne menja i ostaje isti.
