Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Kirćanski Olgica.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada se Srbija nalazi na raskršću svog postojanja, izgleda da se pod DOS-ovskom vlašću Srbija svodi na beogradski pašaluk. Kada Vlada Republike Srbije  izbegava da razgovara o problemu Kosova i Metohije, kada izbegava da razgovara o problemu Vojvodine, kada izbegava da razgovara o problemu Raške oblasti, onda pribegava da raspravlja o nekakvim stranačkim minornim problemima.
Kada ovaj skup treba da raspravlja o: trenutno najvećem problemu, o sudbini poljoprivrede, radu ministra Veselinova, ceni pšenice, mleka, voća i povrća i najskupljoj setvi u poslednjih 30 godina, uvozu veštačkog đubriva i zatvaranju domaćih fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva - mi se bavimo problemom jedne stranke čiji su problemi verovatno svakodnevni, i rad opštinskih odbora te stranke.
Ovde se vidi da su dirnuti pojedini vladini funkcioneri iz sadašnje vlasti, koji su za 10 godina bivšeg režima stvorili veliki kapital. Verovatno su se uplašili Komisije za borbu protiv kriminala i dokazivanja stečenog prljavog kapitala.
Pitao bih predsednika Vlade, pošto znam da nije nigde radio nije bio seljak, nije bio radnik, nije bio ni industrijski intelektualac, a ni univerzitetski profesor, samo je bio predsednik stranke, a poseduje toliki kapital.
Na početku svoje DOS-ovske kampanje izjavljivao je sadašnji predsednik Vlade Zoran Đinđić da će svaki funkcioner nove vlade prijaviti svoju pokretnu i nepokretnu imovinu. Međutim, od toga nema ništa. Sada su se uplašili da će im Komisija, koju su sami formirali, naći velike zloupotrebe u stvaranju kapitala.
Dame i gospodo, umesto da raspravljamo o unapređenju populacione politike u Srbiji i na koji način treba stimulisati mlade da stvaraju porodice, da povećaju natalitet, i da im nalazimo posao, mi se, u stvari, bavimo nekim banalnim stranačkim svakodnevnim problemima.
Ako postoji nemoralnost to je upravo kod vas, ovde ga nema, a to je predsednik Privredne komore Radoslav Veselinović, inače vlasnik firme "Galeb", on ima dve žene. Član je Demohrišćanske stranke i kao takav, nemoralan, i ne bi mogao obavljati funkciju na kojoj se danas nalazi.
Dame i gospodo, danas Srbijom vlada glad, beda i siromaštvo. Kada se radnicima preti da će ostati bez posla, kada, po rečima ministra Vlahovića, treba izvršiti prekvalifikaciju radnika, kada moler treba da bude šnajder, to su problemi današnjice od kojih Vlada hoće da pobegne. Nijedan privredni kapacitet posle petooktobarske revolucije ne radi, radnici ostaju bez posla, a mi danas raspravljamo o seksualnoj aferi. Verovatno hoćete da imitirate Zapad i Amerikance u svemu, pa ste hteli i u aferama sličnim kao onoj koja je mesecima potresala Klintona i Ameriku.
Dame i gospodo, problem je ovih dana blokada saobraćajnica, od strane seljaka nezadovoljnih otkupnom cenom pšenice. Da li znate čime će da se požanje pšenica, kombajna nema i ono što ima staro je i dotrajalo i radi na granici raspada. Rezervnih delova nema, a u Fabrici kombajna "Zmaj" radnici su na plaćenom odsustvu. Mnogo će pšenice ove godine propasti jer su predsednik Vlade Zoran Đinđić i ministar poljoprivrede Dragan Veselinov nezainteresovani da pomognu selu i seljacima. Ministar poljoprivrede se uopšte ne oglašava o svim ovim problemima.
Dame i gospodo, ovih dana se želi izvršiti neka revolucija u školstvu. Da bi se danas upisalo dete na fakultet i da studira, potrebno je izdvojiti celo bogatstvo. To je delo ministra Gaše Kneževića. Ovde se želi da deca radnika i seljaka ne vide fakultetske prostorije, a kamoli da završe studije, zbog nemogućnosti finansiranja. Želi se da deca imućnih i sumnjivo bogatih ljudi postanu vlasnici i stanari fakulteta, dolazi vreme - imaš pare, imaš diplomu.
