Reč ima narodni poslanik Nataša Milojević, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade i uvažene drage kolege i koleginice narodni poslanici, zaista mučna, duga, teška, ali potrebna rasprava. Hoću da ponovim nešto što je već rečeno i i da probam da kažem nešto što nije rečeno, odnosno da insistiram na tome. Već pet nedelja činjenica je da čovek koji je bio na čelu Socijaldemokratije, i koji će nadam se još kratko vreme biti potpredsednik Vlade Republike Srbije, svojim ponašanjem je dopustio da nešto što je na nivou skandala, prerasta u aferu kojom se javnost i to ne samo javnost, Srbije, bavi.
Prošli smo težak put za tih pet nedelja i odgovarali na pitanja - o čemu se zapravo radi. Prepoznala sam u brojnim vicevima koji su se povodom ovog slučaja pojavili u javnosti, u smejanju na te viceve, težnju, potrebu da se da sebi oduška, da se ventil pusti i da ljudi praktično na taj način urade dve stvari.
Prva je da na taj način komentarišu događaj, a druga je da se sa njim suoče i da se ne suoče sa stvarnim razlozima. Činjenica da o ovome, o seksualnoj zloupotrebi, seksualnom uznemiravanju saradnica, razgovaramo u srpskom parlamentu, govori da smo već učinili jedan fantastičan korak na početku DžDžI veka, korak ka istinskom društvu, ravnopravnosti i demokratiji.
Prošli smo tokom pet nedelja jedan, dozvolićete mi, skoro duhovit put, dobro prikazan u Balkanskom špijunu. Prepoznala sam sjajne sledbenike Čvorovića, sećate se divnog teksta Duška Kovačevića, one neverovatne priče i izveštaje kroz toki-voki da je orao pao: "Soko zove Orla - Orao je pao". Ovde je reč, na žalost, o formatu jednog cverglana iliti kikireza, već ko šta razume.
Da li mogu da budem u pravu, da li ću biti u pravu ako kažem da teorija zavere, kojom se bave estradni obaveštajci i JUL-ovski šefovi bezbednosti, oličeni u Marku Nicoviću, koga je gospodin Obradović uzeo za legitimnog advokata, da li mogu da kažem da to nije ništa drugo nego nastavljanje one strašne, poznate, skoro endemske balkanske paranoje.
Nema zavere, nema zavere. U pitanju je nešto što je elementarno ljudsko pravo. U pitanju je moral. U pitanju je, nažalost, politička odgovornost. Odluke koje ćemo mi danas donositi su političke odluke, ali sa fantastičnim, velikim, odgovornim ili, kako god hoćete da to nazovemo, odrazom na ono što se zove društvo.
Da prevedem, ako nisam jasna, mi ćemo doneti političku odluku zato što smo odgovorni za društvo. Da li vam je ikada palo na pamet da pitate, naročito vi koji ste sada najglasniji, ne koje su činjenice i šta se zapravo dogodilo, time se bavi sud. Mi se ovde ne bavimo suđenjem, ne bavimo se otkrivanjem i utvrđivanjem činjenica, nećemo se baviti čak ni navođenjem istih, jer hoćemo i dalje, ja pre svega, a i moje kolege, da poštedimo naše prijateljice, te dame, iznošenja njihovih imena u javnost i podsećanje činjenicama na sve ono što su prošle.
Moći ćete da se pozabavite činjenicama nakon sudskog procesa i moći ćete da uvid u te činjenice imate verovatno onako kako budete želeli. Ono za šta vas zapravo prozivam i pozivam jeste zapravo ono za šta nas sve ovo vreme, svih ovih pet nedelja, proziva srpska javnost. Čula sam nekoliko puta danas da se govornici pozivaju na narod, na građane Srbije, govoreći i predstavljajući sebe kao govornike u ime tog naroda.
Takođe govorim i ja u ime građana Srbije i građanki. Imam taj mandat. Više puta sam dobila taj mandat tokom proteklih pet nedelja, a oni kažu - u krivičnom zakonodavstvu ne postoji adekvatno tretiran ovaj problem, ili ova vrsta krivice, ili ova vrsta prekršaja. Kažem - tačno i učinićemo sve da utičemo na promene krivičnog zakonodavstva.
A, šta je seksualno uznemiravanje? Šta je zloupotreba? Šta je zlostavljanje? Kaže se u savremenim, demokratskim društvima i onima koji putem reformi ili kroz tranziciju ida ka takvom društvu, da je seksualno uznemiravanje čak i verbalno. Sa tim se potpuno slažem.
Seksualno zlostavljanje je nešto sa čime ne bih volela da vidim da je suočen niko moj, niko vaš, bilo da je u pitanju žena, kćerka, sestra, majka, ali i sin. Da li ste nekada razmišljali o tome da su raznim vrstama uznemiravanja izložena i vaša muška deca. Zašto se ponašate, neki od vas, samo u skladu sa onim stavom da je Srbija mačo zemlja.
