Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Izašao sam, to gospodin Jovanović verovatno pretpostavlja, pre svega ranije nego što sam mislio, ali zbog njega. Želim da kažem da ocenjujem da on i ja, kao predsednici poslaničkih grupa, zaista imamo dobru saradnju, ali ovaj put se desilo da nismo imali komunikaciju i zaista do nas nije došao predlog da se eventualno zamene tačke dnevnog reda. Moram da vam priznam da bih i te kako prihvatio da prvo bude zakon o zaštiti maloletnika, pa tek onda zakon o malim i srednjim preduzećima, jer bih izuzetno voleo oči u oči sa gospodinom Vlahovićem da razgovaram o ovoj materiji, i verujem, i vama, a i onima koji ovo gledaju, pokažem i dokažem koliko je ovaj zakon celovit i koliko je ovaj zakon potreban i koliko bi ovaj zakon nezaposlenima, a vrlo stručnima, stvorio perspektivu, ali i obavezu Vladi da radi na ovom planu. Mora da se radi operativno i konkretno. Nema rada u načelu. Nema rada - pripremamo, saznajemo, na uvo nam šapuću da tamo nešto rade. Mora operativno i konkretno da se deluje.

Ovde se nalazi zakonski projekat koji je celovit i čist. Voleo bih da to čuje gospodin koji je spominjao Crnu Goru i 1997. godinu, ovo je zakonski projekat koji je prvi put urađen u radnoj verziji 1999. godine u oktobru - novembru i koji je od oktobra-novembra 1999. obišao Novi Sad, Sombor, Požarevac, Zaječar, Kragujevac, Valjevo, Užice, Kruševac i svih 17 regionalnih privrednih komora Privredne komore Republike Srbije. Svaki obilazak nosio je određenu izmenu, nosio je određeno poboljšanje. Poboljšanje, koje logično treba da nosi kod onih koji, radeći zakonski projekat, osluškuju šta misle oni koji u toj materiji rade, koji uočavaju probleme u direktnom operativnom radu. Prema tome, ovaj zakonski projekat je negde bio u maju-junu 2000. godine prvi put u pretkonačnoj verziji, a konačna je predata ovoj skupštini u nekom autorskom delu nekoliko ljudi.

Što se tiče agencija i regionalne agencije, želim da kažem - formiranje agencije Vlade Republike Srbije, čije ću zadatke kasnije da vam čitam, u suštini podrazumeva u svakom poslu pametan potez, a to je formiranje regionalnih agencija te iste agencije. Ova agencija ima zadatak da širi znanje. Zar ćemo mi imati uvek osnovce koji pregovaraju sa privatnim kapitalom? Zar ćemo uvek imati osnovce koji pregovaraju sa međunarodnim privatnim kapitalom, alama koje znaju samo da otimaju i pljačkaju. Valjda ćemo imati pametne koji koriste iskustva iz nekih drugih pregovora u nekim drugim gradovima. Sva iskustva iz pregovora u Novom Sadu, Somboru, Vranju imaće onaj u Kruševcu kada pregovara o ulaganju privatnog kapitala, ako imamo centralizovano znanje i dobar sistem distribucije tih znanja po regionalnim centrima te agencije i do lokalne samouprave. Zar će svaki naš šef lokalne samouprave da se uči od početka da pregovara sa "Albom" oko iznošenja đubreta, ili da pregovara sa bilo kim ko se bavi preradom i distribucijom vode. Zar ćemo pustiti ljude da se uče u razgovoru jedan na jedan. Učenje u razgovoru jedan na jedan se uvek završi katastrofom.

