Reč ima Zoran Mićović.

Dame i gospodo, Odbor za poljoprivredu je razmatrao ovaj predlog i sa pažnjom sam saslušao uvodno izlaganje, a i na Odboru smo takođe sa pažnjom svi o ovome razgovarali, nažalost osim gospodina predlagača. To nije bitno za ovu priču. Bitna je tema koja je zbilja bila vrlo važna za Odbor i rekao bih da je odlično govorio gospodin Lazar Marjanski i da je tema potpuno na mestu, da je njegova elaboracija takođe bila dobra, da je šteta zapravo koju ovaj divlji sirak čini našoj poljoprivredi ogromna, ali da smo mi, konsultujući stručne službe, konsultujući Zakonodavni odbor, Ministarstvo za poljoprivredu, ustanovili nažalost da jedan ovakav predlog ne može biti usvojen kao zakon iz nekoliko razloga.
Prvo, što postoji način da se spreči ova nesreća i ova velika šteta za poljoprivredu, a drugo što ne možemo jednu ovakvu materiju, jednu ovakvu nepogodu svrstati u red mraza, grada, poplava ili suša. Ipak postoji nešto na šta možemo da utičemo, a nešto na šta ne možemo uticati. Iz tih razloga Odbor je odlučio da ne prihvati ovu inicijativu, iz razloga što postije načini i metode da se ova nesreća, koja je zahvatila naša poljoprivredna zemljišta i obradive površine, suzbije.
Ovo se, uostalom, može iz priloženog elaborata gospodina Lazara Marjanskog i videti. To potpuno stoji.
Malopre sam video, gospodin Lazar je doneo jedan primerak biljke za one ljude koji to nisu videli, i objasnio je ovde, ko je to hteo da sluša, da je to vrlo opasno i da metodom usitnjavanja rizoma se drastično uvećava broj jedinki i one prave time još veću štetu. Ali, nažalost, moram reći da postoji jedan savremeni metod, dugo godina poznat u tehnologiji obrade zemlje, a to je motika.
Dakle, postoji još jedan metod, a to je dvogodišnje gajenje pšenice. Konsultovao sam stručnjake oko toga. Dakle, postoje dve metode. Prskanje herbicidima, koje je jako skupo i to košta oko 300 DM po hektaru. To je jako skupo, naravno. Postoji u toj priči i jedna potpriča, a to je - ne vredi nama što tretiramo našu njivu, ako komšija to nije učinio, pa se korov, znači, u sledećoj godini drastično prenese.
I, postoji još jedna metoda, a to je dvogodišnje gajenje pšenice na toj površini, koje sa šest obrada uništava ovaj korov. Dakle, uvažavajući sve ovo što je gospodin Lazar Marjanski izneo, Odbor je doneo zaključak da se ovaj predlog ne može prihvatiti.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Ivković, kao predstavnik poslaničke grupe. Prvo javljanje.
Nemate pravo na repliku, nije bilo nikakvih uvredljivih izraza. Izvolite, gospodin Ivković.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se otmem utisku nakon prethodnog izlaganja da je očigledna zla namera da se odbije Predlog zakona gospodina Lazara Marjanskog.
Mislim da to nije dobro. Kao što nije dobro da je odbijen zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, kao što nije dobro što je odbijen zakon o zaštiti maloletnika, nikako neće biti dobro ako se odbije i zakon gospodina Lazara Marjanskog.
Priča je potpuno jednostavna. Imamo tri učesnika u celom sistemu. Imamo državu, odnosno Vladu, proizvođača i imamo korisnike. Jednostavna računica pokazuje sledeće: država treba da ulaže određena sredstva, ali ima interesa da ulaže određena sredstva, da uklanja sirak. Zašto? Jer, povećava bilanse. Povećava godišnju proizvodnju, koja se ostvaruje u poljoprivrednoj proizvodnji u svojoj zemlji. Stvara šansu ne samo za zadovoljavanje domaćeg tržišta, nego i za pojačani izvoz.
