Reč ima gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, puno je toga zaista neverovatnog rečeno u uvodnim nastupima predstavnika, kako predlagača, tako i opozicije koja podržava ovaj zakon, što je samo po sebi logično, jer je sam zakon neverovatan, ne zbog teme kojom se bavi, već zbog načina na koji to radi.
Kako je ova skupštinska rasprava započela, čini mi se da smo prvu grešku napravili kada nismo usvojili predlog gospodina Rističevića i ograničili raspravu na jedan minut, jer će, s obzirom na sve ono što je do sada rečeno, Bil Klinton biti kriv za zbirku narodnih pesama "Crven Ban", Bil Klinton biti kriv za rakiju, Bil Klinton biti kriv za hercegovački duvan, Bil Klinton biti kriv za sektu Jare Ribnikar, Bil Klinton biti kriv za pola tone droge u sefu jedne beogradske banke, koju je tamo pohranila srpska policija, i tako dalje.
Mislim da je tema ozbiljna, ali je način na koji se ona tretira, katastrofalan. Ne pravi se razlika između uzroka i posledice. Ne može se sankcijama rešiti problem koji ne priznaje političke barijere, ne možete se sankcijama obračunati sa onima kojima je samo ulica preostala kao mesto druženja ili provođenja života.
Zašto je to tako - možemo da razgovaramo, ali mi se čini da je obrazloženje, koje se ističe u predloženom zakonu, više nego problematično. Naime, u tom obrazloženju se kaže da je posledica jednog takvog stanja u društvu, stanja u kome se nalaze osobe mlađe od 18 godina, pre svega proistekla iz bombardovanja NATO pakta koje je predstavljalo uvod u ekspanziju narkomanije i vršljanja narko dilera po Srbiji.
To je samo po sebi u toj meri politički obojeno, da je nepotrebno nešto tako komentarisati. Problemi koji potresaju Srbiju su problemi koji potresaju i druge države, bilo da se one nalaze istočno ili zapadno od nas, pri čemu su, po pravilu, to problemi koji potresaju mnogo više zemlje koje su u tranziciji, nego ona uređena društva, koja su tako kritikovana u nastupima opozicije, i po pravilu, neargumentovano, jer su u tim društvima mnogo preciznije i konkretnije rešene one zakonske pretpostavke koje pokušavaju da se reše na jedan loš način predloženim zakonom.
Naime, u pravu je bio predstavnik Odbora za rad i socijalnu politiku, kada je citirao članove ovog zakona. U njima se, od člana do člana, govori samo ono što je nedozvoljeno i zabranjeno, pri čemu je to suprotno zdravom razumu. Jer, da li je potrebno reći da nije dozvoljeno nuditi oružje maloletnicima? Gde je to bilo dozvoljeno do sada nuditi oružje maloletnicima? Da li je potrebno reći da je nedozvoljeno nuditi drogu maloletnicima, jer, gde je to do sada bilo dozvoljeno? Ni u Srbiji nije bilo dozvoljeno.
Da li je potrebno reći - nije dozvoljeno opijati maloletnike, pa to je i do sada bilo. Zdrav razum nas je obavezivao na nešto tako. A, ako je do toga došlo, znači da je bilo malo zdravog razuma. Svi problemi koji se tretiraju ovim zakonom su posledice jednog jako teškog stanja u društvu. Te posledice su dugotrajne. Oni su ponajmanje posledica političkih konotacija stranaka koje su na vlasti ili u opoziciji, oni govore o stanju društva. Stanje je loše, bezizlazno.