Zoran Đinđić, od kada je postao premijer, sedam puta je boravio u Nemačkoj, a ministar za finansije, Božidar Đelić, dolazi avionom na posao iz Pariza, to Vlada i srpski narod sve plaća. Premijer se oglušio o sve pozive štrajkača lozničke "Viskoze" (a ona je samo 100 kilometara od Beograda) da sasluša zahteve radnika i rukovodstva koje podržavaju čak i predstavnici lokalne DOS-ovske vlasti. Na primedbu zašto ne posećuje fabrike nego ide po inostranstvu, gospodin Đinđić izjavljuje - od vas nemam šta da dobijem, a od njih imam. Više od 6.000 radnika je na prinudnom odmoru, proizvodnje nema, plate nema, radnici nemaju šta da jedu, ovde vlada glad i beda. Loznica je bila grad koja je prva primila izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske Krajine, prva je pružila hranu i smeštaj izbeglim licima, a sada je sama bosa i gladna.
Najkrupniji skandal vezan je za Beočinsku fabriku cementa i njenu prodaju u kojoj su umešani Zoran Đinđić i Aleksandar Vlahović.
Takođe, dame i gospodo, najveći skandal zauzima u Mačvanskom regionu, Fabrika "Metaloplastika" iz Šapca, vezana za predsednika Privredne komore Radoslava Veselinovića i otpuštanje radnika, a to sve pod pokroviteljstvom Vladana Batića, Dušana Mihajlovića i Zorana Đinđića.
Otvaranjem fabrike cigareta predsednik Vlade, Zoran Đinđić, i ministar Aleksandar Vlahović u Kragujevcu u "Crvenoj Zastavi", hteli su da zaokruže svoj mafijaški proces. To se zovu skandali i prevara birača od strane DOS-ovske vlasti.
Na kraju, gospodinu Ljubivoju Slavkoviću imam da kažem, rekoste da ste se borili po Srbiji pod plaštom demokratije. Ne znam da li ste shvatili da li se ovo danas zove DOS-ovska demokratija. Dame i gospodo, ispade da je Vlada i Skupština Zoran Đinđić, da on postavlja i smenjuje ministre i potpredsednike Vlade. Što je mnogo, mnogo je od jednog duvanskog mafijaša.

Reč ima narodni poslanik Olgica Kirćanski, a posle nje narodni poslanik Rodoljub Šabić.

Članovi Vlade, gospod poslanici, hoću da vas podsetim da smo se udaljili od teme i da  centralno pitanje koje je danas na dnevnom redu nije uopšte naivno, niti bezazleno. Mi danas treba da donesemo odluku koja ima dimenzije daleko šire i sa daleko većim posledicama. Pitanje je ovde da li ćemo se založiti za zaštitu elementarnih ljudskih prava, koja ovde pokušavaju da se izvrgne ruglu i da se posprdno nazovu i simpatičnim udvaranjem, švaleracijom ili već kako  hoćete, a ovde se radi o grubom narušavanju elementarnih ljudskih prava, zlostavljanju i zloupotrebi službenog položaja.
S jedne strane ste skloni da sve ove tvrdnje osporite i da tražite dokaze. Ovo nije sud. Dokazi su dostavljeni sudu i javni tužilac je po službenoj dužnosti pokrenuo istražni postupak. Ovde stoji veliki broj ljudi koji brani zaštitu ljudskih prava i između ostalog moram da vas podsetim da se ovde radi o 15 od 22 člana predsedništva, 8 od 9 republičkih poslanika, dva od tri savezna poslanika iz Socijaldemokratije, u čijem izboru je gospodin Obradović i sam učestvovao i birao svoje najbliže saradnike. Oni su svi tražili da se on povuče sa svih funkcija u stranci i u Vladi zbog toga što su, na osnovu onoga sa čim su bili suočeni, čvrsto uvereni da je on zloupotrebio službeni položaj i narušio elementarna ljudska prava.