Korisnik ima interes da mu država pomogne, da mu uklanja sirak, da bi on povećao proizvodnju i ako na istoj količini hektara ima veću proizvodnju, on ima interesa da snizi cenu. Korisnik je time zadovoljen, odnosno građanin, jer mu se poboljšava standard, jer poljoprivredni proizvodi, kod uklanjanja sirka, faktički većom proizvodnjom su jeftiniji.
Zakon je zbog toga logičan i ispravan. Nemojte ga ljudi odbijati zato što ga je predložila SRS i Lazar Marjanski.
Računica pokazuje sledeće - dve tone naturalnog kukuruza košta uklanjanje sirka tokom dve godine, sa jednog hektara, odnosno površine jednog hektara. Znači, utrošak, sredstva koja država mora da uloži ravna su vrednosti dve tone naturalnog kukuruza, da bi država u roku od dve godine, koliko je to tehnološki potrebno, uklonila sirak.
Šta je rezultat? Proizvodnja se povećava od 2,5 do 3 tone naturalne vrednosti kukuruza godišnje. Procena je stručnjaka da posle uklanjanja sirka i do 5 godina možemo računati da se neće pojaviti, što znači da je 5 puta 2,5, znači od 12,5 do 15 tona proizvodnje, a uloženo je dve tone proizvodnje. Ušteda, odnosno višak proizvoda je 10 tona po hektaru za 5 godina.
Pa, ljudi, izračunajte da li onda ima rezona podržati zakon ili ne.
Uopšte mislim da je poljoprivreda iznela strahovit teret sankcija na svojim leđima. Mi to moramo jasno da kažemo. Radi socijalnog mira, radi standarda građana, u zemlji kojoj je namerno nametnut embargo da bi bila osiromašena, da bi se njome upravljalo i narodu određivalo ko će šta da radi u ovoj državi i kako da se ponaša, da bi se odrekla prava građana koji žele da ostanu u staroj Jugoslaviji i dalo pravo samo onima koji iz stare Jugoslavije hoće da odu.
Poljoprivreda je nosila sve na leđima. Mi smo tim seljacima morali da limitiramo i cene i sve da bi držali socijalni mir u zemlji, koja je plaćala 200 miliona dolara godišnje susedima da bi mogla da izvozi ili uvozi preko njih. Obogatili su se na našoj grbači i Makedonci, i Bugari, i Rumuni, ti isti koji su posle NATO avione pustili da dolaze ovde i da bacaju bombe.
E, ako je to poljoprivreda izdržala, ako više nema tog embarga, ako nema bar one fizičke agresije, sa raketama, iako ima ove druge, dajte da onda konačno, kada smo u prilici da vodimo osmišljenu politiku, da seljacima pomognemo, ali to znači da država ima interesa.
Mi ćemo glasati za ovaj zakon, socijalisti. Zbog čega?
Država ima interesa da ulaže u uklanjanje sirka, jer će povećati bilanse. Proizvođač ima interese jer mu država, uklanjajući sirak, omogućuje da poveća značajno proizvodnju na istoj površini. Korisnik - poreznik ima interesa jer će veća proizvodnja omogućiti proizvođaču da prodaje jeftiniji proizvod. Država će izvoziti.
Računica u naturalnom kukuruzu kaže - dve tone naturalnog kukuruza košta državu uklanjanje sirka sa jednog hektara površine. Proizvodnja za pet godina je od 12,5 do 15 tona veća. Uštede za državu, veći bilans po hektaru je 10 do 12,5 tona. I, računica je jasna. Stvarno su činjenice neoborive. Hvala.

