Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 30. januara, 12. februara i 3. aprila podnosila je pisane inicijative da se na dnevni red... gospodine predsedavajući, da li biste objasnili pojedincima ovde da su u Skupštini Srbije...
Socijalistička Partija Srbije podnosila je inicijative predsedniku Skupštine Republike Srbije da se raspravlja ne samo o stanju na Kosovu i Metohiji, nego i o stanju na jugu Srbije. Želja poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije je bila da ova skupština, pretpostavlja se sa 250 mislećih ljudi, zajednički sa svojim izvršnim telom, a to je Vlada Republike Srbije, proceni to stanje, definiše kriterijume ponašanja, pravila ponašanja i limite, granice do kojih pojedini pregovarači koji stupe u ime građana Srbije, Vlade Republike Srbije i ove skupštine, samim tim, smeju i mogu da idu.
Prema tome, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije potpuno razume inicijativu Stranke srpskog jedinstva koja je danas ovde iskazana i u tom smislu smo učestvovali u razgovorima svih predsednika poslaničkih grupa sa predsednikom i potpredsednicima Skupštine Republike Srbije. U tim razgovorima jasno je dominirao stav da je neophodno za takvo razmatranje da postoji dokument na bazi koga se odlučuje, kao što smo imali dokument, predlog Vlade Republike Srbije koji smo mi ovde, poslanici Skupštine, značajno izmenili i doneli rezoluciju ove skupštine koja nama treba da služi na ponos, jer smo je doneli jednoglasno. Jednoglasno smo definisali svoje odnose prema rezultatu borbe ovog naroda protiv NATO agresora, a to je primena Rezolucije 1244. Jasno i glasno smo rekli da je i moralna i formalna obaveza međunarodne zajednice koja je proizvela problem da bi došla taj problem da rešava, da konačno tom rezolucijom 1244, njenom primenom obezvredi sve ono što je zapisano. U toj rezoluciji, u članu 9. je jasno i glasno napisano da je međunarodna zajednica ta koja, preko organa bezbednosti Ujedinjenih nacija i KFOR-a i preko UNMIK-a, mora da obezbedi javni red i sigurnost svim građanima na Kosovu i Metohiji, a samim tim i povratak prognanim i izbeglim licima. Rekli smo, kada se to obezbedi iz Rezolucije 1244 na osnovu člana 9. onda može da teče primena člana 10. te rezolucije gde se govori o lokalnoj autonomiji, gde se govori o izborima. To smo mi ovde doneli. Mi sami doneli smo ovde u ovoj skupštini i to je minimum nacionalnih interesa koje smo mi definisali. Zato smo rekli, na sastanku sa predsednikom i potpredsednicima Skupštine, da je neophodno da Vlada Republike Srbije predloži određena dokumenta na bazi kojih možemo razgovarati o stanju na Kosovu i Metohiji, a naša je želja i o stanju na jugu Srbije.
I na jugu Srbije vuku se potezi koji ako hoćete nisu prošli verifikaciju najvišeg organa Republike Srbije, a to je Skupština Republike Srbije. To je odbio stav većine, stav većine je ispoštovan, kontakte je imao predsednik Skupštine Republike Srbije sa odgovarajućim ljudima. Rečeno nam je da Vlada Republike Srbije ne može pre srede ili četvrtka da pripremi odgovarajuću dokumentaciju, ako se uzme vreme za pripremu, znači ponedeljak je najraniji datum kada možemo razgovarati o stanju na Kosovu i Metohiji, na žalost bez razgovora o stanju na jugu Srbije, ali mi ćemo o tome razgovarati sigurno paralelno.
Jasno je da je neko izmislio problem juga Srbije. Izmislila ga je odlazeća američka administracija, ostavila je zamku da bi mogla po principu spojenih sudova da nam oteža stanje na Kosovu i Metohiji, i možda olakša na jugu Srbije, i da se tako igra sa nama, sa svojim ciljevima. Kažemo da je to najveći nacionalni interes. Jeste, Kosovo i Metohija jeste nacionalni interes, to je pitanje državnosti srpskog naroda, ali i pitanje ekonomije. Ne može se Kosovo i Metohija odvojiti od ekonomije, od standarda građana. Nama je Kosovo i Metohija i servirano kao problem. To su teroristi, a ne draga gospodo ekstremisti. Teroristi su izmišljeni, izmislili su ih oni, sa blesavim glavama, koji su hteli da dođu ovde da rešavaju probleme koje su smislili. Teroristi su tu da bi smanjili nacionalnu ekonomiju, da bi smanjili proizvodnju, da bi smanjili standard, da bi se lakše ovim prostorima upravljalo. Prema tome, kada kažemo nacionalni interes, nisu u tome samo spomenici srpskog naroda, nisu to samo manastiri. Kosovo i Metohija je problem, koji je izgovor za nedolazak kapitala na ove prostore. Kosovo i Metohija je problem za sramni predlog zakona o Hagu koji treba da razmatra Savezna vlada, gde svaki policajac može da hapsi časne srpske građane koji su branili svoju državu na Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohija je izgovor za mnoge poteze prema ovom narodu.
Naša obaveza je da radimo svoj posao u Skupštini Srbije. Jasno je ako mi nastavljamo danas da radimo, nije to zato što treba da razmatramo zakone koji su na dnevnom redu (mi smo bili spremni da se prekine sednica), već nastavljamo da radimo zato što Vlada Srbije i Savezna vlada, očigledno moraju da imaju određeni prostor za međupoteze koji se moraju vući i koji ne treba svuda da se govore, i mi to razumemo, u ovoj nemoći, našoj, da se bar negde pokuša nešto da se nađe, da se popravi. Prema tome, mi smo se dogovorili da se nastavi rad, jednostavno zbog toga što ne možemo odmah da raspravljamo o Kosovu i Metohiji, jer nije Vlada spremna da nam da dokument odmah. Bila je ideja ili da prekinemo zasedanje i da tek zasedamo u ponedeljak, ili da nastavimo rad.
Dogovor većine je da se rad nastavi i da se razmatraju zakoni koji su i te kako bitni. Bitni su i kvalitet tih zakona treba razmatrati, a ne davati paušalne ocene za 10 godina unazad. To je narodu već dosadilo da sluša. Razmatrajte zakon i recite šta valja, recite otvoreno šta ne valja i u jednom i u drugom zakonu. Konačno da znate, građani Srbije će ga čitati. Čitaće ga u svim novinama, da znaju šta ste prihvatili ili da znaju šta ste odbili. A, što se tiče Kosova i Metohije, u ponedeljak ćemo o tome raspravljati, kao o nacionalnom interesu pre svega, nacionalnom interesu za opstanak ovog naroda, njegove državnosti, uspešan rad privrede i za povećanje standarda, jer Kosovo i Metohija jeste muka onih 500.000 građana. Jedan veći deo njih je prognan - izbegao sa Kosova, jedan manji deo je u velikoj muci zbog nerada međunarodne zajednice, zbog njenog neispunjavanja obaveza sa stanovišta sigurnosti i bezbednosti, obaveza za prava na rad, maltretiranja građana srpske nacionalnosti od strane KFOR-a i UNMIK-a, ali Kosovo i Metohija jeste značajno za rešavanje zbog nas, zbog ulaganja u ovu zemlju i razvoja ove zemlje.