Gospodine Veljkoviću, hoćemo li o temi nešto.

Upravo sam o temi. Ova vlada se usudila da jedan ovakav papirić da narodnim poslanicima. U ovom papiru, koji govori o malim i srednjim preduzećima, gospodine predsedniče, nema ničega. Jedan prazan mitingaški rečnik. Nema tu ni ozbiljne analize trenutnog stanja u državi, nema tu ni ozbiljne koncepcije transformacije u privredi, nema tu nikakvog koncepta razvoja. Ako ovo što govorim nije tačno, ja vas jasno pozivam da ovaj dokument masovno distribuirate građanima Srbije. Neka građani iz tog papira procene impresivne rezultate ove vlade. Narod će moći da uporedi ovaj dokument sa onim koji ste delili pred izbore. Sećate se onog dokumenta koji ste delili pred izbore - prvog dana ćemo uraditi to, drugog dana to, prve nedelje to itd. Mislim da je G17 to delio. Onda će ljudi da uporede ova dva dokumenta, i ako su to tako impresivni rezultati vi nemate šta da brinete za vašu političku budućnost.
Dakle, konstatujemo da Vlada nema nikakav koncept privrednog razvoja, odnosno da nema nikakav koncept razvoja malih i srednjih preduzeća. Znači, ova Vlada taj koncept nema. O velikim sistemima da i ne govorim. Oni su verovatno već otpisani. Na polju velikih privrednih sistema Vlada vuče iste poteze kao i socijalisti, apsolutno iste. Navešću samo dva primera. Socijalisti su, na primer, u železari "Sartid" gajili pečurke. Vi ćete sada u fabrici automobila u Kragujevcu da pravite cigarete ili verovatno da gajite duvan u tim fabričkim halama.

Gospodine Veljkoviću, vi zloupotrebljavate moje strpljenje. Molim vas da ili počnete da govorite o zakonskom predlogu ili da prekinemo.

Ja govorim o konceptu razvoja malih i srednjih preduzeća.
Drugi primer, oni su vukli populističke poteze tipa - podrška izvoznim programima. Sećate se, kada je prodat "Telekom" za milijardu i 400 miliona maraka, ondašnja Vlada Srbije, socijalistička vlada, je sve to podelila firmama kao podršku izvoznim programima. Normalno, kakvi crni izvozni programi. Sve je završilo u potrošnji, sve je završilo u platama.
Isto to ste sada vi uradili sa ovih 100 miliona maraka, a tih 100 miliona maraka, na primer, mogli ste da obnovite jedan most ili da krenete u konstrukciju nekog regionalnog puta. Angažovanjem građevinske operative bi povukli hiljade kooperanata, i eto pomaka u privrednom razvoju. Ali, na žalost, ova vlada to ne zna ili neće da učini. Ne čudim se, kad su u njenim redovima provereni kadrovi - Čović, Mihajlović itd.

Gospodine Veljkoviću, izričem vam prvu opomenu. Molim vas da se držite dnevnog reda.

Od njih ne možete da očekujete neki moderniji pristup.
Dakle, predlagaču ovog zakona, gospodine predsedniče, ne sporim dobru nameru, posebno u svetlu neaktivnosti Vlade na tom polju, ali smatram da su sama rešenja u tekstu zakona i suviše uopštena, bez konkretnih metodologija koje garantuju efikasnost i rezultate. Sam zakon je pisan arhaičnim samoupravnim rečnikom (nadam se da ste svi pročitali to) koji praktično ništa ne kaže. Svi se sećamo tog rečnika iz silnih samoupravnih sporazuma, društvenih dogovora itd. To je rečnik, može se reći, zakona o udruženom radu, Kardeljev rečnik, kako je to rekao kolega. Znači, cenim dobru nameru, posebno u odsustvu bilo kakve aktivnosti ove vlade na tom polju, ali sugerišem predlagaču da zakon povuče iz procedure, da ga doradi, uz konsultaciju sa uporednim zakonodavstvom zemalja koje su to već uradile na dobar način i ja ću glasati uzdržano.

