Reč ima narodni poslanik Boris Karaičić, a posle njega Zoran Radovanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo kolege poslanici, dame i gospodo ministri, ovo ću vam govoriti, ali ne kao poslanik, već kao mlad čovek koji smatra da je ova tema bila mnogo puta izgovorena od ljudi koji su najmanje imali pravo da govore o tome. Kao mlad čovek, zato što smatram da ovo nije stvar politike, a vama gospodine Ivkoviću ne verujem kada kažete da ste vi ovaj zakon predložili zbog toga što o mladima brinete, već zaista verujem da je reč o hipokriziji i to najgorem mogućem obliku hipokrizije. Pored toga, mislim da je ovaj zakonski predlog loš i to zbog onih stvari o kojima su govorili moji prethodnici, ali i zbog nekih stvari koje bih ja pomenuo i dodao.
Dakle, pre svega kada govorimo o alkoholizmu, drogama i sektama, ne može zakonski predlog da se bavi jednom grupom ljudi, već treba da uzme u obzir i starija lica, i žene sa decom, i hendikepirane, jer ispada po vašem predlogu da su oni zaštićeni, da tome nisu podložni. Ne može država da reši takav problem samo tako što bi zakon donela, usvojila i - puj pike ne važi. To je stvar koju država radi ili ne radi godinama, decenijama, bori se, a ne tako što to neko koristi za svoje svrhe, pre svega političke.
Dakle, kada vi o tome govorite, niste dali odgovor na to kako čitavo društvo, ne samo mlade koji jesu najugroženiji, ali nisu samo oni, od vas pre svega da zaštitimo, kako ćemo od vas da ih zaštitimo jer ste vi, kada govorite o sektama, ti koji imate sve oblike sekti. Vi ste grupa koja obmanjuje, koja je stvorila partijski vrh koji koristi svoje članstvo da ih izrabljuje, koristi na svaki mogući način, pre svega finansijski i vi biste bili na osnovu tog zakona, zabranjeni, pre svega vi. Droga, molim vas, vi ste pravili godinama gerijatrijsko društvo, društvo staraca, vi se plašite mladih ljudi, energije, novih ideja, vi ste ih terali iz zemlje. Grad iz koga dolazim, a to je Užice, je postao upravo grad onih mladih ljudi koji nisu videli perspektivu ili Beograd, pa neke studije, ili inostranstvo, ili ostati u gradu pa alkohol, pa droga i ko zna šta. Za to ste vi zaslužni. I ne samo Užice, nego i svi drugi gradovi u ovoj Srbiji.
Taj zakon, gospodine Ivkoviću, ne može da poništi učinke vaše vlasti za ovih 10 i više godina, ne može, ma koliko se vi trudili i oblačili lepa odela i šminkali se i kupali se. Ne može, zaista ne može. Zatim, nisam nameravao da govorim o ovome na ovom mestu, ali zaista moram. Ja sam gospodine Ivkoviću imao, kada je vaš predsednik došao na vlast 13 godina. Dakle, više od pola života sam proveo pod vašom vlašću. Imao sam snage, sreću da se borim protiv vas, i to koliko sam mogao i imao vremena i pogotovu u poslednjih pet godina. Mnogi nisu imali, mnoge ste poslali ispod zemlje...

Molim vas da se držite teme.

Molim vas, govorim o temi.

Ta tema je rešena 22. decembra.

Znači, mnogo je bilo žrtava, gospodine Ivkoviću, da biste vi tako olako govorili o mladim ljudima. Zaista nisam advokat tih ljudi, ali ne možete meni da govorite o zaštiti maloletnika, svih ovih godina. Zaista to zvuči licemerno. Dakle, to društvo staraca koje ste vi pravili i koje je srušeno 5. oktobra imalo je svoje konsekvence, jako opasne. One su alkohol, droga i verske sekte. Očekujem da ova država preko svojih krivičnih zakona, da Ministarstvo vera preko svog zakonskog predloga, da se pozabavi ne samo tim stvarima, već i Televizijom "Pink", nego i nekim Zorkama, vidovitim i da policija može da ih goni, ne po prijavi nego ... (latinska izreka) po dužnosti, a o tome niko od vas nije razmišljao. Samo napiši zakon, predstavi ga, DOS odbije, a mi u novine da se hvalimo time.
Nije baš to tako lako, gospodine Ivkoviću. Verujem da Ministarstvo o tome razmišlja na ovaj način, da se daju policiji veća ovlašćenja i da se zaista ovaj problem reši u korenu. Ne može niko da vodi računa o redu i zakonu osim policije.
Zatim, gospodine Ivkoviću, zacrtao sam sebi tri stvari koje su vezane za politiku. Prvo, da zajedno sa drugima učestvujem u tome da vašeg vođe više nema i da bude upravo tamo gde je sada. Druga stvar, da se promeni ovaj nakaradni sistem koji ste vi stvorili, pre svega sistem vrednosti i odnosa, o kojem su govorili neki moji prethodnici, ali treća stvar koju sam sebi zadao nakon 5. oktobra, da nijednu stvar koju ste vi uradili za ovih 10 i više godina ne zaboravim. Garantujem vam da iako postoji slabost u DOS-u, iako postoje nesuglasice, promašaji i propusti koji su posledica ne loših namera, nego drugih stvari, okolnosti koje su objektivne, garantujem vam da nijednu stvar koju ste uradili, ni pucanje u Knez Mihailovoj dok je trajao kontra miting, ni vešanje dece za noge u Vladičinom Hanu dok su tamo imali manifestacije Otpora, ni onih mnogo mrtvih i žrtava koje ste napravili, neću zaboraviti i da ću vas stalno, za godinu dana, za dve godine, za pet godina na to podsećati, samo zbog toga što mi je drago da vidim, kako upravo sada te knedle gutate vrlo velikim intenzitetom.