Reč ima gospodin Nikolić, kao predstavnik poslaničke grupe. Prvo javljanje.

(U ruci drži primerak sirka.) Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite nekome ko nikada nije ni poorao njivu, ni požnjeo, da progovori neku reč o ovome što posmatam sa jednog drugo aspekta. Sa aspekta poslanika koji pripada stranci koja je skoro dve godine brinula o tome hoće li narod moći da preživi teško vreme u kome smo se nalazili ili ne.

Ovo je taj divlji sirak (drži sirak u ruci) iščupan jutros. U Šumadiji još nema ovolikog kukuruza. Ovo, kako on sad naivno i nevino deluje, ne može da se uporedi sa tim kako će izgledati kada dođe vreme za vađenje repe ili za branje kukuruza. Biće možda i viši od kukuruza, a ovi rizomi će biti tako isprepleteni da od njih repa ne može da se izvadi.

Ovo je korov protiv koga naša uglavnom staračka domaćinstva više ne mogu da se bore. Što su mogli, mogli su. A sve dalje, bez pomoći države, neće ići. A, kao neko ko nije baš sve vreme proveo u hladovini opozicije, savetujem vas da o ovome razmislite zato što ćete brinuti o tome koliko ćemo hleba imati i hoćemo li možda moći izvozom viška hrane da nabavimo nešto drugo čega u našoj zemlji nema, nešto što u našoj zemlji ne rađa ili ne može da se iskopa.

Nije svrha ovog zakona bilo kakva demagogija. Svrha ovog zakona je da pokušamo da pomognemo. Ne može čak ni iz jedne akcije da se ovo iskoreni. Ovo mora da traje godinama.

Zašto je sirak opasniji od elementarne nepogode? Suša bude jedne godine, pa padne kiša. Te godine propadne rod, ali iduće godine ga ima. Poplava naiđe jedne godine. Podzemne vode se podignu, kao pretprošle godine.

Ali, iduće godine ne bude poplave, ne bude podzemnih voda. Ovo više nikada neće otići sa naših njiva, biće samo sve jače i sve veće. Jer, mi više ne radimo ni plodored, koji je nekad spasavao posebno naš kukuruz od skoro svih bolesti. Mi imamo takvu proizvodnju, pšenica se najjeftinije proizvodi, sa najmanje radne snage i seje se godinama na istoj njivi. Zato je tako niska cena, ali šta ćete, kad nema više mladih na selu, kad nema ni sredovečnih na selu, nego je sve ostalo na starim ljudima.

Ko je to kriv što su se naši roditelji, moji roditelji, nastanili u gradu? Takve su bile okolnosti, ali sada se njihovi potomci rađaju u gradu, i ne samo da im ne pada napamet da se vrate na selo, nego više nemaju gde da se vrate na selo. Tamo više nema kuća u kojima mogu da žive, a posebno ne kuća u kojima bi htela da živi omladina, o kojoj su brinuli prethodnim zakonom.

Žao mi je što vidim da u sali čak nema ni kvoruma za raspravu o ovom predlogu zakona, žao mi je što možda neki poslanici ne shvataju ovo dovoljno ozbiljno, žao mi je što ni Vlada ovo nije shvatila dovoljno ozbiljno. Najpre je odbila, a tako je postupio i odbor koji uvek sledi Vladu, a mogla je možda da odgovori da će dostaviti svoj predlog zakona.

Možda bi i to čak bilo dovoljno, bar nama, poslanicima SRS, sačekali bismo i taj predlog zakona, zato što nam je želja da se ovo pitanje što pre reguliše. Vrednost Vojvodine uopšte ne mogu da iskažem, ni milijardama dolara, ni dinara, niti uopšte postoji neko merilo kojim bi mogao da uporedim vrednost onoga što nam Vojvodina svake jeseni, negde čak i dva puta godišnje, da. I o tome treba da razmislite.