Reč ima nrodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Dušan Cvetković. (Nisu prisutni.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovani predsedniče, cenjene kolege i koleginice poslanici, odnos prema zakonu koji je danas na dnevnom redu očigledno se vidi iz broja prisutnih poslanika na celom današnjem zasedanju. Evo, i ovog trenutka na ekranu se jasno vidi da je u sali samo 23 poslanika. Iznenađenje je za mene što je danas i poslanička grupa Demokratske stranke, koja je redovno bila tu, samo sa jednom trećinom prisutna na ovom zasedanju. Sa kolikim nipodaštavanjem poslanici Demokratske opozicije Srbije se odnose prema zakonima koje predlaže opoziciona Socijalistička partija Srbije vidi se iz toga što je predsednik poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije u drugoj polovini drugog sata danas ušao u salu, a u popodnevnom zasedanju bio je u sali ukupno pet minuta i apsolutno ga više u sali nema. To je odnos, poštovane koleginice i kolege, odnos vas prema zakonima koje predlaže neka druga stranka. Od vas 176 nema ni 70, ali to je ono sa čim moramo da živimo i što moraju da znaju naši gledaoci i naši birači.
Posle prestanka sankcija kada su se svet i Evropa otvorili prema nama, a i mi prema njima, najvažnija stvar za našu Srbiju i naš narod je oživljavanje i dinamiziranje postojeće proizvodnje, kao i uvođenje nove proizvodnje. To oživljavanje i dinamiziranje proizvodnje je veoma važno, jer je ono i jedini način da se u ovoj zemlji počne bolje da živi, da najzad standard našeg čoveka počne na neki način da raste, da se i mi i naša deca počnemo ozbiljno da vraćamo u fabričke hale, da nam mašine u pogonima zazvrje u više smena.
Znajući kako je i posle toliko godina sankcija, zastoja proizvodnje, nemogućnosti izvoza, nelegalnog uvoza iliti uvoza na mala vrata preko više posrednika, danas teško pokrenuti velike sisteme ili čak pojedine grane privrede i industrije, poslednji je trenutak, rekao bih, da se prozbori nešto o malim i srednjim preduzećima, koja su svuda u svetu osnovica razvoja i najveći ventil zapošljavanja ljudi. Zakonski predlog o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća koji je danas pred nama prvi je, koleginice i kolege poslanici, ponavljam prvi zakonski akt, koji se posle tromesečnog zasedanja Skupštine nalazi pred nama, a u kome se ne govori o trošenju, nego se govori o stvaranju.
I svih 20 i nešto tačaka dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Skupštine, koje smo započeli još 9. aprila, bavilo se samo uređivanjem odnosa u trošenju para, odnosno uređivanjem odnosa u deobi para, finansiranju države. Zato je ovaj zakonski predlog razvoja malih i srednjih preduzeća utoliko značajan, jer je to prvi zakon koji govori o nekakvom stvaranju. Ovaj zakonski predlog kroz svoje osnovne oblasti postavio je prave osnove za podršku malim i srednjim preduzećima.
U prvoj od četiri oblasti određeni su kriterijumi za razvrstavanje i definiciju malih i srednjih preduzeća, u drugoj oblasti su određeni godišnji programi razvoja malih i srednjih preduzeća, u skladu sa programom razvoja koje donosi Vlada u skladu sa razvojnim planovima Republike. U trećem delu ovaj predlog zakona definiše osnivanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, uz definisanje poslova i zadataka iste agencije, kao i definisanje sredstava za osnivanje i njeno poslovanje. U četvrtoj oblasti ovaj zakonski predlog reguliše i osnivanje fonda za zajmove i garancije malih i srednjih preduzeća i to daleko najvećim brojem članova zakona od 10. do 26, čime želi sigurno da ukaže da je to jedan od najvažnijih segmenata ovog zakona. Peto, u pretposlednjem, 28. članu ovog zakona regulišu se dodatne mere podrške koje treba da obezbedi osnivanje većeg broja malih i srednjih preduzeća.
