A sada ćemo malo replike, gospodin Ivković, pa gospodin .... Replika, gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, čekam da gospodin Pavlović sedne na mesto, primi čestitanje i da može mene da sasluša kao što sam i ja njega vrlo pažljivo saslušao. Uvaženi gospodine Pavloviću, kako se preziva? Mijatović, izvinjavam se, valjda nema nijednog Pavlovića da se javi za repliku. Uvaženi gospodine Mijatoviću, meni je jasno da je većinska parlamentarna grupacija u ovoj sali odlučila da ne prihvati jedan vrlo kvalitetan, vrlo stručno i studiozno, uz javne konsultacije u preko desetak gradova, pripremljen zakon.
Ne prihvata ga zato što ga predlaže SPS, a potpisuje prof. dr Branislav Ivković. To je meni potpuno jasno, ali treba da bude i vama jasno, i svim poslanicima većine, da je priča - ćemo, ćete, ću, dosadila narodu za ovih osam meseci. Neće građani Srbije da kažu - ne valja kvalitetan zakon, zato što ćemo mi analizirati, celovito pripremiti, transparentno bezbojno obojiti i potpisati nešto što će da bude, kad će da bude.
U ovoj zemlji, gospodine Mijatoviću, ima mnogo nezaposlenih i sve ih je više, i biće ih, na žalost, nakon vašeg Zakona o privatizaciji mnogo više. U ovoj zemlji postoji jedan veliki kvalitet, uvek se ulagalo u obrazovanje i imamo izuzetno stručne radnike u svim vidovima obrazovanja. Ako je to resurs kojim ne raspolaže ta vaša Jevropa, a raspolaže zemlja Srbija, onda Vlada ove zemlje ovim zakonom mora da prihvati da ona nosi obavezu da, kao izvršna vlast ove skupštine, stimuliše putem godišnjeg programa podrške razvoj malih i srednjih preduzeća.
Naravno da je ta stimulacija pre svega vezana za odrednicu da se ne pravi hiljadu fabrika za zapušače za plastične boce, da se ne pravi hiljadu fabrika vafl proizvoda, nego da država preko izvršne vlasti sagleda privredne potencijale, sagleda šta se sve to uvozi, šta se sve to od repromaterijala i opreme uvozi, šta se gde može izvesti i da stimuliše one poslovne programe koje razvija naša naučno-istraživačka pamet, naši ljudi, i da na bazi tih poslovnih programa razvija stimulacijom mala i srednja preduzeća, zapošljava kadar kojim raspolaže ova zemlja i upotpunjava privredni ambijent i diže standard građana.
Na žalost, ta vaša Jevropa se u ovoj sali osetila jedino sa tri i po puta većim budžetom i dva puta većim zahvatanjem iz ukupnog društvenog proizvoda, za poreze i akcize.

Reč ima gospodin Nikolić, replika.

Neko je davno rekao da starost sama po sebi donosi dovoljno zla i da ne treba da je opterećujemo ličnim frustracijama i mržnjom. Vaš put u Jevropu, ukoliko očekujete da u toj Jevropi budete ravnopravni član, ni ja neću dočekati, a kamoli vi, dragi moj gospodine. Ali, ako ste već krenuli na taj put, i ako sa nipodaštavanjem govorite o onima sa kojima sada možemo normalno da sarađujemo, nego čekate kako će vas dočekati ta Jevropa kojoj ste krenuli, svima vama, koji ste na taj put naumili, prvo upućujem savet - nemojte da idete preko srpskih leševa do Jevrope, a drugo, i kad stignete tamo, ponesite dosta zavoja i povedite dobre lekare, valjaće vam da vam zakrpe turove u Jevropi.

Ima reč narodni poslanik Dragan Pavlović.

