Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, i prethodna diskusija, kao i mnoge do sada, pa i deo mišljenja Vlade Republike Srbije o predloženom zakonu, stvarale su dilemu kod jedne grupe narodnih poslanika - da li ovaj zakon uopšte treba Srbiji, da li ga treba donositi ili ne? Želeo bih da iskoristim nešto što je vama poznato, a verovatno i našoj javnosti, to su odredbe Ustava Republike Srbije, člana 72. tačka 9. kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje osnovne ciljeve i pravce privrednog, naučnog i svakog drugog razvoja, kao i da vodi politiku i utvrđuje mere za usmeravanje i podsticanje razvoja. Znači, govoriti o ovom pitanju nije samo želja Socijalističke partije Srbije, nego, smatramo, i ustavna obaveza, a isto tako i potreba trenutka u kojem se naša država nalazi posle dugogodišnjih sankcija, kada postajemo deo međunarodnog tržišta.
Mala je polemika sa mišljenjem Vlade. Vlada nam kaže da se podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća obezbeđuje već postojećim zakonskim propisima - porezi, privatizacija, bankarski sistem, kreditna politika, kao i merama ekonomske politike. Ovo bi bilo dobro da je tako. Možda će biti nekada tako, ali sada nije tako. Naime, ovo što je navedeno ovde, jednostavno ne stoji. Upravo smo paketom poreskih zakona, koje je ova skupština par dana usvajala u prethodnim sedmicama, izbrisali one povlastice koje su bile ugrađene u sistem, a koje su postojale za mala i srednja preduzeća. Isto tako, svedoci smo da je naš bankarski sistem, kao i kreditna politika, u takvoj situaciji da ne mogu da pruže nikakve beneficije malim i srednjim preduzećima zbog nedostatka kapitala. Zbog toga čudi što vladajuća većina odbija jedan ovakav zakon koji pruža mogućnost da se neka goruća pitanja, vezana za ovu problematiku, reše.
Smatramo da će se, ukoliko se većina opredeli da ipak prihvati ovaj zakon, donošenjem ovog zakona postići sledeći strateški ciljevi: da će doći do povećanja zapošljavanja, da će doći do izmene proizvodne strukture, povećanja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, uvođenja savremenih tehnologija, povećanja stepena inovativnosti, da će se ubrzati regionalni razvoj, štednja energije, prerada sekundarnih sirovina i zaštita životne sredine, veći stepen finalizacije i specijalizacije u proizvodnji i povećanju izvoza, kao i izvršiti supstitucija uvoza, a da će se ostvarenjem tih ciljeva obezbediti neki strateški elementi, kao što je veći povratak naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu, da će doći do ubrzanog razvoja poljoprivrede i sela, razvoja industrijske kooperacije, uvođenja tehnoloških inovacija, povećanja izvoza, razvoja saobraćaja, trgovine i drugih tercijarnih delatnosti. Smatramo da su to pozitivne posledice eventualnog donošenja ovog zakona.
Neki od kolega poslanika su polemisali, sa tezom da privatizacija, koja nam sledi kao proces i ovaj zakon nisu u međusobnoj saradnji. Međutim, mi smatramo da će tek izvršenom privatizacijom biti stvoren pravi ambijent poverenja za preduzetnike i da su proces privatizacije i razvoja preduzetništva neraskidivo povezani. Isto tako, moramo biti svesni činjenice da danas ni u Jugoslaviji, ni u Srbiji ne postoje institucije, a ni institucionalni mehanizmi koji bi pomogli i stimulisali razvoj novih malih i srednjih preduzeća, kao ni preduzetničko prestrukturiranje postojećih preduzeća. Ne postoji institucionalna mreža koja bi pogodovala vođenju efikasne politike preduzetništva. Upravo nepostojanje takve mreže predstavlja jedno veliko ograničenje za prihvat inostrane pomoći. Vi znate da su mnogi programi - "Tempus program", FAR program, krediti Evropske banke za obnovu i razvoj, čak namenski usmereni za razvoj malih i srednjih preduzeća. Prosto čudi opredeljenje Vlade i opredeljenje većine da se liši institucionalnog mehanizma koji treba da obezbedi da se ta pomoć, koja će verovatno doći u nekim količinama, primi, prihvati i distribuira na pravi način.
Ono što bih želeo na samom kraju da kažem, s obzirom da svi pričamo o tome da je potreba da propisi koje donosimo imaju određeni sklad sa propisima Evropske zajednice, podsetiću na neke članove ugovora o Evropskoj zajednici, članove od 87. do 89. tzv. pravo Evropske unije, vezano za ovu oblast o kojoj govorimo, koje predviđa zabranu državnih subvencija iz budžeta u korist privrede. Postoje izuzeci od ove zabrane i oni su vezani za elementarne nepogode, kada se može subvencionisati iz budžeta i drugi izuzetak, kada se radi o stimulaciji malih i srednjih preduzeća. Za sva ostala pitanja, ukoliko se želi novac iz budžeta u privredu, mora se ići na predlog specijalne komisije, na savet ministara koji donosi posebnu odluku o svakoj takvoj subvenciji.
Šta mi ovde u Srbiji radimo? Donosimo Zakon o budžetu kojim četiri milijarde dajemo u diskreciono pravo ministru industrije, da subvencioniše upravo velika preduzeća, gde su problemi najveći, a odbijamo zakon koji, upravo u skladu sa propisima Evropske unije, kaže da se može i da je neophodno da se deo budžetskih sredstava usmeri u razvoj malih i srednjih preduzeća. Mislim da je odluka većine da ne prihvati ovaj zakon ishitrena, da ćemo mi biti jako zadovoljni ako od Vlade u dogledno vreme, ili što pre, dobijemo ovakav ili neki sličan zakon, verujem da ćemo ga i prihvatiti, ali sva je prilika da ozbiljnost i način na koji ste prišli ovom našem predlogu ne govori u prilog ove moje teze. Hvala.