Tačno je da u našem zakonu kategorija seksualnog uznemiravanja ne postoji, ali javni tužilac je elemente za pokretanje istrage našao u drugim predviđenim, odnosno postojećim oblicima krivičnog zakonodavstva. Dakle, to bi bila zloupotreba službenog položaja, zlostavljanje i to bi bilo to što bih na ovom mestu vama, ako mislite da treba da iznosimo neke detalje, oni će biti na sudu izneti i ovo nije mesto na kome se sudi. Mi ovde donosimo danas odluku o tome da li ćemo, sa jedne strane, izvrgnuti ruglu nešto što se zove zaštita ljudskih prava, zaštita najvećih vrednosti u našem društvu ili ćemo podleći jednoj paranoičnoj atmosferi da je sve stvar jedne zavere, sve stvar podmetanja, nameštanja. Možda smo dugo živeli u vremenu u kome se sve na taj način opravdavalo i objašnjavalo.
Moram da kažem da, sa druge strane, tražim da se demistifikuju nalazi te komisije, iako ovo nije pravi trenutak i vreme, da se tačno kaže ko, kada, gde i zašto stoji iza jedne zavere. Mislim da će vreme za tako nešto onda proći.

Reč ima narodni poslanik  Rodoljub Šabić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Meho Omerović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o razrešenju dr Vuka Obradovića sa funkcije potpredsednika Vlade Srbije. Reč je o čoveku čiji sam do juče bio jedan od najbližih saradnika, reč je o čoveku koji je doskora bio lider stranke kojoj i sam pripada. Njegove uspehe i neuspehe doskora sam doživljavao kao svoje, a najiskreniji sam kada kažem da sam u granicama svoje objektivne mogućnosti činio sve što sam mogao da ti uspesi budu što je moguće veći, a neuspesi manji. Danas sam, to nije tajna, sa njim u političkom sukobu. Kontrast te dve činjenice, kao i to da mene i moje kolege iz predsedništva ljudi Vuka Obradovića javno tituliraju kao izdajnike, gamad, lešinare, gnjide i slično, ukazuje na rizik da i moje današnje izlaganje bude preterano oštro. Svestan sam te opasnosti, svestan sam da čuvam dostojanstvo ovog doma i pokušaću da činjenice i dileme koje smatram relevantnim iznesam na objektivan način, zaista rešen da ničim bespotrebno ne uvredim ili povredim Vuka Obradovića.
Moja prva spoznaja da je Vuk Obradović sam sebe diskvalifikovao zasniva se na informacijama koje sam dobio iz razgovora sa četiri žene iz njegovog neposrednog okruženja. Radi se o četiri žene različitih fizičkih i intelektualnih kvaliteta, različitog socijalnog i materijalnog statusa. Povezuje ih samo činjenica da su bile u vršenju svojih poslova u neposrednom kontaktu sa Vukom Obradovićem. Sve četiri su na nedvosmislen način potvrdile da se on prema njima u različitim situacijama poneo na skandalozan i nedopustiv način i sve su potvrdile spremnost da o tim ružnim iskustvima govore i Vuku Obradoviću u lice i na sudu. Posle svega čuo sam da postoji još jedan broj žena koje su sa Vukom Obradovićem imale ili navodno imale neprijatna iskustva. S njima nisam razgovarao, a to je za moj stav i nepotrebno, jer nemam nikakvih dilema da su one prve četiri govorile istinu. Govorim, dame i gospodo, o svom ubeđenju.
Ne želim da vam govorim o ružnim, brutalnim ili lascivnim detaljima priča koje sam čuo. Rekao sam svoj stav i svoje mišljenje o toj stvari i u četiri oka Vuku Obradoviću, javno napisao i potpisao i odazvao sam se na prvi poziv suda po privatnoj tužbi za klevetu. Nisam se pozvao na imunitet, to nije učinio niko od mojih kolega, iako znate da bi ova skupština to lako dala za privatne krivične tužbe. Nisam se pozvao, jer mislim da bi to bilo nečisto. Govorio sam o onome što sam ubeđen da je istina i ubeđen sam da ćemo na sudu dokazati da nikoga nismo klevetali. Dakle, nisam imao dileme o situaciji o kojoj sam govorio, nisam imao nikakve dileme, ali čak i da sam ih imao, Vuk Obradović bi ih u svojim kasnijim reakcijama razvejao. Neću da govorim da sam primetio da naročito kolege iz opozicije smatraju da je suvišno govoriti o interpartijskim stvarima, neću da govorim o zbivanjima u stranci koja su usledila nakon otvaranja ovog problema.