Jeste mačo zemlja. Ali, nemam ništa protiv toga što Srbija možda sebe doživljava kao zemlju muškaraca. Moram da podsetim, moram da naglasim da legitimnu i statistički priznatu većinu u Srbiji čine žene, ali to ne znači da mi imamo pravo, kao 52% stanovništva da vršimo teror nad vama. Ne. Znači da imamo pravo, ali i obavezu u nekoliko stvari.
Prvo, da štitimo osnovna ljudska prava. Drugo, da se ozbiljno bavimo zaštitom prava žena. Treće, da svaki put sa stanovišta ravnopravnosti, dakle, gospodo, priznajemo vam ravnopravnost, nastupamo i tražimo da se tema zloupotrebe, zlostavljanja raspravlja ovde kao legitimna i podjednako važna tema, kao i tema o, idemo redom, zemljoradnicima, i tema o radnicima, i tema o duvanu, kao i sve one teme koje ste apostrofirali kao državničke i državno važne teme.
Uopšte ne razumem kako je moguće da tema - prava žene, bude tema trećeg, petog ili dvanaestog razreda. Mogu to da razumem, ako mi kažete da se za sve vas, i za građane Srbije, podrazumeva da osoba koja je zloupotrebljavala svoj položaj i ponašala se kao na pašaluku sa pozicije moći, koja je svoje saradnike doživljavala kao svoje vlasništvo i zloupotrebljavala svoje saradnike kao svoje vlasništvo, treba za to da odgovara. U tom slučaju ću se složiti da ćemo danas prestati da razgovaramo na temu ravnopravnosti i početi da pričamo o onome što neki deo vas ovde naziva mnogo značajnijim temama.
Primedbe koje sam slušala ili pitanja koja su mi postavljali građani Srbije i građanke Srbije, a tu spada i Beograd, su - pa šta ako se to dogodilo. Kako - pa šta?
Mi smo počeli pre sedam meseci reforme. Reforme ne postoje ako ne postoji reforma osnovne društvene osobine - morala, hteli vi to ili ne. Jedno je ono što govorimo javno, mislite, a drugo je ono što tajno činimo. Nije tako. Sve je javno. Mislim da su čak i neki predstavnici kolega iz opozicija o tome na određen način govorili. Gledam gospodina.
Ali, ono što nije rečeno to je zašto o tome i ko o tome govori javno. Oni koji su hrabri. Oni koji su hrabri i smeli da o problemima koji se dešavaju, pa čak i u reformskoj, novoj, zelenoj, mladoj, problematičnoj, kako god hoćete Vladi Republike Srbije, o tome govore javno. I to tamo gde treba, u Parlamentu. Jer je reč o razrešavanju ne predsednika stranke, bilo koje, nego je reč o razrešavanju potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Među pitanjima koja su mi postavljali jedno od najinteresantnijih, a čujem da tako nešto postoji i ovde, jeste - zašto te žene koje su okrivile Vuka Obradovića ne izađu u javnost, mora da su one krive ili kolokvijalno rečeno "ma, mora da su imale nešto sa njim pa ih je on ostavio".
Šta to znači? Da li to znači da je ponovo situacija da se žrtve nasilja i nastranosti, jer je o tom reč gospodo, o nasilju i nastranosti, moraju osećati krivima. To je ona čuvena, nažalost, ne samo teorija nego i praksa o žrtvi koja po ko zna koji put proživljava svoju krivicu, preživljava svoju jadnu, nesrećnu situaciju ili problem.
Nemojte da se ustežete da ove stvari nazovete pravim imenom - nasilje. A nasilje se uči svuda. Šta ćemo ostaviti, ja svom detetu, a vi svojoj deci, ako ih ne vaspitavamo na pravi način? Da li ćemo im reći da je opravdano jer dolazi od čoveka koji je na vlasti? Da li ćemo im reći da nasilje ima mesta zato što dolazi od nekoga ko je visoki funkcioner? Da li ćemo im reći da je nešto što je, blago ću reći, nastrano, društveno opravdano zato što o tome ne treba javno da se govor? Nećemo. I, da podsetim - poslednje pitanje je "pa šta hoćeš, ovo je Srbija", pri čemu mi se verovatno nudi sugestija da u Srbiji postoje muškarci, koje ja poštujem, koji hoće da ispune neke svoje želje i potrebe.
Podsećam, ovo je Srbija Isidore Sekulić, Desanke Maksimović, Biljane Vilimon, Nataše Milojević, Jelene Milenković, Olgice Kirćanski, i mnogih drugih, ovo je Srbija i tih žena, koje pokazuju hrabrost da se suoče sa nečim, sa čime bi trebalo da se celo društvo suoči i izbori.
I još nešto, Srbija je takođe ženskog roda. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo od par narodnih poslanika jedne političke partije, "seksualdemokratije", kako lepo govore o svom predsedniku, o jednom od lidera DOS-a, o potpredsedniku Vlade Republike Srbije, o predsedniku Komisije za zloupotrebe.