Replika, gospodin Ivković.

Knedle guta neko ko ne veruje da vredi, a moram da vam kažem da sam i te kako sam sebi dokazao da umem da uradim posao koji počnem da radim. Imali smo priliku, posebno gledaoci koji prate ovaj direktan prenos, da čujemo izlaganje jednog mladog čoveka, da čujemo sjajne aplauze zamenice gospodina Rake Radovića i da shvatimo i razumemo kakvo bi to društvo bilo ukoliko zaista definitivno DOS-ovska većina ovlada kompletnim sistemom vlasti. Inače već govorim  da je ovo policijska država, ali me je govornik pre mene uverio da bi ta država bila super policijska država. Znate, ne treba potcenjivati ni mladost, ni starost. Ako ništa drugo,  starost nosi smirenost, nosi odmerenost, nosi promišljanje o koracima i o rečima koje će se izgovoriti. Mladost, nabijena energijom, željom za dokazivanjem, ponekad možda i neodgovarajućim vaspitanjem, nosi direktno optuživanje nekoga s kim si potpuno nemerljiv prema rezultatima minulog rada i životnog iskustva.
Što se tiče Zakona o zaštiti maloletnika želeo bi da ponovim, uvažene dame i gospodo, ovaj zakon nije radio jedan čovek. Ovaj zakon su tri čoveka pokrenula, ministar omladine i sporta, ministar prosvete i ministar za nauku i tehnologiju. Radilo je podosta vrlo pismenih ljudi, jer pametni ljudi znaju da nije sve znanje u njima i da ga treba angažovati kod onih koji ga kao celinu mogu da formiraju. Jedna vrlo velika grupa mladih entuzijasta u okviru FONAS-a, radila je istraživanje mišljenja mladih ljudi. Obišli su preko 50 osnovnih škola i preko 20 srednjih škola Beograda. Videli su na licu mesta kako rade narko dileri u osnovnim i srednjim školama. Saznali su ko je sve to dao poslovni prostor za 22 sekte, koje u jednoj centralnoj beogradskoj opštini rade. Saznali su kako rade te ekstremne sekte, koje u svojim ritualima koriste i drogu, ali koriste takvo razaranje psihofizičke strukture čoveka, da otac svoje dete dovodi u sektu, a stan u kojem živi poklanja toj istoj sekti.
Ta mladost koja je radila i donela podatke je pomogla stručnjacima da pripreme Nacrt ovog zakona. Gospodin Zoran Nikolić, koji je pravnik, sve ono što je uvažena gospođa ministar rekla će poreći i ona će razumeti, da će taksativno nabrojati da to ne stoji, ali ću ponoviti, pošto se govornici bave ličnim manifestacijama i propagandom. Znači, dame i gospodo u ovom zakonu nema ni jedne sankcije za maloletnike. Ima sankcije za one koji nude alkohol, drogu, oružje, pornografske sadržaje, za one koji vrbuju decu, za njih ima sankcija, ali za maloletnike nema. Ko vam kaže za ovom govornicom laže.

Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.
Reč ima ministar pravde gospodin Batić, a posle njega narodni poslanik Zoran Radovanović.
(Poslanici Srpske radikalne stranke napuštaju salu.)