Roditelji ne mogu da brinu o sebi samima, a kamoli o svojim porodicama. Ona regulativa koja postoji u društvu je srušena, uništen je sistem vrednosti. Nikada u Srbiji nije bila dozvoljena pornografija, ali je pornografija inaugurisana u univerzalni model vrednosti, preko stanice koja je imala nacionalnu frekvenciju, koja je bila prepoznatljiva samo po dva programa - po pornografskom, i po programu Srpski radikalni talasi (aplauz.)
To su činjenice, gole, ali istinite činjenice. Ako ćete da govorimo o jednom novom dobu u kojem mi želimo da živimo, onda je zora tog doba 5. oktobar kada smo i jednom i drugom stali na kraj. Optuživati nekoga za šverc cigaretama, za šverc alkoholom, za šverc drogom, bez dokaza je krivično delo. To ni u jednoj pristojnoj zemlji nije dozvoljeno.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas da iskoristim ...
Skupštinska govornica ne sme biti mesto na kojem će se tako nešto činiti. Mi danas možemo razgovarati o tome da li su uklonjeni, bar minimalno, oni uzroci koji su za posledicu imali jedno tako haotično stanje u društvu. Odgovorno tvrdim da jesu. Da li su u potpunosti uklonjeni? Nisu, i biće potrebno dugo vremena da se tako nešto uradi. U ovoj zemlji se deca više ne hapse zbog toga što nose majice sa nekim amblemom ili bedžom. U ovoj zemlji se deca ne tuku zbog toga što protestuju na ulici. Konačno, u ovoj zemlji više deca ne protestuju onako kako su to činila prethodnih 10 godina, tražeći svoja elementarna prava. Njihovi roditelji više nisu u poziciji u kojoj su bili do sada. Njima je teško, ali vreme koje je pred njima jeste vreme kvalitetne perspektive.
Zašto je to tako? Zato što se na vlasti, u meri u kojoj je to moguće, s obzirom na zemlju u kojoj živimo, nalaze normalni ljudi. Ljudi koji imaju hrabrosti da kažu i kad su opozicija i kad su vlast - ne tucite decu zbog toga što cepaju plakat, ne optužujte mlade za izdaju, nepatriotizam, ne predstavljajte ih kao narkomane, ne predstavljajte ih kao osobe koje su nesvesne vremena u kojem žive, jer su po pravilu ti ljudi najsvesniji okolnosti u kojima postoje i nepravde sa kojima se suočavaju. Ako želite da vidite da li društvo ide u dobrom ili lošem pravcu, posmatrajte mlade ljude i ono što oni rade. Danas mladi ljudi posmatraju, gledaju Srbiju i gledaju nas. Mere, u kojoj meri smo mi sposobni da uradimo ono što prethodna vlast 10 godina nije radila. Kamo sreće da je stajala. Naprotiv, ona je samo upropaštavala naše društvo.
Ovaj zakon je neprihvatljiv, jer je to zakon koji je sam po sebi samo logična posledica vremena u kojem se mladima nije dozvoljavao normalan život. Ako pušiš - bićeš uhapšen, ako piješ - bićeš uhapšen, ako se drogiraš - bićeš uhapšen, ako si na ulici posle ponoći - bićeš uhapšen ili će eventualno tvoji roditelji platiti kaznu 10.000,00 dinara. U ovoj zemlji živi 20% mladih ispod 18 godina koji redovno puše, veliki broj njih pije, deo njih konzumira narkotike. To nije način da se takav problem reši. Ovaj problem se mora rešiti upristojavanjem našeg društva, uspostavljanjem jasnog sistema vrednosti. Sistema vrednosti u kojem će se znati kakve su posledice politike koja se vodi, politike koja sama po sebi ne može i ne sme imati partijski okvir.