Imam jedan zaključak, da građani Srbije mogu isto da zaključe, da vide kakav je to DOS, kakvi su to lideri u okviru DOS-a, i kakvi su to poslanici koji čine tu političku grupaciju koja se zove DOS. Danas smo za ovo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, kao prioritet, kao najveći problem, dobili predlog gospodina Đinđića za smenu potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vuka Obradovića.

Ono što je mene jako iznenadilo, to je veoma kratko i ničim dokumentovano obrazloženje od predsednika, gospodina Đinđića, kao i neargumentovana odbrana, da sve ovo što se govori o gospodinu Vuku Obradoviću, nije argumentovano odbranjeno. Svedoci smo jedne velike medijske hajke, koja se u poslednjih par meseci vodi protiv gospodina Vuka Obradovića, i mogu komotno da zaključim da je to, ne zbog toga što je on predsednik Socijaldemokratije, jer koliko vidim, on je odavno smenjen i više nije predsednik Socijaldemokratije, ne zbog toga što je potpredsednik Vlade Republike Srbije, jer verovatno ni tu funkciju ne obavlja, nego zato što je bio predsednik Komisije za zloupotrebu u finansijskim transakcijama.

On je, verovatno, u radu te komisije naišao na ono na šta nije smeo da naiđe, a to je da je upravo vrh DOS-a najkriminalizovaniji u ovoj državi Srbiji. Ovo je vlada afera, vlada kriminala, vlada skandala, ili bolje rečeno, "Đinđić-malboro", "Vladan-Galenika", "Dušan-Lutra", ili bi mu bolje pristajalo "Dušan - hladnjača", bore se protiv kriminala. Sami njihovi nadimci, koje sam gore dao, govore kakvi su ti ljudi.

Slušali smo više ovih poslanika o nekim lažnim markama, lažnim dolarima za smenu Vuka Obradovića. Ta rečenica je - tamo gde je general, nema demokratije, ili - generali više ne mogu da biraju predsednika, i tako neke priče. U stvari, šta oni pričaju - pričaju baš upravo ono što su radikali i pričali, govorili kad se ova vlada konstituisala, da tamo gde su generali, nema demokratije. Ali, to ne znači da ovom našem bivšem generalu treba ovakva medijska hajka i ovakva kampanja, da bi zbog nekog morala, zbog nekih nedokazanih seksualnih skandala, trebalo da bude izložen ovome čemu je danas izložen, naročito od svojih članova, iz svoje političke partije.