Predlog zakona o zaštiti maloletnika doživljavam kao izraz griže savesti predlagača. Griže savesti zbog toga, što su odgovorni za moralni, duhovni i mentalni sunovrat maloletnika godinama unazad, jer ako to nije tako i ako to nije izraz griže savesti, onda je to nešto što lični na trnovu ružicu. Kao da su neki ljudi prespavali jednu deceniju ili nešto više od toga i onda se pojavili, pa će sada oni da urede ovu oblast koja je zaista ozbiljna, delikatna, ali ne vredi ponašati se kao Alisa u zemlji čuda. To vreme je prošlo, jer gospodo morate se setiti činjenice da su u vreme vaše vlasti stotine hiljada maloletnika, stotine hiljada dece bili željni najelementarnijih stvari, hamburgera, čokolade, sladoleda, dakle najelementarnijih stvari. Za to vreme su deca vašeg čelnika uživala u blagostanju. Sin vašeg lidera pravio je zabavni park, dok su tuđa deca ginula na Kosovu. Kada god pomenete decu setite se toga.
Dakle, uništili ste nade, ideale, perspektive čitavih generacija. Čitave generacije najveći deo svog života do punoletstva proveli su u vreme trajanja vaše vlasti. Sretao sam ih širom sveta sa tugom u srcu. Pobegli su od vaše brige o njima, od vaše zaštite njih, dok su bili maloletnici.
I, sa tugom u srcu borave u belom svetu na nekim dalekim meridijanima. Dakle, ozbiljna je ovo tema. Ali, ne vredi se baviti posledicama. Trebalo se i treba baviti uzrocima. Neophodna je edukacija. Neophodno je stvaranje uslova da se ovo ne dogodi.
Jer, gospodo, pa ko je odgovoran što su se cigarete u Srbiji prodavale na svakom ćošku? Ko je bio monopolista cigareta u Srbiji? (glasovi - sin) Evo, sami kažete. Ko je dozvolio točenje alkohola? Ko je dozvolio rad lokala do nekog doba noći ili do jutra?
Nije opozicija. Nije DOS. Nego, onaj ko je vršio vlast. Ko je ozakonio na svakom ćošku kockarnice, automate za kocku. Pa nije valjda opozicija. Nego vi, koji ste vršili vlast. Kako ste vi vaspitavali mlade i brinuli o mladima. Ko je kriv za pornografiju?
Nema potreba da se iko pravi lud ovde. Svi znaju da je jedna od televizijskih stanica sa najvećom frekvencijom u zemlji svake večeri emitovala pornografske filmove. Svake večeri. Vi ste to dozvolili. Jer, vi ste bili na vlasti.
Ko je kriv što su tone oružja ušle u zemlju? Onaj ko vrši vlast.
Ko je kriv što su se raširile verske sekte širom Srbije? Vi, kao predlagači. Ko je kriv što smo svake večeri sa raznih ekrana, raznih televizija slušali vidovnjake, čarobnjake, bele magove, javlja im se. Javlja im se da ćete vi pobediti. Ali, u petom milenijumu.
Ko je kriv za drogu? Ko je distribuirao alkohol, drogu, cigarete? Vi i ljudi bliski vama. To je istina. To je stvarnost. Zato je hipokrizija sada tobože pokazivati brigu o mladim generacijama, brigu o maloletnicima. To je zaista suština.
I, svaka vlast, svaka odgovorna opozicija treba time da se bavi, ali ne zamenom teza. Dakle, potrebno je zaista donošenje jednog kodifikovanog zakona, jer moram da vam kažem, što je i moja uvažena koleginica rekla, postoji Zakon o društvenoj brizi o deci, Zakon o oružju i municiji, Zakon o igrama na sreću, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o prekršaju, i ako bi prihvatili ovaj predlog neophodne su prethodne izmene svih tih zakona.
Dakle, mi ulazimo u jedan lavirint. Da ne govorim o drugim pravno - tehničkim nedostacima ovog predloga. Potrebno je stvaranje jednog drugačijeg ambijenta, za koji je naravno odgovorna i vlast, i nadam se da će Demokratska opozicija Srbije na tom planu svoj deo odgovornosti, na planu edukacije, na planu afirmacije porodice, na planu vraćanja nekim tradicionalnim vrednostima, na planu sprečavanja svih ovih zala koja su nas snašla, ali sa vlašću predlagača, jer - kako ste brinuli o maloletnicima kada su milioni sa računa Ministarstva za rad i socijalnu politiku prebačeni na račun Socijalističke partije Srbije?
Kako se brinulo o maloletnicima kada ste proglasili državnom tajnom leševe dece pronađene u hladnjači kod Tekije u Dunavu? Da li je to briga o deci. Dakle, problem je u predlagaču. Problem je u tome što vi niste kompetentan predlagač za ovu materiju.