Spomenuću samo dve stvari koje su provocirali drugi u kontekstu problema vezanih za legitimitet mandata nekih poslanika. Dakle, govoriću o sednici Glavnog odbora, koja je bila onakva kakva je bila. Bila je to sednica na kojoj je prisustvovalo više desetina ljudi koji nisu ni članovi Glavnog odbora, niti članovi stranke. To je bila sednica na kojoj je, bez obzira na tu okolnost, odbijeno da se prozivkom utvrdi ko je od članova Glavnog odbora tu. Ti ljudi su frnetično skandirali svom vođi, a mene i moje kolege vređali na najbrutalniji način.
Takav glavni odbor doneo je odluku o isključenju iz stranke mene i mojih kolega. Želim da kažem, da bi to bilo sasvim jasno, da je taj glavni odbor bio potpuno legalan, dakle da je izvršena prozivka, da je konstatovano da su svi članovi Glavnog odbora prisutni i da nema nikog ko je van sastava Glavnog odbora, ta odluka bi opet bila u suprotnosti sa statutom Socijaldemokratije. Po našem statutu iz stranke isključuje ili opštinski odbor ili izuzetna procena. Dakle, bez obzira na raspravu da li su mandati DOS-ovi ili Socijaldemokratije, da sam na legalan način isključen iz moje stranke, sama rasprava ne bi me zanimala i kao pošten čovek bio bih dužan da taj mandat vratim, svejedno da li DOS pretenduje na taj mandat ili ne.
Druga stvar, gospodo, čak iako u stranci postoje dve sukobljene struje, postoji valjda u svim strankama jedan takav organ koji tumači pravnu valjanost. Takva komisija je odluku predsedništva stranke oglasila kao nešto što je u skladu sa statutom. Treba li da kažem da su predsednik i većina članova komisije isključeni iz stranke? To je to gospodo što bi razvejalo sve moje dileme, čak i da sam ih imao i tu prekidam svaki razgovor o onome što bi se ticalo unutrašnjeg partijskog života u Socijaldemokratiji. Želim samo da kažem da se ne može u organizovanom društvu bilo šta što se dešava u stranci, a naročito u stranci koja participira u vlasti, tretirati isključivo kao unutarpartijska stvar.
Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što neko ko više puta pogazi statut sopstvene stranke, ko ne poštuje ni volju svoje sopstvene komisije, koju je birao kongres, kao i njega, taj neko jednostavno ne pruža garancije. Dakle, nije logično očekivati da će onaj ko ne poštuje akt koji je sam donosio poštovati Ustav, zakone i propise ove zemlje. To je ono što se od državnog funkcionera očekuje.
Kad već spominjem zakon i zakonitost, nemoguće je da ne pomenem još neke stvari. Dakle, na konferencijama za štampu izvesni gospodin Spasić, koji govori u ime Vuka Obradovića, maše nekakvim izveštajem u kome iznosi neke, ja ću reći zastrašujuće, dezinformacije. Spomenuću samo dve. Dakle, pored ostalog, ima realnih šansi, barem po stavu gospodina Spasića, da smo moje kolege i ja primili nekih basnoslovnih četiri miliona maraka da bi srušili Vuka Obradovića. Gospodo, sad vam moram reći da je to krajnje ozbiljna stvar. Kad se takva stvar iznese u javnost, kad postoji nečija tvrdnja da narodni poslanici primaju basnoslovne iznose, još iz inostranstva, zato da bi oborili jednog potpredsednika Vlade, onda je to stvar kojom moraju da se pozabave nadležni organi. Dakle, upravo zato što se tiče mene, insistiram da tim moraju da se pozabave i MUP i Državna bezbednost i tužilaštvo. Takva stvar jednostavno mora da se okonča krivičnom odgovornošću. Ili neko odgovara za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja, ili neko odgovara za klevetu i širenje lažnih vesti.