Međutim, ono što mene najviše zabrinjava, to je što gospodin premijer ne poštuje odluke Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam ovde izašao pre svega kao Srbin sa Kosova, kao poslanik sa Kosova i Metohije, da podsetim gospodina Đinđića da smo doneli Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, protiv uvođenja carinskih punktova.

Gospodine Kragoviću, to nema zaista nikakve veze, opominjem vas, molim vas, vratite se na temu dnevnog reda.

Govorim o gospodinu Đinđiću, i gospodinu Vuku Obradoviću, molim vas, i nemojte da me upozoravate. Ovde je pre mene par poslanika pričalo o svemu i  svačemu, i prekoračilo vreme, a vi nijednom niste nijednog od njih upozorili. Znači, kada izađe poslanik SRS, mora biti usmeren. Ne možete vi nas da usmeravate. Mi ćemo govoriti o onome što želimo.
I da vas podsetim, doneli smo Rezoluciju. Ta rezolucija je doneta na predlog ove vlade, usvojila je ova Narodna skupština Republike Srbije, i to je dokaz. Ta rezolucija je doneta nakon višenedeljnih blokada sela u severnom delu Kosova i Metohije.

Gospodine Kragoviću, opomenuo sam vas, opominjem vas i drugi put.

Možete koliko god hoćete.

Onda vam oduzimam reč, zbog bezobrazluka i drskosti. Molim vas da napustite govornicu.
Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić. (Poslanik Aleksandar Vučić traži reč, po Poslovniku.) Izvolite.

Po članu 99.
Nema potrebe da vas, ministre, toliko brane i da govore da li imam prava na reč ili ne. Ovo što sada radite je već viđeno i već nekoliko puta ste ponovili. Više puta sam vas upozoravao da to ne činite. Upozoravao, ne zbog snage poslaničke manjine, ili jedne opozicione stranke, već zbog načina na koji se ponašate.
Naime, narodni poslanik Marko Jakšić, poslanik Demokratske stranke Srbije, a svedoci su mi svi poslanici u parlamentu, nijednom rečju nije pomenuo ni Vuka Obradovića, ni ono što je na dnevnom redu. Nijednu opomenu nije dobio. Nije pomenuo uopšte ono što je na dnevnom redu.
Gospodin Kragović je u prvoj rečenici dobio prvu opomenu, a posle tri rečenice mu je oduzeta reč, i to uz vašu konstataciju da je to bezobrazluk i drskost. I vi ćete to da kažete, a evo, cela Skupština, neka bilo ko od DOS-ovske većine izađe i neka kaže da nisam u pravu za ovo što sam rekao, neka kaže da je Marko Jakšić pomenuo bilo šta drugo i da je govorio o bilo čemu drugom. Ali, uopšte nije opomenut. A Ljubomir Kragović, koji živi na Kosovu i Metohiji, kada je hteo da kaže tri rečenice o Kosovu i Metohiji, ne može da govori, oduzima mu se reč, a još je i bezobrazan i drzak zato što se usudio vašem veličanstvu da se suprotstavi i da kaže da neće baš da sluša do kraja vaše naredbe i da će želeti da izgovori nešto što vi nećete da kažete.
Različito postupanje, različiti aršini, to možete da imate, i Srbija to može da vidi, cela Srbija i svi u ovoj skupštini, ali nemate pravo da vređate poslanike, da ih nazivate i bezobraznim i drskim, jer vi niste ni otac ni majka nijednom od narodnih poslanika. Došli su u Narodnu skupštinu onoliko obrazovani i onoliko vaspitani koliko su to stekli u kući i u školi, a vi im niste bili ni profesor, ni roditelj, i nemojte to pravo sebi da uzimate, jer ste vi gori, rekao bih vam, ali neću iz pristojnosti, i bezobrazniji i drskiji od svih drugih, ali meni to ne priliči da vam kažem i zato vas pozivam da ubuduće takve stvari ne govorite i da to ne činite. Hvala.