Gospodin Nikolić, replika.

Lepo je to aplaudirati, samo čovek treba i svojim ponašanjem da zasluži aplauz.
Ovde je prethodnik zamenom teza pokušao jednu svetsku istinu i činjenicu da zamagli pred očima naše javnosti. Ne postaju naša deca narkomani ne odaju se alkoholu zato što im je ulica ostala jedino mesto, jer nemaju posla, roditelji im nemaju posla i nemaju vremena za njih. Kad bi to bio jedini razlog, vi u Holandiji ne biste imali narkomaniju, vi u Engleskoj ne biste imali narkomaniju, u Nemačkoj toga ne bi bilo. Ali, mi idemo u tu Evropu u kojoj se špricevi odmah tu, na licu mesta, dele deci da bar ne koriste zaražene špriceve. Ko to ne zna, ne bi trebalo o tome da priča. Naravno, pametni ste vi, ali ja sam prvi put čuo za jednu političku stranku koja brine o moralu, kada sam video fotke sa striptiz žurke Demokratske stranke. Tako ste vi brinuli o moralu naše omladine kad ste se svlačili na striptiz žurkama koje ste organizovali u svom klubu omladine. Verovatno je to bio podstrek za svu našu decu da se tome okrenu. Ne daj Bože ako je prethodnik pre mene bio go ili ovaj mali što mi dobacuje. Imalo je šta i da se vidi kad su se svukli.
Dalje, čujem da je neka televizija postala poznata po tome što je emitovala porniće. Nisam ih nikada gledao. Prethodnik izgleda vrlo dobro zna kada se emituju pornići. Ovo je društvo u kome svi imaju određenu odgovornost. Ne vredi bežati na vrata. Ne vredi tražiti instrukcije. Ovde se rešavaju najosnovniji problemi koje ovo društvo ima. Pomislite dobro šta ste sve radili dok ste bili u opoziciji. Sada sa takvim stavom treba da se predstavite kao ozbiljni ljudi koji mogu da vode državu. To ide jako teško.
Zato, kad kritikujete neki predlog zakona, ukažite na ono što u njemu ne valja. Nije bitno ko je predlagač, nije bitno zašto ne volite predlagača, bitno je samo šta u jednom predlogu zakona ne valja. A, da kažete da ne treba da se borite protiv narkomanije samo zato što to predlažu pojedinci iz bivše vlasti, to deluje i nehumano i nemoralno. Ponovo možete vi svakom svom predstavniku koji ovde izađe da aplaudirate zato što vam se čini da je pametan. Kažem vam, ukoliko ne zaštitimo decu, u tome će svaka vlast imati podršku svakog pametnog i razumnog čoveka, ukoliko ne zaštitimo barem decu, vas očigledno više ne možemo da spasimo, ali barem decu od lošeg uticaja Evrope, onda vi zaista želite da Srbija kao država, da srpstvo, da srpska nacija uopšte više ne postoji. Mi se od njih mnogo razlikujemo po tome. Vekovi će proći dok mi ne degradiramo svoju naciju toliko da budemo na njihovom nivou.

Reč ima predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, gospođa Živodarka Dacin, a posle nje ministar Gordana Matković.

        Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zaista imam jednu iskrenu želju, a to je da se u rad ovog parlamenta prenese bar deo rada koji je imao Odbor za zdravlje i porodicu. Moram da kažem da se vrlo korektna i konstruktivna rasprava vodila o Predlogu ovog zakona i da su se svi afirmativno izjasnili po pitanju problema maloletničke delinkvencije u raznoraznim oblicima. Rečeno je da je Odbor za zdravlje, u principu, odbio ovaj zakon u načelu, ali ja zaista nisam želela da shvatim da je to samo zato što je predlagač opoziciona grupacija, nego sa nekim argumentima, kao što su - da je jedan deo navedene problematike već zaveden u postojeće zakone, kao što je to Zakon o društvenoj brizi o deci, Zakon o zdravstvenom osiguranju itd. Evidentna je činjenica da nijedan zakon nije uobličio sve ovo na jedno mesto. Bilo je čak i primedbi da možda nije na najbolji način pravno definisano i da bi trebalo dati kao predlog Vladi da nađe načina da napravi ovakav zakon, jer je to zakon koji svuda u svetu postoji, pa zašto ne bi postojao i kod nas.
Želela bih da kažem da je čak data jedna pozitivna primedba, a to je da je ovaj zakon trebalo da se da na razmatranje Odboru za prosvetu, zbog toga što je evidentna činjenica da već i u osnovnoj školi, znači do 15 godina, imamo, čak i u malim sredinama, vrlo rasprostranjeno korišćenje droge, tako da čak imamo i male dilere, evidentno potvrđeno, to verovatno i ministar može potvrditi, i u osnovnim školama.
Želela bih da kažem da ovo ne treba niko da shvati da je to nečiji partijski program. Zaista, mislim da se svi u ovoj sali apsolutno slažemo sa činjenicom da je problem života mladih zbog života juče, ali isto tako i zbog života danas. Da nam je svima u cilju da mlade vratimo na pravi put, dok je vreme. Kada se to počne u vreme adolescencije, svi medicinari znaju da je ishod vrlo neizvestan. Još jednom želela bih da kažem, ako ste dobro čitali ovaj zakon, da je primarno ono da upravo ovaj zakon nigde i ničim ne kažnjava maloletnike, već naprotiv odrasle. Hteli ili ne hteli, moramo priznati da su upravo odrasli ti koji čine ružnim život za mlade.
S obzirom da je poslanička grupa ovaj zakon podnela 23. marta, ne želeći zaista da prihvatim da će biti odbijen u načelu zbog Socijalističke partije Srbije kao predlagača, jednu pozitivnu nadu mi je dala informacija koja je bila u sredstvima javnog informisanja od 12. aprila. Tu je rečeno da je ekspertski tim Pokreta za demokratsku Srbiju, napravio program, ali više vezan za oblast sporta, ali zašto da ne, što će narodni poslanici ove stranke koji pripadaju koaliciji DOS proslediti u skupštinsku proceduru i o čemu će se raspravljati.
Čak je određen i promoter ove aktivnosti, a to je naš poznati jugoslovenski fudbalski reprezentativac Dušan Savić, koji kaže da sportom želimo da suzbijamo alkoholizam, narkomaniju i uticaj verskih sekti na našu decu. Pa, zašto da ne i na ovaj i na svaki drugi način, jer je u zdravom telu zdrav duh. Zaista bih zamolila da još jednom ozbiljnom raspravom dovedemo do željenog cilja na ovaj ili na neki drugi način, samo zaštitite naše mlade, jer bez njih nema budućnosti ni nama. Hvala lepo.