Druga teza koja u tom izveštaju takođe stoji, to je teza da smo na Vuka Obradovića krenuli zbog toga da bi, u krajnjoj liniji, srušili generala Nebojšu Pavkoviću i grupu generala okupljenih oko njega, i ako to uspemo, onda ćemo marginalizovati predsednika SRJ Vojislava Koštunicu. Dakle, na tu stvar gledam bitno drugačije. Vojislav Koštunica je predsednik SRJ, zahvaljujući glasovima miliona građana ove zemlje. Mislim da je prošlo vreme kad je grupa generala, okupljena oko bilo koga, odlučivala ko će biti na čelu Republike. Verujem da, bar u tom pogledu, svi ovde prisutni možemo da se složimo.
Konačno, moram da kažem da ne želim ni vas ni sebe da potcenjujem daljim komentarima takvih navodnih zavera. Na neke stvari, naravno, morao sam se osvrnuti. Rekao sam, mora rezultirati bilo čijom krivičnom odgovornošću tvrdnja da je neko primio četiri miliona maraka da bi rušio potpredsednika Vlade Srbije. Ali, kada već govorim o krivičnim delima, onda moram reći da je krivično delo i pretnja, i to ne samo klanjem, nego i svaka druga ozbiljna pretnja bilo kom čoveku ili članu njegove porodice. Krivično delo je sigurno i pokušaj piratskog upada na nečiji veb sajt i pretnja provajderu, ma kog veb sajta. Krivično delo je i to kad uredniku ma kog radija ili televizije, nezavisno od toga koga on bira za gosta svoje emisije, stavljate u .... smrt člana porodice.
Krivično delo je i svaki fizički napad na bilo koga, pa i na političkog neistomišljenika. Kamenovanje je, naravno, krajnje ozbiljan oblik takvog dela. Krivično delo je sigurno i otmica bilo koga, pa i novinara ili novinarke. Pri tome, sve jedno zašto se ta otmica vrši. Ne bi bila olakšavajuća okolnost čak i da je ta novinarka neovlašćeno snimila svoj dugi noćni razgovor sa Vukom Obradovićem, iako se ispostavilo da nije. Ali, ovde se jednostavno moramo upitati - šta bi to bilo na toj kaseti da je zaista snimljena? Šta je toliko važno da opravdava noćni .... u kolima i protivzakonita presretanja i pretresanja.
Krivično delo je sigurno i obijanje ladica, ma čijeg pisaćeg stola, bez njegovog znanja i prisutnosti. Kada se to čini bez učešća nadležnih organa unutrašnjih poslova, a javnost obaveštava o pribavljanju navodno ozbiljnih dokaza, to je novo krivično delo. A, kada su rezultati takvog pretresa navodni dokazi o prisluškivanju, pripremanju atentata u kome Obradović i najbliži saradnici treba da umru u najužasnijim mukama, ili čak o bavljenju crnom magijom i vračanjem, tu staje pamet i svaki komentar je suvišan.
Dame i gospodo, sva ova krivična dela o kojima sam govorio, zaista su se i dogodila u Beogradu, Kruševcu, Požarevcu i Prokuplju. Za to postoje dokazi kod nadležnih organa. Naravno, ne tvrdim da je ova dela počinio Vuk Obradović sam. Ali, on je za ta dela znao i dopustio ih je. Takvo postupanje je nespojivo sa nosiocem visoke državne funkcije. Dame i gospodo, samo ova činjenica, čak i kada bismo mogli i smeli da zaboravimo sve drugo, bila bi dovoljna da odredi sudbinu predloga za razrešenje nosioca bilo koje državne funkcije, a kamoli potpredsednika Vlade Srbije.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Sledeća prijavljena za diskusiju je narodna poslanica Nataša Milojević.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, već čitav dan raspravljamo o nečemu sa čime se do sada parlament, niti novija politička istorija Srbije, nisu susretali. Raspravljamo o nedozvoljenom i nedoličnom ponašanju i postupcima potpredsednika Vlade Republike Srbije, prema saradnicama u kabinetu istog potpredsednika.