Vlada Republike Srbije bi trebala da ide ka tome da ona gura i inicira, da stvara matrični sistem u kome se nalazi prostor da svako ima i svoje slobode, ali i neke ustaljene norme ponašanja, mimo kojih ne može da ide, jer pregovara o ogromnim društvenim vrednostima. Želim da kažem, razrada, kako smo informisani, sve to čovek može i da razume, da razume zato što SPS predlaže zaista jedan odličan zakon koji sutra, objavljen u "Službenom glasniku", odmah ide ka tome da stvara društveni milje, društvenu atmosferu koja ide ka tome da gura razvoj malih i srednjih preduzeća i stvara šansu nezaposlenima i činjenicu da će država stati iza njih. Ne ove privatne inostrane banke koje uzimaju 2,5% DM kamate mesečno, nego država. Država koja ima interesa, jer smanjuje nezaposlenost, povećava broj građana koji se sami izdržavaju.

Istovremeno, poslovnim programima koje država diktira i stimuliše njihovu primenu, omogućuje smanjenje uvoza repromaterijala, smanjenje uvoza gotovih roba i razvija one proizvodne programe koji iz one inertnosti izbacuju velike sisteme i čini ih mnogo efikasnijim i povećavaju plasman na inostrano tržište. Jer, mala i srednja preduzeća svojim razvojem neminovno guraju velike sisteme na koje se naslanjaju, da budu bolji, da budu efikasniji, tržišno orijentisani. Time se stvara atmosfera. Ko treba da stvara tu atmosferu? Vlada Republike Srbije. Ona mora da ponese odgovornost da uradi godišnji plan podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, ona je ta koja mora da formira agenciju, ona je ta koja mora preko svoje agencije i njenih regionalnih distributivnih centara da plasira stečena znanja i da nudi poslovne programe i stvara atmosferu za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Ovaj zakon je bio gotov u maju 2000. godine, on je išao na javne konsultacije, o njemu su diskutovali privrednici koji su u ovoj zemlji radili, koji su i te kako kritikovali sporost administracije, od registracije preduzeća, a da ne govorim o problemima izvoza i uvoza. Ali, reći da je ovo samo konstituisanje agencije i fonda, a da se ne nudi celoviti skup poreskih olakšica, što je rečeno za ovom govornicom, ironija je. Gde su bile poreske olakšice do danas u ovim zakonskim projektima koje smo razmatrali? Da li je bila i jedna poreska olakšica? Hoćete li da vam ponovim, prihod prošlogodišnjeg budžeta je činio 7,6% društvenog proizvoda Jugoslavije. Prihod ovogodišnjeg budžeta samo od poreza i akciza će biti 14,5% društvenog proizvoda Jugoslavije. Gde su tu poreske olakšice? Nema ih. Ovaj zakon žuri da preseče takve stvari. Niko ne ometa Vladu, ako se usvoji ovaj zakon, da na bazi zakona, na bazi godišnjeg programa podrške, što je Vlada ovim zakonom obavezna, predvidi umanjenje mnogih poreskih olakšica za sva ona katastrofalna poreska opterećenja koja su ovde uvedena.

Sada bih malo krenuo dalje, detaljnije - šta je to godišnji program razvoja malih i srednjih preduzeća? Prvo, Vlada se obavezuje ovim zakonom, mi, poslanici Skupštine, u ime građana Srbije, obavezujemo je da mora da uradi godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća. U okviru tog programa, ona mora da definiše pravce razvoja i prioritetne vrste delatnosti za koje se pruža podrška. Na bazi čega to mora da radi Vlada? Da sagleda privredni milje ovog prostora i da shvati koji proizvodi i repromaterijali nedostaju, gde su velika davanja u deviznim iznosima za uvoz i gde je znanje ove nauke koja je i te kakva na ovim prostorima?