Dame i gospodo, da je u Srbiji došlo do promena, svedoči i današnja sednica Skupštine Srbije, jer, iako smo na kraju šeste nedelje stalnog zasedanja, na dnevnom redu se nalazi jedan zakon koji su predložili predstavnici bivše vlasti, odnosno, današnje opozicije. To govori da je došlo do promena.
Zahvaljujući kolegi, hroničaru, Tomi Panajotoviću, nalazim da ranije nije bila takva praksa. Recimo da je samo Demokratska stranka predložila desetak zakona, koji nikada nisu došli na dnevni red, da je samo jednom iz paketa zakona o privatizaciji iz konteksta izvučen jedan, koji je, uprkos upozorenju predlagača da to donosi dodatne probleme, usvojen (to je bio Zakon o privatizaciji i revalorizaciji), da bi se podvalom prikazivalo i kompromitovao i predlagač i ideja privatizacije.
No, toliko o odnosu nekada i sada. Govoriću o zakonu, ne ulazeći u promotivno-političke motive predlagača, već o onome šta on u ovom trenutku znači. Potreba da se poveća proizvodnja i zaposlenost, više je nego očigledna. Prednosti malih i srednjih preduzeća, takođe. Međutim, postavlja se pitanje - da li se na ovaj način može taj cilj ostvariti?
Postavlja se pitanje - kakvo je shvatanje odnosa države i privrede, da li se ovim zakonom nudi DOS-ovskoj vladi da upravlja jednim delom veoma značajnim u privredi - malim i srednjim preduzećima? Da li su iskustva koja smo ranije imali u bivšoj vlasti, sa centralizovanim fondovima, pri čemu ne bih sada iskoristio priliku da čitam materijal budžetske inspekcije u kome se nalaze brojni primeri nezakonitih tokova novca, i to onih fondova koji su, bar na televiziji, izgledali kao nacionalna svetinja, Fond za obnovu zemlje, Fond za razvoj, a u stvarnosti, bili kap u moru osiromašene privrede.
Radi se o novom odnosu države i privrede u kome država ne upravlja privredom i preduzećima, u kome, kako su neki ovde govorili oko poreskih zakona, propisuje pravila igre, stvara domaći i međunarodni ambijent, u kome se obavlja slobodna tržišna privreda. Naravno, svesna problema da uspostavljanje makroekonomskih uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća ne ide tako brzo. Vlada Republike Srbije, kao što vam je poznato, u četiri regionalna centra u Srbiji, Leskovcu, Valjevu, Vršcu i Kragujevcu, formirala je svoje službe i podeljeno je oko 2,5 miliona maraka kredita, do 150.000 maraka, na tri do pet godina, uz grejs-period od godinu dana i godišnju kamatu od 8%.
Priznaćete da se radi o dosta prihvatljivim uslovima. Namera je da se i u ostalim regionalnim centrima otvori ova agencija i da se formira republička agencija, jer je neophodno u ovom međuperiodu izvršiti privremeno neku vrstu ulaganja i pomoći, kako bi se jako težak socijalni balast olakšao.
Odnos države i privrede treba da bude takav da država propisuje pravila igre, da nikada ne raspravljamo - da li je ova ili ona firma dobila kredit, već da uslovi budu jednaki za sve, što u ranijem periodu, kad je u pitanju Fond za razvoj i Fond za obnovu zemlje, nije bio slučaj. I da onaj ko daje kredite bude odgovoran za vraćanje, odnosno naplatu, uključujući i prinudnu.
Samo tada prestaće priča o tome da li je firma koja je dobila kredit direktno ili indirektno vezana za nekakvu političku grupaciju, ili nešto drugo. Vrlo važan posao, koji doprinosi stvaranju uslova za mala preduzeća, jeste decentralizacija koja će omogućiti zainteresovanost i opština i regiona, vraćanje autonomije Vojvodini, da bi se na svim nivoima stvorila zainteresovanost. Jer, ako lokalne zajednice imaju prihode, sopstvene, biće daleko više zainteresovane da se utrkuju koja će bolje uslove ponuditi da se određena fabrika ili preduzeće nađe baš na njihovoj teritoriji. To je zdrava utakmica, to nije razaranje države, to je vrlo pozitivan korak, i on će se sigurno postepeno sprovoditi.
