Poštovani narodni poslanici, predstavnici današnje vlasti ili DOS-a nemaju puno razumevanja za ovaj zakon. Međutim, ne vladaju ni određenim činjenicama. U zadnjih 10 godina kada je vladala SPS, u ovoj zemlji je osnovano oko 185.000 privatnih preduzeća i od ranije je bilo oko 190.000 radnji koje su zapošljavale od 300 do 500.000 radnika. Znači, ne može se govoriti o nerazumevanju za privatni sektor i za potrebe razvijanja malih i srednjih preduzeća. Jednostavno, situacija koja je bila sa ratnim okruženjem, sa sankcijama, nije dozvoljavala da se ovaj zakon na jedan brži i hrabriji način iznese negde početkom 90-ih godina, kada je bilo potrebno krenuti u tom pravcu.
Potreba za malim i srednjim preduzećima postoji, i da to nije praksa iz susednih zemalja govori podatak da agencije, da usmeravanje države u razvoju malih i srednjih preduzeća postoji u svim zemljama. Mi moramo da se ugledamo na te zemlje, a za to ću vam navesti par podataka. U razvijenim zemljama, mala i srednja preduzeća čine od 96% do 98% svih preduzeća koja postoje u tim zemljama. Ona upošljavaju do 70% zaposlenih. Kada bi se to primenilo u našoj zemlji, mi bismo povećali broj zaposlenih sigurno za 600 ili 700.000. Iako postoji veliki broj preduzeća, oko 185.000, i 190.000 radnji, na žalost njihova struktura nije dobra. Uglavnom su to preduzeća u oblasti trgovine, finansijskih i nekih sličnih usluga.
Zato je neophodna uloga države da usmeri taj veliki broj preduzeća koji postoji, određeni potencijal da usmeri u pravcu gde naša privreda nije mogla da se razvija zbog sankcija i zbog rata koji se desio u zadnje vreme. Postoji veliki broj oblasti u kojima država mora da pomogne da se ta preduzeća razvijaju, a pre svega, to je u specijalizaciji i finalizaciji proizvodnje i, pre svega, proizvodnje za izvoz. Naša preduzeća, kako velika društvena, tako i privatna, uglavnom se bave još uvek svaštaranjem. Nema stroge specijalizacije koja je odmakla u zapadnim zemljama. Navešću vam samo jedan primer koliko je ta specijalizacija odmakla, ne samo u oblasti proizvodnje, nego čak i u oblasti radnih mesta. Čuvena je anegdota - kada je jedan radnik "Forda" odlazio u penziju, on je ceo svoj radni vek montirao samo prednji levi točak, pitali su ga šta može firma da učini za njega, on je rekao - dozvolite mi da namontiram jednom desni točak. Jednostavno, ta specijalizacija i u privredi i u radnim mestima mora da postoji.
Takođe, nije dobro kada su u pitanju velika društvena preduzeća koja su nosila teret, koja se sada neopravdano i dalje kod velikog broja ljudi smatraju za nosioce razvoja i zapošljavanja velikog broja radnika u našoj državi, jednostavno nije dobro da se sa privatizacijom koja se najavljuje, da se najavljuje i smanjivanje broja tih preduzeća. Mi moramo učiniti sve da ta velika preduzeća u koja su uložena velika materijalna sredstva, u kojima postoji školovana radna snaga, koja imaju svoje tržište, kako u našoj zemlji, tako i za izvoz, da ih na neki način sačuvamo, a da razvijamo mala i srednja preduzeća. Nećemo ništa postići time što ćemo društvena preduzeća da proglašavamo za nelikvidna, za prošlost, da ih jednostavno gasimo. Moramo skupiti snage. Zato smo mi predložili da uz privatizaciju koja se najavljuje, sledeći segment te borbe bude upravo Vlada koja će kroz program donošenja razvoja malih i srednjih preduzeća, da supstituiše proizvodni program i višak radnika iz tih preduzeća koja će biti privatizovana. Hvala.