Kad sam kod nauke, ponoviću, sve što je moglo da se daje, davalo se, i svako ko je u ovoj zemlji bio, dobijao je najviše što se moglo dobiti. Nije bilo dovoljno, ali se činilo maksimalno. Najbolji primer je Fondacija za stanove mladih naučnika i umetnika. Od 17. juna 2000. godine do 24. septembra, za dva i po meseca je pod krov došlo 80 stanova. Tada je došla DOS-ovska vlast, prelazna Vlada, sadašnja Vlada. Ne mogu da se dogovore. Najviše im smeta što je ideja dobra i što je socijalista vodio tu fondaciju. Šest meseci stoji 80 stanova, i to je bruka i sramota, a 47 mladih ljudi je dalo 20% od cene. Ceo sistem je organizovan između Ministarstva nauke i Beogradske banke. Sve je sasečeno, sve je ugušeno, ne valja. Zašto ne valja? Zato što je to tuđa ideja, a nije naša. To je ta podrška o kojoj neko za ovom govornicom hoće da govori. Mi i te kako imamo stručne kadrove. U zdravstvu sigurno ima loših poteza, zna se da je bilo loših poteza i ja se slažem, ali, u zdravstvu rade odlični kadrovi. Mi imamo izuzetne stručnjake. Pogledajte vi, koji sada pokušavate da govorite o zdravstvu, pregledajte na koliko kongresa su naši ljudi bili, na koliko kongresa su predsedavali naši ljudi i pojedinim sesijama tih kongresa. Zato što su ugledni, zato što znaju da rade posao. Naša nesreća je učinila da su mnoge operacije radili u nemogućim uslovima, bez dovoljne opreme, ali su zato znanje naučili.

Koliko naših lekara se poziva u inostrane bolnice da rade svoj posao zato što su odlični? Prema tome, mi imamo odlične kadrove u zdravstvu, izuzetne stručnjake. Uzmite samo oblast koloproktologije. Naši ljudi su vodeći u Evropi i na svakom delu. U zdravstvu je bilo problema, ali vi koji govorite o zdravstvu, razmislite da je ipak to zdravstvo primilo 650.000 novih građana ove zemlje, nesretnika prognanih sa teritorije Srpske Krajine i Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije i ni jedne epidemije nije bilo. Svako je bio lečen i dočekan kako treba. Pa i ta prosveta, primila je toliki narod, radila je časno i pošteno svoj posao. Nemojte da brkate ljude, stručnjake i određene sistemske greške koje sigurno jesu činjene, ali ne ni blizu toliko koliko vi govorite.

Drugo, kroz godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća mora da se definiše ostvarivanje osnovnih pravaca i oblika podrške. Vlada je dužna način na koji definiše podržavati razvoj malih i srednjih preduzeća. Program razvoja infrastrukture i pružanja podrške, tu je odgovor da se ne radi o centralizovanoj agenciji, nego se radi o agenciji koja ima zadatak da distribuira svoje znanje, da ne bude analfabeta svaki predsednik opštine kada sedne s nekim iz Bjuika ili neke velike kompanije ili Bentelon, da pregovara o nečemu, nego da pored njega sedne čovek iz agencije koji zna kako se ponašaju, koji zna koji su im trikovi da prevare i da očerupaju ovaj narod i ovu državu.

Podsticanje i zapošljavanje nezaposlenih lica je prioritet. Prioritet - nezaposlena lica, kvalifikovana lica. Ja se izvinjavam, je lÄ to nekom smeta što se zapošljavaju nezaposlena lica ovim zakonom? Znači, suštinska postavka i razlog za podnošenje ovog zakona je u tome što se zna da imamo nezaposlene, što se zna da se nezaposlenost povećava, samo u decembru i januaru ove godine 52.000 novih nezaposlenih, a imamo izuzetno kvalifikovanu nezaposlenu radnu snagu. Vlada ima obavezu da donese godišnji program i da definiše sistem podrške razvoju malih i srednjih preduzeća.

Na kraju, obezbeđivanje prenosa naučno-istraživačkih i tehnoloških rezultata i poslova, kao inovacionih programa u privredi. Tu je razlog što ovaj program nosi kvalitet. Ovaj program obavezuje Vladu, obavezuje naučno-istraživački sistem Srbije da sve znanje pretvori u inovaciono znanje, u nove poslovne programe bazirane na našem znanju, a ne kupovini inostrane pameti.