Jedan od najvažnijih uslova, koji je već ostvaren, to je zaustavljanje štamparije novca. Nema kredita u uslovima inflacije, nema ni kredita u privredi, nema ni potrošačkih kredita, nema ni finansiranja proizvodnje, ukoliko postoji inflacija. Nema goreg poreza od štampanja novca. Uslov svih uslova, ostvaren je. Naravno, postoji i cena toga, postoje socijalne kategorije koje u takvim uslovima treba štititi.
Drugi važan uslov koji smo takođe ostvarili jesu jednostavni, pravedni, unapred poznati porezi, gde se ne može preko noći uredbom intervenisati tako da se izmene uslovi poslovanja, da se uvedu nove obaveze, dok se i ostalim privrednim subjektima ne da blagovremeno da tu vrstu obaveze ukalkulišu u svoje poslovanje.
Mogli smo da idemo čak i na to da privrednim subjektima damo tu vrstu obaveza, da ih ukalkulišu u svoje poslovanje. Zato je i bilo toliko polemike, jer su postojale različite stope i brojne olakšice koje su omogućile izbegavanje poreza, odnosno neravnopravne uslove privrednim subjektima na tržištu, a da ne pričamo o onima koji su omogućavali oslobađanje od plaćanja obaveza.
Kada su u pitanju visine poreza- to je danas odnos između potreba i mogućnosti i o tome se uvek može diskutovati. Ali, uslov jednostavnosti, pravednosti i ravnopravnosti za sve učesnike u prometu, to je važno, mislim da smo taj uslov stvorili.
Treći, rekao bih i najbitniji uslov za razvoj malih i srednjih preduzeća jeste ukidanje društvene svojine, što će reći - privatizacija. Namerno sam ovako naveo, jer paralelno postojanje privatne i društvene svojine koje je karakterisalo prethodni period, u kome jeste osnovano mnogo privatnih preduzeća, dovelo je do divlje privatizacije, do prelivanja društvenog kapitala potpuno nekontrolisano u privatni kapital i do potpunog uništavanja velikih sistema.
Osnovni uzrok uništavanja velikih sistema leži u paralelnom postojanju privatne i društvene svojine. Kako praktično to izgleda - u poslednjih desetak godina nastale su firme čija je jedina delatnost bila da snabdevaju sirovinama društvena preduzeća, da im plaćaju kompenzacijama struju, da im zatvaraju, ponekad uz političke veze, poreze, i da sa njihovom robom budu gospodari na tržištu, da imaju duplo niže cene nego sami proizvođači u društvenim preduzećima.
To je dovelo do propasti društvenih preduzeća. Tako je i došlo ,93. i ,95. godine do toga da je uspostavljena potpuna partijska kontrola nad društvenim preduzećima, da su između tih preduzeća nastala mnoga SPS preduzeća, znači direktno partijska, koja su održavala red i disciplinu u cirkulisanju novca, preko primarne emisije, kredita, uvoznih dozvola, do društvenih preduzeća i nazad.
Zato je i došlo do revolta u društvenim preduzećima. Velika je zabluda da je DOS organizovao smenjivanja direktora. U mnogim preduzećima, narod oslobođen straha proključao je. Proključao je bes, draga gospodo. Da, proključao je bes, zbog bahatosti privredne i političke elite, koja je nastala na paralelnom sistemu postojanja društvene i državne svojine.
Privatizacija, verovatno, koja nije ni brutalna ni brza nego je potpuna i stvarna, javna i najvećim delom autonomna, jer uloga države nije da prodaje već da reguliše pravila igre i da vrši kontrolu uključujući i kontrolu parlamenta, može da reši ovaj problem.
Završavam, postoje još dva uslova. To je otklanjanje dispariteta cena u poljoprivredi. To je značajna podrška integraciji u međunarodnu zajednicu, jednako: Rusija - Amerika - Kina. I 6. oktobra je ovde bio prvo ruski zvaničnik i ne znam otkuda dilema da mi imamo podelu u međunarodnoj zajednici. Jednako dobro sarađujemo sa svima i nema ambicija da se DOS angažuje na uspostavljanju nove blokovske podele.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić, po Poslovniku.