Poštovane kolege poslanici, kada ovaj zakon stupi na snagu, naravno ako se u ovom parlamentu postigne dogovor i isti usvoji, onda će oni silni programi koje je preporučio još početkom 2000. godine specijalni tim Ministarstva za nauku i tehnologiju, na čijem čelu je bio profesor Branislav Ivković, moći nesmetano da se primenjuju. Zna se, poštovani poslanici, da svuda gde je optimalna veličina proizvodnje, proizvodna jedinica mala, da su mala i srednja preduzeća najpogodnija. Uz procese preduzetničkog samozapošljavanja i započinjanja vlastitog biznisa i pune individualne inventivnosti naših novih preduzetnika, ostvarivanje ovog zakona biće nesumnjivo od velike koristi za dalji razvoj naše Srbije.
Činjenica da je iza gospodina Ivkovića ostalo oko 700 verifikovanih poslovnih programa za mala i srednja preduzeća ukazuje da će primenom ovog zakona tj. sa većim brojem malih i srednjih preduzeća doći i do otklanjanja neuravnotežene granske strukture naše privrede. Ovo treba imati utoliko pre u vidu jer nam u postojećoj privrednoj strukturi nedostaje veliki broj malih i srednjih preduzeća u industriji i drugim proizvodnim delatnostima, koje mogu da prate ove velike sisteme i brojne firme u prerađivačkoj industriji kao što su hemijska i farmaceutska, pa zbog toga, na bazi ovog zakonskog predloga, treba što pre pokrenuti njihovo osnivanje i stvaranje uslova za njihov razvoj.
Na kraju, da progovorim i o Jablaničkom okrugu i Leskovcu, odakle dolazim - zna se da se na ovom području proizvodi 2000 tona duvana, 80 hiljada tona krompira, 11 hiljada tona jagodičastog i sitnog koštičavog voća i da se u Jablaničkom okrugu uzgaja, na blizu 22 hiljade hektara, što predstavlja 10% povrtarskih površina, 150 hiljada tona raznog povrća.
Ovaj potencijal koji se javlja na jugu Srbije, koji je do sada iskorišćavan samo kroz proces zamrzavanja i tako nuđen svetu, omogućuje, sa stvaranjem srednjih i malih preduzeća, da se ostvari veći stepen prerade onoga što je išlo samo u smrznutom stanju, sada u novim oblicima, kao što su obrada u kandirano voće, zatim razni pekmezi za dijabetičare, dečja hrana, prirodni namazi bez konzervansa, što bi omogućilo veliki napredak i u proizvodnji svih proizvoda koji su na jugu. Započeti trend koji vlada na području odakle ja dolazim, i koji je za leskovački kraj pružio sada tri programa koji su u ostvarenju, mora da predstavlja problem na kome mi sa juga Srbije moramo ozbiljno da radimo, problem kojim moramo da se okačimo Vladi oko vrata da ona i dalje na tim programima radi, kako bi mi imali uspeha dole, na jugu Srbije.
Pošto je ovo prvi i do sada jedini zakonski predlog čijim usvajanjem bi mogla da se ozbiljnije pokrene posustala proizvodnja i ponovo krene u novo zapošljavanje, čini mi se moglo bi brže, zaživljavanjem većine zakona koji su do sada usvojeni, istina, samo voljom vladajuće DOS-ovske većine. Biće ignorisano ovo što sam do sada pričao, ali kada krajem godine dođe i vaš zakonski predlog o malim preduzećima, ako, daj Bože, bude tada prenosa, sigurno će naši gledaoci na osnovu ovoga što ćemo iz našeg zakonskog predloga iznositi, moći da vide i uporede koliko smo bili u pravu, što smo danas izašli sa ovim zakonskim predlogom pred vas. Hvala, izvinite.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega Dušan Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od osnovnih ili glavnih predizbornih obećanja DOS-a je da će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća. Pogotovu je to aktuelno poslednjih dana kada se vodi žučna rasprava oko predloga novog zakona o privatizaciji, gde se kao jedan od glavnih problema nameće problem nezaposlenosti koji će očito izazvati taj zakon, ili kako se to kaže na jedan finiji način, višak radne snage. DOS-ovski ministri ili predstavnici DOS-a izlaze u javnost sa jasnom koncepcijom da će taj talas nezaposlenosti ili višak radne snage amortizovati srednja i mala preduzeća, odnosno privatna inicijativa.