Gospodin Nikolić, drugo javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem potrebu da neko od poslanika jedne poslaničke grupe napravi gaf, da bude ispravljen, ali mislim da kod jednog od prethodnika nije bio u pitanju gaf nego njegovo shvatanje života i društva u celini. Ako je potreba da se prethodna vlast optuži za sve što u zemlji ne valja, onda to ne sme da se radi tako da čitave kategorije građana koje rade danonoćno i neumorno, žrtvuju se za ovu zemlju, bez naknade, da se osete povređenima i uvređenima.
Ja sam onog časa kada sam već pripadao opozicionoj stranci, decembra meseca ove godine imao težak saobraćajni udes, na žalost sa jednom tragičnom posledicom. Moram da kažem da su tu bili angažovani i Medicinski centar u Gornjem Milanovcu i Kliničko-bolnički centar u Kragujevcu i Urgentni centar u Beogradu, a nisam video nijedno namrgođeno, nijedno namršteno lice od svih onih koji su tog popodneva i te noći imali posla sa mnom. Mogao bih da kažem, to je bilo novo rukovodstvo, mahom su čak u Urgentnom centru iz Demokratske stranke lekari, ali moram da kažem da sam naišao na lekare, ljude kojima je posao bio da tog dana utvrde stepen povreda i da leče. Ne samo mene, nego sve učesnike u nesreći. Neka bude da je greška, možda bi vama odgovaralo, gospodine, da sam ja i poginuo, šta ja znam, ali meni i mojoj porodici to nije bilo u interesu. Zahvalan tim lekarima što su i oni tako shvatili mene kao pacijenta, ali vi se tim poslom ne bavite, možda niste ni imali potrebe, i vi sada možete na taj račun da pravite šale. Ja ne mogu. Jednom sam gledao taj zid pred sobom i sada ne mogu da kažem ništa loše o onima koji su mi pomogli da se vratim. To je što se tiče naših lekara. Ne dirajte ih, izvanredno rade svoj posao.
Ako nam zdravstvo ne valja, ako su pare trošene na drugu stranu, otklonite te greške. Ako imate tih sponzora, što ih za ovih sedam meseci ne dovedoste da popravimo stanje u bolnicama? Što je sada stanje još gore nego što je bilo pre sedam meseci? Što danas ne mogu da se vrše rendgenska snimanja u Kragujevcu, a vršena su dok nije došao novi rukovodilac? U tome je problem, što nema više ni tih materijalnih troškova koje su isplaćivali ranije svakih 15 dana u bolnicama. Sada više nema ništa, ništa ne funkcioniše. Sada se sami snalaze.
Pre tri dana smo na televiziji gledali direktora jednog centra u Beogradu, nisam video odakle, on je rekao - kažemo pacijentima - donesite sve što treba. To je sada. To je sadašnja situacija. Možda je bilo tako i ranije, ali tako je i sada. Promena nema. Razumem da se promeni sve na bolje, da pacijentima više ništa ne treba, osim peškira i četkice za zube i onda recite - vidite kako smo mi uspeli. Ali, to još uvek nije uspelo, niti može da uspe.