Treba da razmišljate zato što ste na vlasti, zato što će vas neko pitati - pošto je kukuruz, pošto pšenica, koliko je rodilo, a koliko je moglo da rodi, i nećemo biti ona opozicija koja će stalno da vam govori da jedna Holandija može da hrani Evropu, a mi ne možemo, sa mnogo više zemlje, jer mi znamo koje su teškoće, mi znamo koliko je star mašinski fond, mi znamo koliko seljak ima novca da uloži u proizvodnju, mi znamo koliko bandi postoji na uvozu i semena, i zaštite, i đubriva.

Zato što to sve znamo, zato bismo želeli da pomognemo, makar ko da je na vlasti, da seljak živi bolje. Kad seljak živi bolje, ne treba brinuti za sudbinu ove zemlje. Zato vam, u ime poslaničke grupe SRS, preporučujem ovaj zakon, da bi ovaj sirak ostao ovolicki, a onda i da ga nema iduće godine na našim njivama. Ako budemo dozvolili da svake godine on bude šuma na našim njivama, onda mi vrlo brzo nećemo imati poljoprivrednu proizvodnju, a sa ovom vlašću, mi vrlo brzo, to garantujem, nećemo imati ni industrijsku proizvodnju.

Jučerašnji podatak Saveznog zavoda za statistiku govori da je industrijska proizvodnja prošlog meseca za 3% manja nego pretprošlog, a za 10% manja nego u mesecu aprilu prošle godine, i o tome razmišljajte. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji je napisan potpuno neidološki, zakon koji nije politički pamflet. Predlog zakona je na usvajanje ponudio narodni poslanik Lazar Marjanski, čovek koji i sam poseduje zemlju, obrađuje i voli tu zemlju. Naime, Marjanski obrađuje 23 hektara plodne zemlje.
Vlada Republike Srbije je dala negativno mišljenje o ovom zakonu, a to mišljenje je potpisao potpredsednik, Jožef Kasa, a za predstavnika Vlade u Skupštini je određen dr Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji, kao i obično, nisu u sali, ali su tu kada se posećuju neki skupovi nekih verskih sekti.
Narodni poslanik SRS, Lazar Marjanski, predlaže da se u postojećem zakonu o poljoprivrednom zemljištu u članu 1. posle stava 1. doda novi stav koji glasi: "Zaštitom poljoprivrednog zemljišta, u smislu ovog zakona, obuhvata se i sprečavanje elementarnih nepogoda preduzimanjem odgovarajućih mera, (poplave, suše, vetrovi, korovske biljke) u cilju očuvanja poljoprivrednog zemljišta".
Ono što predstavlja izuzetak u odnosu na mnoge predloge zakona, koje smo do sada razmatrali, je postojanje valjanog i detaljnog obrazloženja. Obrazloženje, dato za ovaj predlog zakona, mnogo je ozbiljnije, detaljnije i kvalifikovanije, nego što je Vlada ponudila uz Predlog zakona o budžetu i zakona o završnom budžetu, sa čije je rasprave utekla.
Poseban akcenat u obrazloženju je dat na potrebu uništavanja opasne korovske biljke, divljeg sirka, koji nanosi ogromne gubitke, naročito kod useva kukuruza. I, ne mora se mnogo znati o poljoprivredi, i ja ne znam skoro ništa o poljoprivredi, da bi se shvatilo kakva je opasnost taj divlji sirak i kakve štete nanosi. Poslanik Marjanski je to u potpunosti objasnio rečima i podacima koje svako može da razume.
Kako sam shvatio, sirak je za useve kukuruza ono što je pirana u svetu riba. Eto, samo na društvenom sektoru, ove godine postoji verovatnoća da se 10-15% zasejanih površina pod kukuruzom neće brati. Uzrok je, naravno, divlji sirak.
Poslanik Marjanski je jedno poglavlje u obrazloženju naslovio - sirak kao elementarna nepogoda. Sa tim se ne slažem, doduše, i on se ispravio u toku obrazloženja, jer, kako rekoše - poplava dođe i prođe, može ponovo da se zaseje to što je voda uništila, a sirak za mnogo duži vremenski period obezvređuje uloženi trud i sredstva.