Prisutni smo raspravi koja se vodi o jednom predlogu zakona, a ovaj predlog zakona je od ranije uručen svim poslanicima u ovoj skupštini i mi, srpski radikali, u principu imamo velike primedbe na ovaj predlog zakona, kao što je, recimo, da li je potrebno da se formiraju agencije na ovaj način, koje će biti centralističke ili koje će biti obavezne, ili obavezujuće za članstvo. To nas podseća na privrednu komoru koja je jedan od niza parazita i koja se navikla na leđa privrede, a ove agencije bi ličile na takve organizacije kakva je privredna komora. Može da se razgovara o tome, da li u vidu amandmana ili putem rasprave, da li na ovaj način treba formirati agencije i da li su uopšte potrebne agencije ili neka forma udruživanja malih i srednjih preduzeća, ali forma koja nije obavezna.
Što se tiče fondova, tu nema ništa nejasno, a fondovi već postoje u Vladi Srbije. U Vladi Srbije postoji Fond za razvoj srednjih i malih preduzeća, a na čelu tog fonda je sam premijer Vlade Srbije, Zoran Đinđić i slušali smo ga pre nekoliko nedelja, prilikom gostovanja u Leskovcu (zajedno sa ovim ministrom kulture, kako se zove ovaj što je psovao pred kamerama u Leskovcu, Leković, ili Lečić, nije bitno, važno je da je psovao kao ministar kulture. Onda se izvukao i rekao da je to iz neke od njegovih uloga. Eto, čovek ne može da izađe iz uloge.) Nije to bitno, bitne su reči koje je izgovorio premijer sasvim odgovorno, rekao je da Fond raspolaže sa 10 miliona maraka, da su za tih 10 miliona moguće korekcije, a ja se izvinjavam ako nije tačna cifra, to je bilo pre pet ili šest nedelja, da tih 10 miliona maraka sa kojima trenutno raspolaže Fond potiču većim delom iz donacija naše dijaspore, a nije se naišlo na zainteresovanost malih i srednjih preduzeća i on je, blago rečeno, naglasio kao jedan problem ili zabrinutost Vlade zašto mala i srednja preduzeća nisu toliko zainteresovana za to. Sada, taj fond već funkcioniše i nad tim fondom, moramo priznati, drage kolege, da mi kao zakonodavno telo nemamo neku kontrolu i nemamo neki uvid. Ovaj zakon na neki način predlaže i daje mogućnost da Skupština kao zakonodavno telo, donoseći ovaj zakon, ima uvid i kontrolu nad tim fondom.
Pretpostavljam, ako bude odbrana ovoga, onda će neko iz DOS-ovske većine da izađe i da kaže - sve je podložno kontroli, sve je na uvidu poslanicima, međutim, to je samo na pričama. Vidimo kako radi izvršni organ vlasti, oni rade onako kako njima pada na pamet. Naravno, sačekaćemo period kada dođe završni račun na dnevni red, a onda da raspravljamo o pitanjima koja su se već izdešavala, o finansijskim sredstvima, pa i o ovima koja su već plasirana.
Neće biti rasprava, kako se to DOS pripremao da raspravlja o završnom računu iz prošle godine, biće mnogo korektnije, ako ništa drugo, stručnija rasprava, a ne kao pojedini poslanici što juče istrčaše, ostrašćeni, za ovu govornicu, oni koji su do juče trčali oko Milorada Vučelića koji je bio predsednik poslaničke grupe sada izigravaju opoziciju. Ne može se, gospodo, to kriti i nemojte da se stidite. Bili ste u koaliciji, ali prećutnoj, krili ste to od naroda. Vi iz Demokratske stranke, a pogotovu ovaj koji je juče držao ostrašćeni govor, koji je pretio nama, čak upozoravao da mi nemamo pravo, niti ćemo imati pravo da se bavimo politikom i da izlazimo za ovu govornicu. Dragi moj kolega, ima jedna stvar koja ne može da se krije, a to je glupost i kašalj. Koliko vidim, vi ne kašljete.