Zakon o univerzitetu je bio izvanredan zakon; pa, da nije izvanredan zakon, ne biste vi na isti način birali rektore, dekane i direktore viših poslovnih škola po tom istom zakonu. Isto je ministar napisao predlog, Vlada donela odluku i svi su postavljeni. Samo su postavljeni vaši, a u prošlom sazivu su bili neki koji su bili druge političke orijentacije, ali biće loše ako vi zaista ostvarite ovo što nagoveštavaju - da po novom zakonu o univerzitetu oni koji su do sada bili dekani i rektori, direktori viših škola, četiri godine neće moći da budu na funkcijama u školstvu. Šta to znači? Kakva je to diskriminacija ljudi? Što ne kažete - onaj koji je učinio to i to krivično delo ne može da se bavi tim poslom. Nego, onaj koji je bio na funkciji ne može da bude na funkciji. Gde su tu prava čoveka i građanina?
Tema, danas smo raširili otprilike tu temu i ja nisam kriv za to. Sada kada govorimo o privrednoj situaciji, o razvoju malih i srednjih preduzeća, o opstanku giganata, o opstanku naše privrede, mi smo danas podelili jedan list "Velika Srbija" u kome se govori o poseti delegacije Srpske radikalne stranke Iraku od 10. do 14. februara ove godine. Draga moja gospodo, umesto što čekate da vam kažu koliko će da košta glava Mileta Mrkšića, koliko će da košta glava Slobodana Miloševića, koliko će da košta glava Šljivančanina, Mladića, Radića i svih ostalih srpskih junaka, da biste dobili po neki dinar da zadovoljite mahom lične ambicije, okrenite se državama u svetu koje sa nama žele privredno da sarađuju, koje nas ne ucenjuju, koje nas neće bombardovati, koje imaju za nas sirovine, koje imaju tržište za naše proizvode. Vi o tome ne razmišljate, vi čekate Zapad, kao da sa Zapada sve što pada s neba valja za našu zemlju. Do sada sve što je palo sa neba, a došlo sa Zapada, ubijalo je našu zemlju, našu decu i naše građane.
Što ste zapostavili Istok? Šta je sa Rusijom, Belorusijom, šta je sa Kinom? Jeste li vi toliko oholi, veliki i besni da ne računate na te države sa kojima može lepo da se sarađuje i da se živi. Šta je sa Južnom Amerikom, šta je sa arapskim zemljama, šta je sa afričkim zemljama? Gde će vam duša? Čekate Ameriku. Šta da prodate Americi? Šta da proizvedete za američko tržište? Ni papriku leskovačku više ne jedu, ne prepoznaju prirodni miris i prirodni ukus. Ovo je put. Samo se vi smejte, samo se vi gledajte. Gde imate nafte u svetu, odakle možete da je uvezete? Odakle je uvozite? Odakle gas uvozite? Iz Nemačke. Je lÄ to Nemačka kopa svoja nedra da nama da sirovine ili Rusija i Belorusija, ili Kina ili Irak? Je li vas Irak ijednim svojim potezom u poslednjih deset godina uvredio ili naljutio? Da li je ijedna odluka iračke vlade doneta protiv interesa srpskog naroda i srpske države? Da li su nas ucenjivali na bilo koji način, da li su nam nešto naplaćivali duplo skuplje samo zato što smo bili...