Po članu 98. Da ste pre podne pažljivo slušali čuli biste da me je, u stvari, predsednik Skupštine nagovorio na ovo. Rekao je - kad god se priča nešto što nije na dnevnom redu, prijavi. Pre podne su svi pričali van dnevnog reda, a ja pričao o preduzećima, on kaže - nije tema.

Narodni poslanik Stevan Gudurić pozvao se na povredu člana 98. stav 1. Govornik može da govori samo o  pitanju koje je na dnevnom redu. Da se član 98. stava 1. u ovoj skupštini poštuje striktno od svih 250 poslanika, mi bismo ovde čuli otprilike četiri diskusije od 22. januara do danas.
Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović. Izvinite poslaniče, da li želite da se glasa o kršenju Poslovnika? (Obraća se narodnom poslaniku Guduriću.) Ne. Izvinite, poslaniče, još jednom, izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni izabranici, intenzivnim procesom osnivanja privatnih preduzeća i privatnih radnji kojih je u Srbiji u poslednje vreme registrovano negde oko 380 hiljada, kao privrednih subjekata, samo mala preduzeća čine 94% od ukupnog broja preduzeća u Republici.

Samim tim je bitno izmenjena vlasnička struktura privrede u Republici. U ukupnom prihodu privatna privreda učestvuje sa oko 30%, a u ostvarenoj dobiti sa preko 40%. Jedino je kod malih preduzeća ukupan prihod veći od ukupnog rashoda. I to, sa relativno malim kapitalom, od oko 10% od ukupnog kapitala i sa oko 45% od ukupnog broja zaposlenih u Republici, uključujući i vlasnike koji su zaposleni u sopstvenim firmama.

Ti pokazatelji su samo pokazatelji stanja, uspeha i značaja koji ovaj deo privrede ima u ukupnom privrednom razvoju i privređivanju. U proteklih 10 godina najveći teret sankcija podnela su mala i srednja preduzeća i uprkos teškoćama u poslovanju 30% ukupnog spoljnotrgovinskog poslovanja ostvarili su preduzetnici.

Sektor malih i srednjih preduzeća i samostalnih radnji, međutim, karakteriše mala ekonomska snaga jedinica, nizak tehnološki nivo, nepovoljna struktura u pogledu vrsta delatnosti, nepovoljna struktura u pogledu veličine. Zatim, usmerenost na uska, lokalna tržišta, odsustvo kooperativnih veza i drugih oblika saradnje sa velikim preduzećima, ograničeno korišćenje ostalih razvojnih potencijala sredine, kao i slobodni proizvodni i poslovni kapaciteti.

Računa se da mala i srednja preduzeća mogu u znatnoj meri doprineti rešavanju problema nezaposlenosti i viškova zaposlenih. Prema istraživanjima instituta i Republičkog zavoda za tržište rada postoji spremnost ovih preduzeća, pod uslovom da se obezbede potrebni sistemski i infrastrukturni preduslovi, odnosno da se stvori podsticajni ambijent za njihovu ekspanziju i profitabilnost poslovanja, da u sledeće dve ili tri godine zaposle oko 700 hiljada novih radnika, od kojih bi 480 hiljada bilo sa punim radnim vremenom i 220 hiljada putem fleksibilnih oblika zapošljavanja.

To je nešto manje od stalnog kontingenta nezaposlenih na tržištu rada u Republici Srbiji, odnosno približno nivou postojećih viškova zaposlenih. Ovome treba dodati činjenicu da ogromna većina mladih na tržištu rada preferira zapošljavanje u malom biznisu. Prema istraživanjima naših instituta za mala i srednja preduzeća, preko 80% nezaposlenih mladih izrazilo je želju da se bavi privatnim biznisom, uz spremnost da u pokretanje sopstvenog biznisa unesu i svoje odgovarajuće resurse. Znači, zemlju, poslovni prostor, mašine, prevozna sredstva itd, uključujući i spremnost da se uključe u programe obuke za pokretanje privatnog biznisa.

Započete političke, ekonomske i socijalne reforme, a na kojima naša vlada intenzivno radi - u tome visoki prioritet imaju oni zakoni, mere i instrumenti kojima se unapređuju institucionalni, organizacioni, finansijski i tehnički uslovi za razvoj i efikasnije privređivanje malih i srednjih preduzeća, obzirom na njihovu ulogu u mogućnosti oživljavanja privrednih tokova, uravnoteženju privredne strukture, postizanju stabilnog i privrednog rasta, boljem korišćenju slobodnog kapaciteta i većem, produktivnijem zapošljavanju.