Predviđena sredstva za borbu protiv ovog opasnog korova su ogromna, ali se uloženo vraća desetostruko. Vlada ne negira opasnost koja postoji od divljeg sirka, ali Predlog zakona je dao poslanik SRS, Lazar Marjanski, i zato ga treba i odbiti.
Predlagač zakona, Lazar Marjanski, za razliku od ministra poljoprivrede, ne prodaje prazne priče, već argumentovano ukazuje da bi se ulaganjem određenih sredstava za uništenje ovog korova, za 10 godina rod kukuruza uvećao za tri miliona tona i to u jednoj godini proizvodnje. Mi bismo se oslobodili zavisnosti, imali bismo hranu za izvoz, ne bismo morali da primamo ono što nam kao humanitarnu pomoć daju, što je uglavnom nekvalitetno i zaraženo opasnim biljnim bolestima.
Na trenutak smo imali čast da uđe ministar, potpredsednik Vlade Kasa, a onda je opet otišao da obavlja važnije poslove.
Pozivam narodne poslanike da zaborave partijsku pripadnost, ovo nije ideološki zakon, već da glasaju za ovaj predlog zakona, a narodni poslanici SRS će glasati za Predlog zakona koji je podneo poslanik SRS Lazar Marjanski.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Poštovane kolege narodni poslanici, počeću sa kraja - ovde smo slušali argumentaciju u prilog ovog predloga zakona, da se dopuni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da je u stvari pametno, korisno, potrebno itd. i da će taj zakon verovatno biti odbijen, samo zbog toga što potiče iz opozicionog tabora.
To je apsolutno neosnovano, netačno i, na kraju krajeva, i ružno, ali u politici je dozvoljeno i to.
Na sednici Odbora za poljoprivredu, kao član tog odbora, rekao sam (a Marjanski nije bio tu, inače čovek za koga imam simpatija, paorski je sin), da je elementarna nepogoda ono što čovek ne može da predvidi, na šta ne može da utiče, a to su npr. uraganski, olujni vetrovi, to je grad, to je suša, to je poplava, to su, dakle, te sile, nebeske sile koje mi ne možemo često ni da predvidimo. Sada, pomoću radara može da se predvidi nailazak nepogode i gradobitnog oblaka, ali u tu kategoriju apsolutno ne spada divlji sirak, kao opasan korov.
Zbog same te ideje zakon je promašen i ne treba ga usvojiti. Svake nedelje sam na putu, juče sam bio i u Bačkoj i u Sremu, i video sam razne stepene useva, veoma čiste, bez ijedne travke, video sam zakorovljene i tako dalje. Sam gospodin Marjanski je ovde naveo podatke o tome da je zakorovljenost oko 20 - 30% i tako dalje. Iz toga sledi pitanje - zašto nisu sve njive zakorovljene? Nisu zakorovljene sve njive, nego njive onih starih ljudi sa istrošenom mehanizacijom, bez snage, bez sredstava da se bore protiv tog korova i drugih korova.
Ima tu i palamida, ima gorušica i tako dalje, koje zaista mogu da umanje rod do 30 ili 50%. U tome je problem i čvor ovog našeg agrara. Selo je ostarilo. Zašto? Mladi su otišli sa sela. Zašto? Niko nije lud, otac i majka su rekli - idi, sine, da se ne mučiš, jer muka je raditi paorski posao koji nije adekvatno, od strane države koja određuje cene, bio plaćen.
Ostarili su ljudi za deset godina, za deset godina je mehanizacija zastarela, mnoga su oruđa istrošena, a osim toga, dopušteno je da se u promet stavljaju sredstva za zaštitu bilja od korova koja su čisti falsifikati. Ti ga prskaš, to mi je jedan čovek pre neki dan rekao, a krompirova zlatica napreduje, umesto da bude uništena. U tome je problem. Ako hoćete da govorimo o terminu - elementarna nepogoda, to je bila ova prethodna vlast koja je deset godina dopuštala da se odvijaju nepovoljni procesi u poljoprivredi, koji su doveli do ovog stanja koje danas imamo.