Hvala. Reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, rekla bih da valjda kod svih ovde pojedinačno ne postoji dilema da treba bolje i potpunije da zaštitimo decu i maloletnike. Mislim da se u tom smislu uopšte ne sporimo. Neću govoriti o dobrim stranama ovog predloga, zbog toga što smo ga kao Vlada odbili. Neka mi ne zamere predlagači što o dobrim stranama neću govoriti, već ću pokušati da obrazložim zašto mi nismo smatrali da je ovaj zakon ovako kako je postavljen prihvatljiv. Pokušaću da se pozovem na gospodina Nikolića, da bih bolje objasnila zašto nismo prihvatili ovaj zakonski predlog u ovom obliku. On je rekao nešto što mislim da bi svima moralo da nam bude važno i što nam je svima važno, znači da treba da podržimo porodicu, da u njoj budu zdravi i porodica i deca.
Ono oko čega ovde može nastati spor, odnosno drugačijim mišljenjem koji je to način da se podrži porodica, da u njoj budu zdravi i porodica i deca, odnosno onako kako mi koncepcijski smatramo, a to je da je baš ovaj izraz - podržati porodicu, više podrazumeva formulisanje mera koje će zaista značiti podršku porodici. Dakle, u najmanju ruku ovaj zakon, odnosno zakonski predlog je u tom smislu nekompletan. Ono što mi zaista smatramo da je od odlučujuće važnosti, a to je da se ojačaju sve one službe u društvu, koje zapravo rade sa porodicom i sa decom.
To podrazumeva mnogo veći rad sa vaspitno zapuštenom decom, sa porodicom u krizi, sa porodicom koja ima problema u funkcionisanju, mnogo veći rad na edukaciji roditelja, na edukaciji dece, na edukaciji edukatora, jer ako pogledamo šta je ono za šta ja smatram da govori u prilog ovakvog koncepcijskog nastupa, to je da većina ovih zakona odnosno odredaba je već regulisana u pojedinačnim zakonima. Znači, postoji kazna, a vi ne možete maloletnom licu na primer da izdate dozvolu za nošenje oružja. Znači, to je već sprečeno kroz zakon. Postoji jedan broj ili koliko sam upoznata, veći broj odredaba, koji već sankcionišu možda na neki drugi način ovakvo ponašanje. Te odredbe postoje već 7-8 godina, kako koja, i one očigledno nisu dale dovoljan rezultat.
Znači, za mene se kao osnovno postavlja pitanje da li sve to treba na neki način da sve te odredbe skupimo na jedno mesto, da ih možda dodatno preciziramo. Ili je zaista potrebno da pokušamo koncepcijski, na drugi način da se nosimo sa ovim problemom, jer je očigledno veliki problem, problem koji je rastao i koji je dostigao zaista zastrašujuću dimenziju. Na kraju, koliko sam shvatila, postoje i tehnički razlozi zbog kojih se ovakav zakonski predlog ne bi mogao usvojiti, jer bi se morao sa svim ovim drugim zakonima usaglasiti. Samo bih rekla koji su to zakoni, koji regulišu, odnosno sankcionišu većinu ovih odredaba. To su Zakon o javnom redu i miru, Zakon o oružju i municiji, Zakon o igrama na sreću, Zakon o okupljanju građana, Zakon o prekršajima, Krivični zakon i tako dalje.
I najzad, kada ne bi bilo ove koncepcijske razlike, treba reći da pojedini članovi ovog zakona nisu do kraja i precizno definisani, tako da bi se na njima moralo raditi. Znači, šta podrazumeva učešće u manifestacijama komercijalno propagandnog karaktera, a pretpostavljamo da mi sada ovde možemo da kažemo preciznije šta to podrazumeva. To bi se isto moralo regulisati zakonom, ukoliko bi on trebalo da proizvede određene pravne sankcije. Toliko. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima predstavnik poslaničke grupe srpskih radikala, treće javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji se nalazi pred nama jeste jedna vrsta ledž specialisa, jer na poseban način reguliše i determiniše određenu oblast društvenog života, koja je na izvestan način i u značajnoj meri regulisana drugim zakonima. To je onaj problem o kome smo već govorili, govoreći o brojnim drugim zakonskim projektima, gde postoji takozvano sporedno zakonodavstvo koje nam stvara ogromne probleme u sagledavanju i razmatranju određenih materija, a posebno onih koji se tiču tako značajnih sfera društvenog života kao što je ovaj zakon. U tom smislu, ovaj zakon bih pre razumeo i više razumeo kao jednu potrebu da se iskaže želja narodnih poslanika da razgovaraju o jednom od ključnih problema u našoj zemlji, o nečemu što predstavlja, rekao bih, gorući problem za ovaj narod, za ovu državu i nešto što bismo morali da rešavamo u najhitnijem periodu.

Naime, postoje u ovom zakonu čak i pomalo kontradiktorna rešenja, postoje neka rešenja koja su blago govoreći prestroga za staraoca, na primer ako neko drugi put pošalje svoje maloletno dete od recimo 16-17 godina da kupi novine i cigarete, pa drugi put ta kazna bude izrečena, ići će 30 dana u zatvor, a složićete se da je to malo previše.

Smatram da je tu bilo nekih normi i određenih odredaba koje su zasluživale popravljanje, ali u svakom slučaju, čini mi se da jedna vrsta rasprave i razgovora o ovome što danas predstavlja jedan od vitalnih problema Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije je nešto što je u svakom slučaju značajno. Značajno je, pre svega, zbog onoga na šta smo najmanju pažnju obratili, a to jeste delovanje pseudoverskih, pseudoisceliteljskih i pseudofilozofskih sekti koje vrše pre svega neku vrstu manipulacije mladima, a o tome bih govorio i sa aspekta o kojem je ovde već bilo reči i nešto o tome smo mogli i sinoć da čujemo u pojedinim medijima jer je rečeno da je to stiglo iz Amerike. To je tačno. To zlo potiče iz SAD-a, ali imamo nešto drugo što nismo rekli građanima Srbije a i ostalim narodnim poslanicima sa ove govornice, Evropska unija je zatražila drugačiji odnos prema verskim sektama vi znate da smo mi taj problem imali, a ministar vera iz Srpske radikalne stranke u prethodnom periodu podneo je Nacrt zakona o verskim sektama, gde su vrlo oštro sankcionisani svi oni koji bi učestvovali u takvom manipulisanju, pre svega mladim ljudima, ali i svima ostalima.