Ekonomski rast u Srbiji koja ima velike potencijale, krenuće preko malih i srednjih preduzeća kao pokretačke snage razvoja. Uskoro će, kada se usvoje zakoni, krenuti procesi privatizacije, liberalizacije i prestrukturiranja privrede promenom veličine privrednih jedinica ili promenom delatnosti, vršenjem krupnih promena u poreskom, bankarskom i kreditnom sistemu, investicionoj politici i carinskom režimu. Formirana je i agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i njeni regionalni ogranci. U odgovarajućim resorima Vlade priprema se i zakon o podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća i privatnog preduzetništva. Očekuju se značajna finansijska sredstva Evropske banke za razvoj i obnovu, EU, donacije vlada drugih zemalja i pojedinih inostranih banaka i otvaranje kreditnih linija za pokretanje ili proširivanje privatnog biznisa.

Vlada Republike Srbije preko nove agencije za razvoj usmeravaće sredstva u 10 regiona za investiranje u visokoprofitabilne preduzetničke programe, a pri čemu se krediti dodeljuju prevashodno na bazi realne procene boniteta zajmotražioca i profitabilnosti projekta, odnosno programa za koji se uzima kredit. Računa se, takođe, da će preko programa razvoja malih i srednjih preduzeća, a koji će biti finansirani iz međunarodnih finansijskih institucija, doći i do oporavka velikih privrednih sistema. Nacrtom zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji domaća i strana pravna i fizička lica mogu za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća osnivati investicione, preduzetničke i druge fondove, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj investicionih, preduzetničkih i drugih fondova banaka i drugih finansijskih organizacija.

Vlada Republike Srbije radi i na projektovanju zakonskih propisa o investicionim fondovima, razradi principa njihovog poslovanja, izradi kriterijuma i uslovima za odobravanje kredita. Investicioni fondovi bi svojim kriterijumima i uslovima odobravanja kredita otvorili i šire mogućnosti primene sistema franšizinga, a obzirom da se takvim tipom poslovanja sigurnije i mnogo bolje ostvaruje komercijalna i razvojna korist, nego do sada u poznatim oblicima razvoja postojećih ili osnivanjem novih privrednih subjekata. Sistem franšizinga imaće ravnopravnu poziciju u odobravanju kredita preduzetnicima od strane investicionih fondova. Očekujemo da će značajan izvor podsticanja preduzetništva biti privatni, odnosno neformalni kapital, jer je finansiranje iz privatnih izvora mnogo fleksibilnije nego preko banaka, koje ne žele da rizikuju sa preduzetnicima.

U toku je reforma i komorskog mehanizma i stvaranje široke mreže asocijacija preduzetnika, kao i razvijanje raznovrsnih programa i oblika osposobljavanja potencijalnih preduzetnika za pokretanje privatnog biznisa, kao i stručnog usavršavanja postojećih vlasnika i menadžera malih i srednjih preduzeća. Posebnu ulogu u podsticanju privatnog preduzetništva i pokretanju biznisa imaju institucije za zapošljavanje, koje bi trebalo da obezbeđuju investiciona ulaganja za samozapošljavanje, kao aktivne mere politike zapošljavanja.

Angažovanjem Instituta za mala i srednja preduzeća, kao i drugih konsultantskih firmi, kao i ove agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, obezbeđene su sažete verzije hiljadu programa ulaganja u pokretanje ili proširivanje privatnih firmi. Programima ulaganja oblikuje se pristup investicionom razmišljanju preduzetnika i daju elementi za identifikovanje profitno atraktivnih područja i delatnosti, na osnovu njihovih sažetih opisa i egzaktnih ekonomskih pokazatelja. Ovaj predlog zakona koji je pred nama, na žalost je pisan jednim kardeljevskim rečnikom i poslanička grupa DSS za njega neće glasati. Hvala.