Gospodine Nikoliću, molim vas vratite se na Predlog zakona.

Niste bili tu, dragi moj gospodine predsedniče, vi odavno ne znate da ovaj zakon uopšte više nije na dnevnom redu. Prethodni govornici su usvojili neki novi dnevni red, a ja poštujem odluku većine i sada se ponašam u skladu sa usvojenim dnevnim redom. Usvojeni dnevni red je - situacija u društvu. Usvojeni dnevni red je - kako ćemo dalje, a ja hoću da pomognem poslaničkoj većini u Skuštini Srbije da Srbija krene dalje, da krene bolje, da živimo svi bolje. Zašto moram ja da se bavim politikom, ako budem živeo bolje? Ali, ne ovako, ne na ovaj način, ne pretnjama, pritiscima i ucenama, ne klečanjem ili ležanjem potrbuške pred onima koji dolaze sa Zapada. Nema ništa.
Evo, sedam meseci ste na vlasti i šta je to došlo sa Zapada? Gde je 6 milijardi dolara? Juče govorite da niste ni obećali 6 milijardi dolara, pa, bogati, narod je bio i slep i glup, pa je slušao neki drugi jezik, a ne onaj jezik kojim ste se obraćali u kampanji građanima Srbije. Ponavljam vam, ako vi nemate prijatelje u svetu koji hoće da pomognu Srbiji i srpskom narodu, imamo mi. Mi nismo kopali neprijateljske rovove između nas i onih koji mogu da nam pomognu, mi smo kopali rovove između nas i onih koji su nas bombardovali. Vi te rovove zatrpavate srpskim glavama i srpskim leševima.
Okrenite se onima sa kojima može da se radi, sa kojima može da se sarađuje, onima koji su u istoj situaciji i znaju vrlo dobro gde nam je izlaz. Imate, odnosno imamo 10 miliona stanovnika, a samo Vijetnam ima 70 miliona. Da vam kažem da treba da sarađujemo sa Vijetnamom, vi ćete se smejati, a sve što proizvedete, tamo možete da prodate. Sve što vam treba, tamo možete da kupite. Ali, nema nevladinih organizacija, nema humanitarnih fondova, nema agencija, nema otvorenih univerziteta, nema slobode štampe u kojoj možete da pričate o opoziciji šta god hoćete, a ne smete nijednom ministru reč jednu da kažete, nema para za pojedince u Budimpešti, sada vam već to donose i u Beograd, nema ucena oko Kosova i Metohije.
Postavio sam pitanje Vladi Srbije kada ćemo da raspravljamo o Kosovu i Metohiji, kada se završe izbori? Vi nas ovde sada zamajavate pričama o tome kako su neke budžetske inspekcije pronašle neke nepravilnosti, a vreme prolazi, vreme se odlaže, a članove svojih političkih stranaka koji su sa Kosova i Metohije, proglašavate predstavnicima i vođama Srba, a oni jadni i sami vide gde nas to vodite i već su prestali da daju izjave za vaše televizije.
Dakle, razvoj malih i srednjih preduzeća, moguć je, ako se Srbija okrene našim prijateljima u svetu. Mi vam nudimo prijateljstvo sa bar 30 država, sa kojima možemo lepo da sarađujemo, od te saradnje možemo lepo da živimo. Vi nam nudite da budemo robovi Amerike koja će nam doneti brakove između muškaraca. Ja za to nisam, pravo da vam kažem.

Dva poslovnika, nisam video ko se prvi javio, izvolite, prvi je gospodin Kovačević, pa zatim vi.

Gospodine predsedniče, želim da ukažem na povredu člana 98. Poslovnika čiji sadržaj svi znamo i nije potrebno da ga citiram. Mislim da je, gospodine predsedniče, krajnje vreme da gospodu radikale upozorite, ako nemaju za ovom govornicom da pričaju pametnije stvari, onda ne moraju 200 puta, od kada smo počeli, da ponavljaju nekih famoznih 6 milijardi dolara koje je neko obećavao građanima Srbije.
Da se jedanput ta stvar raščisti, gospodine Tomo Nikoliću, niko nije pominjao 6 milijardi dolara i nije 6 milijardi, već je 6,5 milijardi dolara. Pominjano je u kontekstu. Niko nije govorio o 6 milijardi, već o 6,5 milijardi dolara koje je Evropa opredelila za razvoj svih zemalja jugoistočne Evrope kojom rukovodi gospodin Bodo Hombah i to za narednih pet godina, i to da znate, gospodo, u tih 6,5 milijardi dolara predviđeno je da Srbija i Jugoslavija dobiju oko 1,5 milijardi dolara za narednih pet godina. To je prava istina o kojoj se govorilo u predizbornoj, u izbornoj kampanji. Prekinite već jedanput sa tim glupostima ovde da zamajavate narod i vređate poslanike. Hvala.

Šta ja sada sa vašim prigovorom na Poslovnik, da radim? Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodo poslanici, takođe je u pitanju povreda Poslovnika, član 98, govornik je govorio 10 minuta i od tih 10 minuta ništa nije rekao što je u skladu sa dnevnim redom. Uglavnom, poslanik Tomislav Nikolić skoro nikada ne govori ono što je u skladu sa dnevnim redom.