Prema tome, gospodo, zašto toliko ostrašćenosti, šta bi bilo normalno? Da je ovaj zakon uzela Vlada i da je putem svojih amandmana predložila izmene i dopune zakona ili, što je uobičajeno i u praksi, da osnove nacrta ovog zakona Vlada uredi i napravi onako kako oni misle da bi trebalo da izgleda taj zakon i da predloži, da izađe pred Skupštinu kao sa svojim predlogom. Niko ne bi zamerio. Ali, jeretički diskutovati sa ove govornice i sve ono što je normalno i što je dobro negirati i unapred govoriti, to ne valja. Ne valja, zato što su predložili ovi ili oni, a to nisu neki argumenti. Morate se, gospodo, navikavati. Jedino što je dobro, i mora se pohvaliti, to je da se prvi put pravi na neki način presedan.
Predsednik Skupštine je stavio ovaj predlog u dnevni red. Ranije, kada je bila većina SPS-a, to se stvarno, iskreno govoreći, nije nikada moglo desiti, jer se uvek nalazio razlog zbog čega se to odbija. Međutim, ipak je to korak, ali korak koji je napravio pojedinac, u ovom slučaju predsedavajući u Skupštini. Iz kojih razloga, u to ne ulazimo, najverovatnije unapred svestan činjenice da će to većina odbaciti, da neće biti neka žučna ili burna rasprava, da se neće, kako vi to stalno naglašavate, gubiti vreme.
Drugo, gospodo, nemojte nikada više sa ove govornice da negirate ono što ste obećali pre izbora - obećali ste, ne vi koji sedite, doduše, u ovoj sali, ali vaši lideri, da će u Srbiju stići 6 milijardi dolara, onog trenutka kad se skloni režim. (Glas iz sale: Šest i po.) To vama koleginice, taj ostatak, eto dajem vama, neka bude pola vama. Ali, što bi se stideli, nije greh. Vi ste, pretpostavljam, najiskrenije mislili da ćete dobiti finansijsku podršku od Zapada. To što je Zapad vas prevario, to ne morate da krijete, niti treba da bude vaša sramota. Ali, činjenica je da morate da priznate da bez te pomoći ne možete Srbiju da izvučete iz krize.
To što vi korigujete tu cifru i govorite da je više ili manje, to možete nama poslanicima. Narodu, gospodo, ne možete da krijete. Ovo što sada pokušavate i sa ovim zakonom je jedan manir koji vi imate. Vi ste, gospodo, u postrevolucionarnom periodu govorili da je dovoljno da mala i srednja preduzeća prihvate višak radne snage. To iskustvo ste izvukli iz iskustava svih postrevolucionarnih perioda. I u Francuskoj je posle revolucije obećavano da će višak radne snage biti zaposlen u mala i srednja preduzeća, pa kada su krenuli socijalni nemiri, kad je krenuo radnik na ulice, u Francuskoj su hapsili radnike, zatvarali. Vi niste daleko od toga.
Vi istu nameru imate. Ako ne budete mogli da smirite socijalno nezadovoljstvo, opravdano, od strane naroda, nećete se vi libiti da hapsite. Uostalom, iz dana u dan to potvrđujete. Što sada ne primite sindikate rudara, što ih ne primite u Vladu?
Ranije ste trčali u rudnike, donosili im piće, slikali se, govorili kako vas podržavaju. Sada ti isti rudari, nezadovoljni, štrajkuju. Što ne odete kod njih? Čega se to bojite, čega se stidite? Ako niste slagali za 6 milijardi dolara, čega imate da se bojite? Ako niste slagali da ćete izvući Srbiju iz krize, idite pred njih, recite im - e, gospodo, slagali ste i njih i sve one koji su glasali za vas. Jedino je rešenje da polako počinjete da se navikavate da jednog dana, i to ubrzo, postanete opozicija, i samo će promena biti što nećete trčati za Miloradom Vučelićem, nego za Ivkovićem, ili nekim drugim.