Na jutrošnjoj sednici, posle izlaganja premijera Vlade, gospodina Đinđića i izlaska za ovu govornicu gospodina Vuka Obradovića, očekivao sam da će Vuk Obradović (pogotovo posle reči da su jako važne tačke koje su na dnevnom redu današnje sednice, a tiču se Zakona o ekstra profitu i ekstra dobiti i Zakona o privatizaciji) pomoći svim narodnim poslanicima i celokupnoj javnosti Srbije da se ovaj problem što pre razreši i da će, ako je i malo časti i morala ostalo u njemu, podneti ostavku za ovom govornicom. Međutim, prevario sam se. Vuk Obradović nas je ponovo, po ko zna koji put, obmanuo. Podsetiću vas, on je predložio jutros da se odmah pristupi glasanju, dakle, bez vođenja rasprave o njegovom razrešenju. Tako je, po ko zna koji put, pokazao da mu nije stalo do javnosti, a posebno ne do istine koja je danas sa ove govornice više puta izricana.
Ponašanje Vuka Obradovića, kao što je svima poznato, uzdrmalo je i političku i širu javnost Srbije. Međutim, Srbija se preko ovog slučaja suočila sa nečim o čemu je većina mojih prethodnika govorila, a to je fenomen političke odgovornosti. Spor oko seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja saradnica u Vladi Republike Srbije, od strane Vuka Obradovića, preobrazio se u jedan spor oko temeljnih društvenih principa. Naime, na jednoj strani se našao koncept autoritarne i neodgovorne vlasti sa nedodirljivim i bezgrešnim vođom, a sa druge strane, zalaganje za demokratske promene, u kome ćemo svi ustanoviti jedan mehanizam, mehanizam po kome će se utvrđivati svačija lična odgovornost, bez obzira na kojoj se funkciji i položaju u ovom društvu nalazio.
Prvi koncept, kao što vam je svima poznato, sam po sebi podrazumeva da je manje-više sve dozvoljeno. Dakle, to je bitka za očuvanje gole egzistencije. Dakle, to je bitka biti ili ne biti. To je ono shvatanje po kome gubitak političke funkcije ili položaja u društvu znači i doživljava se kao kraj života. Naravno, onda su i sva sredstva dozvoljena. Vuk Obradović je, na žalost, najdoslednije sledio ovakav koncept. On je do juče svojim najbližim saradnicima lično ili putem telohranitelja, koje je na brzinu skupio i platio, pretio proterivanjem iz Srbije, pretio, kako on to voli da kaže - uništenjem svake vrste: materijalnim, finansijskim i moralnim. To je demokratija, drage moje kolege poslanici, po modelu Vuka Obradovića. Znate, to je demokratija koja je preslikana iz jednog čuvenog dnevnog beogradskog lista iz rubrike koja se zvala "Odjeci i reagovanja", kada je većina građana ove zemlje bila u prilici da veliča uspehe svog voljenog vođe, a svakog onog ko drugačije misli ili ko posumnja u iskrenost, namere i dobronamernost vođe, razapinjala na raznorazne načine.
Kako su to obožavaoci lika i dela Vuka Obradovića štitili svog bezgrešnog, obožavanog i nedodirljivog, svemoćnog vođu? Naše kolege, narodni poslanici iz koalicije DOS, vrlo dobro se sećaju sa kakvim smo arsenalima uvreda, psovki bili suočeni u nekim prethodnim vremenima i kako su nas sve nazivali predstavnici bivšeg režima. Ne bih govorio o izrazima koji su spominjani na toj sednici glavnog odbora i koji su upućivani svim mojim kolegama koji su se usudili da traže razrešenje, odnosno ostavku Vuka Obradovića. Te uvredljive reči, ti izrazi o plaćenicima, poturicama, špijunima, izdajnicima i pučistima upućivani su muškim članovima predsedništva. Mojim dragim koleginicama iz predsedništva se dobacivalo - kurve i prostitutke. Čak se akcentirao i nekakav njihov seksualni odnos sa nekim od lidera DOS-a.
