Dame i gospodo narodni poslanici, i ova prva tačka u kojoj se traži izglasavanje nepoverenja gospodinu Vuku Obradoviću u stvari pokazuje koliko je duboka kriza, i moralna i državna, u kojoj se i mi kao narod, i kao država nalazimo. Pored silnih problema koje država ima, jedno očigledno montirano suđenje političkom krugu, politbiroa DOS-a došlo je na Skupštinu da mi o njemu raspravljamo. Bez ikakvih dokaza, pravnih, ni na jednoj, ni na drugoj strani, ova skupština treba da da svoj sud.
Ko je to ko će na sebe uzeti odgovornost, da sudi i presuđuje za nešto što nema apsolutno nikakvih dokaza. Ili se vraćamo u neka stara vremena, ne tako davno, setih se jednog citata kada su rekli - druže Staljin, mi nemamo, pokušavamo sve što je moguće da mu nađemo neku krivicu, ali ne možemo. Staljin odgovara - ja vas ne ograničavam, činite i nemoguće. A to nemoguće podrazumeva napakovati, ubaciti insinuacija ili intrigama, dovesti čoveka pred linč, moralni linč, koji je toliko bio razgranat u boljševičko vreme.
Da li se to vraća vreme boljševičkih progona, ona priča - mi ne znamo da si ti kriv, ali se nadamo da ćeš se i ti toga setiti. Da li je ponovo ovde u Srbiji na delu jedna hajka, progon? Ako smo do sada imali i linč i medijske progone političkih neistomišljenika sada smo došli u poziciju da imamo progone i linč političkih istomišljenika. Često puta treba da se zna kome zvona zvone, pita se ko to klati zvono i pokušao je gospodin Vuk Obradović dobro da zaklati ta zvona, da se čuje u Srbiji, mnogo toga o nekim ljudima za koje se ne zna, upravo po njegovoj Komisiji, za koju je bio zadužen, ali isteglili su mu klatno i zaklatili su neki drugi ljudi. Zaklatio je gospodin Đinđić, predsednik Vlade, koji ovde u uvodnom izlaganju kaže i daje tri razloga zbog čega se gospodin Vuk Obradović predlaže da se smeni sa mesta potpredsednika Vlade.
Prvi razlog je obećanje koje je Vlada dala. Gospodo, mislim na moralnu nit svakog pripadnika Vlade, obećanje koje je Vlada dala, ova vlada, sem što je ukinula TV taksu preko električnog brojila, ništa drugo od svojih obećanja nije ispunila. Prema tome, apsurdno je i bedno govoriti o ispunjavanju nekih obećanja, kada nije ispunila ono što je elementarno i najvažnije ovom narodu, a to je ono što je obećavala, bolji život, pare iz inostranstva, velike reforme i promene. Obećala je ona da će žito biti od 10,00 do 12,00 dinara i da će se isplaćivati odmah na kantaru, pa sada 7,50 dinara u tri rate. Obećala je mnogo toga, ali ništa nije ispunila, a ispade da ona svoja obećanja ispunjava.
Drugi razlog je naveo gospodin Đinđić, da je stranka izgubila mesto potpredsednika, Socijaldemokratija, zbog unutrašnjih sukoba. Gospodo, unutrašnji sukobi u DOS-u traju neprekidno. Toliko pljuvanje među liderima DOS-a, koje možemo pročitati u novinama, je stravično. Ne vidimo da se DOS, sem što osećamo taj miris raspadanja, ne vidimo da zbog toga on nalazi razlog da ima moralnu snagu i volju da se raspadne, ovako kako kaže da ako je u Socijaldemokratiji unutrašnji sukob onda treba da se kazne tako što neće imati svog potpredsednika. Kako bi to onda trebalo DOS da se kazni, kako su tu stravični unutrašnji sukobi.
Na kraju, treći razlog je da je to predsedništvo DOS-a odlučilo. Ako je predsedništvo DOS-a odlučilo zašto se daje na Skupštinu? Očigledno je da će svi glasati samo zato što je to predsendištvo DOS-a odlučilo, ali i to predsedništvo DOS-a nije dalo validnu argumentaciju, nije dalo dokaze. Ili su i ti ljudi, koji bi stvarno trebalo da budu moralno čisti mogli glasati za nešto, a da nemaju dokaza i izgleda da su to i učinili.
Uostalom, gospodinu Vuku Obradoviću je dato da vodi jednu komisiju koja je sigurno bila najvažnija i treba da bude najvažnija ovoj vladi. Kada mu je to dato, verovatno se raspravljalo o njegovom moralnom liku i valjda su se tada mogli znati njegovi afiniteti ili se to onda odlučivalo drugačije, a sada se desilo nešto sasvim drugo. Mislim da u to više ne verujem. To su priče za malu decu i sve ankete koje smo mogli videti dokazuju, ipak, ljudi su svesni da je toliko prozirno i da je to, ako je hteo da se skloni jedan čovek, moglo da bude izvedeno na malo kulturniji način. Ovo je, kažem ponovo, vreme ono boljševičko kada se upiralo prstom ili su se zbog nekih intriga, insinuacija, ljudi slali na Goli otok, proganjali i protiv njih sprovodile najgore metode.
Onda dolazimo sada u jednu kontradikciju oko one teze koju ste stalno spominjali, a to je da nema nedodirljivih. Da li se to odnosi na ono da se kaže da nema nedodirljivih, misleći na gospodina Vuka Obradovića, da je sada on kažnjen. U stvari, pokazalo se suprotno, da ima nedodirljivih, jer su ti nedodirljivi, smenjivanjem potpredsednika, koji je bio i predsednik Komisije za otkrivanje najvećih finansijskih afera, zaštitili te ljude. Znači, mi u stvari imamo nedodirljive i priča ostaje potpuno ista. Da nema nedodirljivih, razotkrile bi se danas mnogo ozbiljnije stvari, kao što je afera "Galenika", duvanska afera, naftni monopol, "Zastava", kako rade ministarstva, kolike su pritužbe i štrajkovi u pojedinim društvenim delatnostima, šta se dešava stvarno u ovoj Srbiji i onda bi se to stavilo na sto i o tome raspravljalo. Ovako, ovo daje jedan gorak ukus nečega što se moralo na svaki način izbeći.
Ponovo ponavljam da nije na nama da mi sada ovde sudimo, pogotovo što nemamo dokaze, ali je jedno sigurno, ovo je politički proces, jedan u nizu političkih procesa koji su bili u Srbiji i ovo je nešto što baca jednu tamnu senku da stvarno u Srbiju demokratija još uvek nije stigla, da su možda zbog prevelike želje za demokratijom zadrhtale ruke i na boljševički način diktaturom i silom, da preda rezultate preovladao. To vreme će pokazati da je put kojim se krenulo, ako se na vreme ne prekine, put u još veću bedu i još veću tragediju ovog naroda.