Gde je rešenje? Gospođa Olga Čurović, nekadašnji sekretar za poljoprivredu Pokrajine Vojvodine, takođe je, nije Lazar Marjanski prvi smislio da to uradi, predlagala da to bude proglašeno za elementarnu nepogodu, ali je to, naravno, odbijeno iz istih ili sličnih razloga o kojima govorim, jer je to bio pokušaj da se narodu objasni kako je to nešto što je palo sa neba i tako dalje, i da se sakrije ko je uzročnik, ko je kriv za to što mi danas imamo njive koje vlasnici ne mogu da obrade i da imamo 80 metričkih centi kukuruza.
Vi znate, ako ne znate, da vam kažem, u institutima, juče sam tamo bio, stvaraju kukuruze koji mogu da rode 12, 14 tona po hektaru, a mi dobijemo, kad dobijemo, pet tona po hektaru, i mi maltene nakrivimo kapu. Zašto? Zato što naš seljak nema ekonomskih osnova, mogućnosti, pariteti su takvi, da može da primeni odgovarajuću agrotehniku. Kad bi mogao da prihvati, onda ne bi bilo divljeg sirka i ne bi uopšte govorili o njemu kao nekoj elementarnoj nepogodi i nekom neprijatelju koji će da nas upropasti. Vidim da ovde ljudi nariču kako će zbog toga propasti selo i poljoprivreda i tako dalje.
Prema tome, pravo rešenje za naš agrar jeste, to sam i predložio, ali su svi šefovi poslaničkih grupa propustili da ova skupština pozove Vladu Srbije da pripremi nacrt dugoročne agrarne politike, u kojoj će biti sve mere koje su potrebne da bi mi postali veliki proizvođači i izvoznici hrane, sa efektom od tri do pet milijardi. Mogu da vam kažem da ni jedna poslanička grupa to nije prihvatila, kao što ni u onom prethodnom sazivu, kada sam bio poslanik, moj predlog nije bio prihvaćen. Ljudi to izbegavaju. Ne znam koji su motivi i razlozi.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče ovog predloga zakona, o njemu zaista ne treba ni da se raspravlja. Mislim da zbog samog naziva i naslova predloga i ideje da se jedna biljka, koju neko suzbija zato što može, a neki zato što ne mogu, ne tretira i ne izjednačava, recimo, sa jednom olujom koja dođe brzinom od 150 kilometara, poništi sve itd., nego da se okrenemo onim pravim stvarima. Imam simpatija i razumevanja za to što jedan narodni poslanik želi da bude upamćen u analima ove skupštine kao predlagač jednog zakona, kao i njegova poslanička grupa, i tako dalje, ali to nije pravo rešenje, kao što nije bilo pravo rešenje, što sam rekao i gospodinu Banetu Ivkoviću, da se donosi zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća.
(Predsednik: Molim vas da završite.)
Treba da se okrenemo onim pravim stvarima ukoliko želimo dobro, ne poljoprivredniku i seljaku, nego ukoliko želimo dobro sebi. Mi jesmo zemlja sa lepim i velikim potencijalom. Mi smo narod, neka vrsta instrumenta na kojem neko nije umeo da svira, nego je drndao. Plašim se da se to ne nastavi. Zato mi, kao Narodna skupština, kao zakonodavni organ, treba da vodimo računa o tome.
Ako sam upotrebio reč - drndanje, a vi to ponavljate, onda mogu da vam kažem da je vaš doprinos, vaše poslaničke grupe, bio da podržavate jednu vladu koja je radila protiv ovih interesa čitavih deset godina. Zato imamo divljeg sirka. Borite se onda za to da se stvore uslovi, bez vas.