Kako se kult nedodirljivog i nepogrešivog vođe ukorenio na ovim prostorima, drage moje kolege, podsetiću vas sa dva najkarakterističnija iskaza obožavaoca i sledbenika Vuka Obradovića, na već pomenutoj sednici Glavnog odbora Socijaldemokratije. Prvi citat: "Imam četiri kćerke. Kada bi mi sve četiri rekle da ih je Vuk Obradović napastvovao, ja bih verovao njemu, a ne njima." Drugi citat: "Ja bih dao sve na svetu kada bih bio u prilici da sedim u blizini Vuka Obradovića, pa neka me drpa i vata koliko god želi".
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, neki bi njegovom božanstvu Vuku Obradoviću prinosili žrtve. Da mi svi, uvažene moje kolege, ne bi postali žrtve jednog neodgovornog ponašanja pojedinca, moramo učiniti sve da u našoj praksi, u našem društvu profunkcioniše koncept koji sam na početku pomenuo, a to je koncept utvrđivanja lične odgovornosti svakog pojedinca, na ma kojoj se on funkciji nalazio.
U romanu "Tvrđava" Meša Selimović na jednom mestu govoreći o ljudskim slabostima, govori i o porocima kao što su kocka, žene i vlast, i kaže da je ova poslednja najopasnija i najgora po narod. Vuk Obradović je u sebi uspeo da objedini sva tri ova poroka. Kocku, jer se kockao sa poverenjem građana i naroda koje mu je ukazano na proteklim izborima, kao jednom od lidera DOS-a. Žene, u najgorem mogućem smislu, jer ih je doživljavao kao objekte i kao stvari, samo zato što im je bio pretpostavljeni i što je mislio da sa njima može da radi šta mu je volja i šta mu padne na pamet. Vlast je treći porok kojim se Vuk Obradović poslužio da prikrije ova prva dva. Vlast je po njemu, a to je sasvim normalno, dozvoljavala i omogućavala da se tako ponaša bez posledica, po njega samoga. Kabinet u Vladi Republike Srbije je izgleda služio Vuku Obradoviću kao neka vrsta eksperimentisanja, dokazivanja moći čoveka na njegovom položaju.
Čuli smo u prepodnevnoj raspravi, posle dvanaest časova kako se ovde radi o nekakvoj ljubavnoj aferi, kako se radi o udvaranju, bezazlenom seksualnom skandalu ili o nekoj seksi aferi. Čuli smo takođe jednog govornika koji je spominjao način povećanja nataliteta kroz prisilu. Ne radi se ovde, dame i gospodo, o tome da li je Vuk Obradović jednom rukom vozio auto, a drugom radio nešto, kao što je rekao jedan prethodnik u prepodnevnoj raspravi. Vuk Obradović je dame i gospodo poslanici, u prisustvu vozača koji je vozio, fizički malteretirao i napastvovao svoju najbližu saradnicu i pritom joj cepao čarape. Iz njegovog kabineta je, a to potvrđuje član obezbeđenja, istrčavala, sa pocepanom odećom jedna od njegovih najbližih saradnica. Dakle, Vuk Obradović je fizički maltretirao i zlostavljao najbliže saradnice, i to u zgradi Vlade Republike Srbije.
DOS je svojevremeno proklamovao: niko nikada u Srbiji ne može, niti će biti iznad zakona, niti izvan zakona. Nadam se da ćemo, glasajući za razrešenje Vuka Obradovića sa mesta potpredsednika Vlade, građanima Srbije dokazati i pokazati da niko nije nedodirljiv. Na sve ove činjenice, kakav je odgovor Vuka Obradovića i njegovih, danas prisutnih u velikom broju, branjenika i štićenika? Taj odgovor je sadržan u tome, da smo mi, najbliži saradnici, nas 15 optuženi da smo od nekoga negde primili nekakve pare, da je ta zavera spremana mesecima, samo zato da bi se zataškale nekakve stvari ili "uspesi" do kojih je došao Vuk Obradović, vodeći već famoznu Komisiju za zloupotrebe i finansijske mahinacije. Pozivam Vuka Obradovića, neka izađe za ovu govornicu, Vuče Obradoviću evo ti jedinstvene prilike da pred celokupnom srpskom javnošću u direktnom televizijskom prenosu kažeš, ko je koga i koliko platio za navodnu zaveru protiv tebe. Dužan si to valjda i pred svojim pristalicama.