Međutim, Evropska unija traži nešto mnogo drugačije, nešto drugo, traži apsolutno blagonaklon odnos prema verskim sektama, jer oni to nazivaju na potpuno pogrešan način, verskom tolerancijom. To je ono što mi treba da kažemo ljudima ovde i da kažemo da poslanička većina, sve dok sluša i sve dok postoji tutorstvo i mentorstvo Evropske unije, takav zakon protiv verskih sekti i ovo, to je u ovom zakonu najbolje rešeno, dakle to neće biti doneto, pa makar ovo bio i specifičan zakon i na poseban način to regulisao.

Dalje, što se tiče zloupotrebe ljudi, naravno, postoje mnogi drugi zakoni osim Krivičnog zakona i Zakona o igrama na sreću koji regulišu ovu materiju, ali jedan od ključnih je i nešto o čemu ćemo danas ovde govoriti. To je zloupotreba maloletnika u političke svrhe, što ovaj zakon ne sadrži kao normu. Ovde je već mnogo o tome rečeno. Rečeno je da ranije nisu bila dozvoljena okupljanja mladih, nismo bili nikada, niko od radikala nije bio u MUP-u da bismo to znali, ali znamo da danas to ministarstvo hapsi maloletna lica od 16 i 17 godina i punoletna lica članove Srpske radikalne stranke kada lepe nalepnice - DOS je najgori.

Toliko o slobodi koja se razvila, toliko o onome što je danas neuporedivo bolje u odnosu na ono što je nekada bilo. Posebno o tome, ko je normalan, a ko je nenormalan. Čini mi se da ne bi bilo pristojno da se to iskaže za svoje političke protivnike, kao što su to neki odavde činili.

Dalje, što se tiče televizijske stanice koja je ovde pomenuta, radi se o Televiziji "Palma". Znam nekoliko emisija koje su bile vrlo gledane i vrlo patriotskog sadržaja, ali više ih na toj televiziji nema. Bile su političkog ... ne gospođo, nisam pratio taj pornografski sadržaj, ne znam ni u koje vreme je to bilo, a ako vi znate, izađite, pa nas obavestite, a znam samo u koje vreme su bile ove emisije, a to su emisije - "Pitanja i odgovori" Olivere Miletović, emisija "Kompromis" Marka Jankovića i još neke političke emisije...

(Predsednik: Vreme.)

Znao sam da je stigao gospodin Maršićanin, čim me neko opominje. Dakle, one su skinute sa te televizije i to je razlog, to je ključni razlog što je ta televizija smetala, a ne zato što je imala ili nije imala sadržaj o kome gospođa malopre govori, a za koji ja ni ne znam, iskren da budem.

Dakle, rekao bih da bi bilo veoma važno da se upustimo u ozbiljnu raspravu, posebno o ključnim problemima, o problemima narkomanije i problemima uticaja i delovanja verskih sekti i o nečemu što, čini mi se, razjeda naše nacionalno tkivo i mislim da je zato ovaj zakon dobra prilika, da se o tome govori šire. Zato mi je žao što ste skratili ovu diskusiju na pet minuta, ili ćemo dobiti minut duže, ali u svakom slučaju mislim da ova tema zaslužuje mnogo više vremena, mnogo više angažmana narodnih poslanika i čini mi se da su potrebne prave sistemske promene, kojima bismo na neuporedivo drugačiji i na neuporedivo bolji način rešili probleme mladih i na njihovo zadovoljstvo, ali i na zadovoljstvo cele društvene zajednice. Hvala.