Ovde su neki govorili čak i o tome, da je Vuku Obradoviću zaprećeno iz Vlade, da ne kaže navodnu istinu o zloupotrebama do koje je došao u Komisiji, na čijem je čelu donedavno bio. Pozivam te ponovo, Vuče Obradoviću, izađi za ovu govornicu i kaži, da li ti je neko iz Vlade Republike Srbije pretio, i ko. Ako nije, ponovo izađi i kaži da ti nije prećeno. Ako ti je neko iz Vlade Republike Srbije pretio, predložiću poslanicima parlamenta Srbije i njegovo razrešenje. Ponašanje i izjave Vuka Obradovića u vezi rada vladine komisije, čiji je bio predsednik do pre nekoliko dana, govore da je on i Komisiju i rezultate celog rada video pre svega u funkciji ličnih interesa. Štaviše, njegova upotreba i zloupotreba Komisije u poslednjih mesec dana pokazuje da je borba protiv korupcije i kriminala bila potpuno van njegovog interesovanja. Umesto toga, on je Komisiju stavio u funkciju podmetanja i iznošenja raznih insinuacija o pojedinim licima.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Radi se o najnižem obliku spletkarenja. Lični moral koji je pokazao prethodnih 30 dana, diskredituje Vuka Obradovića za vršenje bilo kakve javne funkcije. Sada je jasno da je on borbu protiv korupcije i kriminala shvatio pre svega kao svoje interese i interese svoga brata Pavića Obradovića. Nikada nedostojniji čovek nije imao plemenitiji posao, dame i gospodo narodni poslanici. Komisija je otpočela težak posao na ostvarivanju pravde, pa je ovo uklanjanje grešaka u vezi predsednika garancija i nama i građanima Srbije, dame i gospodo poslanici, da će ova komisija postići cilj zbog koga je i formirana. Njegove insinuacije u vezi opstrukcije rada Komisije, svedoče i o beskrupuloznosti i spremnosti da se za neodgovornost i nezainteresovanost optuže drugi. Objašnjenje je jednostavno: nije imao vremena da se meša u svoj posao, baveći se interesima Vuka i Pavića Obradovića i polusveta koji ga okružuje.
Oslobođeni ove more, i Komisija i Vlada mogu da odahnu. Čovek od reči, kako je Vuk Obradović često voleo sam sebe da oslovljava, prešao je na dela, i to kakva, dame i gospodo. Nečasna dela. Uradio je nešto što je protivno svim normama ponašanja moralnog čoveka, a kamoli visokog državnog funkcionera. Osim što predstavlja sramotu za svoju porodicu, on je sramota i za novu vlast Srbije. Mi tu ljagu sa našeg obraza moramo skinuti, a Vuku Obradoviću, ponavljam, zbog onoga što je činio prema svojim saradnicama u Vladi Republike Srbije, nikada ne treba poveriti ni jednu javnu funkciju. Zahvaljujem se i izvinjavam se što sam prekoračio vreme. (aplauz)

Pravo na repliku, gospodin Slavković.

Gospodine Omeroviću, dobacivanje je neumesno od strane predsedništva na sednici glavnog odbora, kojom sam predsedavao. Između ostalog, rekao je da je dobacivano i "poturice". Pred Bogom i pred vama izjavljujem, gledam vam svima u oči a njemu posebno, da niko od strane predsedništva nije dobacio ništa. Ono što sam ja doživeo na toj sednici predsedništva je bilo sledeće: kada je gospodin Omerović izlazio sa sednice glavnog odbora, rekao mi je - nemoj da me psuješ. Reč nisam pre toga izgovorio. Liči li to, gospodine Meho, na istu provokaciju koju si gospodinu Šešelju uradio, a zbog čega je on isključen? Još jednom tebi lično da kažem, tri godine si bio siva eminencija u stranci, tri godine si radio šta si hteo, tri godine ti niko od socijaldemokrata u Srbiji nije verovao. Vuk Obradović je kriv što sediš tu i treba još gore stvari da mu kažeš. Najviše o čoveku priča ono što sam kaže. Cela Srbija je danas prepoznala ko si, gospodine Meho. Žao mi je što je kandidat iz Kragujevca propao, zahvaljujući Vuku Obradoviću, i nije danas u Skupštini, a ti si ovde poslanik.